Jump to content

Moto Zajednica

Iran ADV 2015 tour

Recommended Posts

  • Ne silazi, 6285 postova
  • Lokacija: Meljak
  • Motocikl: XT600E 3TB ADV edition,KLX250S efi klot, GV 2.0 ADV edition

Kad se članovi ovako uglednog i poznatog foruma, sa raznih strana sveta, slažu da ne treba rizikovati glavu kupovinom GS-a za RTW-like putovanja :)

http://www.horizonsunlimited.com/hubb/which-bike/what-we-need-aware-when-80343

Da sam u njihovoj koži, birao bih motore koje su vozili pokretači RTW i sl. tema po HU, ADV pa i ovde na BJB a ne ono što se komercijalno reklamira.

I nikako EFI ;)

Kad smo kod toga, ni KTM.

 

I da, boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka :takoje:  a nek vozi ko šta hoće i može.

  • Podržavam 4

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • ..., 2427 postova
  • Lokacija: Tемерин
  • Motocikl: Honda VFR 800 Vtec

Oдосмо далеко од теме, али морам да питам.

 

Лорде, шта су RTW-like путовања?

И зашто не EFI?

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6285 postova
  • Lokacija: Meljak
  • Motocikl: XT600E 3TB ADV edition,KLX250S efi klot, GV 2.0 ADV edition

Round the world iliti putovanja oko sveta. RTW-like su putovanja oko sveta, šaranje po više kontinenata...

Zamisli da ti se pokvari EFI kompjuter ili crkne motor leptira u sred Gobi pustinje, negde u Mongoliji ili u oblasti Urala, na 5000m Himalaja ili na sličnom nepristupačnom mestu. Karburator samo očistiš i nastaviš dalje.

  • Podržavam 6

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 6084 postova
  • Motocikl: GS1250Adv curi ulje na semering

Dr 650 je u USA kult na neki nacin, a koliko sam skontao i dalje se sklapaju i prodaju novi u USA. Ako gresim, nek me neko ispravi....

Ne gresis, tamo je najpopularniji low budget motor za putovanja. Tu je posle njega i onaj drz400 kako li vec i kawasaki klr.

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 273 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW 1200 GS Adventure
Pozdrav drugari!

Izvinjavam se sto kasnim sa putopisom ali godisnji mi je skoro gotov pa me ima svuda.

Motor... -GS Adventure je za mene ultimativan motor. Ne oznaka nekog statusa niti tako nesto. Definisacu ono zasto vozim ovaj motor i zasto cu posle njega dace Bog voziti ponovo isti.

Vozio sam HOndu Varadero koja je po meni fantasticna, kao i Hondu Transalp koja me bez ikakvog problema odlicno sluzila. ALi da li bih recimo mogao na osnovu svojih psiho-fizickih mogucnosti da za dva dana prevezem skoro 2500 km a da se nakon toga osecam zaista odmorno? -Ne bih rekao.

To je razlog zasto ga obozavam - njegovo unikatno vesanje tj. ogibljenje. Opet da ne raspravljamo, ovo je samo moje misljenje.

Motor je siguran kao i svaki drugi iste namene.

 

Da se vratimo putopisu.

 

Dan IV: Juka i ja smo presli granicu i nastavili ka Tabrizu. Vozimo sa dozom opreznosti jer odmah nakon granice vidimo da Iranci zaista ne vode racuna za volanom. -na svakom koraku sve je na sekund od saobracajne nezgode. Ili bar tako deluje... Ne propustaju pesake... Pomislih, mozda bi trebali da se prekrstim i predjem ulicu. Zaista haotican saobracaj.

nailazimo na prve lezece policajce... haos kako su visoki, sto smo vec i ranije procitali da je to drzavni sistem da natera vozace da smanje brzinu... zaista ogromni lezeci policajci. - Takav jedan ce nam kroz 7 dana i prekinuti nase putovanje ali da ne skrecem sa teme.

Posto smo zamenili delic novca na granici, stajemo pre Tabriza da nesto popijemo i sipamo gorivo. U zaista kratkom vremenskom intervalu mnogo ljudi, dece i zena se skuplja oko nas, sa osmehom na licu zapitkujuci nas odakle smo, kooooliki su nam motocikli itd... zaista fantasticno, ceo put nas je pratila po sablonu ta prica: Da li imate problem, da li Vam treba pomoc?

Iskreno sam se iznenadio. Ljudi na kraju donose hladne sokove i vocke. Nude nam da uzmemo.

Napustamo benzinsku pumpu i nastavljamo ka Tabrizu. Sve oko nas je jos uvek kamenito i zeleno kao u Turskoj. Putevi su fantasticni, s obzirom sta sam ocekivao.

Dolazimo i do naseg odredista za danas - Tabriza. Rasterecujemo motore, sve stvari i ostaju u hotelu mi se upucujemo u istrazivanje grada. Dosta lepo uredjenih parkova. Odlucujemo se da stanemo i obidjemo jedan. setajuci nailazimo na jedan par sa malom devojcicom. Roditelji ostaju, dete nam prilazi i na CISTOM engleskom nas pita: "Dobar dan, odakle ste?" -Kroz lagan smeh joj odgovaran da smo iz Srbije - iznenadjen sto tako malo dete tako dobro prica engleski.

Odmah me iznenadilo sledece pitanje male devojcice: Ceo put do Irana ste na motorima presli? -Odgovaram joj potvrdno. Dete uz osmeh otrca roditeljima. Juka i ja u cudu :D

Obilazili smo jos malo Tabriz, vecerali i otisli nazad u Hotel da se naspavamo jer sutradan treba da nastavimo na jug paralelno sa Irakom. Prvi dan u Iranu i zaista fantastican.

 

unnamed_2.jpg

 

unnamed_3.jpg

 

unnamed_4.jpg

 

unnamed_1.jpg

 

Dan V: Ustali smo. Za doruckom jos uvek pod utiskom proslog dana caskamo sta se izdogadjalo. Pakujemo motore, cek aut i u 8 sati vec smo na dva tocka. Zaputili smo se u Hamedan. Saznali smo da u Hamedanu zaista dosta ljudi cesto voli da tradicionalno porodicno kampuje u centralnom gradskom parku. Te je i nas plan bio da ovu noc provedemo u satoru sa njima u koliko bude moguce.

Takodje nam je u planu da obidjemo i jednu fantasticnu pecinu odmah pored Hamedana. Vozeci se putem, iz automobila ljudi masu, vozeci paralelno sa nama vade mobilne telefone, krecu da fotografisu. -Uzvracamo mahanjem. Nakon predjenih 200 km, odlucujemo da se zaustavimo pored puta. Uz pice razgovaramo kako imamo jos 300 km do Hamedana, da se trebamo dotankati i da je najbolje da u Hamedan dodjemo sto pre. Bez odugovlacenja.

Stavljajuci opremu na sebe, Juka mi kaze da on ode lagano da cu ga stici. Pali motor i lagano ode. Stavljam rukavice i kacigu, krecem. Dodajem gas i obilazim nekoliko slepera i autobusa. Juke nema. Ubedjen sam da je ispred. prelazim brzo jos kilometar dva - nema ga. Zaustavljam se i uzimam telefon da ga zovem. Telefoni u Iranu ne rade. Cak i njihove kartice koje kupite u jednoj oblasti u vec drugoj ne rade. Nastavljam da cekam vec oko 20 minuta. Nema ga.

Razmisljam da se okrenem nazad ili da ga cekam. Po dogovoru od ranije plan je bio ako se izgubimo na putu, i ako nakon cekanja nema ovog drugog, vracamo se na mesto gde smo prethodno stajali. Ako se ni tada ne nadjemo svako za sebe nastavlja put do odredista za taj dan. Jedva nadjem nadvoznjak da se okrenem. Prevezem oko 15 km nazad i provezem se pored mesta gde smo stajali. - Juke nema.

Uz razocarenje, pokrecem navigator i krecem dalje, razmisljajuci da li mu se dogodilo nesto ili ne. Vozio sam 300 km uz dve pauze za cigaretu i da popijem vodu. Dolazim do ulaska u Hamedan. odlicujem se da stanem na ulasku u grad pre nego se put razgrana na ulice, medjutim ispred mene 30 metara iza kruznog toka "kao iz aviona" vidi se natpis HOTEL. Odlucih se da ga sacekam tu. pored parkiranog motora pojedoh i kebab i popih nekoliko koka-kola, cekajuci u nadi da ce se Juka pojaviti. Pocinjem pricu sa ljudima koji prilaze. uz pricu najzad prepoznatljiv zvuk BMW propelera.

Okrecem se - da to je Juka na svom GS-u. Staje pored mene silazi i krecemo razgovor koji se zasnivao samo na tome koliko smo se dobro dogovorili sta da radimo u situaciji kao sto je ova. U protivnom bez telefona, sa losim internetom u milionskom gradu, trazenje bi mozda cak i danima potrajalo.

Vec je kasno od obilaska pecine nema nista, te se odlucujemo da odemo u centar i nadjemo taj park. vozimo kroz nekoliko ulica i kruznih tokova i napokon dolazimo do tog mesta - u pravi cas. Vec sve vrvo od ljudi u onom parku. Zaustavljamo se pored, i odmah krecemo sa sklapanjem satora dok imamo mesta jer oko nas je vec milion razapetih satora. Nekako se nas dvojica snadjosmo sa satorom koji ranije nismo sklapali i pocesmo da prebacujemo stvari sa motora u sator, tank torbe itd. Nailazi covek sa osmehom noseci dve solje sa vec napravljenom Nes kafom. Uz veliku zahvalnost jer tako nesto nismo ocekivali pozivamo coveka da nam se pridruzi posto zna engleski na caskanje pre nego nas ponovo okupira milion drugoh ljudi. 

Pricamo o putovanju, kultiri i dobronamernosti Iranskog naroda. Covek se zahvali sto smo ga pozvali i odlazi. Juka i ja resimo da porazgovaramo malo o pustinji koja nas za dva dana ceka. da li voziti napakovane motore u pustinju ili nacisto gole nbez kofera stvari itd... uz pozdrave malog miliona ljudi resavamo da je ipak vreme za spavanje jer nas kroz dva dana ocekuje dva puta po 170 km cistog off-a. Legli smo u sator, pustili muziku i zaspali. Ne zalaleci sto smo propustili obilazak Hamedanske pecine, vec zadovoljni sto smo se nasli i sto se ostatak putovanja nastavlja.

Sutra ujutru krecemo ka Kashanu - odredistu gde treba da se odmorimo, upalimo GPS i osetimo sta je to pustinja i voznja onolikih motora po pesku...

 

unnamed.jpg

 

unnamed_1.jpg

 

unnamed_2.jpg

 

unnamed_3.jpg

 

Eto ljudi, ne zelim da gnjavim ogromnim postovima ali opet da docaram i gde smo bili a i kako nam je bilo. Zao mi je sto iz ovog dela putovanja nemam uspelih fotografija dovoljno. Sutra ujutru nastavljam sa putopisom. pozdrav!

  • Podržavam 10

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Ne silazi, 5547 postova
  • Lokacija: Kraljevo
  • Motocikl: XT1200Z Super Tenere

I šta bi na kraju, gde nestade Juka :)

 

Imene ovo zanima, kako ste se mimoisli i zasto je on kasnio, a krenuo pre tebe, a jos si se ti i vracao.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 273 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW 1200 GS Adventure

Zoki mi tvrdi da je krenuo lagano, presao oko 200 metara i stao pored puta da me saceka. Previse kamiona je bilo na putu nisam mogao da se ukljucim, na kraju kada sam se ukljucio, ona kolona ili jedan od kamiona se 100% nasao izmedju mene i Zokija. Ja sam jurio napred, a on je ostao da me ceka. Obojica pretpostavljamo da je tako. Nakon toga nije vise bilo nacina da se pohvatamo jer interneta nema, telefoni ne rade. Osim sistemom kojim smo se dogovorili ranije, opisanom gore, mada je i to sreca. Nikakvu vezu nismo imali jer on na kacigi ima ugradjen bluetooth vezu dok sam ja preko radio veze. Nismo pravili kompromis da neko nesto kupi i to je to. Opet zavrsi se srecom sve u istom danu, 300 km dalje.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 108 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: Biće uskoro :)

Divan putopis. Uvek me iznova oduševi otvorenost, gostoljubivost i dobronamernost Iranskog naroda. U puno putopisa sam to primetio.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 132 postova
  • Lokacija: Podgorica, Crna Gora
  • Motocikl: KTM ADV 990

odlično! šteta jedino što sve ne složiš i objaviš. ovako seckano možda može lošije da ispane nego što jes.

samo naprijed!

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 273 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW 1200 GS Adventure

Hvala drugari! Nastavicu putopis ovako kroz nekoliko dana, svaki dan po nesto, na kraju cu sve prekopirati u jedan post. Lagano smo krenuli da radimo i Juka i ja, da se spremamo za sledecu Avanturu, koju cu objaviti u Predlozima za izlete i putovanja. Pozdrav svima ujutru izbacujem ono sta je na mene ostavilo najveci utisak - pustinja.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • U prolazu, 14 postova
  • Lokacija: Krusevac
  • Motocikl: BMW R1200GS Adventure 2016

Odlicno , i veoma hrabro putovanje i velika je steta sto se tako prekinulo.

 

Nesto razmisljam kud sve to spremanje i tehnika sto se ne opremiste sa  BT komunikacijom koja bez problema radi i do nekoliko kilometara .

Ali eto novo iskustvo pa za neki drugi put bicete spremniji .

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Drug član, 1278 postova
  • Lokacija: Sr.Mitrovica
  • Motocikl: Honda Africa CRF 1000 L

sjajno,svaka cast-nema coveka koji je bio tamo a da nije odusevljen njihovim gostoprimstvom

jedva cekam nastavak.

Pozdrav.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 273 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW 1200 GS Adventure

Evo drugari seo sam sa sve kaficom pa da nastavimo (za mene najupecatljiviji deo putovanja):

 

Dan VI: Budim se sa ukocenoscu jer nam je sator bio rasiren na plocniku... Izlazim, Juka je vec odavno ustao i doneo pice i klopu. "Juka brate mene plecka rastura" dobacih mu, on covek poce isto da se izjada kako ga je ovo spavanje razbilo, ali car je u tome i bila, sinoc uz one irance i nes kaficu. Pocinjemo sa pakovanjem. Spakovasmo motore i upucujemo se ka Kashanu. Nasem odredistu odakle se trebamo zaputiti u Kavir pustinju. Do Kashana imamo 380 km. Tako da smo taj deo puta relativno brzo prevezli. Magistralni put kojim smo isli je kao nas E75, tako da smo relativno brzo stigli u Kashan. To je gradic velicine Lajkovca, nista specijalno u njemu nije bilo niti je predvidjeno za nas obilazak osim starta pustinjske avanture.

 

unnamed_26.jpg

 

Pronasli smo hotel i smestili se. Uzimam laptop, kacim GPS i poslednji put proveravam za sutra nasu marsrutu. 170 km offroad-a nas ocekuje sutra u jednom pravcu, 170 km nazad tako da smo planirali da se iz hotela izadje u 6 ujutru. Kao sto smo u Hammedanu i razgovarali, razmatramo poslednji put da li da vozimo napakovane motore ili da sve stvari skinemo sa njih. Odlucujemo da ipak idemo sa potpuno napakovanim motorima zbog nas samih, "kad je bal nek je maskenbal" necemo ili linijom manjeg otpora. Odmarali smo ceo dan u hotelu i basti da se odmorimo za sutra. Lagano pada noc, na spavanje, ujutru se polazi u ono sto obojica ocekujemo vec 8 meseci planiranja.

 

Dan VII: Telefon zvoni. Ustajemo i Juka i ja. Odmah na lagan dorucak, i onako obuceni odmah smo seli na motore. Krecemo u potragu za benzijskom pumpom da se natankamo do cepa.

 

unnamed_15.jpg

 

Natocili smo se i navigacija nas odvodi 25 km van grada odakle treba da se krene ka pustinji. Dolazimo do punkta odakel treba da upalimo GPS. Uopste ne lici na pustinju kako smo zamisljali. Juka pocinje da zeza: "Jole, jesti ti siguran u te tvoje rute, nemoj sad da krenemo i da za 170 km umesto da bude pusto, ono sa obe strane puta samo neko zelenilo, sargarepice itd..." -"Juka, osam meseci planiramo ovo, narocito ovaj deo, nema sanse da je nesto omaseno" -samouvereno mu odgovaram. Od tog mesta, prestaje asfalt i krecemo makadamom kao i planirano.

 

unnamed_25.jpg

 

-Izlozeni Joca, odmah podize brzinu na 60-70km/h ustaje na motoru i stojeci gazi napred... na trenutak se spustih i pogledah iza sebe, Juka je morao bas bas da se udalji jer podizem toliki oblak prasine kao da tornado prolazi. Nastavljamo da vozimo i na predjenih vec skoro 40 km, stajemo da prozborimo koju i pijemo vodu.

 

unnamed_8.jpg

 

"Jos uvek je zeleno" zeza me Juka. "Lagano brate znas kolikih je jos 130 km, mogu jos 4 godisnja doba da se promene xDD" Ubrzo ponovo sedamo na motore i nastavljamo napred. Sa istim uzbudjenjem ponovo nastavljam da vozim oko 70km/h stojeci na Advenceru... Nisam siguran koliko smo presi ali u tom delu posle naseg odmora, vec zelenilo lagano krece da nestaje, lagano se nadzire pesak, ne dine, vec u nivou puta. Joca i dalje gazi, dok Juka vozi oko 200 metara iza mene po njegovoj proceni. Nailazim na blagu ali dugacku desnu krivinu, stojeci na fuzasterima lagano pebacujem tezinu na desnu stranu motocikla, prateci krivinu. -Od jednom shvatam da sam se previse opustio i da sad nema nazad. -Odmah ispred sebe primetio sam da je vetar naneo pesak na put sa desne strane "obale". Za trenutak sam uspeo da blago pritisnem obe kocnice, spustim motor u nizu i sednem na sediste. Upadamo u rastresit pesak (dubine 15-20cm) i korman se odmah naglo uvija "pun levi" motor odmah pada na desnu stranu, ospevam da ga "odbijem" refleksnim udarcem desnom nogom u pesak, on ljudi moji odmah poteze na levu stranu. Ovo se izuzetno brzo desava da naglasim, ni sam ne znam kako sam se odrzao na motoru. Isto kao i prvu put uspevam da sadrzim motocikl i levom nogom isto odbijam od pesak. Jos uvek idemo "prevelikom brzinom" i motor ponovo krece na desnu stranu... Nisam vise mogao da se borim, odbacujem se i upadam u pesak. Motor pada na desni bok i podize oblak prasine. Ustajem i prilazim motoru da ga ugasim. primecujem da mi je desni kofer otkinut... nekoliko minuta kasnije dolazi i Juka. "Stani da slikam" kaze, medjutim besan sam na sebe, nisam uopste hteo da slikam i ako mi je sada izuzetno krivo. Jedva smo podigli motor. mi ga podizemo medjutim ili prednji ili zadnji tocak klizaju u pesku i ne mozemo da ga ispravimo. Na kraju jedan sa jedne, drugi sa kontra strane i uspevamo da ga podignemo. Prebacujem sve stvari iz otkinutog kofera i sa mnogo pak tregera ga ucvrscujem na mesto. Nastavljamo dalje. Odmah nako tog prvog peska, teren pocinej da postaje nemoguc. Previse je peska na putu, na nekim mestima kilometrima i kilometrima samo kroz pesak vozimo. Advencer ide, glavi se gde je dublje ali moram naglasiti sa lakocom i izazi. Mucenje je sa velikim motorom, bez full krampona motor se na takvom pesku ponasa kao na ledu, malo malo pa prednji tocak izleti, malo malo pa zadnji tocak izleti... umara te... umara ti ruke boris se... Poceli smo da pravimo ucestale pauze. Ali teren zaista postaje nemoguc u smislu da svaki put kada sednem na motor sve sam umorniji i umorniji.

 

unnamed_2.jpg

 

unnamed_22.jpg

 

unnamed_20.jpg

 

Vode pijemo zaista dosta. poneli smo na oba motora po 7 litara vode, mada dosta pijemo u tim pauzama. Nakon pola dana skoro, primecujem kraj rute  na svom GPS-u, put nas vodi uzbrdo, ne smemo da stanemo. Kako posle krenuti iz onog peska??? - uspevamo da desegnemo vrh "brda" i na kontra strani nailazimo na ono sto smo trazili.... u vidokrugu od 360 stepeni - NISTA.... mir i tisina

 

unnamed_4.jpg

 

Sa odusevljenjem spustamo se i Bogu Hvala, nema dubokog peska, vec po proceni mozda oko 5-6cm dubine a ispod je nekakva tvrdja podloga.

Krecemo da vozimo kroz to "beznadje" i osecaj je zaista fantastican, ostavio je jaci utisak nego sto sam mislio!

 

unnamed_19.jpg

 

Zaustavljamo se i zaista se osecamo ponosno i odusevljeno na kakvo smo to mesto dosli. Jos jednom osecaj je fenomenalan. Satima smo se tu setali, vozili, pricali, slikali se...izgubili predstavu o vremenu.

Nagovestaj da smo predugo tu su vrucine koje iznenadno krecu i zaista postaju neizdrzive. voda se ugrejala, pijemo onu mlaku vodu ali u malim kolicinama. 

 

unnamed_5.jpg

 

unnamed_11.jpg

 

unnamed.jpg

 

unnamed_1.jpg

 

unnamed_13.jpg

 

unnamed_18.jpg

 

unnamed_23.jpg

 

Zaista postaje neizdrzivo. Ne zelimo da nas uhvati noc i moramo da krenemo nazad. Uh... ljudi skoro u zivotu nisam imao tako tezak trenutak da moram nesto sto ne zelim... kad se setim samo kroz sta se sve treba vratiti... Ubrzo krenusmo. Zaista tesko. Motocikl pokazuje 44 stepena C, ali verujte onaj pesak to tako reflektuje i zagreva vazduh da imam osecaj kao daje je*enih 100 stepeni. I vozi i vozi, osecaj mi je kao da sam presao recimo 30 km a presli smo mozda 10. Zaista uzas. Neverovatno koliko je toplo. Odlucujem da skinem jaknu. Ne mogu da izdrzim vise.

Nastavljamo da vozimo. u roku od mislim sat vremena izgorele su mi ruke na tom pesku i suncu. Nadjemo hlad i konacno malo veci odmor. Do sada je jedini hlad bio samo iza motocikla.

Slika koju vidite ispod mi je postala toliko draga i zaista mi predstavlja svu muku od te toplote kroz koju smo prosli.

 

unnamed_3.jpg

 

unnamed_16.jpg

 

Ostalo nam je jos 40-ak kilometara i konacno se oseca lagodnost jer temperature koje su naglo dosle, nekako naglo i prestaju...

 

unnamed_14.jpg

 

Konacno nadziremo zelenilo iscrpljeni, isto ono zelenilo koje smo videli i na pocetku danasnje voznje - znak da smo blizu Kashana.

Vozimo bez prestanka, ustajem na motociklu vozeci po onom makadamu da me vetar ohladi... Jako prijatan osecaj nakon ovakvog dana.

Od jednom naglo, biva mi muka jer sam ostatak dana pio onu mlaku vodu... Mislio sam da cu povratiti...

Na kraju ipak ne ali sam morao da stanem da se dovedem u red. Juka "kamila" men, kaze "e moj Jole nisi ti ja da mozes samo "glo glo glo" i ode litar vode i posle ti nije nista, nemoj da me kopiras, vidis da ti je lose". Uz popravljeno raspolozenje izlazimo iz pustinje, vozimo do naseg hotela u Kashanu. Ne mogu da kazem sta je Juka radio, jer sam bio toliko nesto izmoren, parkirao motor, istusirao se i odmah legao u krevet... jednom zaista posebnom ADV danu dosao je kraj.

 

Drugari mozda editujem pa dodam jos neke detalje jer opet nekako mi je previse nabacanih informacija ovde ali otom-potom. Nadam se da sam Vam docarao kroz sta smo sve moj drug Juka i ja prosli.

  • Podržavam 9

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 273 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW 1200 GS Adventure

Zaboravih da napomenem kada mi se otkinuo kofer, jednu izvesnu brzu postu u Srbiji sam toliko pljuvao i nervirao se jer sam set alu kofera za svoj motor narucio platio, ali express kurir nije uspeo da dostavi do dana polaska? U prkos svim mojim mejlovima i pozivima...

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

  • Svrati ponekad, 273 postova
  • Lokacija: Valjevo
  • Motocikl: BMW 1200 GS Adventure

Na preporuku smo montirali TKC 70. -fenomenalno su se polazale. I obojica po jos par na crash barovima. Mada za ovo mi je krivo sto nisam imao TKC80

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

Možeš sada da napišeš svoj odgovor, a kasnije da se registruješ. Ako imaš nalog, uloguj se i napiši svoj odgovor.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.



  • Aktivni korisnici   0 članova

    • Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.


×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja