Za sve postoji prvi put 👆

miloshmi · pre 3 sati

POČETAK PRIČE

Skoro sam se vratio sa Ex-Yu moto ture u koju sam se upustio sâm, kao totalni početnik, motorom o kome sam maštao još od detinjstva. Mislim na motor kao sredstvo, a ne konkretni brend. Pre nego što se malo raspišem o pomenutom putovanju, malo bih se vratio nazad u dane, da ukratko objasnim gde počinje priča.

Prethodno iskustvo je na drugarovom plavom Tomos Automatiku koga smo terali skoro svakog dana po jednom selu u južnom Banatu. Obično bih sedeo pozadi, ali sam ponekad i vozio. Dobro se sećam mirisa mešavine pomešane sa prašinom krivudavog njivskog puta koju dižemo odskakujući po rupama suve zemlje, kao i čestih momenata na tom putu kada motor neće da upali, pa šmirglamo vrelu svećicu da proradi. Leto je i raspust je. Kao i skoro svakog ranog jutra, krećemo u istraživačku avanturu njivskom džadom sa ciljem da negde na kanalu zabacimo udicu, ukrademo bostan ili se sakrijemo od jakog sunca u njivskoj kolibi sklepanoj od pruća i ćebadi gde umišljamo da naše utvrđene vrebaju indijanaci ili kauboji u kukuruzu. Obično smo kretali sa par kriški suvog 'leba zadenutih u šorc i flašom hladne vode iz pumpe, a vraćali smo se u kasno podne, kada se sakuplja ekipa na ćošku da se igra mali fudbal, odbojka, road rash (jurimo se biciklama po ulici sa ciljem šutiranja zadnje gume jedni drugima) ili hvataju kokice itd. Kasnije se, zna se, zvoni ljudima na zvonca, lupa na prozore i beži. I tako do malo iza ponoći. Potom se ide kod albanaca do pekare po vruć hleb. Najedemo se hleba, pa na spavanje i ujutru sve to ponovo.

Da ovo ne bi postala priča o detinjstvu, podvukao bih da je motor bio deo svakodnevnice i omogućavao nam je odlaske u zabačeno i nepoznato. Taj duh me je obeležio i pratio nadalje kroz život. Nije se namestilo da za sve ove godine maštanja o putovanjima po svetu kroz pročitanje knjige, putopise, stripove i pogledane filmove i dokumentarce sebi priuštim motor i njime odem sâm na neko (daleko) putovanje…

***

PRVI MOTOR

...I tako do pre dva meseca, kada sam isterao novu Yamahu Tenere Rally Edition iz salona. Mojoj odluci da presečem i konačno kupim motor, prethodio je burnout i gubitak motivacije u vezi sa poslom, kreativnošću i privatnim događajima. Na uporne nagovore prijatelja da moram preseći, jer sam nepraktičan i gubim vreme, novac i iskustvo čekajući idealnu priliku, našao sam se u salonu i šacovao osnovni model T7 Tech Kamo. Sedim ja, prodavac završava račun i primeti da periferno posmatram beli Rally Edition.

- “Gledaš Rally, a?”

- “Nemoj to da mi radiš!”

- “Što? Taj ti je odličan! Vidi koliko je lep. Ima Akrapa, bolji štitnik motora, upadljiviji je, ovo-ono…”

- “Aah jebote…”

Svestan sam šta se dešava i na šta će sve ovo da izađe, ali se brk smeši. Stiskam zube i potvrđujem.

- “‘Ajde, prepravljaj račun.”

- “Doneo si pravu odluku, nećeš zažaliti.”

Skroman sam, ali volim dizajn i lepe stvari. Opravdao sam svoju odluku da budžet od 6k za motor naprasno dupliram time da ponekad trebam počastiti sebe za protekli težak rad. Podizanje morala i motivacije. Kompletna lična oprema mi stiže kroz par dana, a sada me moja bela Yamaha Tenere čeka u salonu sa porukom “Molimo, ne sedite”.

Trema naredne dve nedelje raste sve više.

Da li će se realni doživljaj na motoru podudariti sa dugo taloženim fantazijama i očekivanjima?

…

Promenio pre 3 sati član miloshmi
Dopuna teksta