Tara i okolina

[slave74 5626 Napisano Maj 2, 2023]

Voznja ovim predelima mi je zelja  par godina, ali dosad se nisu stekli uslovi. Kraj aprila 2023 i prognoza je obecavala samo ta dva dana bez kise.

Plan je da se kvadom ubacim sa teritorije planine Tare, tacnije Zaovinskog jezera na Teritoriju Republike Srpske odnosno BiH i da se dodje do Visegradske Banje, tamo noci i sutradan istim putem nazad do granice, a dalje ka Predovom Krstu na Tari... Plan nije obavezujuci, i nepromenljiv. Bitno je da je lepo i bez problema. Ako moze.

A moglo je.

Dan pre pregledam kvad, pakujem odecu, alat,upaljac hepokockice, i kanister benzina 5l za nedaj boze.

 

1. Dan

 

Ujutro se uspavljujem i umesto oko 6/7h krecem oko 9h. Pravac Kosjeric na NIs pumpu. Tocim do vrha.

Od Kosjerica , preko Sece Reka i zaseoka Zarici penjem na brdo Glog, a tu na raskrsnici za Uzicki put tj Jelovu Goru, vidim zanimljiv nadgrobni spomenik.Na spomeniku je naslikan covek, koji drzi litrenjacu, nazdravlja s njom, a tekst poruka glasi, blago dusi, koja flasu susi.

Odatle skrecem desno i ubrzo izbijam na Uzicki put preko Jelove gore. Vozim njim ka Uzicu i na Konderu se spustam za selo Zaglavak, odakle cu odabrati kuda na Taru. Preko Baste, Bioske ili Solotuse.

Odlucujem se za Solotusu, te krecem ka Rogacici i u selu Dub se odvajam za BB i u selu Pilici skrecem za Solotusu. Iz ovog dela imam malo fotografija.

 

 

 

 

Crkva Solotusa

 

 

Penjem se krivudavim asfaltom i izlazim na glavni put BB-Tara bas ispod one velike stene.

Stizem na Kaludjerske Bare, sipam benzin na lokalnoj pumpi i odlazim u hotel Javor da rucam. Tu su bili kolege krosisti. Te ili su stranci ili nedruzeljubivi,. Nikakva konverzacija medju nama, iako sam ih pozdravio.

Za 15 minuta nastavljam regularnim putem ka Mitrovcu i Zaovinskom jezeru.

Put zna vecina, pa nisam fotografisao, lepe su boje proleca, pogotovo na Racanskoj Sljivovici, al moram da dodam da sam video na livadi na izlasku iz Kaludjerskih bara dva odrasla jelena. Ne srndaca vec jelena.

 

Hotel Omorika/Tara

 

 

 

 

 

Racanska  Sljivovica

 

 

Mitrovac

 

 

Restoran Kacara na Mitrovcu je inace drzavni. Pripada beogradskim odmaralistima na Mitrovcu.  Napravljen je devedesetih godina proslog veka, jer je 1989 stari izgoreo. Do negde polovine devedesetih je radio punom parom i bilo je gostiju i mestana. Sad samo gosti, i to povremeno.

 

 

Posle kafe i razgovora sa konobarom nastavljam ka Zaovinskom jezeru i brani, ali na raskrsnici za obilazni put oko jezera stoji znak snimanje filma u toku, a rendzeri s Tare ne daju dalje.  Prilicno neljubazno, ali ipak kroz pricu dobijam info da se snima americki film!?

Odlucujem se za jedinu brzu soluciju, da ne bih lutao sumom trazeci put do brane, i nastavljam obilaznicom...

 

Obilaznica oko jezera/mala brana

 

 

 

 

Tabla na Rajacima vikend naselje

 

 

 

 

Na pesackoj mapi sam video da postoje dve paralelne staze za prelaz u BiH, obe preko Rajaka na Tari ka Kuka potoku, koji je vec preko grane.

Odlucujem se za meni blizi, donji put i prilicno dobrim makadamom jurcam, ka grani, prolazeci usput nekoliko domacinstava, u kojima ne vidim ljude da bih ih propitao o prohodnosti namerenog puta. Ne znam cak ni dal je put. Mozda je staza. Ali ipak racunam da ako je put dosao do same granice, sigurno ga u boljem ili gorem stanju ima i dalje.

Srecem cobanina pri samoj granici. Vodi na povodcu mladog lepog Sarplaninca i tera ovcice.

Pitam ga, kuda vodi ovaj put, praveci se Tosa, jer ne znam da li saradjuje sa pogranicnom i da li mozda moze da mi osujeti planove. Kaze  nikuda , tu se brzo zavrsava.

Opet ja Tosa, a kako put ovakav da nikud ne vodi, a on kaze, moze ovuda u Bosnu, al ne znas ti teren.

Zahvalim se i razmisljam, cek da vidis sto ne znam. Za par stotina metara prestaje put, i kroz neku baru sto je pravi skromna cesma i korito za pojenje stoke, nazirem kolotrage. Verovatno nekad traktor i domacin krenu tamo u sumu.

I tako po tim kolotrazima nastavljam, vec sam racunam u Bosni. Put je los, sumski. Ne sluzi nikome, i ne vidim po njemu sveze tragove. Prelazim bezbrojne blatnjave kupke, i kanalcice bez problema. Samo zadnjom vucom i u brzoj. Kvad samo prede i koci motorom, da ne pipam kocnice.

