m.milivojevic 1964 Napisano Decembar 1 Drug član, 1128 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200GS 2009 K25 Prijavi odgovor kao problematičan Hello hello! Evo mene opet! Posle ITA22 i ITA23, na red je došla i '24-a. Septembrenje polako postaje tradicija, s tim što ove godine idem malo dalje. Zbog nemogućnosti da se uklopim sa drugarima (a ponajviše zbog dana odmora - @ProMaster @Krmco, @Nenadbg88, @Darko Mihajlovic), nažalost i ove godine krenuh sam iz BG-a. Spreman, izađoh malo ranije sa posla i gaaaass! Kao i uvek, dosadna vožnja autoputem kroz RS, CRO i SLO sa usputnim, tradicionalnim stajalištima. Lipovljani, točiono mesto 2 U SLO sam prijatno iznanađen brigom o motociklistima: Sa obzirom na planiranu rutu, ove godine sam se odlučio da "početna tačka" bude Gorizia (Gorica) - Italija. Gorica se pod današnjim nazivom slovenskog porekla javlja u spisika iz otprilike 1000. godine. Grad je vekovima pripadao posedima porodice Habzburg, da bi posle Prvog svetskog rata pripao Italiji. Na kraju Drugog svetskog rata jugoslovenski partizani su pokušali da u Gorici uspostave svoju vlast, ali su ih u tome, kao i u slučaju Trsta, sprečili zapadni saveznici. Mirovnim ugovorom iz 1947. g. Jugoslavija je dobila istočni obod grada (oko bivše železničke stanice). SFR Jugoslavija je na svojoj strani granice je u periodu od 1950-e izgradila grad - Novu Goricu. Izbor smeštaja je za prvu noć pao na porodični hotel u samom centru grada. Današnja ruta: P.S. Za rubriku "Verovali ili ne", sektaš krenuo samo sa topcase-om 27 1 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
m.milivojevic 1964 Napisano Decembar 3 (promenjeno) Drug član, 1128 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200GS 2009 K25 Prijavi odgovor kao problematičan Znam da mi je plan malo "nategnut" jer ovog puta idem dalje, pa sam već od BG-a znao da moram da se u dva dana prebacim do jezera Como gde se nalazim sa zetom koji kreće iz Frankfurta. Ove godine nisam planirao da vozim Dolomite i italijanske Alpe. Ha, 'čuj mene... nisam planirao! Kao nužno zlo, do ITA sam došao autoputem. Najbrže je, a ITA? Prelepa u ovo doba godine, kao uvek. No, Iz Gorice? Kuda? Pa zna se. Planiniceeeee, prevojiii Dolomitskim stranputevi! Prošao sam ih već nekoliko puta i to u različitim smerovima. Tolmezzo, Ampezzo, Forni di Sopra... Passo Mauria, prirodna granica Furlanija-Julijske krajine i Veneta -> konstantno pratim put oznake SS52. Lagani spust ka Lorenzago di Cadore. Lozzo di Cadore, Pieve di Cadore, Borca di Cadore, San Vito di Cadore. Lepo mi je. Pevam, smeskam se... Želim da prozujim kroz Dolomite, i već znam da nemam vremena da svratim na moj omiljeni Giau Pass (ostavljam za povratak), pa skrenuh desno. Hop-cup, evo ga... Falzarego Pass. Sledeću pauzu sam planirao u Val Gardeni, te samo svirnuh par puta skupini na raskrsnici Falzarego Pass-a i produžih ka San Cassiano-u i La Villi @ProMaster Corvara! Blizu je Val Gardena. BAM! Bandera! Zatvoreno (od 08:30-16:00), planina je rezervisana za bicikliste. Jedina opcija je ka Bruniku, što i učinih. Ne. Nisam se pokajao (jeste da neplanirano napravih 100+ km), al' priroda je prelepa. Pola 2, a ja tek sam na pola puta... Ovih 100+ stvarno nisam planirao. Nebitno. Uživam i dalje! Sledeći u nizu je Passo del Tonale. Vožnja u oblacima Vožnja kroz Nacionalne parkove Pian di Gembro i Sant' Antonio Ski centar Aprica Ta daaam! Stigoh u Bellano. 40-ak minuta posle mene stiže i zetko. Pravac smestaj, raspakivanje, presvlačenje i šetnja po varošici. Sutra je novi dan a kako mi se čini... neće biti baš tako lepo vreme... *Umesto da prodjem "crvenom linijom" morao sam obići iznad. Google Maps MAPS.APP.GOO.GL P.S. izvinjavam se na kvalitetu i bojama slika, nisu ovakve u realnosti, ali sam smanjivao rezoluciju, kako bih mogao da postujem, te sam izgubio na kvalitetu... Promenio Decembar 3 član m.milivojevic 14 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
