Jump to content

Moto Zajednica

U potrazi za jeftinim benzinom - Iran 2022

Recommended Posts

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Više godina sam hteo da obiđem Iran, pa svaki put nešto uleti, sankcije, zabrana ulaza, covid,... I žena mi nije baš vesela jer idemo u „čudne“ krajeve za koje se svašta čuje i skoro isključivo u negativnom kontekstu. I tako na ovo proleće sankcija nema, covid se smanjuje, ulaz je omogućen, ženu ubedim da ne treba imati straha (to je bilo od svega najteže) i na brzaka odluka idemo. :jee1:

 

Dobar mesec dana prije odlazka dolazi naša nova „kravica - Junior“, koju trebamo još opremiti, napraviti prvu hiljadarku do prvog servisa, da bude spremna za put. Motor je bio naručen puno prije odluke za odlazak, pa tako u svemu žurimo. Gume koje su original stavljene Bridgeston A41 po čitanju recenzija ne prave baš veliku kilometražu, pa tako idemo u lov za proverenu Conti TKC70, kojih zapravo na našem i susjednom tržištu nema. Preko interneta ih nađem tek u Andori a cena...uf. Nema druge naručujem. Prvi servis napravljen, gume zamenjene, pa je Junior spreman.

 

Opet na brzinu sredimo Carnet du Passage (CDP) i međunarodno vozaćku. Za Iransku visu treba više vremena kojeg nemamo ali odlućimo da svejedno idemo i visu pokupimo usput u Tursoj i tako stičemo još dodatnih sedam dana. Na poslu ispregovaramo 5 sedmica godišnjeg i počinje spremanje. Spisak robe i dokumenata se sprema, dopunjava, pa onda smanjuje jer svega što bi hteli ne možemo uzeti.

 

Dva dana od polazka pakiramo robu, opremu i dokumente, pa opet proveravamo sve, panika raste...

Polazak je u petak 20.05. posle rada, tako dobijamo dodatni dan. Zapravo idemo još koji sat prije, pa ručak, presvlačenje i start.

Pošto je to godišnji odmor sve ide u ovom pravcu, pa tako ograničimo dnevne ture na max 500km, tako da možemo i ogledavati krajeve koje posetimo.

 

Prvi dan popodnevni transfer Koper – Slavonski brod, start otprlike u 15 sati.

Na početku puta u glavi samo vrtim film pakovanja, da nismo što zaboravili, ali polako prebacim v vožnju. Put ide autoputom jer je cilj daleko i nema druge mogućnosti. Malo je na početku dosadno ali se očekuje svakim danom bolje. :)

 

V Slavoskom brodu malo prošetamo, povečeramo i spavanje s kojim smo malo u minusu od prošlih dana.

 

DSCN9675.thumb.jpg.a1e9dd02821d4727a4b6b2d8f3d5f8db.jpg

 

DSCN9676.thumb.jpg.cdda961dcf3f45bdbaa74630af4c7470.jpg

 

DSCN9680.thumb.jpg.3ab37b7d9b0f64896214589b9bcc7821.jpg

 

DSCN9686.thumb.jpg.9bad7eb10d67ee0b6de6a42f4248521c.jpg

 

  • Sviđa mi se 32
  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 2

Ispostavi se, da ni ovde nismo nadoknadili spavanje. Nismo baš najbolje spavali, još pod stresom  od dužine puta u nepoznao. Pa ostaje i onaj strah, šta ako ne dobijemo vize???

 

Ujutro nismo baš rani, oko 8 idemo do pekarnice po nešto za doručak i polako pakovanje i dalje. U planu 450km avtoputa. Autoput ko avtoput skroz dosadan, nismo čak nijedne fotografije napravili. Na Hr-Srb granici bez gužve i problema, te pičimo preko Beograda, gde se malo ugužvamo zbog radova inače bez posebnosti do Niške banje.  To nam je sada već standardno mesto za odmoriti, malo prošetati i odlićno pojesti.

 

Prije spavanja još pregled puta i bukiranje spavanja za sledeći dan.

 

DSCN9703.thumb.jpg.553ac5169820bf5b42b30f47bb52c89c.jpg

 

DSCN9707.thumb.jpg.95a3ff465b9834d1832e105a51e305d3.jpg

  • Sviđa mi se 17
  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 3

 

Opet se budim oko 5 a ustajemo oko 8. Umor se zbog lošeg spavanja već oseti, ali nema druge – idemo dalje. Prošetamo, pojedemo burek, pa opet pakovanje i pokret. Ulazimo na autoput, to nama je stalnica ovog putovanja, smijer Bugarska. Prije granice, na pumpi potrošimo dinare što su ostali, na benzin, i tako se već godinama rešavamo „problem“ ostalog lokalnog novca. Na granici opet bez posebnosti, čak ni gužve nije bilo, ali ipak gubimo više od sat vremena, i zbog promene vremenske zone.

