HILANDAR 2003 MC KINGS KRALJEVO

[sasasnob 57 Napisano Novembar 26, 2008]

HILANDAR 2003  MC “KINGS” KRALJEVO

Sada već daleke 202 godine, u klubu se govorolio organizovanoj klupskoj vožnji. Planirana je bila Bosna. Na izlogu od kafea “Kings” izložena katra i spisak zainteresovanih.Broj prijavljenih 25. Planirano je da se krene krajem jula meseca. Ja otišao sa porodicom na more, tamo slušam ženu, decu ispunjavam sve njihove zelje, samo da mi ne prave “problem” da idem na turu. Vraćam se kuci u Kraljevo, iz garaže isterujem Falkonca, i odlazim u kafić, kad tamo nema spiska, nema karte. Kažu mi ne mogu da se dogovore oko dana polaska, jer nekom odgovara jedan datum drugom drugi i na kraju doneta odluka nema ništa od ture.

Vidno  iznerviran, zarekao sam se da đu ja sledeče godine da organizujem turu. Odluka je pala da to bude Grčka , poseta Hilandaru, polazak 28 april 2003.godine. O mom predlogu obavestio sam ostale članove, izvestio ih o danu polaska, času polaska, priložio im mapu ture Microsoft AutoRout 2001. Tura od oko 1400km.

 

Odmah sam započeo sve potrebne pripreme radi dobijanja pozivnog pisma, u kojem poslu mi je mnogo pomogao otac Velibor Dzomić. Za ovaj put dobili smo blagoslov Vadike Žičkog,  pozivno pismo Manastira Hilandar. Cela zimaje protekla u pripremama i dogovorima.

 

]

 

Ceo april pada kiša. Pojedini pokušavaju da nas ubede da odložimo put za neki drugi dan, ali nisam hteo ni po koju cenu da odstupim od planiranog dana polaska. Dan pred polazak kiša pada bez prestanka celi dan. Noć pred polazak nisam mogao da spavam. Ujutru se budim, gledam kroz prozor, sunce. Kuvam kafu i polako se oblačim, ali nervoza je vidna. Sedam na motor i odlazim do kafea “Kings” gde je zborno mesto.

 

 

Mnog se ljudi skupilo na terasi gužva kao da je veče a ne rano prepodne. Čak je i televizija propratila ovaj događaj. Mnogo je motora parkirano ispred kafića, ali je samo osam ktenulo na put.

Petar Đekić – Pero Diva Yamaha FJ 900

Vulić Aleksandar – Vule Kawasaki VN 800

Milićević Milentije – Kalčo Kawasaki ZZR 1100

Ivanović Miladin – Mikica Suzuki GSX 600F

Maksimović Slobodan - Štrumf Kawasaki ZZR 500

Mladenić Miloš -Mićko Honda CB 500

Radetić Miljko BMW R650

Aleksandar Ilić – Sale Kawasaki Z 750

Počelo je prvo klupsko putovanje, kasnije nazavano EXTRA TURA, koje će narednih godina prerasti u tradiciju. Vozili smo se preko Kruševca do Pojata, zatim auto putem do Niša. Tu smo napravili pauzu, jer nas je u gradu sačekao i ugostio naš prijatelj Čarli. Kasnije smo nastavili dalje preko Leskovca, Bujanovca, i stigli do Tabanovca. Kada smo prešli granicu, setili smo se upustva koji sun nam  rekli, da na naplatnim rampama u Makedoniji ne stajemo nego samo da projurimo jer motociklisti ne plaćaju putarinu. To upustvo smo prihvatili zdravo za gotovo, nigde nismo stajali, zaobilazili smo rampe i stvarno niko nas nigde nije zaustavio.

 

Oko 20 časova stigli smo u Gevgeliju i tu smo pronašli smeštaj u Hotelu “Ašikot”.

 

Prvi dan prilično smo dugo putovali, jer su ostali imali obzira prema meni. Posle falconca, prelazak na Kawasaki je za mene predstavqao izvestan problem, a pogotovu što mi je to bila prva duža vožnja sa tim motorom. A, da zaboravio sam da mi je uz put malo curelo ulje, malo su prelivali karburatori i nešto je zveckalo u mašini. Pre puta sam pitao šta je to i rekli su mi da to tako treba. Ako se nešto čuje u mašini to znači da radi.

Mogu Vam reću da smo uz put bili dosta primećeni.Svi su nas pozdravljali.

Sutradan smo nastavili put ka Grčkoj.

