Rumunija, Nacionalni park Semenik 2015.

[Silvana 111 Napisano Jul 13, 2015]

Nešto ne obilazimo Rumuniju, osim što su Transfagarašan i Transalpina postali prava opsesija svakog pravog motoriste. Ko tamo nije bio, kao da nije ni živeo  

Ali ima jedan krug koji nikako ne smete propustiti. Krug koji je u stvari osmica, ukupno 800 kilometara (samo što ćete brzo shvatiti da je korekcija neminovna).

 

 

Pošli smo u petak u 8 prema Beloj Crkvi. Dogovor je menjan više puta, ali se jednostavno usaglasismo da idemo pored Dunava s rumunske strane. Dakle, Bela Crkva – Kaluđerovo – Moldova Nova pa uz reku do kralja Decebala i Oršove, odakle ćemo skrenuti ka Banji Herkulani. Put je najgori kod nas i ponegde do Moldove (lepe krivine kroz šumu, ali samo delom asfaltne, a delom od betonskih ploča, gde vas sam put stalno izbacuje iz krivine jer su se ploče razdvojile i slegle). Do Moldove malo dosadno, ali kad se siđe na Dunav put je odličan, krivudav, opuštena vožnja, ali se treba čuvati odrona. Usput ima odmorišta i motela s terasama na samoj vodi, ali nismo silazili. Loš put je i pre Decebala, desetak kilometara.

U Oršovi smo stali na kafu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Tu se odvajamo od Dunava i krećemo u oblast Karaš-Severin. Cilj nam je banja Herkulana – nekad odmaralište careva i kraljeva, a danas zapušten gradić. Radi se ponešto u njemu, ali već sam ga jednom posetila i nisam imala neku želju da opet dođem, osim što smo to ovaj put organizovali za našeg gosta iz Švajcarske, koji tu nije bio. 

Hotel Ferdinand nam je bio prvi izbor zbog odlične bašte u brdu, gde služe i hranu. Ipak, konobar nas je toliko ignorisao (čini mi se, zbog nekih lokalnih glavonja) da smo otišli na ručak u Žute ruže. Posle smo shvatili da je Rumunija toliko dugo bila pod svim vrstama ograničenja da nemaju uopšte pojam o tome kako pravo jelo u restoranu treba da izgleda. Cene kao kod nas, kvalitet nikakav (izuzev pastrmke; na njoj valjda ništa ne mogu da pokvare). Kažu mi da nije tako u Transilvaniji.

 

 

 

 

 

Magistralom ka Karan-Sebešu krećemo dalje, da se domognemo Slatine Timiš. Sama magistrala je kvalitetan ali prometan put. Na jednoj serpentini smo videli poprečenu auto-prikolicu – verovatno se odvalila jer je serpentina jedna od najoštrijih i s najvećim nagibom koju sam videla. U povratku, pri usponu, odrala sam endžin bar odozdo sleva. Dobro me je zakočio, ali sam ispravila i prošla.

 

 

 

 

 

Od Slatine Timiš počinje ono zbog čega smo i pošli: banatska transalpina. Put je završen u novembru 2014. Već smo jednom prošli tuda, proletos, ali je rizle bilo do polovine puta, a uhvatila nas je i kiša, tek da planina pokaže zube. Vožnja tad i sad kao nebo i zemlja, koliko sam onda bila ustravljena od rizle i mokrog asfalta, sad sam u potpunosti uživala. Slike će vam reći sve: od Slatine Timiš do Trei Ape (Tri vode), jezera gde smo zastali: jedno neuređeno, jedno napola uređeno i jedno sasvim aktuelno    , gde dolaze klinci za vikend da luduju na splavu. Te nedelje je gostovao DJ Marko Nastić i još neki za koje nisam čula (što je pravo čudo   ). Posle smo iz Rešice pošli do Anine pa u Bozovice i opet izašli na onu magistralu da bismo put završili u Turnu Severinu, gde smo prešli na našu stranu. Ovaj krug od Slatine Timiš do magistrale vodi kroz Nacionalni park - malo je vozila, asfalt fenomenalan, krivina na krivinu, pa sam ga sebi ubeležila kao buduću domaću lektiru, umesto Dunavske ture.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

[Silvana 111 Napisano Jul 13, 2015]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Od Kladova, gde smo u restoranu kod Edija shvatili da za manje para jedemo polovine porcija i ne možemo da se izborimo sa količinama božanstvene hrane, krenuli smo do Rama na skelu. Tad sam odlučila da u Kladovo više neću ići ovim putem. Išla sam svake godine, kao da je lektira, ali sad kontam da se ne isplati voziti po takvom putu. Bolje po Rumuniji.

 

Na skeli smo sreli kolege Hrvate, koji prave Ex Yu turu i sad su na putu da prenoće u Bgd-u pa idu kući, u Zagreb odnosno Rijeku. Išli smo zajedno kovinskim putem do Pančeva, tamo stali na piće, pozdravili se i svako na svoju stranu. Dobri momci, svaku im sreću želimo. Kontakte imamo, pa se nadam da ćemo se još videti.