 

Nakon ulaza u Bugarsku je duže gradilište novog autoputa , pa je i zbog makadama, i jedne trake velika gužva. Kasnije ulazimo na pravi avtoput i naokolo Sofie prema jugu. Prešli Sofiju zaustavimo se na ručku pa onda skroz na jug po samoj dosadnoj ravnici. Cestarina se za motor ne naplačule, zapravo vinjetka nije potrebna, a ograničenje brzine je na 140 Km/h, ali vozim do 130 jer čuvamo gume, koje moraju napraviti još mnogo kilometara. Polako se oblaci miću suncu, pa se i temperatura diže. Cilj je, nakon 450km Svilengrad, poslednji veći grad pred ulazak u Tursku.

 

Posle smeštaja u hotelu prošetamo gradom. Centar mesta je prekopan, pa praktički hodamo po samom gradilištu. Idemo u market po vodu, ali ne primaju kartice. Potražimo menjačnicu i kupujemo Lev-e, idemo na večeru i opet u market po vodu za sledeći dan. Da izbegnemo problem za promenu u Turskoj, se vračamo u menjačnicu i kupimo ponešto Lira, što se sledeči dan pokazalo pametnim potezom.
 

U povratku u hotel standardni pregled sledeće dionice, bukiranje hotela i spavanje (e kad bi).

 

DSCN9716.thumb.jpg.85f7de310faf012d2fa63747fcff7a2e.jpg

 

DSCN9717.thumb.jpg.58103796cfaa9010c2385db97a278393.jpg

 

DSCN9735.thumb.jpg.0dd8524e5e82faf49150b4db0146088c.jpg

 

DSCN9739.thumb.jpg.33f935bdaf18de54734547d788356f5e.jpg

 

DSCN9741.thumb.jpg.6b99d2926e6cdf8d072ce29a06cc0c0c.jpg

  • Sviđa mi se 17

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 4

 

Opet se rano budim i okrećem u krevetu do 8 sati, kad počinje doručak. Posle doručka brzo pakiranje i polazak, jer imamo za napraviti etapu od 550km.

 

Jutro je sunčano i toplo, baš ugodno za put. Turska je blizu, nekih 15 km. Na granici turci rade dezinfekciju vozila i to naplaćuju 75 lira, ali nas puste naokolo, da nas ne operu i bez plaćanja. Zatim kotrola pasoša, pa kontrola dokumenata vozila, pa kontrola svega i na kraju još carina, koja pregleda sve. Sve ide relativno brzo i bez poteškoća i u Turskoj smo.

 

Kako već imamo lire ne trebamo menjačnice pa tražimo PTT (pošta) za naljepnicu HGS. HGS je bezkontaktno plaćanje cestarine i obavezno je na autoputevima i mostovima. Blizu je kombi PTT, zaustavimo ali nemaju nalepnice. To se više puta događa, kad im se ne da ispunjavati formulare, pa te šalju drugome. Idemo dalje i za dobre 3 km opet PTT. Ovaj put momak gleda, zavrće očima i kaže može ali samo za gotov novac. Nema problema platimo cca. 300 lira i dobijemo nalepnicu koju lepimo na motor. I gasa.

 

Autoputevi u Turskoj su na zavidnom nivou. Mi smo odabrali da idemo severno od Istanbula, da ne uđemo u gužve 15 miljunskog grada. Put je u 4 trake u svakom smeru a prometa nema puno. Polako poćinju da se sakupljaju oblaci, temperatura pada a uskoro počinje i mokar kolnik. Kiša ispred nas, pa napravimo pauzu na modernoj benziskoj pumpi da bi izbegli oblačenje kišnjaka. Opet pogodak, vozimo iza kiše ali je ne uhavtimo.

Cilj je Bolu, koji ima lepo sređen centar, bez saobraćaja, puno radionica i trgovina, a naš hotel samo ulicu niže, 50m od pešačke zone. Idemo u menjačnicu, promenimo novac i u potragu za hranom. Ima puno lokala za kebab, koji je u Turskoj fenomenalan, taman zalije kiša, srećom ne za dugo ali intenzivno.  

 

Posle odličnog i jeftinog obroka u šetnju gradom i naveće pravac hotel. Opet pregledavanja rute, bukiranje hotela za sledeći dan. Booking u Turskoj ne radi ali može se ga upotrebljavati sa upotrebom VPN-a, a upotrebljavamo i ozelz.com – turska stranica za bukiranje hotela.

Brzo me umor savlada. Ali...

 

DSCN9771.thumb.jpg.3a3a216c06761707158ca83b52667c38.jpg

 

DSCN9781.thumb.jpg.2e1d4022646316f8e2e6c811f3da13c9.jpg

 

DSCN9837.thumb.jpg.2420c8a0869d86ba98c22f9293747aa0.jpg

 

DSCN9854.thumb.jpg.3343ca6175982f761bcfcadd36a8b2ce.jpg

 

DSCN9885.thumb.jpg.c480bb62f4527a825598e52eb5d9440b.jpg

 

DSCN9889.thumb.jpg.ee12b190315e5c25b96bf7b27cca7131.jpg

 

DSCN9969.thumb.jpg.ec0952538ab91db4a84df1a6417cebac.jpg

 

DSCN9974.thumb.jpg.579eac2646b33034311b736d723fa655.jpg

 

DSCN9978.thumb.jpg.1c94a11b60c55a29c2bc96be022e7684.jpg

 

DSCN9986.thumb.jpg.66a46e5746249ae6cdeb6e76c87d5f88.jpg

  • Sviđa mi se 25

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 5

 

Ponovo rano buđenje i čekanje doručka, koji je u tim krajevima posle 8 ponegde i 8:30. Prognoza kaže kiša i ohlađenje, srećom ohladilo se ali o kiši ni traga. :P

 

Brzo smo na avtoputu, koji se ubrzo završi i dalje po običnoj cesti. Ali obične ceste u Turskoj izgledaju kao naš autoput, sa 2 trake u svakom smeru, samo što postoje križanja. Ograničenje je na 110 za aute, ali za motore samo 90 iako nema znakova o tome. Mi idemo 110 ali nas brzo zaustavi policija – radar kontrola. Išli 111 a mogli bi najviše 99.... Kaznu se ne naplačuje na mestu nego na granici na izlazu iz Turske, dobije se samo potvrda o kazni. Idemo dalje malo sporije. Ovo je najvažniji put na istok, zbog toga ima puno benzinskih i restavracija ponajprije za kamjonđije, gde se može jeftino i obilno jesti ali bez luksuza i to iskoristimo. Pravimo 450km do grada Amasya – ukupno cca. 2300km a tek smo na početku. :moto2:

 

Amasya je lep grad sa starim delom iz otomanskog carstva iznad kojih su u kamen usklesane grobnice Pontskih kraljeva.  Grad je poznat i po zasadima jabuka, pa je jako znan i čaj od jabuke. Mogu reći samo ... odlićan je. Naš hotel je baš u starom delu i do njega vodi uzak put između tradicionalih drvenih kuća, koje su prelepo renovirane.

 

Uveče još odličan kebab i hotel. Na mail dobijamo potvrdu o izdavanju Iranske vize uz preuzimanje u Erzurumu. Juhuu, odmah mala promena plana, i bukiranje hotela. :jee1:

 

DSCN0056.thumb.jpg.8aa067bed576a7adc9e19ff41aaca19e.jpg

 

DSCN0072.thumb.jpg.500dd5314c108eb725518b38a9d501b7.jpg

 

DSCN0096.thumb.jpg.7b8c4bde7943155ace6e141504863702.jpg

 

DSC_6181.thumb.jpg.324dc7436764600aefbff400c2cb7cc7.jpg

 

DSC_6182.thumb.jpg.d165c320e52301c2f5afc61880164752.jpg

 

DSCN0285.thumb.jpg.9942145f51ce40cb96122237384f2484.jpg

 

DSCN0286.thumb.jpg.4f2e7ce8eccb88642c60cc80a640901c.jpg

 

DSCN0296.thumb.jpg.011def896888e8b93799638b4f7a0591.jpg

 

DSCN0326.thumb.jpg.0f71acfb4d2ddc64fe657ea78c1271ff.jpg

 

DSCN0378.thumb.jpg.4ccadf58ea5b8e88131a4d95e47d08f7.jpg

  • Sviđa mi se 22

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 6

 

Posle opet kratke noći dobar doručak i odličan čaj. Panika i strah polako prelaze u uzbuđenje. Zbog promene plana je ruta nekoliko kraća, pa možemo još jednu šetnju po prelepom gradu, pa onda na motor. Još jedan krug gradom pa dalje.

 

Na putu ima sve više policije i vojske, puno radara pa vožnja ide nešto sporije. Pogledi su prelepi a priroda se sa visinom menja. Polako se uzdiženo na visoravan na 1500m visine. Vreme je lepo ali temperatura pada, pa se vozimo na 12-18 stupnjeva. Stanemo na benzinskoj pa idemo još na ručak u obližnji restoran. Obrok u ovim restoranima uz put je oko 7 eura za dve osobe, a i hrana je dosta dobra.  Navučemo svu odeću i dalje. Priroda je sve skromnija, i naselja su sve jednostavnija. Pređemo prevoj s preko 2100 m visine i polako spuštamo u naš današnji cilj Erzincan. Okolne planine su još pod snegom pa za šetnju po gradu trebaju dugi rukavi. Grad nije turistički ali svejedno lepo sređen kao svi turski gradovi do sada. Vlasnik hotela, isto motorista nas pozove na čaj, malo popričamo o našim avanturama. Prošetamo gradom, uzmemo odličan sladoled (turci rade odličan sladoled) a i cena je mala. Onda još odličan kebab, koji nema veze s kebabom koji se dobije u našim krajevima, pa na spavanje. Sutra bi trebao biti važan dan za nas.