Idem ka Maloj i Velikoj Gostilji, selima koja su pre rata bila uglavnom bosnjacka. Sad su uglavnom nenaseljena.

Put nakon km/ dva postaje malo bolji, pa losiji, sirok blatnjav, pa uzak kamenit. Ali definitivno je put, i znam da je pitanje vremena kad cu naici na prvo domacinstvo. Par km dalje nailazim na stari osuseni sljivik, pa kuce. Naravno nenaseljenje. Ima i par srusenih iz poslednjeg rata. Seti me filma Lepa sela lepo gore, i recenice nekog od aktera. Ovde se vise nece vracati. Zalosno je to. Iako su domacinstva vecinom obnovljena glede kuca, domacini su verovatno izbegli u inostranstvo, a od nostalgije i zelje, mozda i inata obnovili su ili napravili nove kuce. Ali u njima niko ne zivi. Pokusavam da zamislim kako je to sve izgledalo pre rata i vrvelo od zivota.. Pokusavam i da zamislim i da rata nije bilo , kako bi sad bilo. Verovatno prazno, kao sto su sela prazna gde nije ni rata bilo. Ove teme cu se dotaci  u drugom delu mog pisanja.

Pored puta je puno izgradjenih cesmi, sto starih sto novijih, posleratnih. Cesme su sa posvetama majkama, ocevima itd.

 

Mapa kao fotografija u galeriji moga telefona. Jedina navigacija koju koristim.

 

 

 

Panciceva omorika u Bosni.

 

 

Idem uglavnom nizbrdo i ulazim u osnovu sela. Kuce su pored puta ali samo u jednoj zivi neko. Njegov ogromni pas nepoznate rase me napada, ali uspevam da se udaljim bezbedno i po mene i po njega.

Za par km dolazim do raskrsnice Cesalj i skrecem levo za Banju. Vrlo brzo dolazim do nje, parkiram na parking, skidam jaknu, kacigu, pojas i rukavice. Pakujem ih u kofer, pa odlazim do recepcije da se raspitam o uslovima prenocista i koriscenja bazena. Na recepciji radi neljubazna teta, to je drzavni hotel, prilicno oronuo. Cini mi se da su i radnici takvi. Ceka se verovatno urusavanje , pa prodaja nekom dobrom cikici, koji ce sve to zbog dobrobiti drugih obnoviti i ponuditi sirokim masama kao ekskluzivni zdravstveni centar.

Gosti su uglavnom preko 60 godina, korisnici pokriveni zdravstvenim fondom. Pa je i usluga postala sirotinjska, bez obzira na prolazne goste.

Inace u hotelu postoji med osoblje i bazen sa termalnom vodom, koja je blagotvorna za povrede kostano misicnog sistema. Temperatura vode je oko 33c. Bazen kao i kabine i ostatak tog dela je oronuo, a koristenje bazena se ogranicava na 1 sat. Mada niko ne isteruje ni posle provedenih 1h i pet minuta. Provereno.

Hotelu pripada i tursko kupatilo odnosno Hamam u kome je takodje ta voda. Njegova cena na sat koristenja je 15km, i to me odbija da ga iskoristim. Inace to je cena za sat vremena, a broj osoba moze da se istali, pa onda i ne ispada skupo. Jedino ogranicenje je sat vremena koriscenja, ali ionako voda nije za duzu kontinuiranu upotrebu. Tako kazu, ti sto je prodaju.

Pijem kafu na tersi hotela i razmisljam da je dan dug i da ima vremena da se raskomotim u sobi, pa da odem do na Drini cuprije. Ispostavice se da cu ici dva puta do Visegrada taj dan/noc.

 

 

Selo Gostilja

 

 

 

 

 

Hotel Vilina Vas

 

 

 

 

 

Nastavak sledi veceras

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[travelman 14034 Napisano Maj 2, 2023]

Aj sto je zanimljivo nego sto avanturisticki duh puca iz svake slike i teksta.

 

Koliki ti je radijus kretanja kad ga napunis i udjes u sumu, meri se potrosnja na sat ili kako vec. Pitam zbog one kantice od 5 litara sto si poneo.

[slave74 5626 Napisano Maj 2, 2023]

Vracam se u sobu i presvlacim u paradno.  Polazim za Visegrad da vidim mladju populaciju ovog kraja i da obidjem cuveni most Mehmed Pase Sokolovica.

Od hotela put vodi nizbrdo naravno do Drine jedno 3km, gde se dolazi na raskrsnicu. Levo je Visegrad jos toliko, a desno su razna sela. O tom putu nesto kasnije. Na samoj raskrsnici postoje bungalovi , gazda vozi motocikle i kvadove, ali ja nisam svracao. Cuo sam da je prenociste 15km, i da je svakako sigurnija opcija ostaviti vozilo ispred bungalova u kome boravis nego u hotelu u Banji gde ni ne vidis iz sobe vozilo i uzdas se u nekog nocnog cuvara , kog nisam ni sreo. Bazen se u svakom slucaju moze  uplatiti i cini mi se da je cena 6,5km za sat vremena.

