el classico 6068 Napisano Octobar 27, 2018 Drug član, 4152 postova Lokacija: CH-HR-BiH Motocikl: 2002 K1200RS-1989 XTZ 750 Chesterfield- 1989 XTZ 750 FarawayBlue, 1985 Honda XLV750-RD01 Prijavi odgovor kao problematičan Prava poslastica je čitati tvoje štivo. Hvala ti puno.Osobito me zadivljuje činjenica kako putuješ sama, bez straha ili nezdrave opreznosti.Sviđa mo se to jako.. Gesendet von iPhone mit Tapatalk Pro Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
vortex4borg 391 Napisano Novembar 7, 2018 Zainteresovan, 893 postova Lokacija: Skoplje Motocikl: Honda CBR 1000f Prijavi odgovor kao problematičan sa zakasnjenjem procitao i ko po obicaju uzivao ... bravo, svaka cast maki .... i .... da sam ja bio na mestu onih momaka sa foruma ... samo bi te krisom slikao ...... i onda pozdravio tu preko foruma ali to sam ja Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3232 Napisano Novembar 21, 2018 Zainteresovan, 718 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan - sve nijanse zlatne Još malo ću da se nadovežem na ovaj putopis i da priču o mom selu i reci Mrtvici upotpunim sa još par rečenica i slika, ovaj put gledano iz jesenje perspektive . Neočekivano mi se prošle nedelje ukazala prilika da iskoristim ove poslednje tople jesnje dane i provozam se do Močila. Delom zbog objektivne a delom iz lične potrebe još jednom sam se otkotrljala do moje oaze mira, pre nego što nas hladno vreme i loši uslovi na putu ne sputaju i ograniče nam kretanje na dva točka. Tri dana, dva u putu i jedan tamo, dosta da udahnem miris spokoja i osetim dodir sreće. Ravnoteža. Svako ima neko svoje skriveno mesto gde sabira i oduzima i podvlači crtu. Moje je tamo. Ispod planina i zvezdanog neba, iznad ušća dveju smaragdnih reka. U subotu sam iz Beograda krenula najranije što je moglo a da baš nije zorom. Krenula sam oko osam. Još uvek je bilo dosta hladno, oko sedam stepeni, možda i manje. Ali prognoza za taj dan a i naredna dva je bila dobra, iznenađujuće toplo za 10. novembar. Ipak to je samo sat, dva u toku dana, a ostalo vreme je dosta hladno za vožnju. Ali ne mari. Radost je tu. Krenula sam, vozim se , idem ka mestu koje volim i biće super. Ne smeta ni što sam zimske rukavice spakovala u džak pa me mrzi sve da skidam i vadim ih, a u letnjim i sa grejačima mi se prsti ukočili od zime. Nema veze, snaći ću se. Za prvu ruku uzimam one tanke najlon rukavice sa pumpe i to dosta pomaže, toplije je. Ali ne dovoljno. Posle nekog vremena baš mi je hladno pa u Užicu kupujem gumene radne rukavice, opet na pumpi. Bolje drže toplotu i ne propuštaju vetar. Ovo rešenje je bilo dobro, dovoljno me ugrejalo i poštedelo raspakivanja i ponovnog vezivanja džaka na motor. A i temperatura se podigla dovoljno da sam sada zaista mogla da uživam u vožnji. Zlatibor u jesen izgleda predivno. Obojen zlatnim bojama pod još uvek toplim sunčevim zracima prosto mami da mu se prepustiš bar na trenutak. Nisam se mnogo zadržavala ni zaustavljala usput. Dan je kratak i valjalo je stići što dalje dok se vidi. A sve je lepo kada je sunčano i svetlo a ti se voziš. Srce je puno. Još jedno kratko zaustavljanje i predivan pejsaž pored Lima ispred Prijepolja. Odatle do granice brzo stižem a tu mi privlači pažnju nešto pored čega sam prošla ko zna koliko puta ali se nisam zaustavila da pogledam. Manastir Kumanica, smešten na suprotnoj obali Lima pored železničke pruge na samoj granici između Srbije i Crne Gore. Kod Mojkovca je još uvek dan, ali polako domiče. Ima još da se vozi. U selo ću stići po maraku što mi nije baš previše drago. Još uvek tih par uskih krivina uzbrdo prolazim sa strepnjom hoće li neko odozgo naići u nezgodnom trenutku a posebno po mraku. Ali navikla sam već. Mnogo puta sam se pela tuda po mraku. Malo više pažnje i časkom sam na vrhu a tamo me čeka nagrada, opuštanje i moje parče sreće. Lola nije znao da dolazim, iznenada sam krenula i nisam stigla da mu se javim. Bio je potpuno iznenađen što me vidi iako je navikao da ja samo odjednom banem kao marsovac u onoj mojoj moto opremi i parkiram svoj svemirski brod na dva točka pored njegovog kamiona. A znam da ga ta scena i sve to oko mene obraduje od srca isto kao i mene kada njega ugledam. Moja draga Močila, i kućica i brda. Jesen je i ovde obojila zlatnim tonovima prirodu. Lišće je požutelo i proredilo se, livada se osušila , brda dobila lepu čokoladnu boju. Ali zbog toplog vremena tu i tamo još ponegde nikne po neki cvetić. Močila su lepa i u jesen a i u zimu. Ma uvek su lepa, meni najlepša. Grablja, Crkva Svetog Nikole XIII vek , zvonik i nečiji grob bez imena ko zna koliko decenija star.. Trava je još uvek zelene pored očevog groba Mnogo lepih puteva ima u Rovcima. Onih lepih makadamski i svi vode negde do nekih visina i skrivenih lepota do kojih bih želela da stignem a nisam još jer Hondica teško ide tuda. Svaki put ih gledam, maštam i pitam se , da ima motor za off da li bih umela ovim putem recimo da vozim... Da li bih znala u ovakvoj krivini da skrenem... Šta mislite? Da li bih ja to mogla? Da vozim neki kros po stazama i bogazama naše lepe Srbije i moje Crne Gore. Da dosegnem do svih onih skrivenih bisera prirode do kojih nema puta, ili ima šumskih, zemljanih ili ovakvih...Da se popnem na vrhove, iznad oblaka, odakle pogled puca na koju god stranu se okreneš, da vidim jezera koja nalazim samo na karti, stare mostove i reke, da sretnem ljude još poneke one retke koji su ostali da žive daleko od civilizacije... Mislite li da bih mogla? Sa mojih brda sada silazim na reku. Zapravo na ušće dveju reka, Mrtvice u Moraču. To sam u stvari htela da vam pokažem. U priči o kanjonu Mrtvice ostala sam dužna slike mesta gde se ona uliva u Moraču i dalje pomešana sa njenom vodom teče do Skadarskog jezera. Po tome se i samo mesto na magistrali zove Međurečje. Iz moga sela ako se putem spustim do Morače bilo da krenem levom ili desnom njenom obalom uzvodno stižem do ušća. Levom obalom je lepše, prelazi se mostić preko Mrtvice a kasnije i veći metalni most preko Morače da se izađe na magistralu. Tuda sam i ja išla ovaj put. Rođak kaže od moje kuće tuda uz reku pa preko nje do magistrale ima nekih četri kilometra. Nizbrdo je pa nije teško. Ovo su putokazi za moje selo i još neka i Kanjon Mrtvice odmah kad se sa magistralnog puta posle mosta Pjenavac skrene na lokalni Most na Pjenavcu Morača Pogled na ušče Mrtvice u Moraču odozgo ( reka koja se vidi je Morača, Mrtvica je levo ) Most preko Mrtvice , nekada je to bio mali nestabilni drveni mostić i zvao se most preko Vrljike Iza mene je Mrtvica koja se uliva u Moraču A ova tamnija dublja reka je Morača Kad se popnem gore na magistralu iz Perovog dvorišta iza kuće se pruža predivan pogled na ušće ove dve reke. Ali pre toga moram da zaobiđem stado ovaca i jednu kozu ... Perova kuća na magistrali U Perovom dvorištu - predah u hladovini u letnjim mesecima zlata vredan O ovome vam pričam, pogled od milion dolara. Slikano je u sumrak, lošom kamerom ali obećavam na leto ću ponoviti sliku. Nadam se da bar malo možete i u ovim bledim jesenjim bojama da osetite lepotu i snagu prizora, Ako nekada u prolazu svratite ovde ili možda krenete u obilazak kanjona pratiće vas i obradovaće vam se Žuća. A ako još malo ostanete napolju zagledani u nebo uprkos večernjoj svežini pozdraviće vas mesec odozgo sa visina. Ponedeljak ujutru je bio dan za povratak... iz moje zemlje čuda nazad u realnost. Jutro je sveže, dosta hladnije nego u dolasku ali kod moje kuće vedero. Međutim dole na magistrali je sasvim druga priča ... Poslednji pogled na Moračke planine Crkvine Osim na prevojima magla me je pratila sve do Bjelog Polja. Bilo je baš hladno. Obukla sam sve što sam toplo ponela. Vožnja u takvim uslovima je baš iscrpljujuća, posebno ako traje ceo dan. Kada se tome doda gužva na putevima, zastoji zbog radova i saobraćajni udes kod Lazarevca koji je prouzrokovao dodatni zastoj, povratak je trajao dosta dugo i prilično mi je bio naporan. Da li je to zato što se vraćam pa je euforija manja nego kada polazim ili je zato što znam da će sada vožnje biti ređe i kraće i zavisiće od temperture i vremenskih uslova ili sam se jednostavno umorila, ne znam. Povratak jeste bio naporan ali to je samo trenutno osećanje. Ono što se pamti i raduje su utisci sa vožnje, energija kojom me svako putovanje ispuni a posebno na mesta koja volim. A ono što je jače i od umora, hladnoće ili bilo čega je to što volim i vozim motor i znam da ću se njim odvesti gde budem poželela. Zdravo Crna Goro, vidimo se na proleće... a možda i pre, ko zna Na kraju nije bilo samo par rečenica, šta ću krenula me inspiracija 16 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
dtesic 372 Napisano Novembar 21, 2018 Svrati ponekad, 428 postova Lokacija: Mladenovac Motocikl: kavasaki kle, BMW K 1200RS Prijavi odgovor kao problematičan Hvala Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
nemo 3154 Napisano Novembar 21, 2018 Drug član, 1063 postova Lokacija: Ljubljana Motocikl: BMW GS 1200 LC ADV Prijavi odgovor kao problematičan Majo... sjajno... (do)čekao sam jagodu na šlag... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
BusMan 2025 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 2888 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Kliks Prijavi odgovor kao problematičan On 21.11.2018. at 2:16, makikt je napisao: Svaki put ih gledam, maštam i pitam se , da ima motor za off da li bih umela ovim putem recimo da vozim... Da li bih znala u ovakvoj krivini da skrenem... Mislite li da bih mogla? Ko hoće taj i može! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Alp 2247 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 1030 postova Lokacija: Svud po malo.. Motocikl: Brdo i šuma.. Prijavi odgovor kao problematičan Šta mislite? Da li bih ja to mogla? Da vozim neki kros po stazama i bogazama naše lepe Srbije i moje Crne Gore. Da dosegnem do svih onih skrivenih bisera prirode do kojih nema puta, ili ima šumskih, zemljanih ili ovakvih...Da se popnem na vrhove, iznad oblaka, odakle pogled puca na koju god stranu se okreneš, da vidim jezera koja nalazim samo na karti, stare mostove i reke, da sretnem ljude još poneke one retke koji su ostali da žive daleko od civilizacije... Mislite li da bih mogla? Bolje nisi mogla opisati, to je ono što nas pokreće. A i ti si spremna Zadnjih meseci je vreme uglavnom bilo dobro i mi smo dosta vozili. Ako si zainteresovana, na nekoj od sledećih (ne-zahtevnih), vožnji bi se mogla pridružiti? Našli bi neko motorče za tebe. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3232 Napisano Novembar 26, 2018 Zainteresovan, 718 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 4 hours ago, BusMan said: Ko hoće taj i može! Tačno tako Znači preostaje samo da odlučim i uplovim u taj čarobni svet, druge nema Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3232 Napisano Novembar 26, 2018 Zainteresovan, 718 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 3 hours ago, Alp said: Šta mislite? Da li bih ja to mogla? Da vozim neki kros po stazama i bogazama naše lepe Srbije i moje Crne Gore. Da dosegnem do svih onih skrivenih bisera prirode do kojih nema puta, ili ima šumskih, zemljanih ili ovakvih...Da se popnem na vrhove, iznad oblaka, odakle pogled puca na koju god stranu se okreneš, da vidim jezera koja nalazim samo na karti, stare mostove i reke, da sretnem ljude još poneke one retke koji su ostali da žive daleko od civilizacije... Mislite li da bih mogla? Bolje nisi mogla opisati, to je ono što nas pokreće. A i ti si spremna Zadnjih meseci je vreme uglavnom bilo dobro i mi smo dosta vozili. Ako si zainteresovana, na nekoj od sledećih (ne-zahtevnih), vožnji bi se mogla pridružiti? Našli bi neko motorče za tebe. Sjajno! Kako ne bih bila zainteresovana, ne znam ima li nešto što bi me više obradovalo u ovom trenutku od ovog predloga Motorče nemam ali imam dobru volju i upornost, ako se to računa Pa ako imate neko motorče za mene i dovoljno strpljenja za početničko neznanje i nesigurnost rado ću vam se pridružiti kad me pozovete Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
shoyyka 10383 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 3394 postova Lokacija: Arandjelovac-Darosava Motocikl: Blackie Prijavi odgovor kao problematičan Sa velikim zadovoljstvom,kao i obično,pročitah i uživah u slikama...rodjena za putopisca...pozdrav Majo Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Markone88 4843 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 1551 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Čekam Zlatkovog Bandita Prijavi odgovor kao problematičan On 10/19/2018 at 8:45 PM, makikt said: 05 08 2018 nedelja - drugi dan Rožaje-Prokletije ( Albanija)-Skadar na Bojani-Ulcinj Budi me cvrkut ptica i šum reke pod prozorom. Lenjo se protežem, ne ustaje mi se još. Kako sam legla nisam se ni pomerila. Sunce proviruje kroz kapke, nežno mi miluje obraze kao da me gurka i kaže, hajde, ustaj , pogledaj kakav predivan dan , šteta ga je propuštati. Izlazim na terasu. Jutarnja svežina me potpuno rasanjuje. Smešim se od miline. Brzo se pakujem. Moram sa domaćinima bar kafu da popijem da se iskupim za sinoćni izostanak sa druženja. Kafa je već spremna dok sam ja spakovala torbu i obrisala vizir. Za stolom sedi još jedan par. Ona je iz Srbije, on iz Crne Gore pa se povremeno sastaju negde na pola puta i to vreme iskoriste da nešto novo upoznaju, obiđu, dožive. Juče su bili na Hajli. Užarenih očiju i ozarenog lica prepričavaju utiske fascinirani njenom lepotom. Već mi se jako sviđaju. Avanturisti kao i ja ! Ali nemam vemena dugo da ćaskam. Pozdravljam se sa svima i krećem dalje. Pogled mi zastaje na visećoj ljuljašci. Razapeta između dva drveta mami me da se pružim u njoj i potpuno prepustim uživanju. Sledeći put kad dođem neću propustiti da to uradim. Dok napuštam Rožaje još jednom po danu gledam prelepe obronke pod šumom, zelene pašnjake i put koji se vijugavo gubi iza planina. To je moj put. Tamo idem, mislim u sebi a zadovoljstvo raste. Brzo stižem u Berane gde na pumpi proveravam pritisak u gumama. Promenila sam gume pred polazak ali nisu nove pa nije loše povremeno ih proveriti. Vozim dalje. Prolazim kroz Andrijevicu. Komovi ostaju desno, visoko iznad mene. Sa čežnjom podižem pogled ka njima i pozdravljam ih u prolazu. Danas ne mogu gore, put me vodi dalje, mnogo dalje. Prolazim kroz Murino i ubrzo stižem u Plav. Tu sam planirala malo da se zadržim, da obiđem Plavsko jezero i kulu Redžepagića. Plavsko jezero je najveće ledničko jezero u Crnoj Gori. Nalazi se na visini od oko 906 m. Napaja se vodom iz reke Ljuče koja teče sa Prokletija a iz njega ističe Lim koji teče dalje ka severu gde se uliva u Drinu. Naslonjena na ogradu mosta uživala sam u trenutku i pogledu. Onda sam se odvezla do jezera, malo prošetala pa nastavila do kule Redžepagića najstarije i najlepše sačuvane kule u Plavu. Građena od prirodnih materijala kamena i dreveta. Poslednji sprat je kompletno urađen od drveta a i balkoni . Kula je trospratna a u osnovi kvadratnog oblika. Kameni zid je pri dnu debeo 1 m a ka vrhu se sužava. Kameni deo kule izgrađen je u XV veku a drveni u XVII. Osim stambene, ona je imala i odbrambenu funkciju pa je njen položaj takav da je imala odličan pogled na širu plavsku kotlinu. Zaista je veličanstvena. Ovo ne znam šta je ali je jako neobično . Dok sam napuštala Plav već je postalo dosta vruće a na ulicama se stvorila velika gužva. Na brzinu sam svratila u pekaru da pokupujem kifle,kroasane, vodu i sok za doručak i za usput jer nisam planirala da menjam novac u Albaniji pa je trebalo imati nešto za jelo i piće do večeras. Napustivši Plav vrlo brzo stižem u Gusinje. Visoki vrhovi Prokletija okružili su dolinu i nadvili su se nad njom sa svih strana. Pogled na njih izaziva jezu i strahopoštovanje. Surova, moćna planina zove me da zakoračim u nju, da zaigram valcer po njenim vijugavim srtmim serpentinama. Mali granični prelaz Bashkimi prolazim bez zadržavanja. Nema gužve, samo po jedan do dva automobile. Prvih trista metara u Albaniji i dalje nije asfaltirano kao ni prošle godine a zatim počinje asfalt koji se ubrzo savija u par oštrih krivina i penje uzbrdo. I onda počinju…levo, desno, gore, dole, kilometri i kilometri dobrog asflta koji kao zmija vijuga između planinskih grebena, penjući se do velikih visina sa predivnim pogledom i spuštajući se do podnožja u dolinu kanjona reke Cijevne gde nastavlja da prati njen tok jednim delom. Fascinantna priroda od koje zastaje dah. Sećam se prošle godine, prvo što je na mene ostavilo utisak po ulasku u Albaniju je prelepa rečica sa kaskadama i vodopadom, Lumi i Grencares. Preko reke prelazi most od metalne konstrukcije i drvenog gazišta. Lep most a još lepša priroda oko i ispod njega. Parkirala sam motor odmah iza mosta pa se vratila na njega jer se odatle pruža predivan pogled na zeleno jezerce koje reka pravi u svom toku da bi se par metara dalje penasto obrušila niz stene. Slika kao sa razglednice. Imala sam dovoljno vremena pa sam sišla do reke, dodirnula vodu i izbliza napravila par fotografija. Sve trudeći se da ne smetam tek venčanom mladom bračnom paru koji je pravio svoje prve fotografije u ovom predivnom prirodnom ambijentu. Svežina reke i hladovina između stena su toliko prijali da sam jedva nevoljno krenula dalje. Ali to je bio samo trenutak neodlučnosti, dok mašina nije zabrujala, poletela i zaplesala po krivinama savršenim za ovaj ples. Odatle se put se prvo penje krivudavo uz Prokletije pa se spušta u podnožje između grebena do mesta Tamare i tu jednim delom prati tok reke Cijevne. Onda se ponovo penje fantastičnim serpentinama do vrha odakle se sa vidikovca pruža fenomenalan pogled na potpuno nestvarne prizore. Strme gole litice, oštri nazubljeni grebeni sa svih strana ispresecani vijugavom zmijom kojom kao igračkice mile automobili a u podnožnju između njih uklještena dolina i reka urezana u kamen. Impozantni planinski venci koji se pružaju dokle pogled stiže svojim nepristupačnim vrhovima i vertikalnim liticama podsećaju da je ljudska ruka dotakla tek delić ove prekrasne surove planine. Malo mi je nožica propala u asfalt Sam put je u odnosu na prošlu godinu malo dorađen u smislu odmorišta pored puta. Sada ih ima dva, tri završena i još par nedovršenih. Ovo je značajan napredak jer bez njih je potpuno nemoguće stati bilo gde pored puta u slučaju potrebe iz razloga što pored ne postoji. Postoji samo put i bankina koja te deli od ivice litice. Na usponu ka vidikovcu desila se neobična situacija.Odjednom su se ispred mene pojavili ogromni kamioni, šleperi, njih pet, šest. Izgledalo je potpuno nestvarno da ovakva vozila idu ovako strmim i vijugavim putem. Posebno u krivinama gde su morali na pojedinim mestima da zauzmu obe trake i jedva tik uz ivicu uspevali da saviju i prođu krivinu. Kasnije sam čula da su oni pogrešili put ali nisu imali gde da se isključe niti da se vrate pa su morali tuda kuda su krenuli. A jedva su se uspeli do vrha prevoja. Napravili su opšti zastoj jer ih je bilo vrlo teško i opasno obići čak i motorom a automobilom potpuno nemoguće. Stigavši do vidikovca napravila sam malo dužu pauzu. Uživala sam u pogledu, slikala vrhove i put, slikala jednu porodicu a i oni mene. Nije bilo ni jednog motora pa je ljudima bilo zanimljivo da čuju odakle sam, gde idem, kako je voziti sam… Par dana kasnije u Ulcinju na ulici me je prepoznao i javio mi se čovek koga sam upoznala tu na vidikovcu. Bosanac poreklom , a živi i radi u Nemačkoj. Krenuo je sa porodicom na more. Posle vidikovca put se lagano spušta ka Skadru. Relativno rano sam stigla tamo. Skadar je lep veliki grad, uvek pun i ljudi i vozila. Razmišla sam malo da prošetam i razgledam , možda da sednem u neki kafić. Ipak, nije mi se udaljavalo od motora pa sam sela u kafić na pumpi. Imala sam internet i klimu a kafa je bila dobra i super mi je legla. Iskoristila sam internet da se javim mojima koji su me već čekali na moru, i da prijateljima pošaljem par slika sa Prokletija. Popila sam kafu , malo odmorila i nastavila dalje. Kratko zadržavanje pored zelene Bojane, par slika tvrđave i pravac Crna Gora. Kada pređem granicu i uđem u Crnu Goru ponovo sam kod kuće, tako se osećam. Stigla sam u Ulcinj oko šest sati, zamislite stigla sam pre mraka. Napredujem sa planiranjem. Ko zna možda jednom i naučim. Smeštaj sam lako našla. Sasvim solidan aprtman, zapravo dva u kući na pešačkoj udaljenosti od plaže. To veče sam parkirala motor i narednih deset dana ga nisam palila. Otišao na zasluženi odmor kao i ja. Ceo putopis je stvarno prelep, svaka cast na izboru reci, Moram da priznam da mi se ovaj deo majvise svidja (posto sam i pecaros) pa cu pokusati da odvozam istu ovu turu, sa nekim kolegama, sledece godine. Hvala za inspiraciju 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
shoyyka 10383 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 3394 postova Lokacija: Arandjelovac-Darosava Motocikl: Blackie Prijavi odgovor kao problematičan pre 4 minuta, Markone88 je napisao: Ceo putopis je stvarno prelep, svaka cast na izboru reci, Moram da priznam da mi se ovaj deo majvise svidja (posto sam i pecaros) pa cu pokusati da odvozam istu ovu turu, sa nekim kolegama, sledece godine. Hvala za inspiraciju Kolega računaj na mene...mora TDM da osoli malo gume dogodine...tako barem planiram... 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Markone88 4843 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 1551 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Čekam Zlatkovog Bandita Prijavi odgovor kao problematičan 11 minutes ago, shoyyka said: Kolega računaj na mene...mora TDM da osoli malo gume dogodine...tako barem planiram... Dogovoreno! 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
BusMan 2025 Napisano Novembar 26, 2018 Drug član, 2888 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Kliks Prijavi odgovor kao problematičan Pre 6 sati, makikt je napisao: Tačno tako Znači preostaje samo da odlučim i uplovim u taj čarobni svet, druge nema Čarobni su samo priroda, pogled sa nekog vrha i tišina. Sve ostalo je borba s bikovima. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3232 Napisano Novembar 26, 2018 Zainteresovan, 718 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 2 minutes ago, BusMan said: Čarobni su samo priroda, pogled sa nekog vrha i tišina. Sve ostalo je borba s bikovima. Haha, borba s bikovima. To je to! Šta ima lepše od izazova uhvatiti bika za rogove i ukrotiti ga 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Djaja 30 Napisano Februar 8, 2019 U prolazu, 38 postova Prijavi odgovor kao problematičan Bravo! Veliko srce imas! Divan putopis i veliki pozdrav i Valjeva! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
sasa ns 1 3067 Napisano Mart 3, 2021 Ne silazi, 2915 postova Prijavi odgovor kao problematičan On 19.10.2018. at 20:45, makikt je napisao: Stigla sam u Ulcinj oko šest sati, zamislite stigla sam pre mraka. ja planiram istu rutu ali mi je nekako ova konstatacija neobična. Jel stvarno treba toliko vremena .Ja sam planirao da odradim Plav-Skadar-Trebinje i to pre mraka ALI bez nekog preteranog razgledanja pa me ovo brine jer onda nema šanse da dođem do Trebinja. Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
doktor 4775 Napisano Mart 4, 2021 Ne silazi, 5558 postova Lokacija: Kraljevo Motocikl: XT1200Z Super Tenere Prijavi odgovor kao problematičan 14 hours ago, sasa ns 1 said: ja planiram istu rutu ali mi je nekako ova konstatacija neobična. Jel stvarno treba toliko vremena .Ja sam planirao da odradim Plav-Skadar-Trebinje i to pre mraka ALI bez nekog preteranog razgledanja pa me ovo brine jer onda nema šanse da dođem do Trebinja. Radio ja ovu rutu pre neku godinu, i to još preko Cetinja, Njeguša, kupanje u Orahovcu...Sve Ok. https://goo.gl/maps/aym3wwxxsvV5aUYD6 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
makikt 3232 Napisano Mart 4, 2021 Zainteresovan, 718 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Lucifer Prijavi odgovor kao problematičan 16 hours ago, sasa ns 1 said: ja planiram istu rutu ali mi je nekako ova konstatacija neobična. Jel stvarno treba toliko vremena .Ja sam planirao da odradim Plav-Skadar-Trebinje i to pre mraka ALI bez nekog preteranog razgledanja pa me ovo brine jer onda nema šanse da dođem do Trebinja. Možeš od Plava preko Prokletija i Skadra do Trebinja bez problema stići tokom dana, samo na vreme kreni Od Gusinja do Skadra je nekoh stotinak kilometara preko Prokletija, to su one lepe serpentine. Računaj da ćeš tu bar na vidikovcu zastati da napraviš neku fotku jer je pogled zaista prelep. A ova moja konstatacija je više bila šala na moj račun jer kad god sam negde putovala iako ne volim da vozim po mraku retko se dešavalo da na odredište stignem za videla Stanem ovde, slikam onde, zavirim malo i van planirane rute i brzo prođe dan. A kako sam uglavnom solo putovala, ništa me nije ograničavalo tako da je cilj svakog mog putovanja bila vožnja i ono što usput vidim i doživim a ne sama krajnja destinacija, pa nisam ni žurila 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
mradomir 3056 Napisano Mart 6, 2021 8-bit, 1882 postova Lokacija: Beočin Motocikl: KTM690 | Freeride 250R | Burgman 650 Prijavi odgovor kao problematičan On 26.11.2018. at 16:43, makikt je napisao: Sjajno! Kako ne bih bila zainteresovana, ne znam ima li nešto što bi me više obradovalo u ovom trenutku od ovog predloga Motorče nemam ali imam dobru volju i upornost, ako se to računa Pa ako imate neko motorče za mene i dovoljno strpljenja za početničko neznanje i nesigurnost rado ću vam se pridružiti kad me pozovete Čitam ovo 2018-ta, od tad kao da je večnost prošla Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