 

Svaki dan pre spavanja idu još obične radnje, koje su obavezne da sve ide kako mora i to je punjenje kaciga, fotoaparata, telefona, priprema GPS rute, skidanje slika sa fotoaparata – backup, bukiranje hotela...

 

DSCN0507.thumb.jpg.360caf50d07a5f12639a70b76abf8425.jpg

 

DSCN0529.thumb.jpg.3e4494024da9034cc5bc3243bce79d0e.jpg

 

DSCN0580.thumb.jpg.52adf4261842d7ce96f3802008a44564.jpg

 

DSCN0610.thumb.jpg.0f7966d44ff8a650e0046103860422c3.jpg

 

DSCN0630.thumb.jpg.ea585a43e9c0cf421c9c47198e8ea618.jpg

 

DSCN0638.thumb.jpg.fe8728110afe4841a95a7a638e62861b.jpg

 

DSCN0664.thumb.jpg.2e698adc88ff7b6173e6884c25fe6462.jpg

 

DSCN0668.thumb.jpg.cd7f0ef4124396f1ff1d312bbf3a14c1.jpg

 

DSCN0698.thumb.jpg.5b7575d541e1b07b4c9d8ff900b6fade.jpg

 

DSCN0702.thumb.jpg.3791949885bc5b1e11229830998c2c0b.jpg

  • Sviđa mi se 23

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 7

 

Dan počinjemo polako, ko svaki, ipak smo na godišnjem. Prethodni dan smo išli do Erzincana sa namerom da skratimo današnji plan na samo 190km do Erzuruma, pa sa ranim dolaskom pokupiti vise na Iranskoj ambasadi, da ne gubimo dana bezveze.

 

Obučemo sve što imamo za zimu i startamo oko 10 bez žurbe. Dan je lep ali hladan, a put nam ide sa 1300m na više. Putevi su odlični, saobračaja skoro da nema, ali sretnemo dvojicu francuza na motorima. Polako se penjemo do skoro 2100m. Priroda je pusta ali veoma lepa, možda zbog razlike od onoga što smo navikli. Brzo dolazimo do Erzuruma koji stoji na 1800m visine i tu je još skoro zima iako je sunčano. Bolje da nismo ni probali, kako je da je kiša, brrr...  :staa2:

 

Bukirani hotel je u samom centru, samo par sto metara od ambasade. Parkiramo na trotoaru ispred hotela. Na brzaka se raskomotimo i presvučemo, složimo svu dokumentaciju i idemo...., kad ambasada ne radi. :confused0068: Vojnici koju čuvaju ambasadu kažu „tomorow“, što sad???? Pa nemamo puno mogučnosti, pokušat ćemo ujutro, za svaki slučaj se u hotelu raspitamo za mogućnost produžetka za naredni dan,... i ne bukiramo ništa.

 

E sad ručak, opet odlični kebab, na neki drugačiji način, pa šetnja prelepim gradom. Kad več imamo melo više vremena pregledamo i bližnji šoping centar. Dobro da smo motorom, jer da smo sa kombijem, žena bi kupila pola centra zbog jako niskih cena i na izgled dobrog kvaliteta. :oda2:  I na kraju u hotel spremati i pripremiti opremu - tehniku za dalje. Pripremljeni smo na sve – skoro.

 

DSCN0726.thumb.jpg.82a7fa1a3ec6329610372d71929827f0.jpg

 

DSCN0728.thumb.jpg.07b06b2e996588c19445b1700256d2a1.jpg

 

DSCN0729.thumb.jpg.86cc09f14bd6f400ff384beb12fa953e.jpg

 

DSCN0736.thumb.jpg.eaab690b60f5620eb0451c20d43a40af.jpg

 

DSCN0764.thumb.jpg.b638756717a9331a6aaab75e28662575.jpg

 

DSCN0774.thumb.jpg.ef3e1d267a04565b9c0eaabf15d101c8.jpg

 

DSCN0805.thumb.jpg.471ce4a8b936d43b3bf261b489fa6607.jpg

 

DSCN0828.thumb.jpg.e5b4185b0d5875d1baddf7f32bfdcb9e.jpg

 

DSCN0866.thumb.jpg.0ee63ac2d3084c75916773ec1f31fde1.jpg

 

DSCN0868.thumb.jpg.11323928b05b4adf7a9b9fa216577218.jpg

 

DSCN0886.thumb.jpg.f1d4022a369172cd3195e89b946af971.jpg

 

DSCN0889.thumb.jpg.0702b85816d13f1dae203e4298de9b55.jpg

 

DSCN0893.thumb.jpg.4654145a1ad82fde93c04205b0adbac1.jpg

  • Sviđa mi se 18

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 8

 

Još jedno slabo spavanje. ... doručak i u 8:30 u ambasadu.