Okrecem za Visegrad, stizem ubrzo, ali i nastavljam uz Drinu sve do visegradske HE. Tu okrecem nazad. Inace tu se put odvaja od recnog korita i ide u brda, kroz razna sela. I kao obicno moze u svim pravcima, a najinteresantnije je da moze do Rudog.

Vracam se do centra , tu je i cuvena cuprija. Setam po njoj , snimam , fotografisem. Za tu rabotu mi sluzi telefon, pa slike i nisu nekog kvaliteta. Unapred se izvinjavam zbog toga. Posle toga sedam na terasu hotela Visegrad odmah uz most i pijem ko zna koju kafu danas , obogacenu odlicnim sladoledom.

 

HE Visegrad. S druge strane reke je put koji vodi za Gorazde, Focu Trebinje, a levo put obilazi kompleks HE i ide u brda ka Rudom.

 

 

 

 

 

 

 

Pogled sa starog mosta nizvodno. Vidi se u daljini Saobracajni most, dok je desno Andric grad.

 

 

 

 

Posle pauze odlazim do Andric grada , setam,  slabo je turista, ali rade restorani.

Odlazim nazad u hotel, da bih probao lekovitost termalne vode za moje umorne kosti.

Na bazenu stari i nemocni. Upoznajem par ljudi, pricam sa covekom cca 55godina iz Sarajeva sa povredom ledja. Prica mi golgotu koju je prosao da bi dobio sobu dostojnu coveka. Jer je preko fonda u banji. Prvo su ga smestili u nesto sto je licilo na sobu. Ipak kaze u sobi su bila dva manja kreveta, pa je nekako uspevao da provodi dane i noci. Ali posle par dana mu ubacise cimera, nekog dedu, koji poneo kuvalo za kafu, te u hotelskom restoranu gde se kartaju ne pije ni ne placa nista, vec krade kesice sa secerom i nosi u sobu da bi zasladio kafu, koju kuva.

Zalio se moj poznanik sefu , al ne vredi. Kaze soba zadovoljava kriterijum za dvokrevetnu. Medjutim doktorka koja ga leci tu u hotelu mu je izganjala novu sobu. Normalnu , vecu, ali ipak dvokrevetnu. I pogadjate, posle pola sata eto i cimera. I njega tu ubacili. Poznanik je pao u depresiju i stalno je pricao da ce izdrzati jos par noci i nikad vise.

Susim kosu, bezim malo napolje da vidim okolinu. Postoji neka setacka staza do nekog manastira ili crkve, nisam isao. Pored puta do hotela protice reka Banja, ima par ozidanih protivplavnih kaskada i sa njih vodopada. Lepo izgleda kao i sve reke i recice, koje sam u putu video. Vodostaji su veci, voda je cistija, pa samim tim izgleda lepse.

Elem vece je palo, soba mala , zapustena, kreveti uski cca 70cm, kratki, tv je ok. Zidovi izmedju soba od papira. Sta da se radi nego u hotelski restoran. Opet kafa, kratko pice. Castim i sankera, pricamo. Raspitujem se o putevima za sutra, doticemo se u prici raznih zivotnih situacija, rata itd. Bar se puni starijim osobama, piju cajeve, kafa im ne ide obnoc.

Ubaci mi kelner pricu o putu niz Drinu, koja posle kroz nebrojena sela, ide u Srbiju. Tkz ratni koridor ka BB preko Predovog Krsta na Tari. Kaze ne moze, put nije los, al ima barijera. Iskreno put sam odmah pogledao na google mapi, ali on mnogo zaobilazi. U principu sam hteo samo da se vratim istim putem, jer je to samo desetak km do granice, ali da nekako zaobidjem onog psa, koji me je napao, i koji ce sigurno opet biti na uskom putu. Ne bih da ga povredim , jos manje sebe. Pricam kelneru i saznajem da je vlasnik tog psa povratnik, jedini Srbin u selu. Eto ti belaja. Srecom ima put , koji obilazi tu kucu za par stotina metara i nastavlja prema granici. Tuda cu sutra..

Dosadno mi u restoranu, pa odlucujem nazad u Visegrad. U paradnom , bez rukavica, podkape hladno, ali guram.

Jos jedna kafa i kisela u nekom kaficu u centru. Iako je radni dan , grad zivi, ima sveta po lokalima.

U povratku za hotel sipam gorivo, primaju i dinare  65 din za marku.

U hotelu srecem poznanika sa bazena, i na brzinu pijemo po pice, jer restoran radi do 9.40h. U stvari radi do 22h ali drzavni kelner odlucuje kad zatvara.

Popricasmo malo o cenama gradjevinskih materijala. cova je gradjevinac. Saznajem da je tamo kubik camovine u gradji 210e. Daska 180e/m3.

Odlazimo na spavanje. San nece na oci. Brinem za vozilo, dal je bezbedno. Setim se da ni volan nisam zakljucao. Pa do Drine od parkinga sve je nizbrdo. Samo da ga leruje i ode. Vrlo malo sam odspavao, al zato ujutru u 6.30h cujem raznorazne melodije alarma. Bude se gosti, idu na dorucak, zatim na medicinske termine. Ustajem i ja, bar cu imati lufta za razno u povratku..

