Dallape 220 Napisano Jun 7, 2014 Svrati ponekad, 196 postova Lokacija: Kragujevac Motocikl: HONDA VARADERO XL1000 Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast ljudi , samo napred! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Violeta 510 Napisano Jun 8, 2014 Svrati ponekad, 111 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Putnici su stigli u Kizilordu gde će prespavati, a sutra nastavljaju dalje. Prenosim poruku: Stigli smo, ocajno tezak dan. Pala je kisa u pustinji. Obojica smo overili prasinu, skoro na istom mestu, ali sve je ok. Sutra nastavljamo dalje. Stigla je i jedna fotografija: Kad kiša natopi pustinjski pesak 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Usamljeni jahač 1088 Napisano Jun 9, 2014 REW/Hit The Road, 502 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R 1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan To su pravi heroji, ništa ih ne može zaustaviti. Iz proverenih izvora imam informaciju da je pad snimljen kamerom, slučajno, kako to obično biva. Kada se vrate gledaćemo zanimljive snimke. Za septembar rezervišem Dom omladine. 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Nikola-Pera 190 Napisano Jun 9, 2014 Drug član, 1020 postova Lokacija: Sopot Motocikl: BMW R1200RT Honda VFR 800 v-tec MotoGuzzi falkone NSU SuperMAX Tomos T12 Prijavi odgovor kao problematičan Overiste vi pustinju junaci samo napred! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
stanebane 643 Napisano Jun 9, 2014 Svrati ponekad, 442 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Aprilia Scarabeo Prijavi odgovor kao problematičan Ajmo dalje... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Violeta 510 Napisano Jun 9, 2014 Svrati ponekad, 111 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan Evo malo slika iz pustinje: Polazak iz Aktobea: Prelepo nebo nad kazaškom pustinjom: Pored puta, slobodne: Naša sledeća tri prenoćišta: Prići ću, pa šta bude: Vrućina i sunce, šta bih bez naočara: Peščane dine pored puta: Slučajno poznanstvo na putu, vozači kamiona iz Irana, moraju da posluže goste, za ručak iranski specijaliteti: Predveče stižemo u Aralsk: 11 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Violeta 510 Napisano Jun 9, 2014 Svrati ponekad, 111 postova Lokacija: Beograd Prijavi odgovor kao problematičan @ Usamljeni jahač: Obrati pažnju na Mimijevu ruku. Biće snimaka Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jun 9, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Telegrafski, usled kilavog Interneta: Izašli smo iz pustinje! Živi i zdravi. Prelepih i teških tri dana. Bilo je svega, uhvatila nas provala oblaka u pustinji (eto i to se dešava ponekad ), zatekla nas na pesku sa putnim gumama, bilo malo overavanja blata i to je za ljude. Stigli smo do Šimkenta i ponovo smo u zelenom . Još da se dovučemo do Uzbekistana, Taškenta i onda se par dana odmorimo. Toliko smo dobrih i zanimljvih ljudi sreli, da sam ushićen ovom deonicom. Kada uhvatim pola sata slobodnog vremena, pisaću... Ljudi su blago i čudo, ne samo prokletstvo, ove planete! PS: što se padova tiče - klasika: prešli 80km po pesku i blatu i onda 500m pred asfalt overili obojica (na penjanju uz nasip buduće trase puta). Snimak postoji, reče već Željko... 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
maski 1033 Napisano Jun 9, 2014 chef, 1843 postova Lokacija: na proplanku Prijavi odgovor kao problematičan pa kad niste išli u glindžu kod sensei đurana na trening .... Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Sale11351 131 Napisano Jun 11, 2014 Svrati ponekad, 240 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Crveni...opet!!! Prijavi odgovor kao problematičan Bravo momci, samo napred!!! @Mimi Znaš ono što sam rekao da ću da kupim motor od tebe kada se vratiš sa puta? Računaj 1.000,00 EUR manje... :-D :-D :-D Sent from my HTC Desire C using Tapatalk Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Urban Cruiser 1184 Napisano Jun 11, 2014 Ponosni BJB Redar, 1217 postova Lokacija: Beograd Motocikl: Vespa ET4 150 (16. dvotočkaš) Prijavi odgovor kao problematičan Zar se nismo dogovorili da Severian bira puteve?! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Usamljeni jahač 1088 Napisano Jun 11, 2014 REW/Hit The Road, 502 postova Lokacija: Beograd Motocikl: BMW R 1250 GSA Prijavi odgovor kao problematičan Izgleda da je internet u Kazahstanu misaona imenica, nema ih da se jave! Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jun 11, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan - IV - Put od Aktobea do Aralska, deonica za taj 7. jun duga je nešto preko šest stotina kilometara, poznat mi je od ranije. Put nije preterano težak, makar ne na klasičan, tehnički način. Izazov ovde dolazi iz dugih rastojanja koje valja prevaliti bez odmora, kao i potrebne discipline da se te dugačke deonice u istom i razumnom ritmu prevezu. Onako kako je potrebno da potrošnja goriva bude u okvirima koji vam garantuju da ćete doseći sledeću postaju za dopunu, jer njih u pustinji nema ni mnogo, ni često. Na mom prethodnom putovanju kroz iste krajeve, upravo ova rastojanja pravila su mi uvek prisutan problem. Onomad, gotovo sve vreme kroz pustinju imao sam vetar u prsa, motor sa rezervoarom koji prima svega dvadesetak litara goriva, te kanticu sa dodatnih pet litara vezanu za desni nogostup suvozača. Čak dva puta sam, iskoristivši pre toga i svo gorivo iz kantice, na poslednjim isparenjima benzina dohvatao dopunu na nekoj željno čekanoj benzinskih stanici u pustinji. Neprijatan osećaj, zaista. Otkrivam da ovoga puta uživam u situaciji: odluka da promenim motor kome sam bezgranično verovao i koji me je bez greške služio sve one kilometre i da pređem na novi, jedan broj veći, najzad počinje da se čini opravdana! Preko trideset litara goriva koje nosim u rezervoaru sada, uz onih istih dodatnih pet, daju mi autonomiju dovoljnu da, više čak ni u pustinji, ne razmišljam o potrošnji goriva, niti o putnoj brzini. Cena je visoka, ukupno skoro pedeset kilograma teži motocikl za istu snagu agregata, nov i neproveren, u meri da mu još ne verujem bilo šta, kao i finanijski gubitak koji promena vozila uvek sobom nosi, sve su to loše strane učinjenog preduzeća. No, eto, u trenucima tih dugih kilometra kroz pustinju plaćena cena polako počinja da ima smisla, dolazi na svoje. Adaptivno ogibljenje, uz preko pedeset procenata veću autonomiju motocikla, najzad se čine kao dobra i opravdana investicija. U tom trenutku dakle, žureći kroz pustinju, rečena promena motocikla je dobrodošla i aktivno uživam u njoj. Dodajem u jednačinu još i glasnu muziku, vozim bez razmišljanja i dubljih kalkulacija o potrošnji, na improvizovanom tempomatu opuštajući desnu ruku. Kao da se i pustinja predala, sve vreme imamo povoljan vetar u leđa i idealnih trideset stepeni Celzijusa. *** Na pumpi u Karabutagu, dvestotinak laganih jutarnjih kilometara od Aktobea, na raskrsnici puta koji će preko Kostanaja, severom zemlje, doseći prestonu i gizdavu Astanu i ove naše rute koja pravo na jug kroz pustinju vodi do Šimkenta, stajemo da dopunimo gorivo. Ovo je poslednja benzinska postaja pred pustinju i valja tu dopuniti motore, a okrepiti vozače. I dok u hladovini nadstrešnice srčemo lokalno energetsko piće, hiljaditi put objašnjavajući odakle dolazimo, gde smo se zaputili, a onda i neizbežno koliko koštaju naši motocikli (imamo spremne makro odgovore za svako od ova tri pitanja, ne korespondiraju uvek sa istinom, doduše), iz daljine prilazi još jedan motocikl. Brundajući, karakteristično džangrizavi zvuk motora odaje bokser agregat, dok način promene frekvence zvuka u vremenu, Doplerov efekat, uvežbanom uhu nepogrešivo odaje da se motocikl približava. Sve ovo, sada i na ovom putu, može da znači samo jedno: pristižu stranci, još neko iz velikog bratstva putnika! Ispostaviće se ubrzo da to dolazi interesantan bračni par Italijana, on vozi, ona fotografiše, i to upravo iz Uzbekistana, dakle odande gde mi uvižajemo, na manjoj verziji istog GS motocikla kakvog i sami vozimo. Radimo ono što svi putnici u toj situaciji rade, posle brzog i letimičnog upoznavanja, dugo i podrobno razmenjujemo informacije. Oni donose vesti o situaciji sa graničnim prelazima između Kazahstana i Uzbekistana, mi