ZoraNS 5542 Napisano Jun 1, 2021 Drug član, 796 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: MT-09 Tracer Prijavi odgovor kao problematičan Hvala @yogibearovo mesto moram da vidim... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Marek1987 800 Napisano Jun 14, 2021 Zainteresovan, 523 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Suzuki SV 650N, TDM900 Prijavi odgovor kao problematičan Onomad kad si pisao o starom zdanju u Aranđelovcu, neko je pitao da li si se možda zavlačio unutra. Ceo život i ja prolazim pored njega i uvek sam imao želju da uđem ali je sve bilo zamandaljeno. Samo sam jednom kad sam bio mali ulazio unutra dok je još bio u funkciji hotela. E, jučer, apsolutno neplanirano, prolazim sa ćalcem, prozor otvoren, reko idemo! Najviše me interesovala ta sala kneževa, da uđem unutra i probam da oživim sve ono što znam da se u njoj događalo. Kad uđosmo unutra, čuh neko lupanje vratima i pomislih da unutra ima možda nekih beskućnika i da smo ih uznemirili. Međutim jok.. To promaja ljulja, zatvara i otvara vrata i prozore i ceeeelo zdanje iznutra odzvanja tim klaparanjem baš kao prava kuća duhova. Da me neko primora da tamo provedem noć, iako znam da je samo promaja u pitanju, ja bih presviso.. toliko je jezivo. Unutra, da vam ne opisujem, znate već.. a i vidi se iz priloženog. Ruina ko ruina. Očekivao sam čak i mnogo gore. Ali ta sala.. ou jes.. target achieved. Mission completed. Iako ona očerupana i potpuno prazna, bez tih veličanstvenih lustera, bez slika Obrenovića, bez koncertnog klavira, bez ičega, veličanstvenost se oseća. Pa još sa tim pogledom prema parku... Ostao sam tu nekih 15tak minuta. Ćalac mi reče da je pre par godina zdanje otkupio neki SNS-ovac, međutim paz sad: isti je zdanje ponovo prodao gradu...!!!! Jao šta nam rade... Ako neko ima neki update u vezi toga, neka me ispravi. Voleo bih da nije tako. 5 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Jun 14, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan @Marek1987 svaka čast i hvala puno! Ja i pored velike želje nažalost nikada nisam imao priliku da Staro zdanje uživo vidim iznutra. Pored fotogragrafija dostupnih na internetu, tvojim fotkama i pisanjem si svim znatiželjnicima još više približio ovo mesto! Što se vlasnika ovog objekta tiče, poslednje informacije datiraju iz 2019. One glase ovako: Aranđelovac – Hotel „Staro zdanje” prešao je i zvanično u vlasništvo Opštine Aranđelovac potpisivanjem Ugovora o pribavljanju nepokretnosti u javnu svojinu Opštine Aranđelovac između kupca – aranđelovačke opštine i prodavca „Bukovička banja Stublina” d. o. o. iz Aranđelovca. Objekat je, kao što je ranije dogovoreno, opštini prodat po istovetnoj ceni po kojoj je i kupljen. Transakciji je prethodila skupštinska odluka, a ugovorom se opština Aranđelovac se obavezala da od januara 2020. godine, u deset uzastopnih mesečnih rata, prodavcu isplati 61.900.713,74 dinara, kako bi opštinski budžet bio što manje opterećen. Prema rečima nadležnih u lokalnoj samoupravi, ovim svečanim činom otvoreno je novo poglavlje u istoriji grada pod Bukuljom. Stvoreni su uslovi da se simbol grada rekonstrukcijom vrati u prvobitno stanje i već su počeli pregovori o potencijalnim modelima i načinima finansiranja obnove hotela „Staro zdanje”. Posle potpisivanja kupoprodajnog ugovora, najvažnija aranđelovačka nekretnina biće uknjižena u katastar. Ne treba podsećati koliko je ovaj objekat važan za aranđelovačku opštinu, da je od opšteg javnog interesa i da predstavlja neprocenjivo kulturno i istorijsko nasleđe našeg grada, rekao je Bojan Radović predsednik opštine Aranđelovac, ističući da je ovo prvi korak koji nije bio nimalo lak. Predstoji izrada projektno-tehničke dokumentacije za koju će biti potrebno između 15 i 20 miliona dinara, jer je u pitanju objekat čija je površina preko četiri i po hiljade kvadratnih metara. Radović naglašava da je „Staro zdanje” prvi put u istoriji u vlasništvu lokalne samouprave, što je i velika obaveza. Sredstva za obnovu građevine biće obezbeđena kroz projekte i biće potraživana od resornih ministarstava i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, objašnjava predsednik i dodaje da će sledeći korak posle rekonstrukcije biti stavljanje objekta pod najveći mogući nivo zaštite. Radović ističe da ohrabruje što će ubrzo biti izdata dozvola i za rekonstrukciju hotela „Šumadija”, koji je sada u privatnom vlasništvu. Skori početak radova na rekonstrukciji u postojećim gabaritima označiće sezonu radova u Parku Bukovičke banje. Podsećamo da je početkom februara kupac nekadašnjih aranđelovačkih turističkih giganata „Stublina” d. o. o. ustupio opštini i Aranđelovčanima hotel „Staro zdanje” i objekat „Školjku”, u okviru kojeg se održava Smotra umetnosti „Mermer i zvuci”. Ostali objekti u Parku Bukovičke banje koji su u vlasništvu porodične kompanije Milojević, danas „Bukovička banja Stublina”, zadržaće staru namenu. Treba pomenuti i građansku inicijativu „Očistimo Aranđelovac”, koja je pod motom „Hajde ljudi da sačuvamo Zdanje”, od oktobra 2016. godine bila angažovana na podizanju svesti građana u cilju sprečavanja daljeg propadanja simbola grada. Jedno od najlepših ostvarenja arhitekture srpskog romantizma koje je u 19. veku po lepoti, značaju i veličini blistalo uz beogradska zdanja ima status kulturno-istorijskog