 

Jedna slika iz hotelske sob. Reka Banja .Sutra o povratku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[slave74 5626 Napisano Maj 2, 2023]

31 minutes ago, travelman said:

Aj sto je zanimljivo nego sto avanturisticki duh puca iz svake slike i teksta.

 

Koliki ti je radijus kretanja kad ga napunis i udjes u sumu, meri se potrosnja na sat ili kako vec. Pitam zbog one kantice od 5 litara sto si poneo.

Trosi asfaltom 9/10 na 100km. U sumi brdovitom terenu vise litar dva. Rezervoar prima 17l. Ali ja ne koristim navigaciju, Tara je velika. Dovoljno je skrenuti pogresno jednom i izgubiti 10/20km. Gorivo u kanisteru je za te slucajeve. I pomalo ako treba vatru zapaliti u slucaju kvara u nedodjiji.

U principu u sumu se sam ne ide, ali ja se toga retko pridrzavam, i ne mislim negativno. Vise volim ici sam, nego da me neko pozuruje ili kvari uzivanje. A i navikao sam. Ma znas sve te osecaje

[zaludan 8147 Napisano Maj 3, 2023]

Slave, izvini, ali gde ti živiš?

Lokacija u profilu ti je navedena "Novi Sad" ali ove ekskurzije su ti uvek "malo" južnije - je li moguće da u NS sedneš na kvad i voziš toliko?

[Bojan82 8617 Napisano Maj 3, 2023]

Taj kraj mi je bio druga kuća. 

Imaš tamo privatnog smeštaja gde hoćeš, nije skupo. 

Ovuda sam išao, al sa Cliom. Pako'

[slave74 5626 Napisano Maj 3, 2023]

31 minutes ago, zaludan said:

Slave, izvini, ali gde ti živiš?

Lokacija u profilu ti je navedena "Novi Sad" ali ove ekskurzije su ti uvek "malo" južnije - je li moguće da u NS sedneš na kvad i voziš toliko?

Boravim u NS, ali baza za voznju mi je kuca nadomak Divcibara. Mi ravnicari volimo planine,i divljinu, pa tako mene vuce ljubav uglavnom po zapadnoj Srbiji.

Sto se tice kilometraze tacno je da kvadom ne moze kao motociklom. Onim putnickim. Al on i nije za asfalt nego za makadame i teze terene.

Razmisljam ja i o putu na CG primorje kvadom u dva dana. Moglo bi to opusteno, jer mi je asfaltom 360km,a ovim mojim rutama sigurno 40km blize. A u gore pomenutoj voznji sam presao 325km za dva dana.

Mozda tu zelju necu ostvariti, ove godine sigurno ne, jer to mora biti ili u maju ili u septembru. Imam dosta obaveza bas tad.

[slave74 5626 Napisano Maj 3, 2023]

Nastavljamo.

Kao sto rekoh, spavanje  nikako. Krevet uzak, a ja to bas mrzim. Razmisljam o drugim smestajima, koje sam mogao birati. Za 20 kmaraka privatno u centru Visegrada. Hotel Visegrad 52km nocenje, a hotel je u boljem stanju. Gledas iz sobe na Drinu i cupriju. U centru si, kafici okolo, krevet blizu Sto je najbitnije mogao sam naci sigurnijie prenociste za mog ljubimca i bolje spavati.

U banji sam prenociste sa doruckom platio 65km, gledajuci bolesne i stare ljude. Ne smetaju mi ti ljudi, ali je malo depresivno, a meni je trebalo nesto zivlje da bi mi i voznja takva bila.

Elem bude me razne melodije telefonskih alarma, pa i ja ustajem, obavljam jutarnju higijenu i silazim na dorucak vec oko 7h. Vidim da je dosta ljudi vec obedovalo i otislo u sobe da se pripreme za medicinske tretmane. Doruckujem mazalice, i trk u sobu na pakovanje. Da bezim iz ove ucmalosti. Kafu cu popiti na nekom lepsem mestu, ispostavice se daleko odavde. U kafani Stari Cer na putu Perucac BB, jer ni  Predovom Krstu nije radio restoran. Da, ipak sam otisao obilaznim putem, preko Predovog Krsta, iako mi nije bilo ni na kraj pameti. A bilo je to ovako...

Gledajuci prethodnu noc google mapu nasao sam obilazak onog agresivnog psa. Put je vodio nizbrdo doDrine, a onda suprotno od smera Visegrad, znaci desno do sela Greben, zatim bi se odvojio od drinske magistrale i krenuo ka Velikoj Gostilji. Na vec predjenu trasu bi se ukljucio u samom selu. Moram reci jos i ovo, veoma znacajno. Neka sela i nisu sela, nisu ni zaseoci. Ajd sto nemaju stanovnike, nemaju ni kuce.  Imaju par kuca razbacanih po brdima ili sakrivenih od pogleda sa puta. Docnije kad sam kuci gledao mapu tog kraja, nisam objekte uspevao da pronadjem.

Znaci do raskrsnice na Drini , a onda desno. Znao sam da taj put ide delom uz reku, pa posleu planine zbog tkz sela koje sam pominjao. Usput nikog da pitam, jutro je. Srecom ili nesrecom vidim dedu kako sedi ispred ulaza kuce uz put. Prolecem, vracam se, ulazim mu u dvoriste i ispitujem. Potvrdjuje za moju namerenu trasu. 100m dalje je raskrsnica i tu trebam desno pa uzbrdo.

Medjutim zenska je cud..., izlazi mu zena valjda i ukljucuje se u pricu. Ubaci Predov Krst, ratni koridor. Kako su stotinama puta tu isli i da je put dobar. Kao da i danas nasipaju put kamionom radnici na odrzavanju i da nema sanse da zalutam. Koliko ima makadama, ma sva sela baka zna, te zakljucujem da ona ima veze sa tim krajem.

Odlucujem se za tu varijantu. Iako je dalja , zanimljivija je, a ne volim da se vracam istim putem. Ukoliko ne moram.

Dakle picim niz Drinu jos par km do skole u selu Prelovo.

 

Raskrsnica ispod banje, levo Visegrad, posle cu  ka onim planinama u pozadini

 

 

 

Pre toga selo Kurtalici, meni poznato po filmu Lepa sela lepo gore, zabili smo onima iz Kurtalica 5 komada. Nailazi covek, povratnik , malo pricamo.

 

 

 

Ka selu Prelovo, koje je bilo neki centar sa osmogodisnjom skolom. Na slici brda sa bosanske strane iznad Sarog Broda.

 

 

 

Skola Prelovo sa cesmom ispred i ovcicama umesto dece.

Pogadjate, skola je zatvorena, jer nema djaka. A samo do pre zadnjeg rata 1992 imala je preko 1200 ucenika, iako su skole sa cetiri razreda radile u planinskim selima. Stara cobanica mi prica kako je to nekada bilo. Ne tako davno.

Na zalost skola je koristena i kao ratni zatvor u kome su se dogodili zlocini.

 

 

Koliko je ova cesma napojila zednih malisana...

 

 

 

Tu mi cobanica potvrdjuje da sam na pravom putu i koliko jos asfalta imam. Ne pitam je za prelaz, racunam lako cu tamo kako bude, a rizikujem da mi pogranicna osujeti planove. Kao sto sam posle zakljucio briga je bila neosnovana, niti ikog boli briga gde cu ja preci, cak im je to normalno, niti sam video igde policiju. Osim naravno u Visegradu. Saobracajce.

Kaze mi jos da ne skrecem desno na sledecoj raskrsnici. Tamo se put opet spusta u Drinu i to bas gde  Drina izlazi iz stenovitog tesnaca , sirokog samo 50m i siri u povece jezero gde je nekad bilo selo u niskoj zaravni. Te kad su He digle nivo reke sve se promenilo. Upravo to polje je bio cilj izbeglica uglavnom  zene , dece i starijih Srba iz centralne  Bosne da izbegnu ustaski pokolj.

Nisu ga svi izbegli. Oko 6000 ljudi je pobijeno od strane ustasa, deo se utopio iz straha. O tom monstruoznom zlocinu, a za razliku od slicnih se cutalo u komunistickoj Jugoslaviji. Velika nepravda je ucinjena ubijenim, njihovim porodicama, ne samo cutnjom i zabranom pricanja o tome, vec i zlocincima, koji nisu sudjeni za svoja nedela. Bar za ova iz Starog Broda.

Skoro je probijen put iz pravca Visegrada sa leve obale Drine, i napravljena spomenkapela i spomenik i muzej stradalima, koji su samo hteli ziveti.

Gledao sam emisiju o tome, ima dosta podataka sad na netu. I bas na toj raskrsnici , gde je putokaz za Predov Krst i kapelu Stari Brod, odlucujem da moram do kapele, iako je 6km tamo , a i 6km nazad na pravac. Strasno mi je proci a da bar na neki nacin obidjem to mesto.

 

Raskrsnica putokaz

 

 

 

 

 

 

Dok sam razgledao raskrsnicu ispred mene se ka Starom Brodu ubacuje GLB Mercedes sa hrvatskim plocicama. Njih par u vozilu. Do dole je potpuno makadam, negde nije los, al ima blata, kolotraga. Cica ga ne stedi, al kvadu je to ipak domaci teren.

Al cica u autu nece da me pusti. Prilepio se ja, prvo sam mislio da me ne vidi, a kad smo prosli par prosirenja shvatih da nece da me propusti. Usput sam i stajao par puta da fotografisem prirodu, al sam ga opet stizao vrlo brzo. Blicao sam , svirao, nista. Pomislih, i ja cu se pridruziti onim zrtvama, jer ko zna ko je u vozilu i zasto se tako ponasaju. Ipak logika i inat mi ne daju da popustim pa na jednom sirom delu ih preticem. Takodje zakljucujem da su ljudi u auto verovatno Srbi ili Bosnjaci, jer mislim da Hrvata u tim mestima nije postojalo. A i sta ce Hrvat da gleda dole stradanje Srba od njihovih sunarodnika.

Stari brod s druge strane jezera.

 

 

 

 

Silazim u jezero, auto me prolazi i nastavlja uz jezero. Pravim foto okoline i nastavljam  za njima.

Ubrzo stizem u vikend naselje drvenih kucica. Dole jezero, okolo bor. Ima vise vlasnika, saznajem od Sinise Djordjica iz Visegrada. On je upravo bio jedan od putnika u spornom automobilu. Vozac automobila matori , verovatno direktor u penziji ga grdi i zove na posao. Matorom rade vajate. Potvrdjuje se da je matori neki derpe, jer niti zove na kafu, niti se pozdravlja. Vidi po tablicama da sam izdaleka. Mozda mu je povredjen ego, jer sam ga presisao u njegovoj  GLB klasi.

Ipak od Sinise saznajem o Starom Brodu i da se on sa ortakom bavi usluznim turistickim prevozom brodicima po Drini. Osnovna tura staje 6e i ide od cuprije do novog mosta, a po zelji uz dogovor moze se dogovarati za druge destinacije.

Ostavljam Sinisu na milost i nemilost matorog drndadzije i odlazim nazad, jer kako kazu nema precice da se vratim na zeljeni pravac. Posle sam naravno preko mapa utvrdio da ima, i mnogo bi mi znacilo, em krace em ne vracam se istim putem. Nagovara me Sinisa da idem za Visegrad pa s druge strane bas u Spomen kompleks Stari Brod. Odustajem od te ideje, jer postoje putevi i sa druge strane, te bi kakav sam, otisao za Zepu sumskim putevima te prosao mnogo km do prelaza na Skelanima- BB.

Pri povratku uzbrdo, srndac mi pretrcava put. Sta je sledece pomislih..

 

Jezero Stari Brod

 

 

Vracam se na glavni put, uskoro nastavljam.

 

 

[travelman 14034 Napisano Maj 3, 2023]

E svaka ti čast sto si se raspisao, malo da se razbije monotonija klasicnih putopisa i spoznaju cari putovanja iz neke druge perspektive.

 

Mene si lično probudio iz učmalosti, nisam hteo al sad moram i ja da se raspisem al kako ovde pored tebe nemam šanse, odo da preslozim slike i pravac u drugu temu da tupim olovku 

[slave74 5626 Napisano Maj 4, 2023]

Izlazim na raskrsnicu ka Predovom Krstu.Ali do njega ima jos preko 30km , a asfalta je jos samo par. Ubrzavam i pogled mi puca na vise vrhove Tare kao  Veliki Stolac 1675mnv. Taj vrh zamalo pripada Srbiji, nalazi se tik uz granicu i po njegovoj strani ide linija razdvajanja. Gore na vrhu, vidim,  ima i snega.

Nailazim na cobanina, pa stadoh da se ispricam. U pitanju je mestanin sela Obravnje. Objasnjava mi kuda da idem i sta bih usput ili uz malo odstupanje od zeljene rute, mogao da posetim. Predlozio mi je da idem do jame na Velikom Stolcu, gde preko cele godine ima snega, ali od toga odustajem, jer ima par km u jednom smeru. Toliko i nazad.

Prica mi kako je bilo u ratu i kako je on 1982 zavrsio osmogodisnju u Prelovu. Tada je bilo 1650 djaka u toj skoli. izgleda mi bar 10 godina mladje.  Kazuje mi kroz koja sela cu proci, a u prici se dotaknu jednog groba tu u sumici iznad puta, i predlozi mi da pogledam. Po prici njegovog oca, ne zna se ko je u njemu, ali se pretpostavlja da je iz I sv. rata. Sta je tu zanimljivo. To sto je njegov deda i otac, i on celog zivota  prolazio redovno pored groba. A onda je njemu neki odblesak sa groba privukao paznju.Pre dve godine.  Bio je to bajonet , cije slike mi je on poslao. Propalo je drvo na koricama i secivo je korodiralo i natrunulo. Ali metal , koji cini korice je ostao netaknut. Na njemu kruna, grb i inicijali. Zamolio me je da se raspitam o tome, kako bi doznali da li pocivsi ima potomke i da li bi zeleli da mu ostatke prenesu na neko prikladnije mesto.

Pozdravljam se sa novim prijateljem i odlazim. Nizu se mnogobrojna sela. Ali po meni to nisu sela. To su teritorije.

Odzak, Klasnik, Rujista Zemljice , Blace, kroz koje sam se mogao vratiti sa jezera Stari Brod. U stvari na stablima pored puta stoje natpisi tih sela, a neka su zaista udaljena i po desetinu km, takoreci gravitiraju ka dolini ili kanjonu Drine.

 

Put u Obravnju i u daljini Veliki Stolac

 

 

 

Stari grob neznanog...

 

 

Na ovoj raskrsnici bi izasao iz jezera Stari Brod i mnogo skratio put. Inace po prici mog novog prijatelja u selu Blace postoji prirodno manje jezero, voda je prelepe boje i cisto je. Za drugi put.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Niz planina cini kanjon Drine. Strana bosanska.

 

 

 

 

 

Spomenik palim borcima RS iz tog kraja

 

 

 

 

Lovacko udruzenje Kamenica, i bas pored tog znaka uinat lovcima... Zna se ko je gazda. 

Medvedi prolaze nocu ili ranim jutrom, tako da se moze videti samo ono sto ostaje iza njih.

 

 

Kuca sumske uprave Sokolac. Ili lovacka kuca u narodu

 

 

 

 

 

Odatle na par km je plavi limeni kontejner, pust. Tamo gde put prelazi granicu prvi put.  Zatim ide po liniji i prelazi nazad u BiH. Tu je rampa. Podignuta.

