Влајко 1515 Napisano Avgust 11 Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Седите да вам причам како смо девојке и ја загребали Централну Европу... 9 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 12 (promenjeno) Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Ово је Вуди, наша виршла, који је само хтео нешто да вам покаже и да изрази своје мишљење на ову тему и ово приповедање: ЛМ, прошла година је била лоша финансијски, једва се скрписмо да водимо децу на море те нисмо путовали нигде на два точка, симпл ез дет ... Ове године ситуација је боља па сам пут почео да планирам још пре 6 месеци . Месец дана пре пута сам већ почео да гледам све временске прогнозе и да се нервирам скоро сваки дан. После недељу-две мучења себе, женче ме пита следеће: "Зар ти ниси онај који свима и стално говори да ко се плаши кише не треба ни да вози мотор?" Паааа, шта сад да кажем, ухвати ме на кварњака... јесте, тако је, додуше ја сам се више плашио да ми она не искисне и смори се али ајд' сад... Последње две недеље пред пут нисам ни погледао прогнозу. Отишли смо чак дотле да нисмо ни кишна одела понели, audaces fortuna iuvat , што би рекли у мом селу . Е сад, то замало да нам се обије о главу али доћи ћемо дотле. Сервисирам Јаворку, уља, филтере, мајстор Заре контролише све од А до Ш, гуме ми нове напумпане на 2.7 и 3.0, акумулатор такође нов, резервоар пун, то је то, нас двоје спремни. Женче већ почиње мало да коментарише на тему како ће она да се спакује. Напомињем да имам огромни... централни кофер, два са стране поприлично велика и танк торбу на неколико спратова коју је брат набавио из Луиса за неку чини ми се 75. годишњицу, која вреди свих пара на овом свету. То је довољно да се спакује цео мушки кошаркашки клуб са све лоптама... Смештај сам резервисао преко букинга месец-два пре пута. То је исто била акција јер сам се баш потрудио да нађем добар а приступачан смештај што није лако кад се крене на ту страну. До пар дана пред пут сам имао опцију да исти откажем или померим али није било потребе за тим па сам им платио и пре времена. Такође, купујем и две вињете преко нета: Када сам затварао бочне кофере приметим чудну ствар. Имам још празног места у њима. Питам женче да није заборавила да стави нешто, каже није, све је проверила већ пар пута. Ништа ми није јасно. Оно што тада нисам знао је да је то све део тактике. Наиме, испоставиће се да ћемо да се вратимо са више ствари него што ћемо да кренемо на пут. Госпођа је већ испланирала неке њене успутне станице за разне шопинге. Шта рећи... глуп сам ја за све такве акције дугорочног планирања... И тек тако, две године после нашег претходног путовања, деца су већ на селу а ето нас спремних да пођемо. Буђење у 06:00ч, кафа се пијуцка опуштено, као да је било који други дан. Јаворка је натоварена за све паре али стамена је то девојка, издржаће све Ајд' полако... Promenio Avgust 12 član Влајко 28 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 12 (promenjeno) Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Дан први: Тај први је уједно био и најдосаднији. План нам је био само да се довучемо до Љубљане, 500 и кусур километара аутопута, махом аутоцесте... Јаворка је девојка скоро па направљена за аутопут, брза и удобна али опет, много је... Да не помињем да је амерички надимак за овај мотор апсолутно оправдан, egg cooker… Уз сво дужно поштовање према деци и дамама овог форума, јајца су била тврдо кувана. Не помаже ни термо-изолациона фолија стављена испод резервоара још давно, једноставно ту нема лека. Резервоар се усија цео. Ширио сам ноге, гурао се ка задњем седишту, подизао, спуштао... ако овај мотор има ману, онда је само та једна. Могао сам да обучем и дебље панталоне које би то спречиле али онда би ми ноге тотално прокувале током целог пута. Мој избор тада направљен тако, никако мудар. Уторак јутро је а на граници нигде никог, ни код