 

Na ulazu čeka več desetak osoba. Polakao dolaze kravatari, što znači uskoro počinje i zaista nas puštaju unutra. U prostoru sa dva prozorčića svi čekamo u potpunoj tišini. Počinju prvi, govore nama nepoznati jezik, izgleda kako nešto nije uredu pa gledaju papire pa se skoro svađaju, mi se samo pogledamo. Po idu sledeči a svima kao nešto fali, traže dodatne dokumente,..., nama skroz neprijatno. Dođe red na nas. Osoba da drugoj strani strogo ozbiljna, pregledava dokumente, i ide negde u pozadinu. Vrati se za nekoliko minuta i sad više prijatelski daje naloge za plačanje takse, pojasni da trebano otić na određenu banku i sa potvrdom se vratimo i daju nam vise. Brzo do recepcije hotela da se raspitamo gde je ta banka?? Srećom je baš iza hotela. Uđemo u banku, ima 3 šaltera, dva čuvara na ulazu pitamo šta treba, i pokažu nam, da trebamo uzeti broj i sačekati red. Na šalteru radi mlada djevojka, koja ne govori engleski, pa malo mašemo rukama, nogama, dajemo papire za plačanje, ona se rapituje kod drugih i na kraju nas šalje na šalter gde je jedna starija, koja zna šta treba. Plaćamo 150 eura (75 x2) i brzo nazad u red na ambasadu. Pozovu nas preko reda uzme potvrde i odmah izdaje vise. Jeee

 

Pošto smo izgubili samo sat vremena, brzo bukiramo hotel, sve spremimo na motor i gasaaa. Saobračaja je sve manje i cesta je sve slabija. Pređemo 2 prevoja sa oko 2200m visine i polako spuštamo. Kad vidimo Ararat s 5137 m visine, najviši vrh Turske, znamo da smo na samom istoku. Sa ukupno nešto iznad 3100 km stignemo u poslednji Turski grad – Dogubayazit.

 

Istok je puno siromašniji od preostatka Turske, pa i zdog visine od preko 1600m nema poljuprivrede, nego samo ovce. Industije malo i sve se to poznaje i u gradu, koji sređen samo u centru, gde je pešačka zona. I zbog toga su i cene niže od proseka zemlje. Ručak u restoranu 8€ za dvojicu, 2 odlična sladoleda dobar euro.

Iz prijašnjih iskustva, rešimo da promenimo lire u Iranski rial te potržimo menjačnicu. U prvoj nema. Pronađemo sledeću i opet ništa, ali nam pojasni, da nije moguča promena u Riale izvan Irana, pa da uzalud tražimo menjačnice. Onda ništa, idemo u šetnju. Iza leđa nam prilazi jedan i „sir exchange rial“ ... ok, ali zavisi po kojem kursu. Odvede nas u svoj hotel i počinjemo.

 

Malo objašnjenja.

U Iranu postoje dve valute Rial i Toman. 10 Rial  je 1 Toman. Zvanični kurs je otprilike 1€ = 44.000 riala – toliko se dobije sa promenom u banci.

Nezvanični – crni zvanični tećaj (postoji burza bonbast.com) 1€ = 310.000 rial.

Znači treba biti pažliv da se promeni po realnom kusu.

 

Nastavimo. Već prije sam iskalkulirao da za postoječe lire trebam dobiti 27.000.000 riala. Čovek ide u kuću pored i donese kesicu i počninjemo. Brojimo i brojimo, dođemo do 15.000.000 i stane. „No, No, more“ kaže nam zvanični kurs – ne,ne, davaj još. Neće. Pokupom lire, se zahvalim i okrenem, kad „stop“. Ponovo izađe i donese još jednu kesicu. Uzmem papirič i pišem traženi iznos. Daje još 5.000.000, davaj još, pa još 2.000.000, davaaaj, i dođemo do željenog iznosa, ali to sve skupa traje skoro pola sata.

 

I u tih pola sata postajemo miljoneri.

 

DSCN0933.thumb.jpg.6cab8c79ba53b48568b25100d4fb430b.jpg

 

DSCN0955.thumb.jpg.f5f67fd26d6e0b4f3cc0f4fb98af0ba5.jpg

 

DSCN0981.thumb.jpg.63fcdbe4446f0fc72b8311ed2c92b7c9.jpg

 

DSCN0995.thumb.jpg.e3eec988b9ecd09c3f5ae2cb26fce173.jpg

 

DSCN1006.thumb.jpg.e0076ef62f869da1564d77c15afed16c.jpg

 

DSCN1019.thumb.jpg.203dcb3a0c7bf8a758305ef960e05c04.jpg

 

DSCN1035.thumb.jpg.fce66faff015357d7e82e9265181ceeb.jpg

 

DSCN1193.thumb.jpg.56e91263dc6af9c304bd907dd1874421.jpg

 

DSCN1226.thumb.jpg.28d47a5a53fbcc086b242f6962d43fab.jpg

 

