Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkapp

[mixa 1036 Napisano Januar 26, 2018]

Jedan od onih putopisa, kada se točkić na mišu vrti malo brže preko slika, da bi došao do sljedeće porcije teksta.

 

Oooo Pando, virtouže za tastaturom, pošto ne može ni ovo putešestvije vječno da traje, želim ti zdravlja, sreće, poletnosti, elana da u skorije vrijeme kreneš u neke nove pustolovine, jer je čitanje putopisa, neopjevano zadovoljstvo.

 

Svaka ti čast, imaš gajbu piva ili što bi kod nas rekli, "A te vidim, gruda ti je sira!" Mada posle mjesec dana sa Majom, mislim da ti je ovo već rečeno na 135db više od nekoliko puta .

[DzOkS 1174 Napisano Januar 26, 2018]

Помислио сам да је човек завршио путопис па да прочитам све лепо. Сео јутрос, кафа и лагано кад оно још није готово
Идемо Панда!!! 

 

 

[draki 2655 Napisano Januar 26, 2018]

Pre sat vremena, DzOkS je napisao:

Помислио сам да је човек завршио путопис па да прочитам све лепо. Сео јутрос, кафа и лагано кад оно још није готово
Идемо Панда!!! 

 

 

Pa ovako sam samo isckekivao nove epizode neke serije

[Zivko 299 Napisano Januar 26, 2018]

Ajde polako.cekamo dalje.

[vasic.z 21 Napisano Januar 26, 2018]

Vredi da se ceka 

[Bruno 68 2712 Napisano Januar 27, 2018]

E da smo citali lektiru u skoli kao sto citamo putopise ko zna gde bi sve stigli?

[djolji 1273 Napisano Januar 29, 2018]

On ‎1‎/‎27‎/‎2018 at 9:41, Bruno 68 je napisao:

E da smo citali lektiru u skoli kao sto citamo putopise ko zna gde bi sve stigli?

Tada je Panda bio mali i nije vozio motore, pa ga nije bilo u lektiri 

[Frenk 29 Napisano Januar 30, 2018]

 Ajmo Panda, spremni smo za nastavak.

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Sorry za pauzu, Panda na službenom putu.

 

Idemo dalje.

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

18. dan / 6. 08. 2017.

Hov Hyttegrend - Lofthus / 2%

 

Jutro je svanulo šareno. Malo sunca, malo sipi, malo oblačno i sve to se promeni u roku od 15 minuta. Šteta što nije lepše vreme - okolina i kamp su jedno od najlepših mesta na kojima smo bili tokom cele ture. Ovo je bio i ubedljivo najjeftiniji smeštaj do sada. Dve male i jedna velika kućica su koštale ukupno 100 evra. Da je prognoza bila bolja, verovatno bismo ostali još jedan dan. Svuda se čuje šum vode i gde god da kreneš naiđeš na reku, potok, jezerce, ... 

 

 

 

... na Mileta...

 

... na Bojana...

 

Tokom svoje redovne jutarnje šetnje, naši ranoranioci su detaljnije obišli okolinu. Tom prilikom su, vođeni bukom koju pravi, nabasali na vodopad Likholefossen. 

 

 

Ovaj vodopad je poznat po bizarnoj prošlosti koju neću spominjati ali to naši junaci nisu znali. Lepo su se proveli. Tamo su sklopili nova prijateljstva i stekli nove drugarice, lokalke.

 

 

 

Sa pohoda su nam čak doneli i darove. Ne, ne… nema nikakve veze sa ovim drugaricama. Borovnice su u pitanju. 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Nerado se pakujemo i krećemo. Cilj za danas nam je Hardangerfjord, drugi po veličini fjord u Norveškoj. Iz njegovog podnožja kreću pešačke ture ka najspektakularnijem vidikovcu ove severne zemlje – Trolltunga (trolov jezik). Ovo je poznata turistička destinacija pa smo smeštaj jedva našli u gradiću Lofthus. Nismo izučavali maršutu i da li ima nešto da se vidi uz put, samo smo upisali gps koordinate i krenuli. 

 

 

 

Prolazimo kroz fina mesta i polako se približavamo nekom planinskom vencu. Iako je u podnožju sunčano, tamo gore su gusti oblaci pa stajemo da obučemo kišna odela. Posle ovoliko dana, već nepogrešivo znamo kada treba da navučemo na sebe dodatnu zaštitu od kiše.

 

 

 

U jednom trenutku, totalno neočekivano, naletimo na vidikovac sakriven u magli. Kasnije smo otkrili da se nalazimo u planinama Gaularfjellet i da je to jedan od lepših delova nacionalnog turističkog puta kroz Norvešku. 

 

 

Pokušamo između oblaka da uslikamo krivudavi put i dolinu ali nam nešto ne ide.

 

 

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Posle kratkog zadržavanja palimo motore i sjurimo se niz brdo. 

 

 

 

Krivudavi put izlazi pravo na trajekt koji vozi preko najdužeg i najdubljeg fjorda u Norveškoj, Sognefjord-a. Dok čekamo ukrcavanje, dopunjujemo dozu vitamina... i ljubavi.

 

Lale se opet neopezno gura uz ivicu a ostao mu je još samo jedan retrovizor. 

 

“E ako se i ovaj slomi, prelazim na Suzuki.”

 

Srećom, ovaj put je plovidba prošla bez incidenata. Sa jednim ogledalom ušao na brod, sa jednim izašao. 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Ostatak današnje kratke vožnje bi bio jedan od boljih… da nije padala kiša. Gume odlično lepe uprkos vodi na putu ali ipak ne želimo da se igramo sa zakonima fizike. Vozimo umereno i zamišljamo kako sve ovo impresivno izgleda kada je sunčano.

 

 

 

 

 

 

Pre stizanja na odredište, neočekivani spektakl. Dok vozimo kroz jedan od mnogobrojnih tunela, u daljini vidimo nekakvo plavo svetlo. Kako se približavamo otkrivamo da je i ovde reč o kružnom toku. Ovaj izgleda neverovatno, kao leteći tanjir parkiran u sred planine. (Fotka je pozajmljena sa neta. Ja mislio Mile snima - on mislio da ja snimam.)

 

Iz tunela se direktno izlazi na ogroman most koji spaja dve obale fjorda. Na mostu duva, kvasi, baš kako je trebalo da bude na Atlantic road-u.

 

 

 

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Ovo nam je najkraća dnevna vožnja u Norveškoj i brzo stižemo u hostel - studentski dom. 

 

 

Rezervisali smo sobe samo za jedno veče ali proveravamo da li imaju slobodnog smeštaja i za sutra. Plan je da se entuzijasti iz naše ekipe sledećeg dana popnu na Trolltungu a da Lale i ja za to vreme meditiramo. Recepcioner potvrdi da ima soba ali nas krajnje ozbiljno upozori da nije pametno da se sutra ide na hiking. Kaže, padaće kiša a to ni malo nije dobro za pentranje do tamo: voda se sliva, kamenje kotrlja, blato klizi…

 

U našim glavama postojala je ova slika…

 

… ali da bismo stigli do tamo postoje određeni uslovi. Na ovom obaveštenju sve je jasno napisano.

 

Uhhh… 10 do12 sati hodanja a u našem slučaju, po kiši i blatu, verovatno i duže. Niko od nas nema pravu opremu za hiking. Imamo patike i po neki komad moto odeće ali to očigledno nije dovoljno, barem po kriterijumima Norvežana.

 

Konsultujemo se sa drugim gostima hotela i oni nam kažu isto – sutra nije dan za Trolltungu. Ćutimo… Postaje sve jasnije da od pentranja do trolovog jezika neće biti ništa. U stvari postaje jasno da je i sa Norveškom u ovom pokušaju gotovo. Već smo duboko zagazili u južni deo ove prelepe zemlje a vreme nije na našoj strani. Da sada na silu izmišljamo šta bismo još mogli da vidimo, za to niko nema previše volje. Mnogo dana smo na putu a ni ove emocije koje smo do sada doživeli nismo uspeli da asimiliramo. Svi smo jednodušni u tome da je došlo vreme za povratak... ili pravilnije, za početak povratka. Do kuće imamo još 3.000 kilometara. 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

U studentskoj menzi kuvamo poslednju večeru na ovom putovanju. Da, biće još dosta klope dok stignemo ali smo čvrsto rešili: kada pređemo na teritorije cenovno normalnijih zemalja, ješćemo samo po restoranima. Veći deo otvorenih testenina, začina, sosova, ulja… ostavili smo u kuhinji. Još iste večeri su neki Rusi skuvali naše špagete. Jedino što nismo ostavili je…naravno, slanina. Ni osamnaestog dana rezerve još nisu iscrpljene.

 

Većina saboraca je popodne provelo u krevetima. Ližu rane i žale za propuštenom mogućnošću da se popnu na vidikovac. Jedino Lale ima nekih sitnih obaveza oko lanca. Iskoristio je GS-ove onako kako on smatra da treba da budu korišćeni – kao držači za kafu. 

 

Ja sam tokom večeri doživeo jedno potpuno novo životno iskustvo. Dok sam se tuširao, u uglu kupatila ugledam mašine za pranje i sušenje veša. Pod mlazom tople vode krenu mi asocijacije i u glavi mi se odigra scena dostojna najgorih realitija. Stigao sam kući i moja Tanja, radosna što sam živ i zdrav, samo cvrkuće i zapitkuje kako je bilo. Dok razdragano ćaskamo, ja joj onako uz put, istovarim deset kilograma smrdljivih čarapa, prljavih gaća i flekavih majica koje su 25 dana odležale u zavezanoj najlon kesi. Oštar miris zapara vazduh… Njena užasnuta faca… Uhhh… i meni dođe gadno a nisam gadljiv. Odlučim u trenutku, opraću stvari. 

 

Put do zvezda vodi preko trnja. Treba oprati veš a to nije baš najrutinskija stvar. Znate o čemu govorim, reč je o poznatoj mentalnoj disfunkciji kod nas muškaraca koja nas sputava u tome da shvatimo kako ta užasno komplikovana naprava, veš mašina, funkcioniše. Osim hiljadu mogućih kombinacija koje ovaj uređaj pruža, dodatni problem (u ovom slučaju) je to što sve piše na norveškom. 

 

Jezičku barijeru sam lako prevazišao. Prvo sam fotografisao komandnu tablu i poslao je Tanji. Ona je fotku poslala našoj ćerki a ona svojoj prijateljici u Norveškoj. Obrnutim redom je stigao prevod. Navođen jasnim uputstvima iz Hjustona, stisnuo sam dugme Starte.

 

Kad sam već ovo spomenuo, par reči o odeći i održavanju lične higijene na ovom putu. Iako mi nije bio prioritet da gledam šta drugi rade sa garderobom i vešom, ipak sam primetio da su najbolje prošli oni koji su nosili par kompleta aktivnog veša. Uveče ga operu, osuše po radijatorima i sledećeg dana već mogu da ga oblače.

 

Bojan i ja smo, verovatno zbog godina, bili konzervativniji. Pamučne gaće su pamučne gaće. Meni lično dosta smetaju sintetički materijali od kojih se pravi aktivni veš. Sve me nešto svrbi i nervira. Da, poneo sam i takav ali sam ga oblačio samo u krajnjoj nuždi. Osnovu moje opreme je činila neka stara garderoba koju nikada ne oblačim ali je ni ne bacam. Ovo je bila prilika da sve to penzionišem i da malo raščistim orman. Ideja je bila da te stvari nosim pa da ih bacim kada se isprljaju. Ovo je bio Bojanov plan i ja sam ga podržao. Da ne bismo baš išli kao klošari, obojica smo kupi nekoliko majica po simboličnoj ceni u Dekatlonu. Ako prigusti, i njih možemo da ostavimo uz put a da nam ne bude mnogo žao. Naravno, ja ništa nisam bacio. Sve te majice su se, zajedno sa starim gaćama i čarapama, danima kiselile u plastičnoj kesi za đubre. Da nisam ove večeri duboko udahnuo i hrabro se upustio u avanturu sa veš mašinom, kući bi stigla biološkа bomba koja bi bila u stanju da nanese ozbiljna oštećenja brižljivo negovanom 23 godišnjem braku.

 

No, da ne širim temu, ovo sa pranjem veša je bogami potrajalo. Tek oko 2 posle ponoći, dok su svi već uveliko spavali, gomila stvari je bila oprana, osušena i raspoređena po torbama. Spokojan da me žena neće izbaciti iz kuće, odlazim na spavanje. Sutra nas čeka naporan dan.

 

Kraj traktata o smrdljivim gaćama.

 

Današnji dan: 191 km

Krivine:                      *****

Predeli:                      *****

Kvalitet puta:             *****

Zezanje:                    *****

[lomitelj 5814 Napisano Januar 31, 2018]

Divota!

[jokram 63 Napisano Januar 31, 2018]

Kako vam je sve ovo dobro!

Steta za hiking...

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

19. dan / 7. 08. 2017.

Lofthus (Norveška) - Randers (Danska) / 6%

 

Naš poslednji dan u Norveškoj. Kao za baksuz, jutro je sunčano i vedro. Da nismo pogrešili što smo odustali od pentranja na Trolltinge? Ne. Svako je već u glavi preboleo ovu odluku i nabaždario se za povlačenje ka Danskoj… a i neki oblaci se valjaju iza brda.

 

Prvi cilj današnjeg putovanja je Kristiansand, najjužnija luka u Norveškoj. Tamo hvatamo trajekt do Danske i posle vozimo do gradića Randers. Sve u svemu, pred nama je oko pola hiljade kilometara čiste vožnje.

 

Jutro je počelo malo nervozno. U poslednjem trenutku, kada smo već spakovali stvari na motore, rešili smo da napravimo online rezervacije za brod. On kreće u 16:30 i teorijski imamo dovoljno vremena. Ipak, ovo je dosta natovarena trajektna linija pa je pitanje da li će biti mesta ili ne. Bez rezervacija morali bismo da stignemo dosta ranije da ne izvisimo za karte, kao što se nekim kolegama desilo.  

 

Sedam za kompjuter i kuckam dok svi stoje u redu sa dokumentima u rukama i diktiraju mi brojeve pasoša, registracije motora i druge detalje. Kada sam dobio mail sa potvrdom rezervacije, jedan drugome bacamo high five. Malo smo kasnili sa polaskom ali možemo da vozimo bez stresa. Mesta na brodu nas čekaju.

 

Motamo se još malo, pozdravljamo se sa lokalcima i palimo mašine. 

 

Put uz obaju fjorda vodi ka gradu Odda a odatle dalje ka jugu. 

 

 

Taman smo izašli na glavni put i zaleteli se kad ispred nas iskaču neki ljudi u uniformama i mašu nam da stanemo. J**о te… Da li je realno da nas poslednjeg dana zaustavi policija? Pao nam je kamen sa srca kada smo shvatili da nije reč o policajcima već o uniformisanim putarima ali nam se momentalno digao pritisak kada smo shvatili zašto nas zaustavljaju. Ceo put sa ove strane fjorda je, zbog miniranja, do kraja dana zatvoren. Treba da se vratimo dosta nazad i da uhvatimo trajekt kojim ćemo preći na drugu stranu zaliva. Unosimo novu turu u gps i kao vreme dolaska u trajektnu luku nam izlazi 16:10. Hladan znoj... Dvadeset minuta pre polaska broda trebalo bi da smo se već ukrcali, vezali motore i da poručujemo kafu... Po gps-u, mi tek tada stižemo… i to pod uslovom da se ne zaustavljamo, da uhvatimo dodatni trajekt na vreme i da nemamo drugih nepredviđenih zadržavanja. Počinje da nas gricka nervoza, mene posebno.

 

Vraćamo se putem kojim smo došli i posle dvadesetak kilometara stižemo u luku. Relativno brzo se pojavljuje trajekt. 

Čini nam se da nikada sporije nije plovio. Dok idemo na drugu stranu fjorda, na palubi pravimo sastanak radne grupe za vanredne situacije. Ako želimo da stignemo na vreme moramo da primenimo sledeća pravila: a) ignorišemo ograničenja brzine, b) idemo u WC samo jednom (dok Ducati puni benzin), c) ne zaustavljamo se na lepim mestima i d) zaboravimo na kafu i puš pauze.

 

[ninja_swe 32 Napisano Januar 31, 2018]

Ovdje stavljaju plave led lampe u tunelima gdje se nalazi tacno ispod vode, kao da docaraju da si sada pod vodom. 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Silazimo sa broda i krećemo u trku sa vremenom. 

 

 

 

 

Neću opisivati detalje vožnje da ne dajem loš primer omladini. Interesantno je da sam se ja (odgovoran) brinuo zbog mogućeg kašnjenja dok su ostali (kraaajnje neodgovorni) ovo shvatili kao dozvolu za slobodnu vožnju. Uraaaa... Posle toliko dana samokontrole, najzad mogu da korisne desnicu ruku kako ima je ćef... u smislu da odvrću gas. U jednom trenutku sam ukapirao da u stvari nikoga nije baš posebno briga da li ćemo stići na veme, važno je da se vozi. 

 

 Nema zaustavljanja. Mile pristane da snimi vodopad...

 

“Ajde teraj...”

 

Tokom ove jurnjave, u jednom trenutku je počela da pada kiša. Stajemo da obučemo kišna odela (i da Dukati napuni rezervoar). Tu ja napravim grešku zbog koje sam duboko zažalio. Obučem gornji deo kišnog odela i rešim da popušim cigaru umesto da obučem i donji deo. Računam, Streetguard pantalone do sada nisu propustile vodu pa valjda neće ni sada. Za svaki slučaj ih isprskam sprejom za impregnaciju. Loše rešenje… jako lose…Ako kažem da sam se smrzao ko trop**ka, bilo bi malo. Nisam imao ni dugačke gaće, ni termo uložak a famozna BMW membrana je procurela posle pola sata. Mokro dupe mi se žljićka u sedištu, noge mi natopljene vodom a put nas vodi kroz neke planinske predele pokrivene snegom. Nadmorska visina preko 1.000 metara, temperatura 2 stepena. Da li da spomenem da kiša nije prestajala upravo na tom delu puta? Pljušti kao da želi da nam kaže poslednje zbogom pre nego što napustimo Norvešku.

 

Kad je prestalo da pada, za promenu malo odvrnemo gas. Neću spominjati prosečnu brzinu. Samo ću reći da smo uspeli da uštedimo skoro sat vremena u odnosu na to šta nam je Garmin predvideo. 

 

 

[ninja_swe 32 Napisano Januar 31, 2018]

Ja sam sa KLIMom kisnuo i nisu nigdje pustale (i jakna i pantalone), doduse,nisam kisnuo vise dana za redom tako da neznam na duze povezane kisne relacije. Ali cu da vidim, na ljeto idem na isto mjesto djelomicno  povucen ovim a i Nemovim putopisom.

Posle vasih putopisa, sve se dvoumim da li ipak da uzmem kisno ili ne? 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

pre 9 minuta, ninja_swe je napisao:

Ja sam sa KLIMom kisnuo i nisu nigdje pustale (i jakna i pantalone), doduse,nisam kisnuo vise dana za redom tako da neznam na duze povezane kisne relacije. Ali cu da vidim, na ljeto idem na isto mjesto djelomicno  povucen ovim a i Nemovim putopisom.

Posle vasih putopisa, sve se dvoumim da li ipak da uzmem kisno ili ne? 

KLIM je top marka. Njihovi modeli uglavnom imaju GTX u spoljnom sloju i trebalo bi da izdrže svaku kišu. Ovo moje odelo je navodno iz te kategorije, samo što umesto GTX-a ima neku BMW membranu. Dve godine je i ono guralo (nisam koristio kišno odelo) a onda je počelo da propušta. Norveška ga je definitivno ubila :-)

 

Tog dana ništa nije izdržalo, čak ni potpuno nove Rukka rukavice koje je Lale nosio. Nekima su čizme sa Goretex-om propustile. Bojan je imao nov Alpinestar komplet sa dvostrukim Goretex-om ali je on bio najdisciplinovaniju kada je u pitanju oblačenje kišnjaka - uvek. 

 

[mali_zmaj 1303 Napisano Januar 31, 2018]

Jao divota,prelijep putopis... Samo me interesuje kako si popamtio sve detalje,vezane za dane i fotografije koje se vežu za taj dan putovanja ..,unosiš neke bilješke,imenuješ fotke ili odmah na kraju dana skidaš na laptop ili slično?  Al svaka čast,da se ponovim!!

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

U trajektnu luku smo stigli dosta pre polaska broda i stali u red za motore. 

 

 

Imamo dovoljno vremena da presvučemo mokru odeću i da nešto šalabrcnemo. To nešto je bio... kavijar, naravno. 

 

 

 

Da ova srpska poslastica ima nadnacionalnu vrednost, dokazali su norveški galebovi koji se motaju po luci. Dok su turisti naokolo bezuspešno pokušavali da ih privuku hlebom i sličnim glupostima, oko Mileta se okupilo njih desetak. Nisam ovo snimio a bilo je epic.

 

Jedu galebovi kavijar samo tako… i sa kožurom i bez nje.

 

[Furious Panda 7437 Napisano Januar 31, 2018]

Vreme je za ukrcavanje. Idemo...

 

Plovidba od Norveške do Danske traje nekoliko sati. Ovo je jedan od onih feribota koji iznutra više liči na šoping mol nego na brod. Ne osetiš ni kada krene ni kada stane. 

 

Da bismo ubili vreme odemo i kupimo piće - Lale i ja kafu a ostali po pivo. Sve to spustimo sprat niže u putnički deo gde smo okupirali ceo jedan blok sa crvenim foteljama. Tek smo počeli da se opuštamo kada se pojavljuju dva policajca. “Ovde je zabranjeno da se pije alkohol!”, namrgođeno nam podviknu. “Ni pivo?” “Ni pivo!” Objasne nam da alkohol može da se pije samo u zoni bara. Pošto nisu imali nameru da se zadrže na 0,33l, Bojan, Zli i Mile se popnu u bar. Majo ostane izvaljen na divanu. “Ma ko im…” Izuje čizme, u jednu stavi pivo i digne noge na sedišta. Pogleda levo-desno, nema policije, izvadi flašu iz čizme i i udobno uvaljen nastavi da pijucka. Kad je sve popio, pridruži se veseloj družini na spratu. Čuju se dovde. Gore je žurka u punom jeku a nas dvojica dosadnih kafopija nastavljamo razgovor o smislu života.

 

Nije prošlo ni dva minuta kad evo ih ponovo oni policajci, ovaj put još namrgođeniji. Gledaju u Laleta i mene: “Pa jesmo vam rekli da je ovde zabranjeno da se pije?” Pokazuju Majinu praznu flašu na stolu. Počinje ono “Pustite me druže…” i “Nemoj po glavi druže plavi…” Posle male rasprave i ubeđivanja da su flašu tu sigurno ostavili neki huligani i barabe a ne mi, izvučemo se bez kazne.