 

 

 

Tu je i ceka za pracenje medveda, s desne strane,

 

a s leve mrciniste za zveri. Nije skoro iznoseno, nema tragova, ima par kostiju velika kicma, oglodjana.

 

 

Jos malo smo u BiH

 

 

 

Vrh V. Stolac sa snegom i P. Omorikama

 

 

 

 

Cini mi se da su ovo omorike?

 

 

Kanjon reke Brusnice je linija razdvajanja i staniste mrkog medveda.

 

 

Stula je sama granica

 

 

Dalje neces moci. Setih se reci kelnera iz Visegradske Banje, imas barijeru.

 

Levo je strma strana sa gustom sumom, desno je obala nad putom visine preko 1m i strma.

Ostaje samo uz brdasce sa trulim stablom. Pomeri rucno stablo , ukloni veliki kamen, ukljuci prednji pogon i polako klac po klac. Slika ne moze da docara nagib i uvek se cini pitomo. Uglavnom bez koriscenja vitla prodjoh.

Inace sam se popeo u sumu iznad puta, jer postoji mogucnost da se negde vratim putem i nadjem pogodno mesto da se popnem na obalicu i kroz sumu zaobidjem betonsku prepreku. Corav je posao, jer su u blizoj okoliki poobarana stabla veceg precnika i trunu po zemlji, ali su jos uvek cvrsta i prestavljaju prepreku za uglavnom cetvorotockase. Kros motori opusteno mogu.

 

 

Placi kvadu placi osto si na Raci tj u Bosni.

 

 

 

 

Seca smrca nedaleko Predovog Krsta , koji je ok 4/5 km od granice.

 

1,5 km od P. Krsta, raskrsnica za Bature , veliki Stolac, a moze i Mitrovac.

 

 

Predov Krst, restoran ne radi. Ovde ima i kuca sumske uprave, i puno sumara, koji se okupljaju oko kvada. Zanimljivo im. Kazu ovo svako domacinstvo treba u planini. Priznajem im odakle dolazim bez straha i vidim da su odusevljeni.

Od njih saznajem da ima i put preko samog vrha i da je gore sneg, neprohodno je. Takodje saznajem da medvede ne vidjaju, ali da ih ima i da ce uskoro biti i mecica. Postoji i hraniliste sa nase strane ali se ne vidi s puta.

Od starog momka  sa nadimkom Tito saznajem  da postoje tragovi na Jagostici< a to je zadnja stanica na planini Tari> gde su nekad obrusavali gradju u sam kanjon i tamo je docekivali tkz driftari, koji su skakuci sa stabla na stablo dok pluta usmeravali posecena stabla rekom u  BB gde je bila velika pilana. Takodje postoje i tragovi zicare za odsecena debla i dva ocuvana tunela kroz koju je zicara isla. Na Jagostici ima vidikovac ali mora da se ide do kraja vozilom, pa peske jos pola sata. Uzimam Titu kontakt tel i obecavam da cu se javiti drugi put da mi bude domacin i vodic.

Tu je i sef sumara , stari Toso, koji mi objasnjava razliku izmedju Smrce i Jele, kao i Omorike, i kaze da je ima na jos nekoliko lokaliteta na Tari. A na V. Sto;cu ima veca povrsina pod njom, ali je nazalost prosle godine bio sumski pozar koji ju je desetkovao. Kao da joj nije dovoljno da sama izumire. To me rastuzi i podsetiti na nase narode na balkanu. Nije nam dovoljno sto nas je sve manje, no jos i ratujemo medjusobno, proterujemo se i ubijamo.

Tosa jos kaze da postoji smrca u sumi koju cuvaju, jer je matora i ponosna. A nadasve ogromna. Ima u sebi 25m3 a na grudima je precnika do 1,5m. Visoka je valjda 45m. Ako sam dobro zapamtio. Sumska kuca je od mesovitog materijala. Drvo, cigla te je lepa i nije stara. U njoj postoji apartman, koji sam ja video. Kuhinja, kupatilo i dva kreveta. Nista moderno, al nije oronulo i uredno je. Cena je 2500din za dve osobe\ nocenje. Javite se Tosi. Ili pisite meni da okacim kontakt. Rastajem se sa sumarima od kojih jos saznajem da ima bar 8 sumskih kolskih prelaza za BiH na Tarskoj suvoj granici sa BiH.

 

 

Odlucujem se da idem preko Perucca za BB sipam gorivo i nastavim kuci.

Potok pored puta sa Predovog Krsta ka Peruccu. U blizini na putu se sunca poskok. Bogami  veceg nisam video, a par sam ih ulovio. Pri fotografisanju nije bas bio strpljiv te je smugnuo.

 

 

 

 

Crkva u Rastistu, pored je manje lepo jezerce na reci Derventi i put dalje vodi kroz stenoviti kanjon iste.

Klizim dole ka Perucackom jezeru, a osecam se kao da sam u nekom kanjonu CG.

 

 

 

 

 

 

 

I konacno Perucac jezero, oduzio se put. Inace nikada pre nisam ovuda prosao, bolje reci  zasao. Na jezeru uz obalu nebrojeno lepih drvenih kuca-splavova. Boja jezera prelepa. Dan suncan, a vruce nije. Uzivam.