m.milivojevic 1964 Napisano Decembar 3 Drug član, 1128 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200GS 2009 K25 Prijavi odgovor kao problematičan Kao sto sam i pretpostavio... Danas ćemo da kisnemo. I to žestoko! Za danas samo Splungen Pass (Granica ITA i CH) i Oberalppass. Ne vredi, nemoguće je voziti dalje, a sa obzirom na to da se oblaci spajaju sa zemljom, odlučismo da završimo za danas. Prvobitno smo planirali da se prebacimo malo dalje, ali kiša nas je tako kupala, da smo morali da potražimo smeštaj u Andermatt-u. Veoma je nezgodno kad kisneš, nemaš smeštaj i tragaš za hotelom u jednom od najskupljih gradića u CH... Nebitno. Šetnja po kiši, od vrata do vrata hotela, tražeći najjeftiniji smeštaj. Sasvim slučajno odabrasmo Hotel Bergidyll. A unutra... riznica. Tokom snimanja filma "Goldfinger", Sean Connery je spavao u Bergidyll-u. Recepcionarka nam je dala sobu br. 7, ali čistačica nije istu pripremila, te su nas prebacili u jedinu, koja je spremna. Soba 21. Soba u kojoj je spavao Sean Connery. * Anegdotica iz hotela: Oktuda Sean Connery i ekipa u ovom hotelu? Prosto i jednostavno. Englezi su i niko nije hteo da im izda hotel za potrebe snimanja. Niko sem tadašnjih vlasnika Bergidyll-a. Sutra je novi dan... nastavljamo dalje! 22 1 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
m.milivojevic 1964 Napisano Decembar 9 Drug član, 1128 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200GS 2009 K25 Prijavi odgovor kao problematičan Jutro. Svajcarsko hladno jutro... Kiša nas je značajno poremetila, jer nismo trebali da noćimo u Andermatt-u Valja nastaviti put, iako mi se ne seda na motor. 4 je stepena. Za danas je plan da vozimo samo Švajcarsku: Furka Pass, Grimsel Pass, Lauterbrunnen, Stechelberg, Oeschinen Lake, Zermatt (da se divimo Mattehornu, inspiraciji za Toblerone) i da spavamo u Martigny-ju. Od doline Reuss, kroz klisuru Schollenen, nekada usko grlo na putu ka Gottard-u iz Andermatt-a put počinje preko prevoja St. Gotard. Idemo redom! U blizini sela Realp počinje uspon na Furku. Prelaz Furka je 2.429nmv (otvoren između 1866-e i 1867-e), planinski prolaz u južnim švajcarskim Alpima koji povezuje Gleč (Gletsch), Vale sa Realpom (Valais with Realp), Uri (Uri), preko sezonske rute Furkapass. Furka Pass je korišćen kao lokacija u filmu o Džejmsu Bondu Goldfinger, čiji su zavoji (krivine) označeni kao „James Bond Strasse“, zajedno sa vidikovcem i malim parkingom. Tri kilometra od Furka pass-a, na Valaisian strani, a ispod grebena prevoja Furka, pruža se fantastičan pogled na glečer Rone. Tu je i prelepi Hotel Belvedere (1882-e je prvi put izgradjena mala kućica - lodge) Izgradnjom dvovodnog krova, 1890-e, hotel je dobio današnji izgled. U prvoj polovini XX veka je veoma popularan, dok u drugoj polovini XX veka, zbog povlačenja glečera i manje spektakularnog pogleda, popularnost pada. Kroz istoriju je menjao vlasnike da bi nažalost 2015-e konačno zatvoren. Odavde se leti može posmatrati dim i huktanje parne lokomotive Furka voza. Kratka šetnja od njega vodi do ledene pećine Rone Glacier. Rone glečer se povlači 30–40 metara godišnje, a 100 metara dug tunel i ledena komora otvoreni su od juna kada se put otvara. Hladno je. Mnogo je hladno. Temperatura je spala na 0 stepeni, a glumimo Rollingstonse i da se kotrljamo se niz planincinu. Opet kiša. Dosadna kiša. Bacam pogled ka Grimselu, i shvatam da je nemoguće ići na tu stranu, te u hodu menjamo plan i nastavljamo dalje. Nažalost, ostavljamo Švajcarsku i ove lepe predele za neki drugi put. Povratkom na dosadni autoput hitamo ka Ženevskom jezeru. U Saint-Gingolph-u ulazimo u Francusku i vozimo se tik pored jezera. Početak planirane rute je blizu. Veoma blizu! Usput prolazimo kroz Évian-les-Bains, gde svetski