Setopis II

[slave74 4899 Napisano Mart 3]

Proslu Subotu uvece sam stigao u selo. Na obronke Maljen planine. Mogao sam da biram za put, subota vece ili nedelja jutro.

Posto u putu do sela izgubim radni dan, odlucio sam se, da u subotu uvece dodjem u selo, da bi jutrom moglo da se radi.

Starost sta li je , zaboravio sam da se nedeljom na selu ne radi, nedelja je za odmor ili sport, i uzivanje.

Ja izabrah kratku nedeljnu setnju, trasom ,kojom sigurno par meseci nisam prosao.

Plan je bio da krenem rekom Belom Kamenicom uzvodno, da se izdvojim na brdo Polom i da se njegovim grebenom dovedem do sremceve stale i onda pored glavnog puta Divcibare- Pozega vratim u selo. Otprilike 6km.

Ali kako obicno umem da uradim, menjam trasu u suprotnom smeru, pa se vracam preko Vrazjeg Vira , Cedomir Cedomirove vikendice, dalje do Barica i raskrsnice za Kraljev Sto -Tometino Polje, a onda preko Belog Kamena nazad. Ova ruta je duza od planirane , pa na kraju ispade skoro 17km.

 

Pogled sa canovog mosta na vrhove Divcibara. U tom pravcu krecem.

 

 

Jaz od vodenice, kojoj ne nazirem ni temelj.

 

 

Ona dva vrska su u stvari Kraljev Sto. Levo piramida je Velika Plec. Cini se visom ali nije.

 

 

Livada i pogled ka predelu, kojim sam se vratio. Nazire se i kucica koju je vetar oduvao.

 

 

Pre ulaska u kanjon Bele Kamenice. Levo se nazire stari napusteni rudnik Magnezita. Ima ih vise u okolini.

 

 

Rudnik. Tu se mora dovijati i provuci kroz vise ograda od bodljikave zice.

 

 

Ostaci nekadesnjih ograda.

 

 

Ulaz u kanjon.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sa strana se ulivaju mnogobrojni nestalni potoci.

 

 

Sad sam s jedne sad s druge strane reke. Biram bolju putanju. Nije veliki vodostaj, a kamenja u reci ima, pa s kamicka na ...

 

 

 

 

Desni potok koji odvaja brdo Polom. Tom kosom i obronkom Poloma krecem.

 

 

Pre 15 godina ovde je bila citava zidana koliba, katunskog tipa. Pola drvo , pola cigla.

 

 

To je ostalo.

 

 

Inace na toj kosi iznad potoka i reke je bilo bar desetak objekata. Najbolji je bio sa coklom od tesanog kamena. Da sad neki novi majstor tese kamen, kostalo bi ko svetog Petra kajgana.

 

 

 

 

 

 

 

Tesani kamen. Nezamisliv trud za danasnje majstore.

 

 

Stari cer ili kako ga ovde zovu Grm. Bilo je znaci hrastova umesto bora. Bor nije uopste bio prisutan na ovoj lokaciji i sadjen je 1974.  Bile su livade odnosno pasnjaci, puni sitne i krupne stoke.

 

 

Dole je pominjani potok, a ja idem uzbrdo. Inace se vidi da je to staza krosista.

 

 

 

 

 

Pogled sa Poloma na stalu i vrh Maljena.

 

 

Pogled na Orlovo gnezdo ispod onog odsecenog vrha Klik. Skroz levo najvisi vrh je Ovcar, a desno za 100m nizi Kablar.

 

 

Pogled na sremcevu stalu. O tome cete imati tekst na kraju. O vlasniku i njegovoj zloj sudbini. Ove sve vikendice i vajati su od pre tri godine. U borovoj sumici je bila samo sremceva kuca, u kojoj je boravio dok je uzgajao stoku. Vrlo kratko.

 

 

Spustam se blago sa Poloma u pravcu Crnog vrha i Velike Pleci, i ukjlucujem se na sumski put, od glavnog puta Divcibare- Pozega, ka Vrazjem Viru. Tu sam planirao levo ka glavnom putu, pa nizbrdo nazad. Ali odlucih da idem desno ka viru. Put prolazi pored relativno dobre i ocuvane kolibe, porodice, narodne pevacice Zorice Markovic, rodom iz Tubica kraj Kosjerica. Pored se vide i temelji pomocnih ili starijih objekata njenih predaka. U toj kolibi se nekad moglo zapaliti vatra u sporetu i imalo je secera, kafe, a i nesto rakije, pa se moglo osveziti. Preko reke su Barice, lokalitet gde cu se vracati iz setnje. Levo, iznad puta kod kolibe, se odvaja put, koji krivuda uzbrdo i kojim se izbija u Obrenovacko naselje sa istocne strane Velike Pleci. Put je zarastao da ne moze ni kvad proci. Nastavljam pravo ka Vrazjem viru jos cca 500m i put postaje  losiji.

 

 

Stena zagrlila drvo. Ili je obratno.

 

 

 

Vec od vira pocinje suma krupne bukve. Relativno brzo, se prateci reku,  moze stici na novu ski stazu.

 

 

Ja se spustam na vir.

 

 

 

Sta da vam kazem. U svakom prospektu o Divcibarima se pominje Vrazji Vir, kao rezervat prirode I kategorije. Pod zastitom drzave. Pun recnih rakova i pastrmke. Istina je drukcija, a takva reklama samo tera turiste. Otkad je bog stvorio ovu reku, u njoj ne obitava pastrmka. Voda je pretopla, cak i da su drugi uslovi ispunjeni.  Bla, bla. Cinjenica je da je reka, pa i vir pun fekalija sa Divcibara. Voda se oseca, a i izgleda ruzno.

Znate da se ja buckam u raznim rekama i virovima bez obzira na godisnja doba. E ovde ne bih usao ni za karton vinjaka.

 

 

 

 

Ovde secem reku, preko kamenja na drugu obalu i uz opasnu strminu se penjem do vikend kuce Cedomira Cedomira. Izguglaajte to ime ako vas zanima.

 

 

 

 

 

Kuca je napravljena krajem sedamdesetih i mogu misliti kakve su se tu terevenke desavale. No sve dodje i prodje, a sad moj komsija zeli da otkupi kucu od cerke pokojnog Cedomira. Inace sam lokalitet pripada Tometinom Polju, a parcela od mestana Glisica, koji blizu imaju staru al zidanu kucu na sprat. U koju takodje niko, skoro nikad, ne dolazi.

 

Okrepljujem se kratko.

 

 

Pogled sa terase na Veliku Plec.

 

 

Lepa planinska kuca. Desno je put niz kosu. Spusta se do reke i postoji prelaz, cije stanje varira od reke, i moze se izaci na pomenuti sumski put, kojim sam prosao dolazeci na vir.

 

 

Stotinjak metara, uzbrdo, putem od kuce, koji je mahom zarastao se izbija na takodje sumski put. Njime se moze kretati ka Divcibaram jos jedno dvestotinak metara, gde na jednoj krivini prekida. Dotle su nekad masine stigle. Da li su imale uplanu dalje do Divcibara ili ne. Dali im se isprecila tvrda stena Kraljeve kose ili su planirali samo dotle? Bojim se da necu saznati.

Elem ja okrecem na desno odnosno gledajuci reku, nizvodno.

 

 

Priroda se budi, pa i zapevah. Poplasih srnu, koja je bila toliko radoznala. Zastajkivala je i promatrala me sa kose , odozgo. Nazalost fotografije nisu uspele. Pomislih, nedelja je i za lov. Sumska, lovacka, kuca je tristo metara odatle. Na Baricama. Al izgleda da je ona imala vise srece od lovaca. Ovog puta.

 

 

Znak na raskrsnici, tkz Barice. Za Divcibare se mora preko Kraljeve kose. Ako bi isli dole, preko reke, pet puta je blize.

Odatle se vidi koliba pomenute pevacice. I dalje sam pored reke. Samo mnogo iznad.

 

 

 

 

Stara ali ocuvan vikendica nekog doktora na Baricama.

 

 

Tu me hvata kisa. Nisam od secera. Kisnem i usput se susim. Nije hladno. Udaram na Beli Kamen, brdasce gde je nekad bio vidikovac, odnosno visoka lovacka ceka.

 

Ispod samog vrha je koliba i livada komsije Milakovica, gde postoji stublina sa pitkom vodom. Odmah ispod ovog bora samca.

 

 

Pogled odatle. Vidi se u daljini Ovcar. Desno Velika i Mala Zajcica u Duskovcima. Ispod ona dva vrska, Klik i Orlovo Gnezdo. Preko reke levo od njih vrh Vlasic sa tri glave.

 

 

Lose uvecanje kamere. Najvisi je Subjel iznad Kosjerica. Dole je etno selo. A ovu malu drvenu kucicu najblizu, je onomad oduvao vetar. Komplet celu je izvrnuo deset metara od ploce.

 

 

Evo je, vracena na mesto.

 

Da ovce nose gace, ne videh onu stvar, kaze narodna

 

To bi bilo to. Odmarajte noge  skitalice.

 

Eh da.  Sremceva prica.

 

Godine 1973/4 kad se probijao sadasnji asfalni put Pozega-Divcibare, Sremac je kupio pasnjak, podigao stalu i pored kucu. Da bi se bavio uzgojem stoke na okolnim pasnjacima. Sin mu je bio u legiji stranaca, a kada se vratio kuci, odlucio je da opljacka filijalu banke. Mislim Jugobanke.

Bila je to oruzana pljacka. Prijatelj i sremcev sin su sa parama istrcali napolje, ali tada je hrabro titovo gradjanstvo savladalo njegovog prijatelja.

Mladji Sremac se dokopao kuce , uzeo ocev automobil, Vw bubu,i pobegao ka planini, verovatno misleci da ce se tu uspesno kriti.

 

Po prici mestana, prijatelj je ocinkao mladjeg Sremca, a policija je od njegovog oca dobila podatke gde se zaputio odmetnik, i koje vozilo koristi.

Dok je jedan policajac na motociklu bio u blizini stale, zaseda mu je postvljena na samim Divcibarima kod sigurne kuce  valjevskog KP doma. 100m iznad restorana Zamak. Tu su ga  docekali i likvidirali.

Stariji Sremac je vrlo brzo zapostavio svoj plan vezan za stocarenje. Verovatno da ga je tuga za sinom slomila. Mozda se osecao i odgovornim, jer ga je upravo on izdao.

Otada ta stala propada, a da nije ni zazivela.

Pre desetinu godina su neki ljudi iznajmili stalu i kucu , i poceli da gaje koze. Ja ih ne poznajem, al sam cuo da nisu uspeli. Dal je to bila zla kob samog mesta, ili su bili neodgovorni, te su se bahatili , pili, te  im je deo stoke pocrkao upravo u stali. Od bolesti ili gladi. Ne znam da li je to prava istina, ali u stali su postojali ostaci uginulih koza.

Sremceva supruga je prodala to imanje novim vlasnicima.

Uglavnom sad su okolo stale, podignute mnoge vikendice, iako je zabranjena gradnja. Resenja o rusenju su bila okacena i na objektima.

I eto , objekti su zavrseni, nisu sruseni uprkos odluci i zakonu.

Sta ce biti sa stalom, da li ce je obnoviti ili prenameniti za smestaj turista...  Krov joj nece jos zadugo,a i jednu zidanu bocnu stranu je iskvarcao mraz.

Inace trasom sadasnjeg asfalta uopste nije postajao stari put. Probijen je miniranjem i zaahvalnosti ,delom, JNA.

Postoji vise sumskih i makadamskih puteva iz pravca Pozege ka Divcibarama, Kosjerskoj ,Valjevskoj i Mionickoj opstini, koji su se pre 1974 koristili redovno. A sad...

 

[dtesic 353 Napisano Mart 4]

Hvala !