нас ни код комшија. Стајемо на прву ИНА пумпу после преласка. Мало освежење и која реч са два момка, мало старија од нас, један из Загреба један из Словеније, један на новом Строму а други на Варадеру чини ми се... Кажу нису возили Румунију па се запутили тамо, дадох им пар смерница око тога да са југа на север иду ТФ а кад се враћају ТА, ипак има разлике. Питају каква је цеста око Дунава јер им је план да данас само стигну до Кладова а онда да се окупају у Дунаву ако нађу згодно место и после да се баце на роштиљ и домаће пиво. Свидео ми се план, замало да кренем са њима. Назад на аутоцесту. Држим на 130км/ч. Правимо другу паузу негде око Новске, исто ИНА. Још увек је досадно. Стижемо пред Загреб и искључујемо се до ИКЕА-е. Ако сте читали мој путопис од пре две године, можда се сећате дела да смо тада упознали један фини пар који нас је тада частио пићем. Четири дана са две девојке... - BJBikers.com BJBIKERS.COM Ne znam da li se sećate našeg Влајка sa foruma koji je pre par godina imao nezgodu sa njegovom FJR-kom. Srećom ta nezgoda se završila dobro i taj tekst možete pročitati ovde. U međuvremenu je Jadranka ponovo na putu, a Vlajko je otišao na... По тадашњем договору, решили смо да им се јавимо и попијемо кафу. Наравно, опет нам нису дали ништа да платимо. Претпостављајући да ће тако и бити, прошверцовали смо једну флашу шљиве из Шумадије, слатко од дуња и крем бананице надајући се да ћемо бар мало да им се одужимо... Реч-две са њима и назад на, погађате, аутоцесту. На улазу у Словенију, још једна пауза, освежење, сендвич, седење на ивичњаку паркинга код неких камионџија и ајд’ Јово наново... Стижемо у место ИГ. Сеоце једно 15км јужно од Љубљане. Ту нам је било прво преноћиште. Смештај за медаљу, не само зато што сам га баш ја нашао: Guest accomodation Klancar, Ig, SLO WWW.BOOKING.COM Studiji Klančar se nalaze u najjužnijem delu Ljubljanske kotline, u Ljubljanskom Barju, na 12 km od Ljubljane. Ако желите мирно место за одмор, са удобним креветима, пространим апартманом опремљеним свиме што је потребно и непотребно а уз то и повољно, не тражите даље, искрена препорука. Ми платисмо 65 европских. Распаковасмо се и правац Љубљана. Паркирали смо код Змајевог моста, наравно бесплатан паркинг ѕа моторџије. Прво смо отишли до успињаче, мислим да је 6 европских повратна карта. Попели се горе да мало разгледамо град са висине: А како смо већ на висини, добро нам је дошао тај разређен ваздух да вежбамо то Словеначко ОУ које ће, како ће се испоставити касније, супер да нам послужи у свакодневним ситуацијама. Реци Љубљаноуууу! Шетњу настављамо по самом граду, Прешернов трг, да се окупамо мало у вештачкој киши као и уздуж и попрако Љубљанице, тамо и овамо... Од те силне шетње сам дехидрирао па смо морали брже-боље да се повратимо, видите како ми се стомак преполовио: Вечерамо, купујемо ситнице, сипамо гориво и полако назад у смештај. Доста је за данас, сутра креће права вожња... И би вече, и би јутро, дан први... Promenio Avgust 12 član Влајко 26 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 14 (promenjeno) Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Дан други: Будимо се одморни, кревети су били хотелски. Бацим поглед из купатила, ту је Јаворка, чека спремна. Газда је понудио да се паркирамо у гаражи али како каже, стварно нема потребе да бринемо. И нисмо, веровали смо му на реч План је да доручкујемо на Бледу. Сендвиче је женче направила синоћ. Искусно, сваку паузу користимо да чалабрцнемо помало... Док путујемо ка Бледу, са десне стране нам се налазе облаци тако фине боје да смо помислили да је Мордор поново прорадио. Сва срећа, одоше даље у правцу Граца рецимо. Далеко им лепа кућа... Сунце почиње да сија, осмеси су нам на лицима, време идеално а ми полако стижемо на језеро. Идемо лево и паркирамо после неких пар стотина метара. Време је за доручак и за вежбање правилног изговора... Јесте