poznatu Évian vodu možeš nasuti na gradskoj česmi. Tu je. Blizu je Thonon-Les-Bains. Taaa-daaaam! Odavde počinjemo. Kilometar 0 Thonon je početna tačka „Nultog kilometra“ na Route des Grandes Alpes između Tonona i Mentona. Biciklom, motociklom ili automobilom krenite da otkrijete ovu 700 km dugu rutu i prođete najlegendarnije alpske kolone. Krajem 19. veka Turing klub de Frans, prvobitno je kreirao rutu, zarad razvoja biciklističkog turizma, a kasnije je inspirisao i automobilski turizam. Klub je favorizovao poboljšanje i označavanje puteva i borio se za udobnost gostionica. Postavio je znakove i tabele za orijentaciju, a takođe i mnoge turističke rute, uključujući i Alpski put (Routes des Grandes Alpes). Osmišljen 1911. godine, ovaj prestižni itinerar vrlo brzo su opsluživali treneri kompanije PLM. Završen je tek 1937. godine inauguracijom Iseran Pass-a, od strane tadašnjeg predsednika Republike Alberta Lebruna... Od Thonon-les-Bainsa do Mentona, 684 kilometra planinskih puteva, je isprekidano sa 16 prevoja među najvišim u francuskim Alpima i prolazi kroz teritorije izuzetne prirodne i kulturne baštine... Opet kiša. Dosadna kiša. Odlučujemo da potražimo smeštaj sa nadom da će sutra biti lepši dan! Morzine, The Fat Fox Lodge, kod Džoa, australijanca koji se doselio u FR. On i devojka (iz UK) izdaju 2 sobe u kući za putnike namernike. Divno sam se osećao. Prava kućna atmosfera. Pogled iz dvorišta Odmor, šetnjica po selu i planiranje sutrašnje rute... Biće dobro. Kiša je stala! Bonus fotka 23 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
m.milivojevic 1964 Napisano Sreda u 22:53 (promenjeno) Drug član, 1128 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1200GS 2009 K25 Prijavi odgovor kao problematičan U prethodnom postu sam ostao duzan video, spustanja niz Oberwald: Kao i od Thonon-Les-Bains to Morzine: Elem, ostao sam dužan da podelim kompletnu trasu: Rano jutro. Morzine. Polazak. Kiša je prestala. Morzine ilitin granično područje, je još 1181. godine bio deo opatije Aulps, cistercitanskog manastira udaljenog 7 km. U srednjem veku, granice su bili poljoprivrednici centri iz kojih su monasi eksploatisali bogatstvo okruženja i koordinirali poljoprivredu i industrijski rad. Granično područje je bio od suštinskog značaja za uspešno širenje cistersijanaca i za upravljanje zemljom. Snadbevali su manastir hranom, odećom, posuđem i građevinskim materijalom. Pašnjacima je upravljalo bratstvo koje je obrađivalo zemlju i uzgajalo stoku. Od 18. do ranog 20. veka, kreće eksploatacija škriljaca što je i bila je važna privredna aktivnost Morzinea, pre nego što je zimski turizam zavladao 1930. godine. Između 1857. i 1870. godine, komuna je privukla nacionalnu pažnju zbog neobično velikog broja žena koje su tvrdile da su opsednute. Nastavljamo dalje ka Les Getsu i prevoju Col des Gets (1 170 m) Malo, planinsko mesto, za nas iz planinskih krajeva, brdašce... Nismo ni primetili da smo prejahali prevoj. Taninges, Bellegarde pa Col de la Colombière (1 613 m) Put se sužava, da sam u jednom trenutku pomislio da smo zalutali. Col de la Colombière je planinski prevoj u Alpima u departmanu Gornja Savoja u Francuskoj. Povezuje Cluses u dolini Arve sa Le Grand-Bornandom u dolini Bourne. Put zatim vodi dalje do Annecy ili preko Col des Aravis do doline Arly i nalazi se između masiva des Bornes na severozapadu i Chaîne des Aravis na jugoistoku. Jedna zanimljivost -> američki državni sekretar Džon Keri slomio je nogu 2015, blizu početka uspona u Scionzier-u. Na ovoj ruti nema velikih gradova. Retke su i benziske pumpe. Sledeći u nizu je Le Grand-Bornand, varošica nedaleko od Mon Blanc-a, Annecy jezera i granice sa Švajcarskom. Simpatično odmaralište izgrađeno oko starog sela. Nastavljamo ka Col des Aravis (1 486 m), gde već od samog starta osećamo adrenalin. Col des Aravis je planinski