 

 

 

 

Reka godina ili Vrelo ili 365. Tu ima par restorana , al posto sam u skorijoj proslosti u njima sedeo odlucujem da podjem nizvodno par km do kafane Stari Cer, gde nikad nisam svracao.

 

 

BB NIS pumpa

 

 

Trenutna kilometraza do BB.

 

Pijem kafu jer mi se na njihovim pumpama svidja Moka. Tu su i kolege jedan na Ducatiju, drugi na BMW GS u punoj opremi. Nisu bili bas kolegijalni, primetio sam da im se izgleda kvadovi ne svidjaju. Ljudi su ti sto voze vozila, ili nisu. To mi ne smeta uopste, ali nije prvi put , pa navodim ovde.

 

Dalje putem ka Uzicu, ali u Pilici vise ne zelim regularno do Zlodola, vec precicom do Kostojevica odakle bih isao na Jakalj, Vardu, Ruda Buku i Kosjeric. Precica preko brda je do sela Dub. Rad oko malina je u toku, sve vrvi od ljudi, sve je ozelenilo, pogled puca sa tih brda. Nemoguce mi je to opisati. Treba probati i to sto cesce.

Pri izlasku na put Uzice-Kadinjaca -Kostojevici-Rogacica je stara drvena crkva, koja cini mi se nije ni bila jos u funkciji. Bar ne na  ovom mestu.

 

 

Izbijam na glavni put, krecem ka Rogacici i u Kostojevicima skrecem desno za selo Jakalj i Vardu. Penjem se u planinu lepim putem. Zadnjih par km je nov siroki asfalt sa puno lepih krivina. A neke su i vidikovci.

Dolazim do istoimene kafane na Bozincu gde prestaje asfalt, a pocinje prasina. Nekih 3 km do ulazu u Vardu gde je opet asfalt.

Pijem sok i dobru veliku domacu kafu. Zatim do ulaza u selu Varda gde ima novija kafana. Treci put ulazim u dvoriste kafane. Isto toliko puta ljubim vrata. Ne radi. Iz samog dvorista kafane prelazim put i spustam se preko Ruda Bukve do Kosjerica. Asfalt, pa 2km prasine, pa asfalt. Neverovatno je koliko je kisnih dana bilo pre, a posle dan i po bez kise tolika prasina. Malobrojni mestani pored puta me ne otpozdravljaju vec namrgodjeno prate pogledom, iako vozim sto osecajnije glede prasine sto je podizu tockovi mog kvada.

 

Konacno stizem  u Kosjeric i u restoranu stadion  rucam. Preostalo mi je jos 20km do kuce, relativno dobrog, a odlicno poznatog puta.

 

Pogled sa terase restorana

 

Ukupna kilometraza bez pomenutih dvadesetak km do kuce.

 

Utisci sa voznje su fenomenalni. Niti najmanjeg problema sa vozilom , ljudima. Malo strepnje za bezbednost vozila , i straha od agresivnog psa. Nimalo lutanja, i straha od nepoznatog.  Nova poznanstva vuku na nove voznje. Ili setnje po planini.

Taru sam vozio autom vise puta. Ali Tara je prevelika za jedan zivot. Nit vece divljine, a opet gde god pogledas neko selo, zaseok, vikend naselje. Isprepletana je sumskim putevima. Mnogo ih je. Do svuda se moze bar iz tri ili vise pravaca.

 

Posto me je novi drugar iz Obravnja  zamolio da se raspitam o bajonetu sa groba nepoznatog pokojnika, nisam bio lenj. I mislim da sam na tragu osobe iz groba. Ako je bajonet njegov, ili inicijali ispravni. Naime to nije bajonet vec paradni bodez oficira vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije.

Tacnije pilota. Proizvodio se od 1939  u tom obliku, i nosili su ga piloti, koji su ucestvovali u aprilskom ratu 1941. Dakle nije taj grob iz I sv. rata vec iz drugog. Sturi su dalje podaci, ali po popisu pilota koji su ucestvovali u ratu , a zna se da je to jedini rod vojske , koji je ratovao, nasao sam samo jednu osobu sa tim inicijalima. On nije medju poginulim u aprilskom ratu.

Nasao sam jos ponesto, ali zbog nesigurnosti necu navoditi o kome je rec. Uskoro kad proverim moci cu ovde dodati nadam se, o kome je rec, kako je tu skoncao i zasto nigde nema podataka ili bar odrzavanog spomenika. A najbitnije je ako nadjemo potomke i obavestimo ih.  To bi mom prijatelju mnogo znacilo, vidim glodje ga to godinama. I meni bi znacilo, verovatno i potomcima.

 

Nema vise , do sledece voznje.

 

 

[zaludan 8147 Napisano Maj 5, 2023]

Prvo, sjajna vožnja i sjajni krajevi.

 

Ali, moram da primetim:

 

Pre 18 sati, slave74 je napisao:

Niti najmanjeg problema sa vozilom

 

a tamo:

 

 

 

 

 

P.S. sorry, morao sam  

[travelman 14034 Napisano Maj 5, 2023]

U drugoj temi ti objasnio za klirens a ti ga prozivas  ....

 

Bravo slave 

[Wildserbian 264 Napisano Maj 11, 2023]

Odlicna ruta