spomenika, pod zaštitom je države i nije u upotrebi duže od decenije. Izvor: Politika.rs 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Jun 15, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada se već dotakosmo velelepnih građevina u koje nažalost nisam uspeo da uđem... Karađorđev dom u Rači je građen 1929. do 1933. godine. Osim sredstava koja su izdvojena iz Fonda kraljice Marije Karađorđević, izgradnju su donacijama potpomogli i imućniji građani Rače. Njegova namena je bila da pruži utočište i dom nezbrinutoj deci i siročićima Dunavske banovine. Dvorac sa četiru kule i dva sprata bio je opremljen sobama i fiskulturnom salom za štićenike, trpezarijom i kuhinjom, vešerajem, sanitarnim čvorovima, radionicama, kancelarijama... "Šumadijski dvorac" kako su nekada zvali ovu velelepnu zgradu, svečano je otvoren 8. decembra 1933. danas je na rubu propasti. Vlasnik objekta je Opština Rača čiji čelnici kažu da sredstava za obnovu - nema. Dom je do Drugog svetskog rata bio humanitarno-prosvetna ustanova tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Za vreme rata tu je bila smeštena Građanska škola za ratnu siročad. Posle je bila i gimnazija, pa poljoprivredna škola... Nakon nje, osnovna škola koja je tu radila do sredine devedesetih. Tada je počeo rat i kroz dom je prošlo mnogo raseljenih lica i izbeglica... Karađorđev dom spolja izgleda sablasno, a po onome što sam uspeo da vidim kroz rešetke nekoliko otvorenih prozora... takav je i iznutra, sablastan i ruiniran. Oko objekta se nalazi ogroman pripadajući plac sa toplanom i dvorištem koji su takođe zapušteni. Ova retko lepa građevina lako može da postane atrakcija i deo turističke ponude ovog kraja poput Orašca, Topole, Viševca i Pokajnice, koja predstavlja rođenje, život i smrt vožda Karađorđa, i priču o Prvom srpskom ustanku i buđenju državnosti... Da, "lako" može... 5 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
misa-pei 5955 Napisano Jun 15, 2021 Drug član, 3005 postova Lokacija: Beograd, Tresnja Motocikl: CBR 1000F - Bedevija Prijavi odgovor kao problematičan Pre nekoliko dana sam bio u Aranđelovcu i čuo sam da će uskoro početi sređivanje Starog zdanja. Kako mi je rečeno, vrlo neprovereno, opština će srediti pola a drugu polovinu (rekoše mi da je podeljeno po spratnosti), srediće privatnik, sadašnji vlasnik "Izvora". Da li je i koliko je to tačno, ne znam, ali znači da se opet mešaju granice državno-privatno. Lako može još jednom da pojede vuk magarca i ne bude ništa. A baš mi je žao tog Starog zdanja. Za njega sam veoma sentimentalno vezan, mada inače nemam nikakve veze sa Aranđelovcem. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Milllan 83 344 Napisano Jun 28, 2021 (promenjeno) Svrati ponekad, 414 postova Lokacija: Sabac Motocikl: Honda Forza 350 Prijavi odgovor kao problematičan Promenio Jun 29, 2021 član Milllan 83 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
ZoraNS 5542 Napisano Jun 28, 2021 (promenjeno) Drug član, 796 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: MT-09 Tracer Prijavi odgovor kao problematičan . Promenio Jun 29, 2021 član ZoraNS 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
halfman 114 Napisano Septembar 21, 2021 Svrati ponekad, 124 postova Lokacija: Novi Sad Motocikl: Bmw f850 gs adventure Prijavi odgovor kao problematičan Planiram za vikend voznju po zapadnoj srbiji pa ako neko ima preporuku za neku rutu bio bih zahvalan Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
zaludan 8407 Napisano Septembar 21, 2021 4_tocka_i_karoserija, 1868 postova Lokacija: N44 37.451 E20 22.527 Motocikl: - Prijavi odgovor kao problematičan On 15.6.2021. at 2:20, yogibear je napisao: Kada se već dotakosmo velelepnih građevina u koje nažalost nisam uspeo da uđem... Karađorđev dom u Rači .... Imao sam neku familiju u Rači, i ranih devedesetih bio u poseti kod njih. Zgrada je spolja još uvek bila u dobrom stanju, i bukvalno sam bio zapanjen kad su mi rekli da je škola - ubeđen sam da ne postoji lepša zgrada škole u Srbiji. Bukvalno je izgledala kao stari ali dobro očuvan zamak. Pre 4 godine sam tao bio sledeći put, i nisam mogao da verujem koliko je propala. Bilo mi je žao (i sad je) maltene k'o da je moja zgrada 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 11, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Usled loših vremenskih prilika i nešto više slobodnog vremena, pravi je trenutak da nakon višemesečne pauze malo osvežim ovu temu. U međuvremenu sam dobio popriličan broj privatnih poruka kako sa pitanjima i sugestijama vezanim za lokacje o kojima sam pisao i o kojima ću pisati, tako i sa porukama podrške. Siguran sam da nikoga nisam preskočio i da sam svima odgovorio, ali evo i ovim putem bih želeo da se zahvalim SVIMA! ------------------------------------- Nakupio se poveliki broj zanimljivih lokacija koje sam obišao a o kojima još uvek nisam pisao (o fotografijama da ne govorim), tako da sam razmišljao odakle bi najbolje bilo da nastavim. Pošto je poslednji post bio vezan za Raču i Karađorđev dom, reših da odatle i nastavim ovu temu i zaokružim životnu priču vezanu za vožda Karađorđa. Ovaj put obredoh se na verovatno svima dobro poznatom putu #27 koji spaja Topolu i Raču. Odmah pokraj pomenutog puta, nedaleko od sela Viševac rodnog mesta vožda Karađorđa, nalazi se etno kompleks "Petrovi