лепо. Мирно. Сви делују опуштени. Неко трчи. Двоје младих решили да се бућну, додуше брже су изашли него што су ушли у воду али 5 поена за труд. Поред нас паркирају двојица колега из Румуније. Показујем им моју “I love Transalpina” налепницу на кациги па се распричасмо мало. Исто допутовали јуче, исто се сморили на аутопуту, све ми познато. Али сада им супер, као и нама. Још мало процуњамо около. Хтели смо да свратимо на ту чувену кремпиту или кремшниту у хотелу Парк али они је служе тек од 11 тако да, други пут. Овај пут ће и крем бананица да заврши посао што се шећера тиче. Крећемо даље. Улазим на аутопут ка Аустрији. План је да се часком провучемо кроз тунел Караванке. То вам је 8 км. тунела без вентилације и са слабим осветљењем, угушисмо се и ослепесмо и за то задовољство сам морао да издвојим 6.5 европских ако се добро сећам, а не желим да се сећам. У Аустрији време још лепше, ако је то могуће. Спуштамо се до градића Велден-a. Туристичко место, овеће језеро, све је то лепо и красно али ја сам ту из другог разлога. Тражим хотел, не да би боравио у истом већ да обиђем оно што се налази испред њега. Хотел се зове Каринтиа а испред истог се налази мали споменик: Превод би отприлике гласио: “Довде и не даље је стигла српска коњица. Година 1919.” Више детаља можете наћи рецимо овде. Пошто смо одали почаст, кад смо већ ту, идемо мало около да се прошетамо, попијемо кафицу и попричамо са аустријским паткицама... Назад за Словенију се враћамо преко не толико познатог али симпатичног прелаза. Нов асфалт, прелепе кривине, природа, само гассссс... Шта је сад ово? Почео рат? Ух, добро је, ово је од неких старих времена... Што би рекао мој друг и брат Брајко, на слици можете видети тенк а поред је неко возило из другог светског рата За све нас који играмо "world of tanks" ово је Т34-85, феноменална машина, имам "3 marks of excellence" на истом Јесам ли поменуо да је много убаво за вожњу? Е па, јесте. Улазимо у Словенију и спуштамо се полако. Видео сам један фини знак по први пут, нисам га усликао, каже нешто типа “Мотористи, не прелазите на супротну траку...” или слично. Добро, нећу. Спуштамо се полако и заламамо малко у лево ка језеру Јасна. Паркинг? Обезбеђен... Иначе, ово језерце нам се више свиђа од претходна два... Веровали или не, нисам ја сликао, за вашу информацију... Доста је било одмарања, идемо даље, време је да се освоји неки врх. Путеви као у бајци, уживам у сваком километру. Почињемо наш успон на Mangart . Наилазимо на још једно језеро. Стадосмо да га усликамо само мада смо требали и да се бућнемо. Изненађују ме бициклисти који се пењу горе као и ми, свака им част, није ни чудо што су најбољи на свету ових дана... Мангарт, ту на углу... Одавде се пут сужава... Улаз на Мангарт смо платили 10 европских, фор јор информејшн. Тунели клизави али све смо ближи. Зезнуто мало кад наиђе ауто из супротног правца... Зезнуто, није да није... Врх је освојен! Сада ћу мало да ћутим и пустим вас да уживате у сликама... Враћамо се полако доле. Зезнутије је него узбрдо, наравно, а опет пролећу поред мене. Изгледа да се само ја плашим да не останем без кочница. То је ОК! Од раскрснице идемо на другу страну планине према граду Бовец. Пут је још лепши, ма за медаљу. У Бовецу стајемо да се напунимо што воде што горива. То је последња пумпа пре Италије а не желим да сипам њихов прескупи бензин. Отприлике, у Словенији је 1.51 - 1.52 европских а овамо 1.8 - 1.9. Хвала. Ионако имам огроман, 25, литара мислим, резервоар. И наравно, вода наше и ваше младости... Константно допуњавамо залихе воде. Купили у неком нашем маркету ономад један мали фрижидер, феноменалан. То је она расхладна торба у коју стаје рецимо 4 флаше од 0.7л. и један онај ђаво који се леди. Или 6 лименки и тај ђаво. Ма супер, а држи хладно лепо, цео дан. Опет прелепи, прелепи путеви одатле ка Италији и Удине варошици Ту правимо још једну паузу и са паркинга видим како се скупљају неки облаци баш у правцу у ком ми идемо. Нема везе, идемо даље и укључујемо се на аутопут који води ка градићу Мољано Венето, ту нам је база за вечерас. Место је тактички одабрано због повољне цене смештаја, који је узгред сасвим пристојан, а и због близине нашем сутрашњем одредишту. Како се ближимо нашем крајњем одредишту за данас, облаци се скупљају све бише и све брже. Само их иза нас нема, фак. Колеге на два точка полако стају и облаче своја кишна одела. И ја би, да их имам. Будући да имамо само још 15 до 20 минута вожње, одлука је да не чекамо да прође киша већ да идемо и киснемо. Тако и би, прво полако па све јаче. Тактички возим иза огромног шлепера, близу али не преблизу. Он нас поприлично добро штити од кише. Мало смо покисли, није страшно. Госпођа Карла нас очекује, смештамо се, сушимо јакне и одмах до града. Мало шетња и налазимо неки ресторанчић где ћемо, наравно, да клопамо пицу, шта друго. Пиво иде као да га сипам у бунар, мада није баш неко. Сва срећа нисам избирљив по том питању. Одвлачимо се до кревета. Откључао сам нови “core memory”. Као и обично, јављамо се деци и спавањац. И би вече, и би јутро, дан други. п.с. не знам зашто остају ове слике доле иако сам их 5 пута брисао... Promenio Avgust 14 član Влајко 21 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
saxomofon 657 Napisano Avgust 14 Svrati ponekad, 242 postova Lokacija: Beograd Motocikl: bila Honda NC700X, sada samo na 4 tocka Prijavi odgovor kao problematičan @Влајко Kremsnite, cisto da vidite sta ste propustili 6,5eur po komadu, koliko se secam. Inace, cene u restoranima na Bledu su vise nego u Nemackoj. Kolega Slovenac i njegova supruga su nam rekli - Bled je najskuplje mesto u Sloveniji. Ekskluziva 2 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 14 Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Моје женче то ионако прави боље а и јефтиније Сент фром мај Шајоми... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
saxomofon 657 Napisano Avgust 14 Svrati ponekad, 242 postova Lokacija: Beograd Motocikl: bila Honda NC700X, sada samo na 4 tocka Prijavi odgovor kao problematičan Pre 2 sati, Влајко je napisao: Моје женче то ионако прави боље а и јефтиније Сент фром мај Шајоми... Apsolutno se slazem i podrzavam Vase misljenje! Preformulisao bih ovo "jeftinije" u "vrednije" Pratim putopis i izvinjavam se sto Vam prekidam spisateljsku nit. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 16 (promenjeno) Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Дан трећи: Ух, кревети су били удобни на квадрат. Или смо ми били преуморни. Свеједно, лепо сам се одморио, пробудих се а ништа мене боли Кухиња је заједничка мада нисмо видели остале госте а било је још троја бар врата у ходнику. Ми смо ионако поранили. Апарат за кафу, пецива, колачићи, пекмези, воћни јогурти, ма све што је потребно за један фини доручак. Пијуцкамо кафицу, пакујемо већ замрзнуте оне ђаволе и воде за наш фрижидерчић и ајд’ полако... Поздрављамо се са газдарицом и са жућом који је ноћас пазио Јаворку и крећемо. Следећа станица Венеција. До тамо имамо неких 15 - ак километара. Нема гужве, идемо локалним путевима, радни народ се тек буди. Моје женче је за тренутак хтела да остане још мало у овом месту, каже много јој се свидело. У ствари, приметила је на неком прозору једног згодног талијанчића, који се тек пробудио па решио да показује свој голи торзо од раног јутра случајним пролазницима... Елем, пролазимо кроз нови град и избијамо на мост који води ка нашој дестинацији. У мапама сам већ обележио мото паркинг. Налази се на самом улазу. Бесплатан је и поприлично велики али иако смо стигли који минут пре 8 сати, било је само 2 слободна места. Уграбих једно, једва. Увезао кациге, јакне и танк торбу сајлом, овај пут је заиста и везао за мотор а не као пре 2 године у Мостару, обувамо патике, ранац и