DSCN1231.thumb.jpg.fa2eb4be4b22819d4d006a12d8cfc53a.jpg

 

DSCN1237.thumb.jpg.290f43ad692654b0cff803200a04f061.jpg

 

DSCN1241.thumb.jpg.6ec6e057d279d98364096dad2dc5599d.jpg

 

DSCN1250.thumb.jpg.bda4c7c921158501fcc50995de56c50e.jpg

 

DSCN1256.thumb.jpg.5b331107e4566345acc5e44eb710764e.jpg

 

DSCN1257.thumb.jpg.26c3a1b0b52d1bcedef5370848f25618.jpg

  • Sviđa mi se 26

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 9 – granica

 

Opet malo spavanja, u 8:30 doručak i oko 10 start. Sad zaista počinje put u nepoznato. Ono što se u našim krajevima porazumeva pod Iran je praktički sve negativno. Puls polako raste, tako i strah. Ovde se prvi put pitam, šta mi je to trebalo ???? I GPS napušta original mapu (Turska pada u Europu) i pređemo na OSM mapu, koju nismo nikad probali. Kako ćemo??? Idemo praznom cestom, do granice je oko 35km. Nekoliko kilometara prije počinju dve kolone kamjona. Mi levom trakom preticamo polako i pažljivo. I evo je granica.

 

Turska.

 

Zaustavimo se pokraj sedmorice njemačkih motora. Uđemo u prostoriju gde nas šalju i tamo nabašemo baš iza avtobusta iranaca koji se vračaju sa šopinga,  kad njemci napuštaju zgradu. Unutra ko u kavezu, hodnik od jednog metra između ograda i na kraju kućica sa policajcem. Svi imaju pune torbe i bez pretjeravanja od kubik metra, koje morajo podeliti na manje, da bi mogli ući u taj kavez. Tamo stojimo bar pola sata, kad sredimo trebamo po tom punom hodniku natrag, što nije bilo baš jednostavno.

Vratimo se do motora i na sledeću kontrolu, pečata – OK, dalje. Poslednja je kontrola vozila i tamo opet naiđemo na njemce koji se poredaju uz čeličnu kapiju i čekaju ulaz u Iran. Kod kontrole policajac počinje nešto govoriti, engleski ne zna, i jedino što razumem je radar. Aha, ok koliko i uzmem karticu. Ne, ne, treba ići plačati negde drugde, ali zaista ne razumem gde. Napiše neki papir  i .....  kamo sad? Idem do drugog policajca isto ne razume engleski ali kaže terminal i rukom kaže natrag. Kamo sad, koliko natrag ???? Tad se pojavi jedan muškarac i kaže idite samnom. Bio turčin, pita policajca i idemo prema terminalu, koji je dobar kilometar nazad – pješice naravno. Kad stignemo on pita kud sad, pa nas vračaju opet gore ali po drugoj strani ograde - opet skoro kilometar više, tako do veče zgrade. Tamo opet pita i idemo na jednu stranu, pa drugu, kad naletimo na neki prozočić bez oznaka. E tu je, platimo za nekih 18€ kazne, izdaje potvrdu i povratak na granicu. Još se nešto raspituje, po kretnjama dali ima prečnica, da se ne vračamo naokolo i kaže kako se može ograda malo pomeriti i može se proći. Zahvaljujemo se i nudimo naknadu za izgubljeno vreme i neče te kaže da zna kako je u stranoj zemlji i da treba pomoći. Bravo, hvala. Na granici predamo potvrdu, kontrolira u kompjuter i ok, može do kapije. Tako se čeka dok ... ko zna.

 

Iran

 

Kapiji priđe momak pita PCR? (PCR inače nije obavezan za ulazak) „No, ... vaccination“. Ne, ne. PCR mora... Ok, pitam povratak u Dugubayazit? I kaže može za 35€ po osobi da se sredi. Ok i otvori kapiju i ulazimo. Tamo opet oni Nijemci. Predajemo dokumente tom momku, koji nije službenik, nego nudi pomoć za uređenje papira, naravno uz plačanje dodatnih 25€ po osobi, ionako niko ne govori engleski. Nijemci neće usluga i rešili da sami urede sve. Kad ponovo dođe momak i kaže „my frind do you have fotocopy of...“ ko zna šta. Ne, ok „my frind, no problem“ i ode. Čekamo i pričamo sa njemcima koji idu za Turkmenistan. Posle dobrog sata, dolazi momak uzme 50€ i kaže OK, go, go i daje dokumete. Mi idemo a njemci još čekaju, tako ti je to tamo ako ne plačaš. U usporedbi sa njima dobijemo bar dva sata, pa ionako izgubimo više od 4, jer je tu i 1,5 sata za promenu vremenske zone.

 

I ovako smo u zemlji o kojoj praktički ništa ne znamo.