dvori". Iako sam došao sa namerom, nisam se prvi put našao ovde. Pažnju su mi prvo privukli radovi u okviru komleksa koji su bili u toku. Znatiželjno prilazim i od prisutnih radnika dobijam informaciju kako je kompleks zatvoren usled pomenutih radova. Nije puno prošlo, i nakon što napravih par fotografija pojavljuje se Dačija Daster iz koje izlaze dva mlađa čoveka koji počinju da se interesuju za sve što je vezano za napredak radova. Skapiram da su oni bili neko kome je bilo bitno da sve ide kako treba i po planu... Međutim, kako moj parkirani motor ispred kompleksa tako ih je zainteresovalo i samo moje prisustvo. Brzo smo ušli u priču i ja dobih "zeleno svetlo" da (komotno mogu a kažem) pretpremijerno uđem u kuću brvnaru čije je sređivanje takođe bilo još uvek u toku. Etno kompleks "Petrovi dvori" je ime dobio po Petru, Karađorđevom ocu. Ceo kompleks ima za cilj da dočara i prikaže kako je izgledalo seosko domaćinstvo 18. veka, iz vremena predustaničke Srbije. U park je donešeno nekoliko autentičnih objekata sa kraja 18. veka, tako da seosko domaćinstvo osim kuće za stanovanje čine i vajat, klet, mlekar, kačar i pčelinjak jer je poznato da su Karađorđe i njegovi roditelji čuvali pčele. Okućnica je obnovljena prema sačuvanim svedočenjima savremenika tog vremena. Nešto slično je urađeno i u Tršiću, rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, što mi se izuzetno svidelo a o čemu sam pisao na šestoj strani ove teme. Kako sam saznao od mojih domaćina predviđeno je da se u jednoj od brvnara prodaje domaći med, a kasnije sam iz medija saznao da su u "Petrovim dvorima" održani popularni i dobro posećeni "Dani rakije". Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 11, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Osim seoskog domaćinstva, u parku se nalazi i spomen-česma koja je zapravo prvi objekat u selu koji je podignut u zak sećanja na rođenje Karađorđa. Ideja o podizanju spomen česme se pojavila 1891. ali je ta ideja realizovana tek 1924/25. godine. Sagrađena je od rudničkog granita, oštrog je i piramidalnog oblika na čijem se vrhu nalazi buktinja izrađena od belog venčačkog mermera. Na česmi se nalaze i dve autentične ploče sa natpisima: "Besmrtnom Voždu Karađorđu blagodarni narod sreza Lepeničkog i Šumadije" i "Za vlade Nj. V. Kralja Aleksandra I Karađorđevića praunuka Vožda Karađorđa". Nedaleko od česme, takođe u sklopu parka nalazi se i mala letnja pozornica. Međutim, nekako se čini da parkom ipak dominira tri metra visoka skulptura Karađorđa podignuta povodom 200 godina od Prvog srpskog ustanka. Ono što odmah upada u oči je da Karađorđe nije prikazan onako kako smo navikli. Nema kubura zadenutih za pojasom njegove svečane odežde, kao ni sjajne zvezde na grudima. Karađorđe je prikazan kao ponosni mladi hajduk sa puškom u ruci, kako je verovatno izgledao u vreme kada je pozivao narod na ustanak. Stojeći gordo, uzdignute glave, Karađorđe prstom pokazuje preko reke Rače u pravcu brda Gradišta. E, upravo tamo u šumovitim brdima se nalazi lokacija na kojoj nisam bio, koju ću morati da pronađem i zbog koje sam tog dana došao u Viševac... Nastaviće se... 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 12, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon obilaska etno kompleksa u razgovoru sa mojim domaćinima rekoh im šta mi je u planu sledeće da obiđem i priupitah kako najlakše da nađem to mesto. Na to mi bez oklevanja rekoše da nikakav problem nije da me oni otprate i da je najbolje da krenem sa njima autom ili da ih pratim motorom, "da ne lutam bezveze po šumi". Zaista svaka čast, nisam očekivao da će neko koga sam potpuno slučajno upoznao pre nešto manje od sat vremena da mi u toj meri posveti vreme i pažnju. Tako i bi, ja krenuh svojim motorom za njima... Odmah preko puta etno kompleksa, pored crkve Svetog mučenika Georgija vodi nešto uži asfaltirani put sve do reke Rače. Prešavši most na reci dođosmo do oboda šume, odnosno do samog podnožja brda gde prestaje asfaltni i kreće makadamski šumski put koji vodi uzbrdo. Nije puno trebalo, nakon nekoliko minuta vožnje i nekoliko "lakat" krivina dolazimo do male zaravni usred predivne lipove šume. Tu parkiramo i tu ujedno uočavam prvi i jedini putokaz ka mestu koje hoću da obiđem... Nažalost, na toj zaravni se ujedno nalazi i ugostiteljski objekat koji je nekada verovatno imao reprezentativni karakter. Mogu samo da zamislim kako je nekada bilo lepo ovde doći na neki nedeljni ručak, recimo. Danas, kao mnoge druge prelepe građevine ili građevine na prelepim mestima koje sam obišao, napuštene propadaju prepuštene vandalizmu i zubu vremena, šteta. Došavši na ovo mesto setih se jednog videa na Jutubu koga sam odgledao dok sam prikupljao informacije vezane za mesto rođenja Karađorđa. Naime, čovek je takođe došao do znaka (prva fotografija u ovom postu) koji se nalazi par desetina metara od napuštenog objekta. Čovek misleći da je ova ruina zapravo mesto Karađorđevog rođenja, u neverici je snimao i video završio na sledeći način: Nije puno pogrešio... ali bi ipak bilo poželjno postaviti još po koji znak koji će znatiželjne posetioce odvesti dalje u šumu ka traženom mestu! Odmah do napuštenog objekta, samo malo niže u šumi nalazi se i mala kapelica podignuta u čast Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića nakon njegove pogibije u Marselju 1936. godine. Nastaviće se... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 12, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Od mesta opisanog u prethodnom postu gde smo ostavili vozila, nastavljamo pešice dalje kroz šumu. Dok pešačimo od mojih domaćina dobih još nekolicinu informacija vezanih za Raču i okolinu. Saznadoh na primer da se na pomenutoj zaravni gde smo parkirali, održava Festival frule ili Sabor frulaša. Rekoše mi da se tom prilikom mnogo sveta skupi i da impozantno izgleda i zvuči kada iz stotine frula odjekne melodija ovom prelepom šumom... mogu samo da zamislim. Nas je tog dana pratila tišina koju je jedino narušavao naš govor i bezbrižni cvrkut ptica. Nakon kraće šetnje kroz šumu, pored utabanog puta nazire se i mesto koje tražim... Mesto koje tražim je mesto rođenja Karađorđa. Tu usred šume gde se sada nalazi spomen ploča kažu da se nalazila koliba... koliba u kojoj su Petar i Marica dobili muško dete - sina, ni ne sluteći da će nešto manje od pola veka kasnije baš on dići ustanak i povesti Srpski narod u borbu za oslobođenje od Turaka, o čemu je bilo reči na četvrtoj strani ove teme. Nakon obilaska ovog mesta i iskrenog uživanja u prelepom prirodnom okruženju, vratih se sa svojim pratiocima do parkiranih vozila. Ja im se iskreno zahvalih na pažnji i vremenu koje su odvojili za mene pa se uz pozdrave i rastadosmo. Ispostaviće se na kraju da su dvojica mladih ljudi, entuzijasta koje sam upoznao i koji su mi sve vreme nesebično pravili društvo i pričom upoznavali sa ovim prelepim krajem, zapravo bili zamenik predsednika opštine Rača (Dušan), koji je ujedno i naš kolega - motorista. I, direktor Turističke organizacije Rača, kome sam zaboravio ime zbog čega mu se ovom prilikom iskreno izvinjvam. Ja provedoh još malo vremena u onoj lepoti i tišini, a zatim se istim putem vratih do glavnog puta i crkve. Kada sam već spomenuo crkvu... preko puta spomen parka (etno kompleksa), nalazi se prelepa crkvica posvećena Svetom velikomučeniku Georgiju, a podigao ju je u spomen Voždu Karađorđu episkop šumadijski Sava Vuković kao svoju ktitoriju sa namerom da u njoj bude sahranjen. Gradnja je započeta 1989. a hram je završen 1994. godine. Crkva je spolja presvučena raznobojnim nepravilno tesanim granitom sa Rudnika, dok je iznutra oslikana uljanim bojama u Vizantijskom stilu. Unutrašnjost crkve nažalost nisam uspeo da vidim jer je u vreme moje posete bila zatvorena. Mali savet za one koji budu hteli da obiđu etno kompleks i da do njega dođu uz pomoć navigacije... Bolje u pretrazi kucajte "spomenik Karađorđu Viševac" (kao na slici ispod). Ukoliko u pretrazi unesete "Etno kompleks Petrovi dvori"... navigacija će vas odvesti 1,5 km dalje jer je lokacija pogrešno unesena "pinovana". I nakon svega, pravac kući uz toplu preporuku svima da svrate na mesto gde je nekada odrastao naš vožd i osete delić nekadašnjeg seoskog života u Srbiji. 14 3 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 12, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Karađorđe je bio čovek preke naravi i velike hrabrosti, spreman da bez kompromisa ide do svog cilja. Bojali su ga se podjednako kako Turci tako i Srbi. Ostaje zabeleženo kako je ubio svog oca koji je porodicu dok je bila u bekstvu u Sremu nagovarao da se vrati i služi Turcima. Kasnije je od sveštenika i naroda tražio oproštaj zbog očeubistva i dobio ga je. Karađorđev brat Marinko je bio poznat po tučama, nasilnom ponašanju... prema istoričarima, kap koja je prelila čašu 1806. godine je bila ta kada je Marinko obeščastio jednu devojku. Karađorđe je svog brata obesio ispred kuće a sestrama 5 dana nije dozvoljavao da ga skinu sa omče... Karađorđe je 9 godina upravljao Srbijom ali je nakon propalog Prvog srpskog ustanka 1813. pobegao u Austriju, a naredne godine se prebacio u Rusiju. Nakon toga 1816. se pridružio ustanicima protiv Turaka u Grčkoj koji su mu već sledeće godine pomogli da se ilegalno vrati u Srbiju. Sa lažnim dokumentima, ofarbane sede kose i brkova u crno, iz Banata je sa jednim slugom prešao Dunav kod Rama u Srbiji. Uveče u Velikoj Plani na groblju Karađorđe se sreo sa svojim kumom Vujicom Vulićevićem i od njega zatražio da organizuje sastanak sa Milošem Obrenovićem radi dogovora o zajedničkoj borbi protiv Turaka. Miloš je brzo morao da donese odluku. Primiti i pomoći Karađorđa bi direktno potkopalo Miloševe pozicije u Srbiji, došlo bi do preuzimanja vlasti i novih sukoba, a od Turaka bi se mogle očekivati samo oštrije mere. Proterati ga bi bilo izuzetno teško što zbog karakternih osobina što zbog uticaja koje je Crni Đorđe i dalje uživao u narodu. Predati ga Turcima bi izazvao bes naroda koji bi verovatno doveo i do građanskog rata. Miloš se odlučio za ubistvo... Miloš je Vulićeviću naložio da ubije svog kuma i gosta. Vujica je 25. jula u Radovanje poneo omiljenu Voždovu hranu: pogaču, jagnjeću plećku i sir, i sreo se s Karađorđem. Zajedno su večerali, a pred zoru Vulićevićev sluga Nikola Novaković čijeg je brata Karađorđe zbog kukavičluka tokom ustanka u borbi na Deligradu osudio na smrt, ubio je Karađorđa udarcem u glavu tupom stranom sekire. Verovalo se da Karađorđa metak neće! Nakon toga Nikola je ubio Karađerđevog pratioca Nauma a Karađorđu je jataganom odsekao glavu. Vujica Vulićević je Milošu u Beograd odneo glave ubijenih kao i Karađorđeve stvari: sablju, orden ruskog cara, odelo i bisage u kojima je nađeno 4000 dukata. Vujica je je život okončao bolestan, u teškom siromaštvu i prezren od naroda zbog ubistva kuma. Prema nekim izvorima, 1828. godine otrovao ga je Gmitar Petrović, Karađorđev rođak. Nikola Novaković je 1850. godine potpuno izgubio razum i udavio se u reci. Sin mu je umro mlad, a ćerka je, takođe, poludela. Danas, na mestu ubistva Karađorđa u Radovanjskom lugu nalazi se crkva Zahvalnica, koju je 1930. godine podigao Karađorđev praunuk kralj Aleksandar I Karađorđević. Udaljeno nekoliko desetina metara od crkve odnsno mesta ubistva, nalazi se mesto pokraj drveta gde je prvobitno bio sahranjen vožd Karađorđe. Kasnije je telo preneto u Topolu gde i danas počiva u mauzoleju Karađorđevića na Oplencu. U sklopu spomen kompleksa nalazi se i "Voždov muzej" koji je poput ostalih objekata tokom moje posete bio zaključan... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 14, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nedaleko od mesta o kome sam pisao u prethodnom postu nalazi se manastir Koporin i prava bi šteta bila neobići ga. Poznato je da je manastir Koporin zadužbina despota Stefana Lazarevića, sina velikog srpskog cara Lazara. Nakon Lazareve pogibije u Kosovskom boju zemljom je hrabro upravljala carica Milica, sve dok njen sin Stefan Lazarević nije stasao da nasledi svog oca. Nakon što je predala Srbiju na upravu svom sinu, carica Milica se zamonašila i otišla u svoju zadužbinu, manastir Ljubostinju. Stefan tada priznaje vrhovnu vlast turskog sultana, i učestvuje u brojnim bitkama, a između ostalih i kod Angore, koja se zbila 1402. godine. Po završetku pomenute bitke Stefan dobija titulu despota. Srpski srednjevekovni manastir Koporin je despot Stefan Lazarević dao da se izgradi u znak zahvalnosti što je preživeo bitku kod Angore, u kojoj je bio i ranjen. Na Saboru koji je održan u Srebrenici, despot Stefan za svog naslednika proglašava svog sestrića Đurađa, uzevši u obzir da nije imao svoje dece. Despot Stefan je umro od posledica moždanog udara u zaseoku Markovac i na tom mestu se nalazi autentičan spomen obelisk. Manastir je imao veoma tešku istoriju, pa je jedno vreme čak bio i sklonište srpskih hajduka. Mnogi istorijski spisi čuvaju podatke o opustošenom manastiru ili o vrlo malom broju monaha u njemu. Od 26. marta 1951. godine manastir Koporin kod Velike Plane se nalazi pod državnom zaštitom, 1958. godine manastir postaje ženski, a od 1979. godine manstir se vodi kao nepokretno kulturno dobro od velikog značaja. U glavnoj manastirskoj crkvi danas su očuvane neke od prvobitnih fresaka, a zanimljivo je da je ispod portreta ktitora manastira, despota Stefana Lazarevića pronađen grob sa moštima. Međutim, nakon izvršenih neophodnih analiza utvrđeno je da su mošti pronađene u manastiru Koporin kod Velike Plane zaista pripadale despotu Stefanu Lazareviću. Od tada pa do danas se mošti otvaraju svake godine dva puta i to 01. i 15. avgusta, to jest na dan smrti srpskog despota i na manastirsku slavu. Tako je bilo sve do sve do 2006. dok se nije javila sumnja da su mošti koje su pronađene u ovom manastiru zaista pripadale despotu Stefanu. Dugo je u kulturnoj javnosti i u narodu bilo sporenja oko toga gde se nalaze mošti despota Stefana, uzevši u obzir da je i manastir Manasija, kao i manastir Koporin njegova zadužbina, a do tih sporenja je došlo nakon nedavnog otkrića u manastir Manasija. Dogodilo se da je arheolog koji je i pronašao mošti u manastiru Koporin svojevremeno, sada izašao sa novom tvrdnjom – da su mošti otkrivene u manastiru Manasija zapravo pripadale despotu Stefanu. Izvršivši analize, došlo se do rezultata koji su mnoge zbunjivali : 99% je tačno da su mošti pripadale najbližem srodniku velikog srpskog cara Lazara. Međutim, doktor Srboljub Živanović koji je zaslužan za potvrdu da istraživanja mošti iz manastira Koporin uopšte ne dovodi svoje mišljenje i analize koje je izvršio direktno pred kamerava tadašnje televizije, u pitanje. A kada je upitan kako je toliko siguran, izneo je nepobitnu činjenicu: mošti koje su pronađene u manastiru Manasija su bile pronađene tako da je telo bilo odvojeno od glave, a kako je poznato da je bratu despota Stefana, Vuku Lazareviću bila odrubljena glava, sasvim je jasno o kome se radi i bez daljih istraživanja. Glavno verovanje vezano za ovaj manastir je da pomaže osobama koje ne mogu imati dece. Monahinje svedoče da je nebrojeno mnogo parova koji su ili poslali pisma zahvalnosti ili došli u manastir Koporin da se zahvale zajedno sa svojim potomcima, koji su došli na svet nakon molitvi u ovom manastiru. Uz verovanja da despot Stefan pomaže ne samo onima koji su dobronamerni prema našoj zemlji, svakako se izdvajaju zanimljivosti o gostima manastira Koporin, a posebno o poseti američkog ambasadora. Kako je jednom prilikom izjavila monahinja Nina podsećajući se ovog događaja : "Pre nekoliko godina došao u Koporin američki ambasador. Razgledao, slušao, a prevodilac prevodio. Pred polazak, kao i svakom zvaničnom gostu, poklonili smo mu nekoliko brojanica. Posle mesec dana stiže nam pismo od američkog diplomate u kojem nas obaveštava da su imali saobraćajnu nesreću na Kosmetu, da je automobil samleven, ali da njima, a bilo ih je četvoro, čudom, ni dlaka sa glave nije falila. Napisao je još da brojanicu sa ruke nije skidao i da duboko veruje da mu je samo naš Svetitelj pomogao. Ubrzo nam je od Amerikanaca stigao novčani prilog za završne radove konaka. Eto, naš despot Stefan ima ljubavi i za one koji nas ne vole i muče!" Tokom obilaska manastira saznao sam da u njegovoj neposrednoj blizini postoji izvor (bunar) svete vode, koji opet pa pomaže slabovidima... Kako god, bilo da ste među onima koje zanimaju razna čudotvorna dejstva, ili možda među onima koji se interesuju i poštuju našu prošlost i istoriju, ili među onima koji su jednostavno samo u prolazu... svratite do manastira Koporin, nećete se pokajati. 4 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 14, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije fezane za prethodni post... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 16, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Vožnju kroz Rudničku dolinu koristim da posetim još jedan objekat koji je svoju nekadašnju slavu prepustio zubu vremena. U Jermenovcima nedaleko od Topole, davne 1934. godine kao zadužbina kraljice Marije izgrađen je hotel Karađorđe. Kada se iz sela krene ka šumovitim brdima, naići ćete na objekat pomalo sablasnog izgleda. Ušuškan u šumi i udaljen dovoljno daleko od znatiželjnih pogleda Karađorđe je nekada bio divan hotel, sa bazenom, sa velikom terasom i živom muzikom, hotel koji je okupljao goste iz cele Srbije a ponajviše iz Vojvodine. Hotel je uvek bio pun i tu su dolazile mnoge poznate ličnosti. Velimir Bata Živoinović je kažu ovde bio veoma čest gost, dolazili su i mnogi političari, dok je Dobrica Ćosić baš u ovom zdanju napisao svoj poznati roman "Vreme smrti". Prvobitna namena hotela Karađorđe je bila smeštaj ratne siročadi, dok su poslednji korisnici hotela bile izbeglice iz ratnih devedesetih godina. Iako izgleda da se nalazi u divljini, udaljen je samo 20km od Topole i 26km od Aranđelovca, što ovom objektu pruža i dodatni i turistički potencijal. Napori da opština Topola u svoje vlasništvo vrati hotel čiji je trenutni vlasnik Republika Srbija su u toku. Da li će u tome uspeti i sprečiti dalje propadanje ovog zdanja... videćemo. Nekoliko desetina metara dalje, do pristojnog hotelskog bazena vodi utabani put kroz šumu. Mogu samo da zamislim kako su u ovakvom okruženju uživali oni koji su spas od vrelih letnjih dana našli na ovom mestu. 12 1 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 18, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Na ovoj strani pre nekoliko postova sam pisao kako i zbog čega bi trebalo posetiti vodopad Veliki Bigar. Sada se naravno neću ponavljati i samo ću postaviti letnje fotografije sa tog mesta. Za razliku od ranoprolećnih iz prethodnog posta, to bi značilo mnogo više sunca, zelenila i nešto manje vode. Ujedno, ovim ću i nastaviti pisanje o obilasku prelepe Stare planine... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 20, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon vodopada Bigar na sjajnom krivudavom putu #221 Knjaževac-Pirot, prvo mesto koje obilazim na pohodu ka Staroj planini je Manastir Temska čija je crkva posvećena Svetom Georgiju Pobedonoscu. Manastir je ime dobio po serdnjovekovnom gradu Temac, zadužbina je porodice Dejanović iz 14. veka, a podignut je na temeljima hrama koji datira iz 11. veka. Mađari 1692. godine pljačkaju i spaljuju kako manastir tako i okolna sela. Nakon pustošenja manastir se obnavlja i osveštava 1703. godine. Krajem 18. veka dolazi do novog pustošenja od strane Turaka. Manastir Temska ostaje ruiniran sve do 1836. kada sa Svete Gore iz manastira Hilandara dolazi iguman Kesarije, koji obnavlja hram i podiže konak u kome osniva školu u kojoj su srpska deca podučavana pismenosti. Nakon oslobođenja Južnih krajeva 1878. godine, manastir je ponovo obnovljen, ali je nakon Prvog svetskog rata opusteo. 1924. godine u njega se useljavaju ruske monahinje i manastir je pretvoren u ženski. 1948. manastir je stavljen pod zaštitu Države, kao Kulturno dobro od velikog značaja. Nakon Oktobarske revolucije u Rusiji, u manstir dolaze ruske monahinje i sa sobom donose nešto što će Temski manastir učiniti nadaleko poznatim do dana današnjeg. Među monahinjama su bile i dve sestre, ćerke poznatog vojnog lekara koji je nakon penzionisanja počeo da pravi prirodne meleme na bazi bilja. Njegov rad je bio priznat u Rusiji, pa su njegovi tretmani biljem još pre Drugog svetskog rata uvedeni u zvaničnu medicinu. Dolaskom u Srbiju i manastir Temska, monahije sa sobom donose i dragocene recepte te ubrzo kreću sa spravljanjem melema. Sve do danas, u manastirskoj radionici spravljaju se razni melemi, kreme, sapuni, čajevi i estrakti od lekovitog bilja sa Stare planine. Interesovanje je ogromno, kako među domaćim stanovništvom tako i među strancima. Ljudi dolaze i iz Japana, Kine, Amerike, Kanade, Hong Konga... Prema rečima Mati Efrosinije, ljudi najčešće traže meleme za kožne bolesti, kao što su psorijaza, herpesi, alergije, čirevi, rane, gljivice, ekcemi, dermatitisi, dekubitusi. Veliko je interesovanje i za meleme koji pomažu kod obolelih sinusa, bolova u uhu, ali i za bronhitis i astmu. Takođe, Efrosinija kaže da od izlečenih ljudi saznaju da su tretirajući jednu tegobu uspevali da saniraju još neku bolest, kao što je povećan šećer u krvi ili loša cirkulacija. Osim melema, crkvenog živopisa... jedan od manastirskih konaka iz 18. veka takođe privlači i zavređuje pažnju. Njegova arhitektura smatra se u potpunosti autentičnom, sa svim odlikama stila gradnje jugoistočne Srbije. 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 20, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Fotografije vezane za prethodni post... 12 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 21, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Kada smo već kod Temskog manastira, bilo bi šteta ne spomenuti jednu malu vodenicu koja se nalazi odmah pored puta koji vodi ka manastiru. Meštani Temske uz pomoć Mesne zajednice Temska iskoristili su jedan stari ambar i napravili malu vodenicu na lokaciji "Bigar", gde se skoro svaki posetilac ovog kraja zaustavi radi slikanja. Izuzetak nisam bio ni ja. Interesovanje prolaznika je stvarno veliko, tako da nadležni osim pridodatih klupica najavljuju postavljanje dodatnih sadržaja. Odmah iza vodenice nalaze se i dva manja vodopada. Naravno, pomenuti vodopadi po atraktivnosti i lepoti nikako ne mogu da pariraju mnogo većim i poznatijim kojih je zaista mnogo na Staroj planini. Međutim, samo njihovo postojanje kao i šum vode daju posebnu čar ovom mestu... zašto ih ne obići? 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 23, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Ako nastavite istim putem kroz kanjon, nakon vodenice i Temskog manastira naići ćete na vodopad Bukovački do. Staroplaninski vodopad Bukovački do se nalazi na istoimenom potoku, visok je oko 10 metara što ga svrstava u grupu manjih vodopada. Vodopad svakako ne spada među najatraktivnije lokacije na Staroj planini, ali njegovo pomalo bajkovito okruženje zaista zavređuje pažnju. Ako tome dodamo da se nalazi sa desne strane puta na nekih stotinak metara od asfalta... treba ga posetiti i uživati u prirodi. Dodao bih i to da se sa suprotne strane vodopada, preko puta i iza rastinja, nalazi prostor predviđen za kampovanje. Možda ova informacija nekome i bude od koristi. 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 26, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan I dalje smo na istom putu i nastavljamo kroz kanjon. Sledeća lokacija o kojoj ću pisati mi je bila primarno mesto za obilzak tog dana. Radi se fantastičnom vidikovcu za koga mnogi nisu čuli, koji je po meni, među najlepšim na Staroj planini. Slabijoj posećenosti ovom vidikovcu kumuje i nešto zahtevniji pristup. Osim malo bolje kondicije, za pristup vidikovcu je potrebo i malo tehnike što u startu odbije i ono malo turista koji su čuli za njega. Međutim ljudima spremnim za laganu avanturu poseta ovom vidikovcu će biti prava poslastica. Od vodopada Bukovački Do o kome sam pisao u prethodnom postu, nešto užim putem treba produžiti kanjonom ka selu Topli Do. Minuti su u pitanju i već se nailazi na levo skretanje. Skretanje je dobro markirano i vodi ka hidroelektrani i odmaralištu "Temac". Tu treba skrenuti levo i nešto većom nizbrdicom se spustiti u podnožje. Nakon silaska u podnožje, odnosno nekih 400 metara od mesta gde ste skrenuli levo, nailazi se na manje proširenje sa leve strane, nešto nalik na omanju livadicu. Upravo tu treba parkirati vozilo i upravo odatle kreće pešačka staza ka fantastičnom vidikovcu. Znak koji ukazuje na pravc pešačke staze je postavljen nešto niže (bliže zemlji), pa je lako moguće da bude zaklonjen travom tokom letnjih meseci. Pre nego što sam parkirao, radoznalosti radi, prelazim dodatne metre dalje niz put... Preda mnom se ukazuje fantastični vidikovac "Tumba", to će ujedno biti i moj prvi vizuelni kontakt sa njim. Prva pomisao je bila: "Uhhhh, fantastično!!!" , a odmah zatim i: "Kako li ću do gore?". Vidikovac je zapravo sam vrh na stenama koje su kao rukom naređane - prelepo! Vidikovac štrči poput neke omanje terase i dominira nad celom okolinom. Tumba na fotografiji ispod izgleda kao da je niži u odnosu na veliku stenu sa njegove desne strane, međutim nije, optička varka. Nakon kraćeg razgledanja okoline, vraćam se do pomenutog proširenja gde odmah pored puta u hladu, parkiram motor, proveravam sadržaj ranca koga ću poneti i pravim prve korake ka početku pešačke staze. Prvo na šta se nailazi nakon prolaska kroz rastinje je most. Dok reka Temska, koju ću kasnije (igrom slučaja ) još bolje upoznati, užurbano teče praveći predivne zvuke, ja prelazim prve metre na markiranoj stazi koja vodi ka vidikovcu. Upravo je taj početni deo staze i fizički najzahtevniji, što je dobro jer ste tada i najodmorniji. Na nešto jačem usponu treba zapeti, potrebno je malo pomoći se i rukama... Nakon savladanog oštrijeg uspona, brzo se dolazi do dela staze gde se uspon pretvara (skoro pa) u šetnju kroz predivnu prirodu... Naiđoh na mesto gde potok koji formira omanji vodopad seče, odnosno prelazi preko staze. Negde sam pronašao podatak da na ovom mestu u proleće, kada se topi sneg, zna da bude osetno veća količina vode, što dodatno otežava njen prelazak. U mom slučaju dovoljno je bilo da uz malo koncentracije, sa kamena na kamen, prođem ovo mesto i nastavim dalje sa suvom obućom. Tragovi u blatu i mekanoj zemlji oko potoka mi potvrđuju da ovuda ne prolaze samo retki avanturisti i posetioci vidikovca. Verujem da razne kako manje, tako i veće "živuljke" ovde dolaze da utole žeđ u vrelim letnjim danima... Nastaviće se... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 26, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Nakon prelaska potoka, stazom koja od zemljane postaje sve više kamena, nastavljam dalje ka vidikovcu... Iako još uvek nisam na samom vrhu, pogled koji se pruža je fantastičan. Još jedan deo staze koji je fizički nešto zahtevniji i gde treba zapeti, nalazi se neposredno pred penjanje na samu stenu. Na nekoliko metara od samog vrha, dolazi se do mesta koje će retko ko uspeti sam da savlada. Zbog tog mesta sam u prethodnom postu i napomenuo da penjanje na vidikovac osim kondicione ima i tehničku težinu. Visina jedne od stena na koju se treba popeti pre samog vrha je u nivou mojih grudi (visok sam 189 cm). Pomenuta stena štrči poput omanje terase i ispod nje nema ničega na šta biste stavili nogu. Ni činjenica da sa gornje strane stene ne postoji ništa za šta bi mogli rukom da se uhvatite, ne predstavlja glavni problem... Glavni problem je taj što je presek (završetak) stene koja štrči veoma obao, i šta god da probate osujetio bi vam svaki pokušaj penjanja, jednostavno bi se klizali nazad. Nekako uspeh da se popnem na delu stene gde je najniža ali... razmak od tog mesta i litice koja mi je bila iza leđa je bio veoma mali, tako da... nije bilo mesta za grešku. Nakon te prepreke ostalo je još samo nekoliko metara do cilja i nagrade za trud... I... napokon na vrhu! Nakon što sam se napio vode koju sam poneo u rancu, neko vreme sam samo sedeo i uživao u onome što vidim. Nisam hteo ni da slikam, ništa... mir i spokoj je samo po neki put remetio šum planinskog vetra. Gde sam se upravo popeo, koliko je ovo mesto zapravo izuzetno i zašto ga zovu "Srpski ili Mali Kolorado", pokušaću da vam dočaram u sledećem postu fotografijama napravljenim dronom. Nastaviće se... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
yogibear 15440 Napisano Octobar 26, 2021 Drug član, 1774 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Negde sam već napisao... iako nisam neki ljubitelj "selfija", ovde sam jednostavno morao i sebe da smestim na fotografije koje će mi ostati draga uspomena na ovo fenomenalno mesto. Pogled na prelepo prirodno okruženje kroz koje meandrira reka Temska. Kako to obično biva, došlo je vreme da se lagano krene nazad. Pun utisaka, nevoljno napuštam vidikovac Tumba i istim putem idem ka podnožju... Dođoh tako ponovo i do mosta sa početka ove priče. Neposredno pre mosta nalazi se jedan mali potočić koji se spušta niz stene i dalje nastavlja put ka reci Temska. Tog vrelog letnjeg dana, nakon svih napora, osvežavajuće hladan planinski potok mi je super dobrodošao. Skidam šešir i majicu koju širim i odlažem na neka oborena stara debla koja su se odmah tu nalazila. Opkoračujem taj potočić koji je formirao mimijaturni slap i počinjem da se "pljuskam" vodom... kakvo osveženje! Onako preporođen oblačim majicu, stavljam šešir na glavu, pravim prve korake, kad... odjedanput osetih kako mnoštvo nečega mili svuda po meni i počinje da me ujeda! Momentalno bacih pogled na deblo gde mi se do pre nepun minut nalazila majica, i tek onda spazih septilion nekih crnih insekata kako jedni preko drugih piče po drvetu u svim pravcima. Da li su to bili termiti ili neki najstrašniji veliki crni mravi, zaista ne znam. Znam samo da je usledila scena na kojoj bi mi i animirani Diznijevi junaci pozavideli... Nimalo gracioznim skokovima ubrzano krenuh ka obližnjoj reci i pri svakom novom koraku lišio sam sebe jednog dela garderobe. Doskakutah do reke dok su me (mileći svuda po meni) omraženi predatori ujedali gde god su stigli. Onaj ko je pomislio da je usledio graciozni skok u reku... pogrešio je. Reka Temska nije mala i imala je dosta vode u tom trenutku, međutim kao mnoge druge planiske reke korito joj je kamenito i plitko (slika ispod - mesto spasenja). Vodeći računa da ne polomim noge na kamedžure a pod napadom neprijatelja, uđoh u prohladnu reku, nađoh neko najdublje mesto i... započeh sa valjanjem po klizavom rečnom kamenju! Uhhhh, nakon što se nekako otarasih agresivnih napasti, nastupi blagostanje... ali mi onda trenutno pade na pamet da možda ima nekoga u blizini ko je gledao ovaj cirkus, ili ne daj bože još i snimao telefonom! Srećom, do danas to nisam uspeo da saznam! Bilo kako bilo... vidikovac Tumba je svakako jedno prelepo mesto na staroj planini koje obavezno treba obići. Kao što napisah, kondiciono su zahtevniji prvi i poslednji delovi staze, ali nije drama. Tehnički deo uspona se nalazi pred samo penjanje na vrh. Na par mesta sam našao da se čak savetuje i angažovanje iskusnog vodiča... Iskreno, mislim da nije potrebno ali, ne idite sami! Pomenuti tehnički deo će neuporedivo biti lakši ako vas je više. Ima par mesta gde se bezbedno može pomoći prvom da se popne, koji će zatim dati ruku i pomoći (povući) onoga ko je ostao ispod. Naravno, u zavisnosti od čoveka do čoveka, do vrha će vam trebati od 45 min. do 1h. Takođe, sam vrh, vidikovac - stena, ničim nije obezbeđena, pa treba biti disciplinovan tokom boravka na njoj. Do samog početka pešačke staze, odnosno proširenja pored puta (o kome sam pisao u prvom postu), vodi veoma korektan asfaltni put, tako da je do njega moguće prići bilo kojim motociklom. I da, gledajte gde i šta spuštate na zemlju, planina je to... 16 2 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