 

U Solun smo stigli negde oko podneva. Onako puni sebe mislili smo da ćemo skrenuti pažnju i žitelja Soluna, kad tamo milion motora. Niko nas i ne primećuje. Štrumfu se gasi motor u sred raskrsnice. Zbog njega je stalo jedno pedeset kola, a on mrtav hladan silazi sa motora i lagano ga gura ne bi li ga upalio. Kakav lik.

Štrumf kao izvrsni poznavalac Soluna, odveo nas je na trg Vardaris kod neke Ruskinje koja drži bife na klopu. Štrumf je inače u to vreme radio kao  kamiondzija, pa je često išao u Grčku. 

 

Ja sam otišao do konzulata da bi overio vize za ulazak na Svetu Goru. Taksista me je odvezao do konzulata, ušao sam u zgradu oko 15 časova, ali ako su još bili prisutni u zgradi zaposleni mi je rekao das am zakasnio i da dođem sutra. Administracija je svuda ista. Jedino što je bilo tada dobro je to što je ptrodavnica HD bila preko puta konzulata pa sam malo pario oči. Peške sam se vratio do Vardarisa, ali pre toga sam morao da popijem kafu na Aristotelovom trgu.

 

 

Kod Ruskinje havarija. Od flaša MECINE, grčko vino ne 9.jpgvidi se sto. Štrumf se ljudski uradio. Za stolom su bili i neki ljudi koje niam poznavao. Pridružili su se kamiondzije iz Kraljeva koji su imali turu za Solun.

Odlučujemo da posetimo Zejtinlik, jer ionako do sutra ne možemo da idemo iz Soluna. Kako se malo više popilo to smo se dogovorili da idemo taksijem a ne motorima. Jedva smo se sporazumeli sa taksistima gde hoćemo da idemo.  Na Srpskom grolju nas je dočekao čuvar groblja kome ne mogu da se setim imena.  Posle obilaska groblja i pokušaja da se pronađu imena na krstovima nekih daljih rođaka koji su sahranjeni tu,vratili smo se na Vardaris.

 

 

Bližila se noć, a mi nemamo gde da spavamo. Tu nastupa Štrumf sa svojim originalnim predlogom. Njegov kolega samo što je oprao kamion, odnosno prikolicu, pa možemo da iskoristimo vreće i dušeke koje smo poneli. Odlazimo u luku, Gate 5 pored prodavnice igračaka  “JAMBO”. Međutim, nisu svi bili za takvu vrstu prenoćišta, neko je hteo da prespava u hotelu na šta je reagovao Strumf čuvenom izrekom : “ Daj nemoj da ste snobovi”.

 

 

Otada i potiču neki nadimci. Ujutru izlazimo iz hotela “kamionska prikolica” prilično veseli al ii ulepljeni od dobrooprane prikolice. Umivamo se na česmi isore “Jamba” i pijemo prvu jutarnju kafu skuvanu na špiritusu ispred kamiona. Palimo mašine i odlazimo do konzulata. Dok sam ja obavio formalnosti, ostali su razledali prodavnicu HD. I opet ispod mog motora bara benzina – ponovo prelili karburatori.

 

 

Nastavljamo put ka Jerisosu. Uz put Strumfu nestaje goriva, jer u njegov rezervoar ne može da stane više od 10l benzina zbog gita. Pronalazi plastičnu bocu i sa Miljkovog BMW, kao sa šajtova istače gorivo. Pa onda sledi guranje jedno 500 metar kako bi motori upalio. U Jerisos stižemo poslepodne.

Ručak smo obavili na nekoj kamenitoj plaži. Osam pardajza u prodavnici platili smo 8 eura.

 

Pada polako noć i opet rasprava gde da se spava. Ovog puta prevladala je snobovska sruja i smeštamo se u hotel po ceni od 10 eura. Uveče smo obišli mesto. Grad ne verujem da ima više od dve hiljade stanovnika,  ali zato ima veliku i lepu fontanu. Plaža je prelepa, peskovita, dugačka ali još uvek nije bilo za kupanje, mada.

 

 

Sledećeg jutra autobusom odlazimo u Uranopolis odakle plaza brod za Svetu Goru. Motore smo ostavili ispred hotela na parkingu. Gazda nam je rekao da ih niko neće dirati. Ukrcali smo se na trajekt-brod. Inače na brodu su samo muškarci jer žene ne mogu da idu na Svetu Goru, niti da priđu bliže od 5km obali Svete Gore.Uz put su nas pratili galebovi koji su uzimali hleb iz ruka putnika.

 

 

Na brodu smo upoznalii oca Nenada iz Vrnjačke Banje koji jena službi u Atini, a pošao je sa sinom u Hilandar. Iskrcali smo se na arsani – malom pristaništu odakle void put ka Hilandaru. Organizovanog prevoza nema.Sačekali smo da neko naidje i da se nekako prevezemo do manastira. Tada su naišli monasi iz po mom saynanju Ziloti, i u zadnjem delu  od Tojote pikup smo se prevezli do Manastira.Oće nas prilolica pa to ti je. Makadamski put nas je dobro protresao i bili smo puni prašine.

 

 

U manastiru su nas dočekali sa kafom, ratlukom i rakijom. Hilandar je, svetinja koju bi trebalo svako barem jednom da poseti. Ne bih opisivao sam Manastir jer se plašim da ću nešto ispustiti, a što ne bih nikako voleo. Opisivati sam Manastir i okolinu je nemoguće, potrebno je otići tamo i doživeti a. Svako od nas ga je doživeo na poseban način.U Manastiru smo prespavali jednu noć.

 

 

http://

 

Sutradan smo se vratili brodom u Uranopolis pa busom u Jerisos.

 

 

Motori su bili na broju.  Put smo nastavili ka Stavrosu, Asprovalti ka Kavali, pa na granični prelaz Dojran. Na ovom putu su se desile za mene neverovatne stvari. Vozači kola koji idu isped mene sklanjali su se u desno, a kola koja mi idu u susret sklanjali su seu  levo kako bih nesmetano prošao. U početku sam mislio daje to pojedinačan slučaj, ali kada sam ukapira da je to nepisano pravilo, zajahao sam središnu belu liniju i nisam je ispušta do granice. A da u  Asprovalti je palo kupanje.

Smeštaj smo našli u privatnoj kući  koja se nalazila na takvoj uzbrdici, tako da sam kao “iskusan vozač” morao da vozim do vrha brda, tu da se okrenem, kako bih mogao da na pola brda skenem levo u dvorište. Domaćin nas je počastio rakijom i tu se prevario. Deo ekipe koji nije hteo da  ide u šetnju  i na klopu, ga je tako uradio da nije mogao da ode do kuće  da spava nego je prespavao noć napolju na stolici. Jezero Dojran je malte ne bilo isušeno ali su zatokomarci bili ko rode.

 

Ujutru posle kafe krećemo kući za Kraljevo. Negde u Makedoniji staje Vule sav crven licu. Ispala mu kamera. Miljko se vraća nazad i posle desetak minuta donosi kameru, ali polomljenu. Vule puko.Na graničnom prelazu sa Srbijom umalo da uhapse Petra koji je pkušavao da stigne Vula kako bi ga malo smirio. Od tada pa do Pojata niko nije uspeo da stgne Vuleta. Da ne veruješ kako može da ide VN.

U kafić smo stigli oko 19 časova. Doček je bio za priču.

Od dana kada smo krenuli na EXTRA TOUR pa do kraja leta  te 2003 sunce je nemilosrdno pržilo.

To što je malo zveckalo  u mašini moje Kawe bio je polomljen bolcni klipa. Puko je ko da je žiletom isečen. Ali Kawa je Kawa.Kawa je strava.

Napomena : fotografije su lošijeg kvaliteta jer su slikane klasičnim aparatima, pa su fotografije skenirane.

sasasnob

 

[vudu 6 Napisano Novembar 26, 2008]

E za ovo putovanje,kapa dole!!!

Ja sam na Hilandaru bio,pet dana, jos davne 1997. i to mi je jedno od najlepsih iskustava u zivotu.

[JankoR 471 Napisano Novembar 26, 2008]

 

Svaka čast , nadam se da će i mene Bog udostojiti jednog dana da obiđem Svetu zemlju . poz

[doktor 4980 Napisano Novembar 26, 2008]

Bravo Sale!!! Jos samo da se malo izvestis sa fotkama...pustio sam ti uputstvo na pp.

Kako mi je te godine bilo krivo, ja prodao Katanu jos u januaru i do juna nisam imao bike...

[jamana 46 Napisano Novembar 26, 2008]

Kancelarija u Solunu je i nama bila problem.Stizali smo oko 15h a oni rade do 14 pa smo telefonom zamolili coveka da nas saceka.Hvala mu jos jednom sto

nismo spavali u prikolici. Inace te 2003.smo ostali u Grckoj jos par dana posle pohoda Hilendaru jer je za prvi maj vreme bilo bas letnje i more neuobicajeno toplo.Hvala na lepoj prici i sto si me vratio u neka lepa,davna vremena.

[sasasnob 57 Napisano Novembar 26, 2008]

konacno sam provalo gde sam greso prilikom ubacivanja slika. Hvala Debo.

[zpal 14 Napisano Novembar 27, 2008]

Odlican putopis!A u Dojran komarci i jesu ko rode ;D ;D