njima pravimo kompletnu rutu do kuće, instant tu na benzinskoj pumpi u Karabutagu. Voleo bih da kažem da su nam Italijani doneli dobre vesti. No, na žalost nisu. Tada i na tom mestu prvi put potvrđujemo ono što smo već i sami saznali: Pamir nije prohodan. Besni rat i vlasti su trenutno zatvorile put! *** Aralsk ima novi hotel!!! Čiste sobe, siguran parking u garaži, hej, čak je i Internet na raspolaganju! Ko se seća moje neverice i razočarenja rupom u kojoj sam prespavao kada sam se prethodni put zadesio u Aralsku, a koja pretenciozno i ničim opravdano sebe naziva gostinica, umeće da podeli sa mnom oduševljenje ovim progresom. Progres u Aralsku, zapitaće pažljivi čitalac? Jeste i neka, zaslužili su posle svega što ih je snašlo, pa neka je i ovako na kašičicu… *** Šest stotina i dvadeset kilometara kroz pustinju tog 7. juna bili su najlakša i najprijatnija etapa dotadašnjeg putovanja. Čini mi se da smo više vremena i truda potrošili na fotografisanje sa kamilama, umeju to da budu mrzovoljna i nepoverljiva bića, nego što smo potrošili sebe na tu vožnju do Aralska. Ko bi u tom trenutku i pomislio da velika iskušenja slede? I to odmah, upravo u sledeća tri dana? No, ja sam nekako znao. Ovakva putovanja ne idu nikada lako. Ne biva, mora da se plati, da se težina izbalansira, poput nekakvog kosmičkog kantara sudbine... 8 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jun 11, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Mali Severian, odlično mu ide : Sada original, u velikoj pustinji: Ume put u Kazahstanu na momente i ovako da izgleda: Nekada luka u Aralsku, sada pustoš. O Aralsku sam pisao već onoliko, neka je sada samo ova fotografija: 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
machinori 288 Napisano Jun 11, 2014 Starfleet officer, 249 postova Lokacija: Canada Motocikl: n/a Prijavi odgovor kao problematičan Sta je Mimiju sa rukom? Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Skittles 4011 Napisano Jun 11, 2014 Nemanja Stojanović, 1366 postova Lokacija: Beograd Motocikl: CF RedBull 450 MT Prijavi odgovor kao problematičan Jedva čekam da pređete pola puta pa da zamenite ove gume 1 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jun 11, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Gledam sada šta sam gore nakucao i eto ga, zaboravih da vam prenesem kako su nas dva iranska vozača kamiona, tamo na kazaškom parkingu kraljevski ugostila, ranije je Violeta već pokazala jednu od fotografija sa te zgode. Neverovatan je taj iranski narod i opet, iznova i iznova, ne prestaju da me iznenađuju. Čak i kada sam već postao siguran da nikada neću, da ne mogu, potceniti njihovo gostoprimstvo. Ovoga puta nije to bila ni činjenica da smo bili gladni, a bez jake hrane, pa su nam oni bili dar sa neba, ni činjenica da je hlad njihovih kamiona bio jedini hlad u pustinji, a da nam je hlad trebao. Dali su nam svoje bolje dve stolice, a oni, stariji, seli su na neke manje, klimavije. Dali su nam svoje najbolje dve konzerve ribe, a oni su jeli stari pasulj. Čekali su da se prvo mi najedemo, a oni su jeli uglavnom posle toga, sve zastajkujući i nas nudeći. Upoznali su nas pet minuta pre toga, na tom istom parkingu. Neće nas više nikada videti, vrlo verovatno. Volim taj iranski narod i voleću ga verovatno uvek. Retko dobri ljudi, ne pričam sada o političkoj eliti, znate to, ti su priča za sebe, tih 5 miliona. Ostalih 70 miliona su so zemlje, čast sveta - eto, to su ti Iranci, obični ljudi. Domaćini u tuđoj zemlji! Putnik NE SME da ostane gladan, nema tu za njih dileme. Čak ni u seni kamiona, u tuđem pesku, devet dana vožnje kitajskog gruzovika daleko od Irana. Zavidim im na toj dobroti... 27 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jun 11, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Polazak iz Aktobea i redovan pregled motora od strane lokalaca Fantastican novi asvalt, prelepe slike pred ocima, vetar u ledja, prijatna temperatura - elementi koji obecavaju kvalitetan dan i opustenu voznju! 7 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jun 11, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Susret sa drugarima Italijanima u sred nicega i razmena iskustava... 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jun 11, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan PRIJATELJI Iranci (velika slova nose potpuno zasluzeno)!!! 14 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jun 11, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan Pojavljuju se prve pescane dine, a sa njima i prve kamile. Usli smo duboko u pustinju... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mimi Vinča 2864 Napisano Jun 11, 2014 Hit the Road, 1415 postova Lokacija: vinca, beograd Motocikl: BMW R1200GSA Prijavi odgovor kao problematičan U suton dana stizemo u Aralsk, gradic nekada na Aralskom moru, a danas udaljen vise desetina kilometara od onoga sto je ostalo od mora... 5 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
Mikeli.pg 701 Napisano Jun 12, 2014 Zainteresovan, 841 postova Lokacija: Montenegro - PG Motocikl: Honda Varadero xl 1000 v Prijavi odgovor kao problematičan Svaka cast Irancima na gostoprimstvu . Nisam znao da je to tako dobar narod ... Fotografije su vam odlicne , hvala sto ih dijelite sa nama cesto Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jun 12, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan - V - Deonica puta od Aralska do Bajkonura, čuvenog i najvećeg svetskog aktivnog kosmodroma, duga je svega dvestotinak kilometara. Odličnog puta, koji promiče ispod naših točkova rutinski i brzo. Bajkonur je i dalje zatvoren grad, ovoga puta me to ne iznenađuje, očekivano je. Sve cene su i dalje u ruskim rubljama, cena goriva na pumpama je ista kao u Rusiji, dakle značajno viša nego u ostatku Kazahstana. Snimamo otvoreno ispred KPP-a koji na ulazu u grad kontroliše ruska policija, naravno u kontra smeru. Niko se ne buni. Snimamo i na najboljoj lokaciji izvan grada, sa koje se vidi jedan od brojnih tehničkih centara kosmodroma (inače, o tome sam već ranije pisao, kosmodrom se prostire unaokolo približno u obimu od dve stotine i pedeset kilometara gledano u pustinju i stepu). U Aralsku se prethodne noći spustila prava provala oblaka. U sred pustinje, pesak je kisnuo kao zemlja pored Amazona. *** Posle još osamdesetak kilometara korektne daroge (puta), prelazimo Sir-Darju. Mitsku reku, prvu od dve najveće pritoke nekadašnjeg Aralskog mora (druga i danas mnogo veća je Amu-Darja). Izmrcvarena je brojnim irigacionim kanalima duž celog svog toka, više od polovine njene vode razliveno je po pustinji, u patetičnom i neuspelom pokušaju voluntarističkog sovjetskog birokrate da se igra Boga. Dakle, eto je Sir-Darja ispod nas. Neposredno iza novog, tek izgrađenog mosta, sa zapadne strane puta pažnju nam privlači neko komešanje i frtutma. Gledam bolje, auh, da li je istina ovo što vidim i na šta mi Mimi obraća pažnju? Na obali reke stoji auto, sva vrata su širom otvorena. Čovek vezan za stub, žicom, sa rukama ispred sebe, nepomičan. Oko automobila desetak policajaca, dok još jedna patrola pristiže. Očigledno je u toku uviđaj. Da li je živ, mislim se? Da jeste, valjda bi ga prvo odvezali, pa tek onda merili i fotografisali, ne izgleda ovo dobro, mrmljam šokiran sebi u bradu. - "Ovaj nije živ", Mimi preko radio veze završava moju misao. I posle kampuj pored Sir-Darje… Hvala Bogu i rojevima dosadnih komaraca što smo tu ideju juče napustili brže nego što smo je i zamislili. *** Dan se razvlači, vrućina je velika. Na putu ka Kyzil-lordi ulazimo u deonicu bez asfalta, dugačku nekih osamdesetak kilometara. Nije teška, samo jako prašnjava, onako pomalo dosadna, no tehnički relativno uobičajena, uostalom takva da je prošle godine nisam čak ni zapamtio. Prvih četrdeset kilometara prelazimo lako i rutinski. Stajemo da se odmorimo, onako kako to uvek činimo u sličnim situacijama. Na zapadu primećujemo olovno crne oblake. Seva i očigledno pljušti kiša, posle dovoljno kilometara u takvim stvarima ne grešite. Prosto, umete da prepoznate. Dobro, majkoviću, naričem u mislima, hoćemo li na ovom putovanju pokisnuti i u pustinji? *** Hoćemo, Bogo moj, izgleda da hoćemo, mislim se dvadeset prašnjavih kilometara kasnije. Evo je, prokletnica, diše nam za vrat, a munje i gromovi ozbiljno zabrinjavaju Mimija ("Da isključujem radio i navigaciju, ovo ozbiljno udara?", pita me. "Ma, jok", tešim ga autoritetom svoje diplome. A mislim se, džaba brale, kada su nam tintare daleko najviše tačke u ovoj pustahiji, ako udari, ima da te drmne u čelenku, baš tu negde gdi ti taj brend od kacige stoji kao meta…) U sred ničega, a ispred oluje, srećemo četiri Čeha, o njima su nam već pričali Italijani. Iz Tadžikistana se motociklima vraćaju kući, ovde su zastali i spremili kamp očekujući nastupajuću oluju, za njh nema smisla da presiraju, ne kada idu direktno u (ne)vremenski front. E, džaba bežanje sada, mora sada da se sjaši, da se pitamo, putnički da razmenimo informacije. *** Informacije su za nas bile loše. A oluja nas je stigla. I okupala. I onda prestigla. *** Kada u pustinji padne velika kiša to nikada ne traje dugo. Brzo dođe, sruči na vas svu silu vode, izgleda to nekako dramatično i pomalo strašno, ali brzo i prođe. Kada u pustinji padne velika kiša, a vi ste na deonici peskovitog puta, stvari veoma brzo postanu veoma loše po vas. Ako pri tom vozite pretežak motocikl, sa putnim gumama, proterati prokletinju kroz zadatu vam situaciju skoro da postane nemoguće i beznadežno. No, muški se držimo. Prelazimo još dvadeset teških kilometara, uz samo jedno (moje!) zaglavljivanje u blatu i vlažnom pesku, no i odatle sam se nekim čudom sam i bez pomoći isčupao. U daljini vidimo tablu nove deonice puta, možda ni pet stotina dodatnih metara. Naše muke su skoro gotove! U tom nas neke ruske kamiondžije zaustavljaju, objašnjavaju da je jedan kamion zaglavljen ispred u blatu, preprečio je put. Rukama pokazuju, vratite se nazad, popnite se na novu, još nezavršenu, trasu puta. Da tako zaobiđemo situaciju, da ne čekamo, pa mi smo pametniji od svih ostalih, vozimo motore, sve to mislim u jednom cugu, dok okrećem motor na blatnjavom putu. *** Stojim ispred penjanja na nasip nezavršene trase budućeg puta. Vidim, hmmm, pesak i blato su duboki, neće to ići. No, gubim strpljenje. Dajem oštar gas kratko, dok je makar još malo tvrdo, pa na inerciju pokušavam dalje. Putne gume se momentalno oblažu blatom, gube svaku trakciju, a meni motor pada na levu stranu. Glup pad, gubitak strpljenja! Povećavanje rizika bez pravog razloga, jer eno ih tamo, kamioni već probili čep, polako jedan po jedan izlaze na asfalt. Kada čovek padne iznenada, to se dešava, šta da se radi. Glup je onaj pad za koji unapred znaš da će ćeš najverovatnije pasti, prosto su okolnosti takve, no ipak kreneš, jer si potrošio svo strpljenje za taj dan. Mimi pritrčava i podižemo moj motor, uspevamo da ga izguramo gore na put, sami, bez da smo morali čak i da raspakujemo prtljag. Odlično, jeftino prođoh… No, Mimi odlučuje da proba i on. Pokušavam da mu objasnim da je ispod bar 15cm žitkog peska i blata, no i on je izgubio strpljenje, neće ponovo nazad. Bira bolju putanju, zaleće se i skoro uspeva. Skoro. Motor pada u "minus", onako primetan i ne možemo da ga podignemo sami. Svakako ne bez da ga raspakujemo. U tom premišljanju hoćemo-nećemo (bolje da sačekamo još malo ), niotkuda, stvori se policijski džip. A, onda za njim i još jedno terensko vozilo puno nekakvih radnika, valjda onih koji rade na istoj toj trasi novog puta. Svi zajedno podižemo motor i potom ga izvlačimo na put. Čudo jedno šta desetak složnih ljudskih ruku može lako i za vreme kratko da postigne! U principu, mislim se, ovaj Mimijev pad – eto, još gluplji… *** Prethodno, dok nas kvase prve kapi budućeg olujnog pljuska, i od Čeha dobijamo potvrdu vesti koju smo dobili od Italijana: Pamir je zatvoren, zakrit, neljza… U sumornom raspoloženju ulazimo u Kyzil-lordu. 9 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
severian 16903 Napisano Jun 12, 2014 Integrisan, 8301 postova Prijavi odgovor kao problematičan Na istom mestu, godinu kasnije: Još nismo svesni šta se upravo odigrava sa druge strane mosta: Čekamo pomoć: Svi kao jedan, izvukosmo motor: Umor: 10 Citat Podeli ovaj odgovor sa prijateljima Link to post Share on other sites More sharing options...
.thumb.jpg.0d0060f3b8af91ccc2d023f95385597b.jpg)