креће табанање. Касније сам видео да на још пар места паркирају колеге моторе и иако на тротоарима, нико их не дира... а бар им је хладовина а не као нама, али ОК, ово је све добро. Обележили смо неколико места која желимо да посетимо док смо у Венецији па смо кренули једном страном полако и правили неку врсту круга те се вратили другом, наравно. Пошто смо поранили, гомила радњи није ни била отворена још, изгледа раде тек од 9, али пијаца и посластичарница су радиле . Прво смо решили да се почастимо сладоледом, и вредео је свих пара... Нисмо баш имали пара да платимо 50 до 90 европских за вожњу гондолом ко целом граду али смо зато платили по 2е и провозали се гондолом од једне до друге обале једног од већих канала. То му дође као неки гондола трајект Хвала, било је кратко али дивно искуство, као што вам моје лице и говори Затим, наилазимо на пијацу. Не волЕм мирис рибе ни осталих плодова мора али признајем да све оно изгледа толико свеже и лепо да је вероватно и преукусно када се једе. Купујемо неке зачине и крећемо даље. Од свих места, ја сам хтео само једно да посетим, библиотеку. Како кажу, пријатна и необична књижара са бројним старим књигама, јединственим начином излагања књига и мачкама. И тако и јесте. Након тога, ишли смо уздуж и попреко, прешли брдо канала и мостова, пробали Аперол Шприц да видимо колико освежава, пар пута скренули погрешно па се враћали, купили сувенире итд. Да не смарам, ево пар слика: Враћамо се до паркинга и већ се нервирам што ћемо морати да се облачимо на врућини. Међутим, одмах преко пута видим пумпу која више не ради али може да се уђе. Одлично, седамо, полукружно и правац тамо. У хладовини се распиштољимо, средимо, освежимо, обучемо и крећемо ка другој локацији за данас. Крећемо аутопутем назад. Следећа станица је захтев лепше половине. Сва срећа да нам је успут, поред самог аутопута иначе не бих ни ишао... Ма кога лажем, наравно да би ишао... к’о да се ја нешто питам... Елем, то је неки тржни центар на отвореном али испоставило се посебан и то само по ценама. Паркирам испред у хладовину и лежем испод Јаворке да одмарам док се женче прошета. Одлазимо празних руку јер како женче каже, то је неки дизајнерс аутлет и цене су скупе чак и за богатуне, типа ‘аљинче од ‘иљаду еврића и сл. Настављамо аутопутем правац Трст, да купимо фармерке, наравно, а сигурно и јефтиније . У свакој другој улици се налази бесплатан паркинг ѕа моторе. Возе оне скутере и веспе као луди, и младо и старо и сви јуре као блесави. Прво шетња: А онда су неки одлучили да мало поквасе ноге у Јадрану... Затим смо отишли на кафицу. Добио сам јасна упутства да никако не поручујем капућино поподне у Италији или ће бити смак света или сл. Нисам хтео да ризикујем. Амрикано ће да послужи а успут сам веџбао правилно држање шољице... Шетамо још мало, велики канал је ту као и црква Светог Спиридона у самом центру (Трст је наш!) Затим крећемо али не лези враже, свраћамо у још један тржни центар. Ја опет чекам напољу, госпођа пазари. Сећате се да сам вам на почетку рекао да ми је чудно што имамо толико места у куферима. Е па сад их више немамо. Иначе, возим се на резерви, као што рекох нисам куповао ‘талијански скупи бензин. Гледам где је прва пумпа после границе и са олакшањем пуним до врха. Остало је једва 3-4 литара горива. Идемо ка следећем смештају, неких 20-ак км. од Трста али у Словенији, Farm stay File, Slope (ažurirane cene za 2024.) (booking.com) Стижемо око 7+1. Питам младу газдарицу да ли постоји опција да ипак вечерамо код њих као што ми је и иницијално понудила. Каже за двоје ће да се нађе. Кад се скрене са главног пута, вози се још пар километара до села па онда на крају села њихов ранч. Некада су имали ергелу а сада су баталили то и бацили се на туризам. Поред гостију као што смо ми, издају и простор за кампере, што на четири што на 2 точка и шаторима. Лепо, природа, мирно, све домаће. Иначе, господин власник се зове Франц Јелушић, витез ракије, освајач многих награда, долази редовно у србију да покупи све медаље и пехаре. Храна је, домаћа, бабина, то све говори. Ми, благо изгладнели смо уживали. Ја наручим домаће пивце, он каже мора ракија пре тога. Ја још једно пивце касније, он каже, кад је веч клопа била тако добра, мора још једна ракија. Не вреди, женче оде до собе а нас двојица остадосмо још мало да бистримо светске вести, уз ракију наравно. Једва се одвукох до собе, таман да гледам кошарку са америма. Требао сам да останем лепо доле са њим... а ракија нека врста клеке, ништа лепше у животу нисам пио. Рече да је 25 европских флашица од 0.7. Вреди! Каже она му је славу донела... Да не помињем да смо спавали као бебе. И би вече, и би јутро, дан трећи... п.с. опет не капирам зашто је ово доле дуплирано и не могу да избришем... Promenio Avgust 16 član Влајко 22 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 18 (promenjeno) Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Дан четврти: Лепо је пробудити се овде. Пијемо кафу, шеткамо около док чекамо доручак. Јаворка је спавала у гаражи између Фергусона и Ламборгинија Поздрављамо се и крећемо, свеже је, много убаво за вожњу. Прва станица је жеља лепше половине, Опатија. Хтела да се присети неких прошлих времена. ОК, спуштамо се лагано, паркирамо у хладовини. Она оде да прошета, ја одмарам на клупици, не планирамо да се задржавамо дуго. А јесте лепо, нема шта. Људи се тек разбуђују, кафице се пију, нигде се не жури, милина. Затим идемо финим приморским путем полако ка Ријеци. Ту опет стајемо због неке ситне купивине јер идемо у госте. Тада сам сазнао да ипак има још места у централном коферу и танк торби, невероватно зар не? Фино је овде, урбано али фино. Узимамо наше омиљено освежење и крећемо даље. Крећемо “старим” путем ка Карловцу. Негде на пола пута свраћамо до рођака. Колико сам ја схватио, туда се ишло на море пре него је ова нова аутоцеста завршена, а и преплићу се пар пута. А тај пут, то није пут то је симфонија. Један од оних путева где се толико одушевиш да ти просто дође да се одмах вратиш и поново прођеш још брже. Шума хлади, асфалт савршен, кривине дуге и брзе, ма милина. Комшије, ако ме пут поново нанесе на ту страну, возићу се тамо-амо више пута. Ту негде наилазимо на језеро Локве, стајемо на паузу. Милина. Идемо даље. Настављамо тим дивним путем до рођака. А тамо, па шта да вам кажем, имали смо нека посла, рецимо... Ракија пре, вода и сок после, хладовина, слано, слатко, задржасмо се... Ајде на пут. Идемо истим путем ка Карловцу, заламамо удесно ка Церовцу, само не мом већ једном другом, онда пауза у Војнићу, ту седимо на клупици преко пута пумпе а иза нас локалци цепају Ожујско поред споменика, претпостављам бранитељима, нећемо о томе, па Глина, Петриња и остала мест док не стигосмо до Папића, сеоце где нас чекају сваја, паша и њихова ћеркица. Доста за данас, сад је време да се испричамо поштено. Мене знају добро, одмах се доноси мој омиљени специјалитет из лијепе њихове Ко није пробао не зна шта је пропустио. Боље нема, тачка. Лепо се испричасмо, појесмо, пописмо, комирах се. Спавали ко топови. И би вече, и би јутро, дан четврти... п.с. опет ове слике... ц, ц, ц... Promenio Avgust 18 član Влајко 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Avgust 18 Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Дан пети... Најкраћи. План је само да се довучемо до Београда па у ауто и ка селу. Будимо се одморни. Пијемо кафицу и доручкујемо слабе, ниско-калоричне, насецкане специјалитете Треба напоменути да се танк торба још мало попунила, ја стварно не знам колико ту може да стане. Ајд’ полако... Пријатна вожња до аутопута ако изузмемо пролазак поред Јасеновца, нећемо о томе. Излазимо на аутопут и гааассссс. Као држим на 120-130. Једна пауза и стижемо до границе. А граница, није још ни на видику. Ту је километарска колона. Ја да сам колима не знам шта би радио, вероватно би се само склупчао на земљи и плакао. Креће врућина а они сатима и сатима неће да прођу, хаос. Упоредно са нама наилазе 2 мотора и 4 путника са ЗГ таблицама. Погледамо се и крећемо, мало између колона мало оном десном, зауставном траком. Из ње смо морали да се склањамо 2 пута јер су пандури ишли у супротном смеру, под ротацијом. Стижемо и тактички се распоређујемо и различите колоне, на 5-6 кола до шалтера, таман у хладовини. Пролазимо прву контролу. Полицајац пита за таблице и проверава нешто, претпостављам да гледа да ли сам направио неки прекршај или да ли ме нка камера ухватила негде. Нема проблема, пролазимо, ипак ја возим као пензионер, посебно у страној земљи. Користимо исту тактику и на другој контроли. Стајем поред неког пикапа. Господин старији унутра, сам. Добар дан, има ли врућине, попричасмо. Каже чека веч скоро 3 сата. Сморио се за медаљу али каже умевао је да чека и по 6 сати тако да је ово добро... Еј, добро... Даје ми његов пасош, каже иди испред мене слободно, само им дај и мој пасош јер не могу да му додам на десни прозор, натрпао је тог пикапа скоро као ми Јаворку. Дајм пасоше полицајцу, он не верује шта је овај тражио од мене али се смешка, каже иди ти, ја ћу да му вратим Помислио сам да ће нешто да га зафркава сада али гледам у ретровизор, фини млађи чика у плавом, излази из кућице и враћа старијем чики пасош. ОК, ајде да станемо на прву пумпу, нећу да стављам рукавице, само их заглављујем испод визира. Сом, одмах одлећу иза нас чим сам убрзао. Кочи, враћај се, јури их, хватај, женче је спасило ствар и идемо даље. Стајемо на пумпи, горива имамо, јефтиног комшијског, само да се освежимо. Тек, ето нама познате фаце, господин са границе стаје поред нас. Каже, хоће да нам плати пиће јер оно мало што је попричао са нама му је баш добро дошло, чути цео дан, и да нам се одужи за услугу око пасоша . Ми наравно пристајемо само му објашњавам да ја плаћам пиће њему јер је он нама учинио услугу и пропустио нас испред Седамо да попричамо млако. То је годподин Топлица Игњатовић, уметник са керамиком и стаклом, помиње да их мало има у тим његовим водама, чак и на свету. Иначе, познат је као оснивач шипуријаде, у месту одкле је родом и он сам (ако сам добро запамтио) Ново Корито. Посебно ми се свиђа лого те манифестације Живи и ради у Словенији, у месту Јеленов Гребен (опет, ако сам добро запамтио). Добијамо и једну испомену од њега: Такође, помињем му у причи где смо све ишли. Одушеви се кад чује за онај споменик у Аустији. Каже тражио га је али га није нашао. Дајем му контакт како би му касније поделио тачну локацију и слике. Такође нам говори да ако нас пут поново нанесе у Словенију, да му се јавимо у будемо његови гости на Јеленовом Гребену. Делује као из бајке. Занимљив чикица, нема шта. После тога пауза више нема. Идем 120, 140, 160. Ни Јаворка ни супруга ништа не примећују, њима је све то исто. Исто дува и исто је удобно колико год брзо возио. Као што рекох, Јаворка је рођена за аутопут. Шта рећи, није нека вожња али за нас је била више него фина. Прошле године је био пост и ово нам је фалило, па макар и само ова 4 и по дана. Загребасмо тај центар а надамо се да ћемо неких наредних година ићи још даље на запад и југозапад. Прешли смо 1868.6км. Потрошили, па рецимо не мање од 700 и не више од 800 европских све укупно. Сувозач ми је фантастичан у сваком погледу. Не осећам да је ту, сем понекад низбрдо кад нам се тресну кациге ако јаче закочим. Јаворка празна или натоварена апсолутно јој је свеједно, иде за све паре. Проблема нисмо никаквих имали, била je на врхунцу задатка, као и увек. Морам да је похвалим и са потрошњом, ево видите и сами. Више је трошила на аутопуту, наравно, мање на обичном пут а просек вам све говори. Ко каже да тристаћ од 143 коња онако натоварен хоће да потроши, ко? А сада довиђења и хвала на свим рибама, време је да се полако прави план за идућу годину. Хвала што сте читали! Свако добро! Влајко 20 3 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Toreador 709 Napisano Avgust 18 Drug član, 1117 postova Lokacija: BG Motocikl: BMW Xr Prijavi odgovor kao problematičan Lepa vožnja, motor i vaše dobro raspoloženje su pravi za duža putovanja. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Biker Boy 2662 Napisano Avgust 21 (promenjeno) Braveheart, 701 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW S1000xr, Piaggio Madley 150. Prijavi odgovor kao problematičan Odličan putopis baš onako zanimljiv sa osmehom sam ga čitao opisi su ti carski,ali Slovenija koliko je mala ali lepa zemlja... ja se svaki put raspametim kad odem. Što se tiče grejanje mošnica... veruj mi nije to samo do Javorke svaki motor sa jačom kubikazom na 33-35C+ kad upekne zvezda greje ubija... na auto putu padanje u nesvest, mora da se pravi češća pauza i obavezno nositi palmovićevu kremicu kao preventiva za ojede za mackanje pred spavanje Promenio Avgust 21 član Biker Boy 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Гоша 310 Napisano Avgust 24 U prolazu, 76 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Yamaha Tricity 300 Prijavi odgovor kao problematičan Sjajno Vlajko. Uživanje za čitanje i gledanje slika, a pohvalio bih te secijalno i za linkove koje si postavljao Neke lolacije su mi poznate i bio sam, a za neke nisam ni čuo. Što se tiče Jelenovog grebena, bio sam dva, možda i tri puta, ne mogu sada da se setim, ali mesto je sjajno, jeleni jedu iz ruke, pitomi su i navikli na ljude, u mestašcu je i manastir sa, opet koliko se sećam, najstarijom apotekom u Evropi, ispred su i gajili te neke lekovite biljke, a u istom krugu od par stotina metara je i jedna "Čokoladnica", radnja koju ne treba objašnjavati. Pa eto, ako opet budete išli na tu stranu... izbegni tunel (alternativa recimo prelaz Ljubelj) a ubaci u trek Jelenov greben... i taman poseti novog prjatelja 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Septembar 23 Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Odličan putopis baš onako zanimljiv sa osmehom sam ga čitao opisi su ti carski,ali Slovenija koliko je mala ali lepa zemlja... ja se svaki put raspametim kad odem. Što se tiče grejanje mošnica... veruj mi nije to samo do Javorke svaki motor sa jačom kubikazom na 33-35C+ kad upekne zvezda greje ubija... na auto putu padanje u nesvest, mora da se pravi češća pauza i obavezno nositi palmovićevu kremicu kao preventiva za ojede za mackanje pred spavanje Следећи пут пешкир на резервоар као један наш ФЈР колега а што се кремице тиче, ми Павловићи их правимо одличне Сент фром мај Шајоми... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Влајко 1515 Napisano Septembar 23 Никад не једи жути снег!, 715 postova Lokacija: Церовац - Београд Motocikl: Јаворка (ФЈР 1300) Prijavi odgovor kao problematičan Sjajno Vlajko. Uživanje za čitanje i gledanje slika, a pohvalio bih te secijalno i za linkove koje si postavljao Neke lolacije su mi poznate i bio sam, a za neke nisam ni čuo. Što se tiče Jelenovog grebena, bio sam dva, možda i tri puta, ne mogu sada da se setim, ali mesto je sjajno, jeleni jedu iz ruke, pitomi su i navikli na ljude, u mestašcu je i manastir sa, opet koliko se sećam, najstarijom apotekom u Evropi, ispred su i gajili te neke lekovite biljke, a u istom krugu od par stotina metara je i jedna "Čokoladnica", radnja koju ne treba objašnjavati. Pa eto, ako opet budete išli na tu stranu... izbegni tunel (alternativa recimo prelaz Ljubelj) a ubaci u trek Jelenov greben... i taman poseti novog prjatelja Хвала за савет, биће прилике а кад је буде, знамп шта не пропуштамо Ево баш ономад сам се чуо са господином и опет зове у госте, да не заборавим...Сент фром мај Шајоми... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