 

DSCN1265.thumb.jpg.38e8b189890fbbbc884bb95db0da1d15.jpg

 

DSCN1308.thumb.jpg.528cebee338d87005874041bd6551cc3.jpg

Promenio član ftp
  • Sviđa mi se 14

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 9 – put

 

Napustimo granicu kad cesta od 4 trake, sve pune kamjona, i kamo sad? Krajno levo ide auto slalom između kolone, pa idemo iza njega. Vozimo autoputem u suprotom smeru na levoj strani - dobar početak. Posle kilometra policijska kontrola, kojoj se predaje prije dobivena  potvrda kad nasmijani policajac „welcome in Iran“ – lepo :takoje:. Ulazimo u kružni tok i konačno na desnu traku. Na početku put nije najbolji. Na ulazu i izlazu i u naseljima ima ležećih policajaca, relativno visokih i neoznačenih, pa nas u početku malo zdrma – škola za dalje. Temperatura raste i brzo prelazi 30 a mi dobro obučeni. Tražimo benzinsku koje nema, nemamo baš sile ali kad smo u nepoznatem kraju, ne idem do rezerve. Srečom veliki tank od 30 litara rešava takve probleme. Tek posle nekih 100km naletimo na jednu sa leve strane i stajemo, kad... benzin jako poskupio, za strance je dupla cena pa tako je 2 eura.  :confused0068:Ali srećom na rezervar i ne po litri – litar manje od 10 centi. :jee1: Pojedemo i nekoliko kolača koje imamo uvek sa sobom, jer ne vidimo restorana. Idemo dalje prena Tabrizu.

 

U Iranu ne bukiramo hotela jer plačenje sa našim karticama nije moguće zbog sankcija koje su na snazi, pa imam listu priporučenih hotela dobivenu od neke agencije, pa da pokusimo sreću.  Na ulazu u grad naletimo na gužvu. Na cesti od 4 trake ima poredanih i 6 auta, pa kad se nešto desi, i ovaj put je mala nesreća, sve zaglavi. Polako nas GPS, koji za sada izvrsno radi, vodi prema prvom izabranom hotelu, koji je u ulici u koju se ne sme. Idemo do sledećeg hotela u narednoj ulici. Parkiramo motor u garaži se smestimo, otuširamo i spremimo za kratki obilazak, jer počinje noč. Pošto u blizini ne pronađemo restorana se vračamo u hotelski restoran na večeru. Kasnije pitamo receptora, dali je sigurno noću u šetnu, pa nas malo čudno pogleda – pa naravno - može. Mi u strahu do trgovine po vodu, koja je u tim krajevima obavezna – nikad bez nje. Malo zbog umora, malo zbog straha idemo u sobu rešimo naše obaveze, spremimo sledeću etapu i na spavanje.

 

Prvi utisak Irana ... ne znam. Zbog straha nismo se zaustavljali osim za benzin, u Tabriz dođemo kasno, umorni ali kratki obilazak nam je dao malo hrabrosti, možda ipak ne jedu ljude.

 

DSCN1368.thumb.jpg.e4afc5ca642055d270cfb7b0f92800a1.jpg

 

DSCN1369.thumb.jpg.030032ec3bc3da2458cbcecb09e9d986.jpg

 

DSCN1420.thumb.jpg.d1c27062e392408609fbbe8168ed5b38.jpg

 

DSCN1424.thumb.jpg.aa1f57b9ff7616e867e04de31f9d35c3.jpg

 

DSCN1440.thumb.jpg.35bc0b88f803203eb4171f5e5c23bfb3.jpg

 

DSCN1474.thumb.jpg.500d3d474a7d1c1bfa0544f323d4dc34.jpg

 

DSCN1484.thumb.jpg.691c85b38d284ee201ded54e309e0f11.jpg

 

DSCN1589.thumb.jpg.c1d6192275812a729f97bcee72690229.jpg

 

DSCN1594.thumb.jpg.180646f120b39862155f95adec203009.jpg

 

DSCN1687.thumb.jpg.15ead924326957538d773a21924aeb94.jpg

 

DSCN1702.thumb.jpg.b275bcaf5856d3dae2edd18bdba95b36.jpg

  • Sviđa mi se 24

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 286 postova
  • Lokacija: Lazarevac
  • Motocikl: KTM 890 Adv, BMW R1250RT
Pre 3 sati, ftp je napisao:

Ovde se prvi put pitam, šta mi je to trebalo ???? 

Mnogo puta sam sebi postavio isto pitanje. 

Do sada sam uvek dobio više od očekivanja, kada god je to pitanje lebdelo u vazduhu...

Svaka čast za izbor putešestvija, i svaka čast za petlju,  odvažnost, ma nazovimo kako god...

Treba mnogo toga,da se krene tamo gde ste Vi krenuli...

Pratimmm...

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 253 postova
  • Lokacija: Zemun, Serbia, Yugoslavia
  • Motocikl: LoreNCo - Honda NC750XD

Svaka cast. Prelepo. Na pauzi, dok klikcem neki posao na kompu, citanje vaseg putopisa je prava relaksacija. Bravo i hvala.

  • Sviđa mi se 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 104 postova
  • Motocikl: BMW R 1150 GS, i BMW R 1250 GS Adv.

Dan 10

 

Prvo jutro na ovom putu, da me probudi sat u 8. Doručak u tim krajevima nikad prije 8 obično 8:30 do 12. Dan uzimamo polako jer je u planu samo 500km transfer do Qazvina, za kojeg  nismo pripremili nikakvog ogleda.

 

Iran je velika zemlja, pa su i udaljenosti gradova takve, pogotovo kad ih uspoređujem sa Slovenijom. Tu počinje pravi autoput ali za motore se cestarina ne naplaćuje.  U saobračaju je skoro sve dozvoljeno... voziš gde hoćeš, preticaš levo, desno ili po servisnom traku, jedino brzina se kontrolira. Ograničenja na autoputu su 120 za aute i 110 za kamjone i autobuse, pa praktički sve ide skoro jednako ali ima puno radarskih kontrola i to su jedina mesta da se vidi policija. Mi vozimo po propisima (brzina) ipak trebamo čuvati gume, jer tu ih se ne može zameniti. Brzo se asimiliramo i vozamo slalom oko kamjona, levo desno, kako kad. Ljudi u autima nas snimaju, fotografišu mašu trube, mi smo prava atrakcija za njih. Iz početka misliš da te kontrolišu neki agenti jer te pretiču, pa puste da ga pretičeš, pa voze iza nas, pa opet pretiču in celo vreme snimaju. Ali ne jednostavno smo atrakcija za njih.

 

Već od Tabriza u daljini vidimo tamne oblake, ali tu valjda neće... Sve tamnije i tamnije, počinje jak vetar pa počnu i prve kapi kiše. Stanemo na pumpi koja ima restaurant i idemo na ručak. Kulinarika u Iranu nije baš nešto posebno ima „chiken“ ili „meat“ – pile ili koza. Pošto koze baz ne podnašamo, smo osuđeni na piletinu.  Piletina kao pileći ražnjić i pirinač pa i koja supa. Idem van da vidim kako vremenske prilike, pa me zaustave dva domaćina i pitaju dali se mogu fotografirati sa motorom, pa počinje priča odkud, kamo, i tako, daju brojeve telefona i pozivaju nas u poset. Zahvalimo ali moramo dalje. Polako počinjemo drukćije gledati na Irance. U stvari su jako, jako ljubazni i spremni za pomoć. Zapravo toliko poziva na ručak ili večeri i spavanje kod domaćina nismo nikad dosad doživeli. Mogli bi pola Irana prespavati đabe kod domaćina, ali posle celog dana na motoru samo čekaš tuš i presvlačenje.

 

Kiša prestane i dalje prema cilju. U hotelu ima mesta, što nas veseli jer sad idemo bez bukiranja, receptor zna engleski tako da nema problema. Malo šetnje i spavanje.

 

DSCN1790.thumb.jpg.c1746d8ec8a3369a308674d8b751bc2f.jpg

 

DSCN1801.thumb.jpg.a0d17cd4ec4758ffafb2b2ff67b96f49.jpg

 

DSCN1838.thumb.jpg.28a830c4220df9c70a95e9facf0f68a9.jpg

 

DSCN1840.thumb.jpg.cc73d1b7792c116a22facfda0ebe8ad5.jpg

 

DSCN1854.thumb.jpg.512356957b1b9d3570ffa816e109d178.jpg

 

DSCN1865.thumb.jpg.c78957dc1cec2db972b26a7969303576.jpg

 

DSCN1880.thumb.jpg.0d8ec1e44e65a23c8d12feba0a3b1948.jpg

 

DSCN1917.thumb.jpg.cd6e3ea04dfe21df966f553c9161a80a.jpg

 

DSCN1946.thumb.jpg.b4f256a472913e9d4a2dff7312533aa4.jpg

 

DSCN2000.thumb.jpg.e476e3c6861aeed53bdad25bfbc25de9.jpg

 

DSCN1978.thumb.jpg.2208a02a9cd1a0366fe3fff5a05dcc71.jpg

 

DSCN1983.thumb.jpg.5f69b86f302c96d2b36e44e97e7d6d6f.jpg

 

DSCN2030.thumb.jpg.299d1f5f84c595a6dc71290f0b270e76.jpg

 

DSCN2034.thumb.jpg.e5796d746266807b02ce38cf59a63485.jpg

 

DSCN2089.thumb.jpg.e60174a06f9256c9d74447bd26addca3.jpg

 

DSCN2092.thumb.jpg.b206384a6832626089b402c0b744ff6c.jpg

 

DSCN2121.thumb.jpg.29e07b1feedb92e5de93eb4e0cbb0952.jpg

  • Sviđa mi se 20

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja