Jump to content

Moto Zajednica

Solo avantura. Turska, Gruzija, Jermenija

Recommended Posts

  • U prolazu, 9 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: Husqvarna Norden 901, Honda VTR SP1

Hahaha, putovanje solo ima svoje čari, ali svakako je lepše imati nekoga koga možeš posetiti usput. Da ne kažem – te četiri koleginice u Tbilisiju! 😄

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 986 postova
  • Lokacija: Kikinda
  • Motocikl: Honda VT500c, Suzuki Bandit 600 mk1
On 20. 9. 2024. at 10:00, Miha94 je napisao:

@Zarkela hahah nije, krenuo je i on sa mnom ali se brzo vratio jer ga nisu pustili Bugari zbog probne (ako mislimo na Aleksandra) :)

Da da 🙂 puno pozdrava 🙂

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 9 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: Husqvarna Norden 901, Honda VTR SP1

Evo posle duzeg vremena da nastavim putopis. Nikako da stignem ni da se nakanim :D

Polako se pakujem i krećem, u jutarnjem miru koji je obećavao savršen dan. Sunce se tek nazire, a vazduh je još prijatno svež – idealno vreme za nastavak putovanja.

Današnji cilj bio je stići do jezera Sevan u Jermeniji. Ovo kristalno plavo jezero, smešteno na nadmorskoj visini od preko 1.900 metara, slutilo je na još jednu nezaboravnu avanturu.

Već sam pronašao smeštaj – mali, šarmantni bed & breakfast u malom seocu Norashen.
 

Sam put do granice s Jermenijom nije ostavio neki poseban utisak – bez značajnih vidikovaca, sa sve lošijim putevima kako sam se približavao granici. Negde desetak kilometara pre prelaza, asfalt se potpuno izgubio.

Dok sam se mimoilazio s kamionima, osećao sam dozu nelagode. Prikolice su se u nekoliko navrata toliko naginjale da sam ozbiljno strahovao da bi se neka mogla prevrnuti – možda čak i preko mene hahaha

 

Granična kontrola, iako sam bio jedini na prelazu, bila je prilično zanimljivo iskustvo. Na izlasku iz Gruzije, zadržali su me u maloj sobi i pažljivo upoređivali moj lik sa fotografijama na poternicama. Nisam mogao da se ne nasmejem situaciji, iako mi tada nije bilo baš najprijatnije.

Komunikacija je bila priča za sebe. S obzirom na to da niko od graničnih službenika nije govorio ni reč engleskog, a ja nisam znao ni reč ruskog al na kraju pustiše oni mene.
 

Na jermenskoj strani granice, dočekalo me nešto potpuno drugačije – potpuni pretres. Morali su da pregledaju sve, do najsitnijih detalja. Skidanje u donji veš, pa čak i sa motora sve što nije bilo pričvršćeno šrafovima – ništa nije bilo pošteđeno.

Nakon iscrpnog pregleda, usledilo je plaćanje neke vrste takse za "uvoz" ili boravak motora u zemlji. Uz to su mi izdali potvrdu sa jasno naznačenim rokom koliko vozilo sme da ostane u Jermeniji. 
Cela ta procedura oko takse i potvrde na kraju je izgubila svaki smisao kada sam shvatio da je motor dobio dozvolu da ostane u zemlji duže nego što je meni, kao vozaču, bilo dozvoljeno! hahahha

To je to, ušli smo u Jermeniju!
image.thumb.jpeg.df3999d1d15c07317538d28fba9b0308.jpeg

Stižem u Norashen, malo i mirno mesto uz obalu jezera Sevan.
image.thumb.png.6c7ec87d0d647b35948bee7d4a09df8f.png

Nakon što sam se smestio i ostavio stvari, shvatio sam da mi je ostalo još nekoliko sati dnevnog svetla. Umesto da se prepustim odmoru, odlučio sam da iskoristim svaki trenutak.

 

 

IMG_6860 Large.jpeg

image.jpeg

image.jpeg

 

Nakon klope, odlučio sam da se uputim u obližnja brda i istražim sela koja okružuju jezero. Kroz uske, vijugave puteve, prolazio sam kroz tihe zajednice gde je život delovao usporeno, gotovo idilično.

Ljudi u ovim selima pretežno se bave stočarstvom. U više navrata našao sam se usred krda krava koje su mirno prelazile put, dok su goniči na konjima, iznenađeni mojim prisustvom, zbunjeno gledali u mene.

Bio je to prizor za pamćenje – svi smo jahali, samo sam ja, imao malo više "konja" ispod sebe. 😂 
image.thumb.jpeg.dd5040aea4cbf73e908161daf71f5efa.jpeg

image.thumb.jpeg.589db1fe80e6a27a293c058200947e26.jpegimage.thumb.jpeg.0de23f5bb377864e3fe369bad942e2c5.jpeg

Vreme je za odmor i pripremu za sutrašnji put ka Yerevanu.
Jutro je osvanulo vedro i mirno – savršen početak dana. Nakon doručka, uz obavezno punjenje energije, sve je bilo spremno za polazak. Motor je spreman, plan puta u glavi, i avantura se nastavlja!
image.thumb.jpeg.8910a5e74d175613fb967c10426cb077.jpeg

 

Put do Jerevana bio je zaista poseban – prostrane visoravni i nepregledna priroda koja ostavlja bez daha. Vozio sam kroz predele koji su toliko očaravajući da sam zaboravio da često zastanem i fotografišem.

Bilo je, ipak, nekoliko mesta koja su me potpuno ostavila bez reči. Ti pogledi, tišina i lepota prirode jednostavno se ne mogu dočarati fotografijom – to su trenuci koji se zauvek čuvaju u sećanju, jer ih ni kamera ne može verno preneti.
IMG_6924.thumb.jpeg.8f3c0913de0d92e0900ea74ee9874665.jpegIMG_6921.thumb.jpeg.c8557d31cc5eebd43074d35962d739ac.jpegIMG_6911.thumb.jpeg.41fb86010d7e7407e0c28c013c31145e.jpeg

 

image.thumb.png.a8c04946fa97ec3dcc92a2bc67280686.png

Na putu ka Jerevanu, u jednom trenutku, ukazala mi se veličanstvena planina Ararat u daljini. Njena snegom prekrivena dva vrha, Mali i Veliki Ararat, delovala su gotovo nestvarno, kao da pripadaju nekom drugom svetu. Ararat nije samo prirodni div – to je simbol sa dubokim istorijskim, religijskim i kulturnim značenjem.

image.thumb.jpeg.b915f195d2bec1013d3754053a5a5b55.jpeg

Ova planina, visoka 5.137 metara, vekovima je inspirisala legende, od kojih je najpoznatija priča o Nojevoj barci. Prema Bibliji, upravo na Araratu se zaustavila Nojeva barka nakon velikog potopa. Iako je ovo mitološka priča, mnogi istraživači i avanturisti tragali su za ostacima barke na ovim padinama, a neke teorije čak tvrde da su delovi broda pronađeni.
 

Za Jermene, Ararat je mnogo više od planine. Iako se danas geografski nalazi u Turskoj, on je duboko ukorenjen u jermenskoj kulturi i simbol je nacionalnog identiteta. Pojavljuje se na njihovom grbu i u brojnim pesmama, pričama i slikama.

 


Stigao sam u Yerevan u popodnevnim časovima, planirajući da ostanem 5-6 dana i istražim grad.

image.thumb.png.1ca07a7f6cdf6a0ca73914ccd42c9797.png

U početku je sve išlo po planu – uživao sam u atmosferi ovog živopisnog glavnog grada Jermenije, bogatom istorijom i kulturom.

Međutim, sudbina je imala drugačije planove. Pred sam polazak, umesto da nastavim put, zatekao sam se prikovan za krevet, sa dijagnozom bakterijskog meningitisa – poznatijeg u narodu kao upala mozga. Šok i zabrinutost brzo su zamenili entuzijazam i uzbuđenje zbog putovanja.

Ono što je trebalo da bude kratak i zanimljiv boravak, pretvorilo se u mnogo duži i iscrpljujući period, pun izazova koje nisam mogao ni da zamislim. Ovo je bio trenutak kada je putovanje prestalo biti avantura i postalo borba za oporavak.


O toj priči nastaviću neki drugi dan :)

Promenio član Miha94
  • Sviđa mi se 6
  • Tužan 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 976 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Honda VFR 800 FI 2000.

Kakav cliffhanger i profesionalci bi pozavideli :D 

 

Nego, reci nam malo više o toj taksi za uvoz motora u Jermeniju. Planiram na tu stranu naredne godine, pa bi mi značilo da mi otkriješ te administrativne zavrzlame :) 

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 9 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: Husqvarna Norden 901, Honda VTR SP1
Pre 10 sati, Forsberg je napisao:

Kakav cliffhanger i profesionalci bi pozavideli :D 

 

Nego, reci nam malo više o toj taksi za uvoz motora u Jermeniju. Planiram na tu stranu naredne godine, pa bi mi značilo da mi otkriješ te administrativne zavrzlame :) 

Nije bas zavrzlama, sve se resava na licu mesta, samo se otegne zbog komunikacije i prevodjenja :D
Mozda sam se pogresno izrazio, nije taksa za uvoz nego vise kao boravisna taksa za motor + cim udjes u zemlju obavezno osiguranje za motor koje uzmes na prvoj trafici koja to prodaje (ali kazu sve na granici).

Mene su ispitivali o ceni motora godistu, koliko bih rekao da sada vredi i po tome formirali cenu (al ne mozes ni bas lagati jer otvore oglase po evropi da vide hahah), ako se dobro secam mene je izaslo oko 40e.
Zanimljivo je da su meni dali 100 dana za motor a nama je bezvizni rezim do 90 dana :D

Turska sa zelenim kartonom, Gruziju imas samo osiguranje isto na granici jer ove dve zemlje ne priznaju zeleni karton i nema ove takse, dok za Iran nisam ni pomisljao da idem, jer treba gomila papira i export papir svoje zemlje i placanje poreza koji ti vrate kad se vratis sa motorom.

Edit: Da budem iskren ja nista od toga nisam znao, samo se spakovao i krenuo pa dokle stignem :D

Promenio član Miha94
  • Sviđa mi se 1
  • Hvala 2
  • Zbunjen 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   1 član



×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja