Srbija bez asfalta

[lord_oblivion 1362 Napisano Decembar 15, 2015]

E jbg.

[Alp 2247 Napisano Decembar 16, 2015]

U Kosjeriću ujutro magla (skoro uvek u ovo doba godine), domaćica Ljilja spremila kafu i ponudila doručak (spavanje 600 din, pristojno i čisto). Kafu popio, za doručak mi je rano i hteo bih da nadoknadim gubitak od predhodnog dana.

 

 

Svratim do pekare, spakujem i nastavim uzbrdo pored cementare u pravcu moje jučerašnje "tačke očaja".

Čim sam izašao iz linije magle sve je lepše i vedrije. Priroda je lepa, boje su odlične..

Čak i meštani lokalnog zaseoka su rešili da srede staro groblje..

 

Tražim lepo sunčano mesto za doručak i posle nekog vremena ga nađem.

 

 

Crkva na brdu iznad Markovišta. Znao sam da vredi čekati..

 

 

Sad sam podmiren i polako teram dalje. Plan mi je da preko Tare i Zlatibora stignem i spavam u Sirogojnu.

 

 

Od mesta gde sam izbušio deklu, put se dosta strmo spušta u selo Godečevo.

 

 

Onda opet uhvatim desno na zapad preko brda pored vinograda da uhvatim još koji pogled tog kraja.. Ne žurim, uživam.

 

 

I siđem u Kostojeviće, odatle asfaltom do skretanja za Solotušu gde naiđoh na još jednu crkvicu..

 

 

Ostavim neki dinar i gledam kuda ću.

Oko crkve se mota bakica, čisti metlom, pitam može li se makadamom levo na greben (da ne idem glavnim asfaltnim putem), kaže "naravno, samo malo je nezgodan u početku, posle je širok i po grebenu de oćeš.."

Zaletim se tim makadamom i par puta završim u tuđem dvorištu.

Baba je..m li ti familiju..

Vratim se malo nazad, pogledam bolje (nekad ne treba iće najboljim putevima), i neugledim putićem kroz šumicu izbijem na greben i lep širok makadam. Ipak je baba bila u pravu..

Interesantno rešenje lovačke čeke.

 

 

Lepim putem prema Kaluđerskim Barama..

 

 

A onda prema jezeru Zaovine..

 

 

Od glavnog jezera se spustim dole pored jezera Spajići.. Taj deo bi po karti mogao da bude malo problematičan po lošijem vremenu, ali vreme je ok a ja raspoložen..

 

 

I tu tražim vezu za Kršanje i Kotroman..

Ali opet, ne lezi vraže, nekako mi se ovo skretanje nije svidelo, put mi izgleda blatnjav, stm i dosta zapušten..

 

 

Evo i zašto, 1 km dalje poplava od prošle godine je od šumskog puta napravila potok i očigledno da već neko vreme nije u upotrebi. Pošto vozim sam (nije pametno naravno ali me suborci već neko vreme kuliraju za ovakve ture), nisam hteo mnogo da se kurčim i nekako se po mokroj i blatnjavoj stazi vratih nazad na glavni put. Dalje nećeš moći !!

1. pokušaj proboja

 

 

Glavnim putem još neko vreme, onda opet levo uz brdo pored male brane prema zaseoku Đurići. Tu mi se po karti čini da se može proći na greben..

Put je opet strm, podloga vlažna i rastresita. Na jednom mestu ima oko 20-tak metara još strmijeg dela, zaletim se ko po navici....

Na pola uspona motor izgubi trakciju (glupi Mitasi..), mota u mestu, stanem, pritisnem ručnu... motor počne polako da klizi u nazad, padnem i posle par kolutova preko glave ustanem sav kaljav, motor leži na desnom boku.

Dignem mašinu i malo se očistim od blata i balege.

Iz obližnje kuće (zadnja u zaseoku), izlaze po liku bi reko otac i sin. Ničim ne pokazuju da su videli sramotu strašnog enduraša..

Pitam može li se gore, kao informativno..

"Može naravno, ovde je u redu, ali na par mesta pri grebenu je znatno lošiji kolski put.."

Aha.. dobro hvala, onda ništa...

Može i pored brane, prema grebenu bolji je put od ovoga, samo ako su uradili most..

Probaću dole, zahvaljujem i okrećem nazad.

2. pokušaj proboja..

 

 

Na donjem putu situacija je odlična, sve do mesta gde je voda odnela deo puta i tu sad kao prave neki most..

 

 

Ni tu ne ide..

3. pokušaj..

 

 

Silazim visinski par stotina metara i primećujem još jedan put koji vodi u željenom pravcu. Ajd da probam..

 

 

Odličan je do 100 m pred izlazak na greben, a onda sam opet počeo da proklizavam. Jedva se okrenuh..

4. pokušaj..

 

 

Vratim se dole pored brane na glavni put i na drugu stranu brda putevima koji vode prema Bosni. Možda tamo može..

Na livadi stoji čobanica (nije mlada, al nisam ni ja  ), stanem pitam za put prema Kotromanu, kaže:

"Trebao si da nastaviš putem u brdu sa druge strane reke, slušam te ja odavde već sat vremena.. Ovaj vodi za Bosnu.."

Mrmljam neubedljivo nešto o blatnjavom putu i lošim gumama, ona saosećajno klima glavom, kao nije u redu da se ovakav motor kalja..

5. pokušaj !

Dan teče a ja u pat poziciji..

Šta ću, vratim se glavnim putem pored Spajića i Zaovinskog jezera, uz brdo prema Miloševcu i lepim grebenskim putem prema Mokroj Gori.

 

 

U Mokroj Gori izbijem na asfalt, mrak je za sat vremena, imam li vremena da presečem preko brda do Zlatibora..

Ipak ziheraški ostajem na asvaltu i magistralom teram do Zlatibora.

Spavanje 10 eu, mali hostel na ulazu u mesto.

 

Nastaviće se..

 

[lord_oblivion 1362 Napisano Decembar 16, 2015]

Uporan si kao i ja što sam često

Daj neki kontakt te gazdarice Ljilje iz Kosjerića, da se nađe. Može li i malo detalja oko prtljaga, koje su te torbe i kakvo si kačenje napravio ?

[Alp 2247 Napisano Decembar 18, 2015]

Zaturio sam broj, ali evo ti lokacija kuće. U tom kraju ima više domaćica koje izdaju smeštaj po sličnim cenama.

Kosjerić smeštaj.kmz

 

Nosače za bisage mi je kao i na predhodnom motoru pravio Seba (ima ga na forumu), stim što je ram "uštinuo" kako bi prilagodio kačenje mojim mekim biciklističkim bisagama.

Dobre strane: prilagođavaju se terenu, možeš da oboriš motor na njih bez oštećenja, dobre su za kišu i vodu, jeftine, 35-40 lit, svaka, meni dovoljno i ostaje dosta prostora za gornju torbu.

Loše strane: nema bezbednosti, otvoriš i uzmeš šta ima...

 

[Alp 2247 Napisano Decembar 27, 2015]

Ujutro ne žurim. Novembar je i na Zlatiboru je jutarnji minus. Ipak prija zubato sunce, doručak u restoranu i polako pakovanje.

Sa glavnog puta se odmah posle benzinske pumpe skrene levo prema Sirogojnu bez obzira što je put asfaltni, uživam u okolini.

Kad bi barem bio makadam...

 

 

U Sirogojnu konačno silazim sa asfalta i lepim putićima kroz seosku idilu..

 

 

Kofa je zakačena za bunar, putniku namerniku da se nađe..

 

 

U reonu sela Bjeluša me ucrtani trek vodi u dolinu na drugu stranu brda ali mi se taj deo nešto nije svideo..

 

 

I stvarno, brzo zatim se idiličan džombavi put pretvori u blatnjavi, sa uskim dubokim kolotrazima pokriveni jesenjim lišćem. Okrenem i vratim se na brdo odakle sam došao..

 

 

Ubrzo izbijem na ponovo na asfalt i preko sela Katići stigoh do podnožja Mučnja.

Moram gore kako god...

 

 

Posle nekoliko kilometara prihvatljivog makadama stižem na raskrsnicu..

Jasno je gde idem.

 

 

I par km kasnije po stazi koje je više planinarska nego put, sam na vrhu Mučnja.

 

 

Sedim, uživam, ne žurim.

 

U silazku pokušavam da se držim zacrtanog treka kroz borovu šumu. U početku mi ide dobro..

 

A onda naletim na blatnjavu uzbrdicu gde sam opet pokazao svoje vozačke sposobnosti i izvrdupio motor u travu.

Ok, nazad na bolji makadam i glavni put..

 

 

U kom ono filmu se spominju Kurčubići?

 

 

Još malo...

 

 

I evo je, brana jezera Uvac.

 

Odatle prema vidikovcu Molitva, prelepim putem.

 

 

Uživancija.

 

 

Na ivici kanjona ostavim motor i prošetam se do vidikovca.

 

 

U smiraj dana nastavim do popularnog kampa na početku jezera, odakle kreću i vožnje brodom..

Nema nikoga..

 

 

Kamp je prazan.

Da sam poneo šator, ovde bi se nauživao, ovako sam primoran da idem dalje..

 

 

Do Sjenice još 10 tak kilometara, bez žurbe, nisam se previše bavio traženjem smeštaja. Hotel "lovac" je ok, imaju i restoran u prizemlju.

 

Nastaviće se..

Evo i prikladnog snimka..: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/76767-domaci-video-sektor/page-4#entry1790473

 

 

 

[Alp 2247 Napisano Januar 1, 2016]

Hladna je Sjenica ujutro u novembru.

Opet, nemam razloga da žurim, dan je kratak ali sam trekove ucrtao tako da se voze penzionerski, pa da imam dovoljno vremena da povremeno iskulliram ili popričam sa ljudima.

Ujutro posle doručka svratih do centra na jutarnju kafu i kibicluk, čisto da vidim ko se muva po korzo-u u 09 ujutro.

Začudih se koliko naroda. Centar je uglavnom picnut, dosta se gradi i obnavlja i ceo grad mi ostavi pozitivan utisak. Zaboravih da uključim trek i slikam sve dok ne siđoh sa asfalta prema grebenu Golije kod sela Veskoviće.

Ovaj deo treka sam već spomenuo u predhodnom postu:

http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/104261-srbija-bez-asfalta/page-4#entry1689895

pa neću previše da davim ali moram reći: Ko nije bio na Goliji, duboko se zajebo

 

Gornje Ćerimanje sam pominjao u predhodnom postu, pa sam zato i slikao, inače u zaseoku nisam ni bio...

 

 

Ko se dobro zagleda, vidi preko brda gomilu malih interesantnih makadam puteva. To tražim.

 

Nekadašnja stara karaula iz 19. veka, sada čeka nekoga ko će da joj posveti pažnju.

 

 

Prelepa kuća u starom Srpskom stilu. Uvek se nekako zagledam u jednostavan i praktičan dizajn.

 

 

Na žalost, nešto pre Ivanjice izađoh na asfalt (pa taj deo neću ovde obrađivati, nije tema..), ali ubrzo na izlazu iz grada skrenuh prema selu Trešnjevica i tu me ponovo (na moju sreću), dočeka makadam.

 

 

Put je više šumski nego uređen makadam, ali propisi su propisi...

 

 

Ovo je malinarski kraj, pa sam imao nameru da se promuvam po putevima kojma se ređe ide..

 

 

Ali jedno je nacrtati putanju na Google Earthu, a drugo to i proći.. Pa sam po negde morao da improvizujem i menjam rutu iz straha da neću moći sam da isčupam motor iz jarka ili blata (što se događalo..),

 

 

U reonu sela Zeoke naletih na dobro očuvane kraj-putaše..

Oni su priča za sebe, lokalna mikro-istorija koju svi polako zaboravljaju, a ustvari objašnjavaju suštinu bitisanja lokalnog stavnovništva nošeni olujnim događajima.

O tome ću više drugi put.

 

 Crkva u Tijanju, posvećena je Svetom velikomučeniku Prokopiju. Nalazi se pored puta Tijanje-Čačak, s leve strane Tijanske reke. Izgrađena 1810. godine.

 

 

 

Ovčar na vidiku..

 

I dosta strmim putićem kroz predivnu šumu se spustih u Ovčar Banju.

 

 

Ručah i uzeh konak u planinarskom domu Železničar.

Po podne se malo prošetah klisurom. U nekom ranijem životu sam ovde provodio dosta vremena..

 

Zmikče koje je na žalost izgubilo bitku sa lokalnim osionim stanovništvom (ili turistom).

Ne razumem toliki ljudski strah od gmizavaca, posebno ponašanje koje rezultira ubijanjem istih, kao da brane sopstveni život. U stvari zmije su korisne životinje i ljude skoro uopšte ne ugrožavaju, čak obrnuto.

Kada bih mogao, ovo bih krivično tretirao.

 

Nastaviće se..

 

[jboban 412 Napisano Januar 2, 2016]

...a prošao si gotovo iznad moje kuće u Arilju, a mi ovde nismo navikli da pustimo prolaznika bez kafe, rakije...

[lord_oblivion 1362 Napisano Januar 2, 2016]

E ovo je dobro parče za švaler-gas.

 

 

Zaturio sam broj, ali evo ti lokacija kuće. U tom kraju ima više domaćica koje izdaju smeštaj po sličnim cenama.

Kosjerić smeštaj.kmz

 

Nosače za bisage mi je kao i na predhodnom motoru pravio Seba (ima ga na forumu), stim što je ram "uštinuo" kako bi prilagodio kačenje mojim mekim biciklističkim bisagama.

Dobre strane: prilagođavaju se terenu, možeš da oboriš motor na njih bez oštećenja, dobre su za kišu i vodu, jeftine, 35-40 lit, svaka, meni dovoljno i ostaje dosta prostora za gornju torbu.

Loše strane: nema bezbednosti, otvoriš i uzmeš šta ima...

Hvala na informacijama.

Takve ili slične bisage još nisam sreo po oglasima...a dobro bi mi došle, uže su u silueti od mojih a kapacitet isti.

[Alp 2247 Napisano Januar 2, 2016]

...a prošao si gotovo iznad moje kuće u Arilju, a mi ovde nismo navikli da pustimo prolaznika bez kafe, rakije...

Jebga, onda pamtim, pa kad prođem sledeći put možemo i duplu..

[jboban 412 Napisano Januar 2, 2016]

Tako nekako bih ti i oprostio

[Alp 2247 Napisano Januar 2, 2016]

E ovo je dobro parče za švaler-gas.

 

 

Zaturio sam broj, ali evo ti lokacija kuće. U tom kraju ima više domaćica koje izdaju smeštaj po sličnim cenama.

Kosjerić smeštaj.kmz

 

Nosače za bisage mi je kao i na predhodnom motoru pravio Seba (ima ga na forumu), stim što je ram "uštinuo" kako bi prilagodio kačenje mojim mekim biciklističkim bisagama.

Dobre strane: prilagođavaju se terenu, možeš da oboriš motor na njih bez oštećenja, dobre su za kišu i vodu, jeftine, 35-40 lit, svaka, meni dovoljno i ostaje dosta prostora za gornju torbu.

Loše strane: nema bezbednosti, otvoriš i uzmeš šta ima...

Hvala na informacijama.

Takve ili slične bisage još nisam sreo po oglasima...a dobro bi mi došle, uže su u silueti od mojih a kapacitet isti.

Traži biciklističke bisage. Mislim da sam ove naručio od jednog našeg Mađara, verovatno ima firmu za prodaju biciklističke opreme, koliko se sećam..

[lord_oblivion 1362 Napisano Januar 2, 2016]

Možeš li da mi kažeš dimenzije tih tvojih ?

[Alp 2247 Napisano Januar 2, 2016]

Možeš li da mi kažeš dimenzije tih tvojih ?

Mislim da je ovo: http://velomotion.weebly.com/--dry.html

[lord_oblivion 1362 Napisano Januar 2, 2016]

Hvala

Ima interesantnih torbica

[Alp 2247 Napisano Januar 8, 2016]

Ovćar Banja je skoro čarobno mesto. Duboki kanjon i skoro stajaća voda prave izmaglicu koja ujutro i uveče deluje kao u filmovima napravljenim po uzoru na romane Agate Kristi. Još kad bi se mogao izbaciti konstantan šum saobraćaja, to bi bilo mesto za uživanje i duboke misli..

Ali Banja u novembru nema sunca rano ujutro. Zato ja strpljivo čekam (bolje reći spavam), malo duže nego obično i pokrećem se tek posle doručka i druge kafe iz ugodnog restorana "Dom".

Trek me vodi u brdo iza tunela, pa biram stari put kroz Ovčar Banju..

 

 

100 tinak metara po spajanju na glavnu magistralu srenem desno u brdo, brzo nestane asfalta (pojavi se po negde u dosta lošem stanju), i radosno nastavim prema vrhu grebena Kablara.

Priroda je stvarno umetnik.

 

 

Ovo mi je zadnji dan ture, pa ne žurim, opušteno, više onako za ispis..

 

 

Preko Družetića i Koštunića brzo dođem do grebena koji vodi prema Ravnoj Gori, tu usporim..

 

 

Nema nikakvog saobraćaja, put je na momente džombav sa krupnijim kamenjem pa me je centralni procesor odmah prebacio u "tehnički mod",bez učešća volje, mozak je negde na otavi, pušten da trči okolnim livadama i sluša vetar koji bruji kroz praznu glavu..

Popnem se na brdašce pored puta i malo zalegnem na novembarskom suncu.

 

 

Šta čoveku treba?

 

 

I posle nekog vremena se lenjo nakanih da krenem dalje, vrlo brzo (ili mi se tako čini), stigoh da Ravne Gore...

 

 

a odatle poznatim šumskim putevima prema Rajcu.

 

 

I pored planinarskog doma prema vrhu Rajca gde sam uhvatio još malo mira pre silazka na magistralni put prema Ljigu.

 

U ovom delu imam još nekoliko interesantnih predloga pravljenih za lakše motore, a do tada ću malo da razmišljam o opcijama putovanja na proleće u neka druga brda.

Ima li šta pametnije raditi u ovo zimsko vreme?

 

[Alp 2247 Napisano Februar 21, 2016]

Opet malo Deliblatske Peščare, nekako bliska i draga destinacija sa malo blata u ovim "zimskim" danima.., nešto malo preko 100 km

 

pesc__20160220_1048.gpx

 

Tereni su uglavnom nezahtevni za lake motore..

 

 

Šumari su se potrudili i na dosta mesta postavili klupice i stolove za odmor pešaka.. Drago mi je zbog toga, bilo bi lepo da im pomognemo i ne ostavljamo đubre za sobom.

 

 

i po negde kada srenete sa puta malo zahtevniji..

 

Pa dobro bre!!, El ja treba ovde da prođem??

 

 

 

Deca su svuda ista,.. samo su igračke skuplje..

 

[Alp 2247 Napisano Mart 6, 2016]

SUVA PLANINA:

Gadžin Han - Jagličje - Mosor - Kosmovac - Novo Selo - Semče - Gadžin Han / sve zajedno oko 110 km

 

Svrljiške planine su mi verovatno nadraži teren u Srbiji. U stenama Sićevačke klisure sam proveo dobar deo svoje mladosti a severna stena Trema i Sokolovog Kamena mi je zimi uvek izazov.

Toliko uspomena i emocija na malom prostoru!

Zato sam ovu turu namerno odugovlačio, kao kad se vraćate staroj ljubavi a ne znate kako će vas dočekati. U tome su mi svojski pomagali i moji sapatnici u enduro turizmu, koji su uvek imali razloga da ipak izglasaju neki lakši i bliži teren.

Al, što se mora nije teško, pa sam na kraju ipak uspeo da ih ubedim da je to teren dostojan enduro majstora kao što smo mi ( )

Gadžin Han je malo mesto na 10-15 km od Niša u delu mape koji nije toliko prometan i po malo zaboravljen u vremenu. To me rastužuje ali mi ta "ruralnost" i prija.

Iz Gadžinog Hana krenete slabim asfaltom (koji se brzo pretvori u makadam), prema selu Jagličje sa južne strane Suve Planine. Povremeno se organizuju planinarske akcije uspona na Trem (1.808 m), sa te strane jer je manje zahtevan i južno orijentisan sa manje snega.

Tako sam se i ja nadao da put-staza koja vodi prema Mosoru neće biti previše izlokana i zagušena granjem i balvanima. Imao sam pravo.

 

Gadžin Han. Presvlačenje i priprema.

 

 

Jagličje. Ovde vreme nema previše značaja. Povremeno dolazi nebeski kosač i vodi zalutale i posustale duše. Broj meštana se smanjuje a mladi ne dolaze.

 

 

 

Put iz sela je obeležen kao planinarska staza. Malo kasnije put se ustrmi i udžombi ali zato dobijete i pod snegom (od noćas), povijene grane koje junački tuku dok se na juriš probijate.

 

Prevoj. Levo za Mosor, pravo na severnu stranu, desno prema Sokolovom Kamenu i Tremu.



Trek vodi nizbrdo na severnu stranu.





Posle strme staze i par kaljuga, izbijamo na lep put koji vodi do bivšeg planinarskog doma i dalje na prevoj Devojački Grob..





Šta me gledaš? Teraj bre!

 

Ček da proverim da nije ovamo..

 

 

 

Posle nekog vremena izbijamo u reon sela Kosmovac. Tu sam ranije par puta bio zimi, jedan od pojmova "tako blizu a tako daleko" sela.

 

Odatle prema dolini..

 

 

Selo Toponica.

 

 

Trem u oblacima.

 

Brzo se spustismo prema Crvenoj Reci i preko gradilišta novog auto puta u reon sela Špaj, gde naletesmo na deonicu punu vode i blata..

 

 

Al se nekako dokopasmo višljeg terena i odjednom je sve ok. Za razliku od severne strane Trema, ovde je sunčano i toplo..

 

 

Ali ne zadugo. Iz sela Mokra (odgovarajući naziv), se zaputismo prema prevoju Preslap, gde sam se nadao da ćemo uspeti da stignemo do novoizgrađenog planinarskog doma..

 

 

 

 

i par storima metara od prevoja zaglavismo u snegu..

 

 

 

Junački odustadosmo i preko kraškog polja (pregazismo i progurasmo par smetova), prema selu Mali Krčmir.

 

 

 

U početku lepim i širokim a kasnije u dnu izrovarenim putem prema dolini..

 

Kad se dohvatismo doline, lokalnim makadamima iz sela u selo izbegavajući magistralu, stigosmo opet u Gadžin Han umorni i zadovoljni..

 

Nastaviće se..

Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

 

[dr_kolew 139 Napisano Mart 9, 2016]

Lepo,Lepo...a za drugi put ste ostavili Sicevacku Klisuru...pametno ne moze sve od jedanput:)

[Alp 2247 Napisano Mart 9, 2016]

Ide, ide.. u nastavku..

[Alp 2247 Napisano Mart 14, 2016]

Sićevačka Klisura, staza iznad anfiteatra, 12 km

Desetak kilimetara dugačka, nekoliko stotina metara visoka. Kroz nju prolazi glavni putni pravac za Sofiju i Tursku. Detaljnije na:

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B5_%D0%A1%D0%B8%D1%9B%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BB%D0%B8%D1%81%D1%83%D1%80%D0%B0

 

To su suvoparne informacije koje čitaocu daju osnovne parametre.

Meni je Sićevačka klisura mesto gde dam kalio svoju mladalačku snagu, volju i istrajnost, dobijao prijatelje za života i na žalost neke na tom terenu i gubio. Tu sam utkao neke od svojih najvećih sreća i trauma. Kada pokušavam da sagledam šta mi se tu događalo od 1980 do skora, uglavnom ne uspevam. Sve je prošlo u trenu, slike klize munjevitom brzinom i kada uspem da neke od tih fragmenata zaledim i analiziram, shvatam koliko mi taj teren znači.

Trek koji prikazujem je u stvari lovačka / krivo-lovačka staza koja prati izohipsu iznad kraja stenovitog odseka klisure a ne vrhom masiva. Tako da u nekim delovima preglednost nije najbolja jer delimično prolazite kroz listopadnu šumu, šikaru ili žbunje ali zaslužuje pažnju "oštrijih" enduro podbornika.

 

 

Krenulismo iz sela Sićevo, ušuškano mesto smešteno par km iznad magistrale..

 

 

Par stotina metara od sela počinje splet sitnih puteljaka koji uglavnom vode oko uređenih vinograda (Sićevačka vina su poznata..)

 

 

 

I nedugo zatim mekani a malo kasnije kameniti putevi se pretvaraju u stazu..

 

Hmm,, jel mi ovo ostaci večere ili doručka?

 

 

Tu obratiti pažnju.. greška od par desetina cm, znači duuugo putovanje niz kamenitu padinu..

 

 

Jeste džombavo... ali je zato strmo !

 

U daljem toku ture treba po nekada i malo razčistiti teren..

 

 

I srećom po nas, napuniti baterije sa par dobrih vidikovaca.

 

 

Da bi pri kraju ture izašli na kaljavi put koji silazi na istočni kraj (ili početak?), klisure.

 

 

Nije onako kako sam očekivao, ali nije ni loše.

Sapatnici su posle nekoliko sati "tehničkog terena", izgubili volju za kružnom turom preko sela Stara Ostrovica, pa smo se magistralom vratili na početnu tačku.

Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

[Alp 2247 Napisano Mart 28, 2016]

Ne mogu da odolim, moram da stavim i ovo:

 

Opet biseri Valjevskog kraja. Ako bih sabirao benefite (relativna blizina od kuće, pristupačnost i prohodnost terena, raznovrsnost težina, ambijent / pogled, visina kretanja, raznolikost konfiguracije terena...), ovaj deo Srbije odnosi pobedu.

Zato opet malo našeg uživanja za Vas. Ovog puta krećemo od Pecke, sela 40-desetak km severno od Valjeva. https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B5%D1%86%D0%BA%D0%B0_%28%D0%9E%D1%81%D0%B5%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B0%29

 

Na ulazu u selo je benzinska pumpa (prodavačica u poznim tridesetim prvo odmeri motore, posle odmeri vozače..., i razoračarano se vrati za pult).

 

 

Trek nas vodi odmah u brdo, gde brzo dobijamo na visini..

 

 

 

I povremeno malo grublji teren.

 

A onda malo orijentacijskih problema, tek tolko da ne bude dosadno. Ovde bi po karti trebalo da bude neki putić..

 

Na livadi nalazimo jedno od čuda ruske tehnike. Tkzv, rabijač panjeva.

 

 

Nikada nisam u živo video kako radi, Ex-man kaže da cepa debele panjeve ko Panta pitu.

 

 

Sa brda se spustimo u dolinu reke Ljuboviđa, ali pre toga malo gimnastike.. da bi prošli, moramo da presložimo nečija drva za zimu..

 

?

 

 

A onda uz brdo prema Bobiji

 

 

 

Sa istočne strane Bobije uhvatismo već poznate puteve prema selu Gonje Košlje i kanjonu reke Trešnjice.
 

 

I preko zaseoka Grčić na Pašnu Ravan i prevoj Debelo Brdo.

 

 

 

 

Već poznata kruška..

 

Od prevoja Debelo Brdo grebenom opet prema Bobiji i nazad dole na istočnu stranu.







Crkva u dolini Ljuboviđe..

 

 

i preko brda opet u Pecku.

Tura za uživanje, terenu su lako prohodni za male motore sa par kaljuga koje na sreću ne traju dugo. Mi nismo žurili i dan smo potrošili sa uživanjem.

Baza sređenih trekova na: https://www.enduro-balkan.com/

 

[Zeleni 65 193 Napisano Mart 28, 2016]

Bas lijepo, svaka cast .

[lord_oblivion 1362 Napisano Mart 28, 2016]

Opet balavim

 

ps. jedna prodavačica je udata, možda ste naleteli na nju

[Alp 2247 Napisano Mart 28, 2016]

Možda , ali mislim da je videla da smo obojica slabašni za nju.

Moram da napomenem da je u toku asfaltiranje nekih deonica koje pamtim kao lepe makadame. Npr, južno podnožje Bobije sve do skretanja prema selu Gornje Košlje je pod novim asfaltom.

Vrag je oneo šalu, treba požuriti i uhvatiti još šodera dok ga ima...

[lord_oblivion 1362 Napisano Mart 28, 2016]

Šugavo nestabilno vreme, ni dva dana unapred se ne zna dal' će pasti kiša...