Dva ČZ-a stara ukupno 100 godina, Homoljske planine, Dunavska magistrala...

[markovisacki 1317 Napisano Jun 17 (promenjeno)]

Ostalo mi je nešto dana godišnjeg odmora od prošle godine, trebaju se iskoristiti u junu,neka lepa planinska moto tura se zamišlja u glavi.

Ići modernim motorom? Pre 20 godina odgovor bi bio naravno, ali sada mi je to jako dosadna kombinacija.
Dogovor brzo pada, kolega Marko sa ČZ 472 - 350 i ja sa ČZ 477 175 sport iz teme :

Priprema za put praktično nema, brzinska provera guma, ranac na leđa i krećemo.

Žena klima glavom i ne shvata da ja ne idem Kawom. Poslednje veče tek sledi zapanjena faca i "Ti sa onim malim ideš? Pa jesi li ti normalan?".

 

Subota ujutru, krećem iz Vršca i idem do Smedereva, tamo se nalazimo budući da je imenjak iz Beograda i idemo polako preko Požarevca dalje.

 

 

Spuštamo se na Petrovac, pored banje Ždrelo i ulazimo u Homoljske planine. Divan put za vožnju, krivina na krivinu, mašine pevaju.

 

Prolazimo Krepoljin i stižemo u Žagubicu.

 

Prva stanica Vrelo Mlave:

 

 

 

 

 

 

 

Predivno mesto, i pomalo zapostavljeno na Google recenzijama. Pastrmke plivaju, i direktno odatle idu na roštilj u restoranu.
Kolege bajkeri stižu iz Beograda sa klasičnim voznim parkom Honde NC750, TDM, Afrike i krste se kako smo stigli ČAK do tamo. Kažemo da smo tek krenuli

 

Nakon divnog ručka, krećemo dalje na Jasikovo,Debeli lug i ka Majdanpeku.

Konobar nam odmah govori da je put prilično loš i da ga lokalci izbegavaju pa se spuštaju čak na Bor da bi išli nazad za Majdanpek.

Zahvaljujemo se na sugestiji i predlažemo da je to više opasno po gore pomenutu skupinu sa plastičnim motorima nego za nas. Pa ovi motori su stvoreni za taj teren

 

Put kreće uzbrdo sa solidnim usponima i nečim što je nekada davno bio asfalt a sada se više ne zna šta je rupa a šta zakrpa.

 

 

Takva deonica traje 40tak kilometara. Neverovatno kako ovim motorima to ne smeta uopšte. Ogibljenje je toliko mekano da samo plivamo preko rupa.
U glavi već zamišljam kako bi bubrege ostavio tu negde da sam krenuo sa nekim drugim motorom iz garaže.

Vozimo bez ikakvih tenzija i napetosti, nemamo nikakav plan i program, gde nam se staje da popričamo tu i stajemo.
Saobraćaja na ovom putu apsolutno nema. Za tih 40 kilometara možda smo 2 vozila videli.

 

U Jasikovu skrećemo za Leskovo, zatim Debeli Lug i ulazimo u Majdanpek.

 

 

Sipamo gorivo i idemo na vidikovac iznad grada. Motori su velika atrakcija i gde god da stanemo kreće okupljanje, slikanje, "koliko su stare" itd.

 

 

Plan je bio da spavamo na Dunavu u Donjem Milanovcu, ali ne sečemo direktno odatle, već idemo dole opet ka Rudnoj glavi i u Klokočevcu se uključujemo na put koji gore vodi ka Dunavskoj magistrali.

 

Predivan put, dobar, skoro urađen, krstarenje iz krivine u krivinu.

 

Prolazimo Miročku dolinu, i stižemo predveče u Donji Milanovac.

 

 

Parkiramo motore u smeštaju i odlazimo u kraći obilazak Hotela Lepenski vir, Keja u Milanovcu itd.

 

 

 

 

Sutradan, doručak, bez žurbe... "Krenemo kad krenemo" stil. Uključujemo se na Dunavsku magistralu i krstarenje do tvrđave Golubac.

 

 

 

 

Odatle nastavljamo za Veliko Gradište i Srebrno jezero...

 

 

Put nastavljamo dalje ka Ramskoj tvrđavi i prelazimo na skelu za Staru Palanku...

 

 

Šta ćemo dalje? Pa normalno, kupanje na Belocrkvanskim jezerima...

 

 

Nakon ručka i kupanja...Idemo na ultimativno mesto... Češko selo.

Čim smo stali ispred muzeja u selu, istrčava čovek sa oduševljenjem i viče "Jao vidi Jawe". Zove nas odmah na hladnu Kofolu, njihovo nacionalno piće koje im stiže redovno iz Češke.

 

 

 

 

Vikend se bliži kraju, sutra se radi, polako nam se razilaze putevi, drugar Marko ide preko Dubovca i Gaja za Beograd, a ja kući za Vršac.

Prelepa tura od 500+km. Kvarova nikakvih nismo imali i motore u toku puta nismo ni pipnuli što se kaže.

Sipali smo gorivo na istim pumpama do čepa i potrošnja je kod mene bila oko 3.6 l/100km a na 350 je bila oko litar veća. Toliko o onim bajkama "10 litara itd".

 

Ono što je najzanimljivije u celoj priči, da sam sišao sa motora oba dana prilično odmoran, a imam inače velikih problema sa leđima, i svaka duža vožnja inače na Japancima kod mene iziskuje nešto za bolove tipa Actasulid itd. U ovom slučaju ništa. Neverovatno kako su ovi motori udobni, a put je prvog dana bio sve samo ne cruising.

 

Sa ovakvim motorima počne čovek da oseća stvari na koje inače ne obraća pažnju. Miris šume kroz koju prolaziš...Svežina kad uletiš sa sunčanog dela u hladovinu...Vrhovi u daljini... Baku koja nosi drva na leđima daleko od puta... Nije sve u brzini i elektronici.

 

Pozdrav svima i vidimo se negde na putu!

 

 

Promenio Jun 17 član markovisacki

[živke 5344 Napisano Jun 17]

Uh druže, kako mi je dobro došao ovaj tvoj putopis da se malo opustim i smirim ovog jutra - ne mogu ti opisati.
Prelepo!

[Gost Napisano Jun 17]

To je prica...

[MatorKonj 1500 Napisano Jun 17]

Fenomenalno

[el classico 6024 Napisano Jun 17]

OMG
Odrastao sam uz takve narandžaste Jawe 350, kum, prike, rođaci…
Kako sam volio miris izgorene mješavine, neopisivo, i sad ga se sjetim.
Odličan đir ste napravili, kompliment na ljepoticama.
Tvoju restauraciju sam pratio sa velikim interesovanjem.
Kolegina 350 je ka lipa cura…
LP


Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro

[markovisacki 1317 Napisano Jun 17]

Narandžasta je praktično nova. Kupljena je pre par meseci sa 1700km predjenih i stojala je decenijama. Drago mi je da je moj imenjak ne drži u staklenom zvonu već svakodnevno koristi.

[Marko.B.Milosevic 55 Napisano Jun 17]

Bravo!!! Svaka čast!!!


Sent from my iPhone using Tapatalk

[misa-pei 6032 Napisano Jun 17]

Divno. Takva ČZ 350 je bila moj prvi motor. A "mala" je tek kao lutka. Svaka čast na čuvanju i uživanju u istoriji.

[ZEMZEM 2515 Napisano Jun 17]

I moj prvi veći motor je bio ČZ 350, lepe uspomene ostale

[markovisacki 1317 Napisano Jun 17]