prelaz u francuskim Alpima koji povezuje gradove La Clusaz u Gornjoj Savoji sa La Giettaz u Savoji. Sa svojih 1487 m, je ujedno i najniži prelaz u planinskom lancu Aravis. Da. To je to! Zbog toga smo došli. Ovde već imamo profi fotografe koji slikaju motocikliste. La Giettaz Osećam se kao u snu. Vozim, smejem se i ne znam šta me očekuje dalje... Flumet pogled iz Bisanske šume. Col des Saisies (1 650 m) još jedan u nizu prevoja gde je locirano i skijalište Les Saisies. Beaufort je sledeće stajalište. Kafica, pauza, klopa. U restorančiću su zauzeti skoro svi stolovi i sedamo sa kolegom, marokancem, koji živi u Parizu, te prozborismo po koju. Već polako planiramo da završimo vožnju za taj dan te tragamo za hotelom. Sa obzirom na to da nikada na putovanja ne nosim hranu, smeštaje tražim u varošicama, gde bih mogao nabasati na neki restoran. Vožnje volim da završim dobrom klopom, vinom ili pivom. Cormet de Roselend! I onda, potpuno neočekivano -> Lac de Rosalend Ovde smo morali da stanemo. Da odvojimo vreme da se divimo izuzetnom pejzažu pred nama. Jedna od najlepših brana u Savoji, tirkizna boja vode jezera jezera Roselend, mala kapelica, raskošni planinski pašnjaci. Izuzetan pogled... Ipak, vreme je da se otrgnemo od kontemplacije i krenemo put najviših planinskih pašnjaka. Veoma dobro počinje: skoro dva kilometra mira i ravnomernog spuštanja uz jezero pre nego što se pređe na drugu obalu gde put počne da se penje. Tada se ulazi u visoko planinsko područje. Božanstveno iznenađenje sa veoma lepim finalom. Uzbudljivo! Pravac Bourg-Saint-Maurice, gde se put odvaja ka Séez-u Col du Petit-Saint-Bernard (D1090) sto je i granica izmedju FR i ITA. Mi nastavljamo ka Sainte-Foy-Tarentaise i Val D Izere-u. Tik ispred Val D Izere-a jezero je Lac du Chevril. Još jedno veštačko jezero, stvoreno izgradnjom brane Chevril Dam, a za potrebe hidrocentrale između 1948 i 1952-e godine. U vreme završetka, bila je najviša brana u Evropi. Voda iz akumulacije brane, Lac du Chevril, napaja dve elektrane. Još jedan fantastičan prizor poigravanja ljudske ruke i uticaja na majku prirodu. Na odmorištu opred jezera se prelepo vide planinski vrhovi -> Dome de la Sache u sredini, levo Dôme des Platières, desno Mont Thuria. Produžavamo ka Val D Izere-u. Pauzica, cigareta, tankanje goriva i nastavljamo. Prelep pogled na Val D Izere. Sledeći u nizu je četvrti najviši asfaltirani put u Evropi a ujedno i najviši asfaltirani u Alpima. Veličanstveni Col de l’Iseran (2 764 m). Deo je Grajskih Alpa (Graian Alps) i nalazi se u pokrajini Savoja, blizu granice sa Italijom, a preseca ga put D902. Deo Route des Grandes Alpes i povezuje dolinu reke Isère (Tarentaise) i dolinu reke Arc (Maurienne) između Val-d'Izera na severu i Bonneval-sur-Arc na jugu. Na severnoj strani je popularno skijalište Tignes - Val d'Isere. Prelazak preko Col de l’Iseran-a je moguć samo tokom letnjih meseci, dok se zimi se može pristupiti samo nizom staza i ski liftova. I ovde, kao i na svim uzbudljivim destinacijama, možete naći profi fotografi pored puta. Kotrljamo se ka Bonneval-sur-Arc. Lansebourg-mont-cenis, pa Val Cenis Na pravcu ka Modane-u primećujem tvrdjavu sa desne strane. Tvrdjava, Victor-Emmanuel Fort, veoma zanimljive istorije koju mozete procitati ovde Saint Martin-d'Arc Ne mogu da opišem osećaj koji imam. Taj osećaj da nema umora. Osećaj da samo želim da vozim. Lepotu prirode. Vozim, razmišljam, uživam. Col du Télégraphe (1 566 m) je još jedan od prevoja preko kog se ne retko vozi Tour de France. Valloire!!! Ta-daaam! Stigli smo. u ovoj varošici smo odlučili da spavamo. Simpatičan hotel, prepun bajkera, natkrivena, zaključana garaža... Današnja trasa i snimak dnevne voznje (zet ima neku fensi aplikaciju, pa je napravio putanju) Promenio Sreda u 22:55 član m.milivojevic 11 Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
