Naravno da mogu da se kupe i u samoj luci, ali je pitanje da li ima mesta. Ja sam to pokusao 2019 godine u Palermu i jednostavno je sve rasprodato. Uvek postoji mogucnost da ne stignes, ali su vece sanse da je brod pun i nema mesta. Ja sam za ovo putovanje karte kupio 10 dana pre polaska, kada nije sezona i jedva sam ih nasao. Cak nisam ni luke mogao da biram. Mislim na Italiju, vec je bilo, daj sta ima i kada ima.

“Pomorac sam majko na belome brodu” Napisali i otpevali momci iz Pule. Plovidba je bila relativno mirna. Ljuljanje i pomeranje centra ravnoteze je sastavni deo boravka na brodu. I uvek kad idem brodom najvise mislim: “Da li je sve u redu sa motorom, da li su ga dobro vezali? Da nije neki “brat” sa viljuskarom zakacio bas kofer na daljoj strani motora dok je ovaj klizao niz potpalublje!?” Na prethodnom putovanju su jednom starijem italijanu koji je vozio Kawasaki Versys oborili motor dok su ga vezivali. Bilans pada: retrovizor i vizir pukao na pola. Nemam dobar savet za ovakve situacije, ali mogu da napisem sledece, pa nekome mozda pomogne. Brod: karte se kupuju online. Drač - Bari od 75 eur pa navise Cena zavisi od toga sta ste uzeli za nocenje. Postoji vise opcija: bez icega, sa pilotskim sedistem, sa deljenom kabinom, sa kabinom u unutrasnjem delu broda, sa kabinom koja ima prozor i gleda more i naravno apartman. Sve parametre ponude otkucate i dobijete cenu za zeljeno putovanje i opciju. Ja sam od Draca do Barija platio 107 eur. Sa kabinom. Razlika od 20-30 euro da imate svoju kabinu je neprocenjiva, posebno kada idete kada africkim lokacijama. Chivitavecchia - Tunis - 87 eur. Imao sam pilotsko sediste posto je brod bio prepun i nije bilo mesta. Prilicno neudobno za nocenje i posebno stresno kada dodje do odlaska u toalet. Posto isti delis sa svima koji nemaju kabinu. A u tadasnjem slucaju 100-150 osoba. Pri dolasku u luku, prvo se uzima papirna karta, a onda sa njom pitas nekoga: Gde dalje? Svuda je drugacije pa ce svako morati da koristi za sebe znanje stranih jezika ili komunikacije osmehom i rukama. Kada se prodju sve kontrole(pasoske, vizualno-pregledne), uglavnom dosadne, posebno u arapskim zemljama ulazi se na brod. Motocikl se parkira na mesto gde Vam oni pokazu. Stavlja se na copavu(nikako na centralni). Obavezno ugasiti alarm(ako imate) Uzimate stvari i odlazite ka recepciji. Ako imate kabinu dve su opcije ulaska u istu. Sa kartom na recepciji dobijate kljuceve ili je sama karta kljuc za kabinu. (Ako ima magnetnu traku) Hrana na brodu. Dosta skuplja i ne bas kvalitetna. Iskreno, izbegavam. Kupim u prodavnici na kopnu i jedem kvalitetnije i za mnogo manje para. Jedino sto placam na brodu caj(2 eur) ili kafa(2.8 eur) Kada jednom odete od motora, pristup istome nemate dok ne stignete da destinaciju, tako da uzmite sve sto Vam ie potrebno za boravak na brodu. Tunis - Salerno 117 eur(sa kabinom) Sve navedene cene su Motor + Ja. Na samom brodu cim se isplovi iz luke nema mreze za telefon i interneta. Postoji na nekim brodovima opcija da se kupi internet, ali je on bas slup i veoma los. Na brodu ima mnogo tamnoputih cudnih, namrstenih i nasmejanih. Naravno, uvek se nadje neki drugar koji je na dva tocka sa koji moze da se caska na nekom od jezika o gumama i motornim uljima.(nepresusna tema kada su motocikli u pitanju) Brod je prilicno velik, pa moze da se se napravi dobra setnja i uziva u pogledu i zvuku mora. Ako ste blize obali, naidje i poneki galeb. Nemojte nikako da ih hranite, u dosta zemalja je to kaznjivo. Galebovi su veoma agresivni i mogu da Vas povrede. Nije lose kupiti tablete protiv mucnine i popiti na ulasku u brod. Od njih ce Vam biti dobro, a i bolje se spava. Kada brod pristane u luku, dobijate obavestenje preko razglasa kada mozete da krenete ka garazi. Lagano spakujete motor i polako, kako Vam daju komande idete ka izlazu i pasoskoj kontroli. Napomena: oprezno kod ulaska i izlaska sa broda. Sve vreme vam je podloga metal i zna da bude mokro ili cak klizavo. Nema zurbe. Niko Vas ne pozuruje. Srećno!

Leto se pojačalo. Danas je doguralo čak do 30’C. Odlazim iz smeštaja i opet kroz „buvljak“ po celom gradu. Ovde je svaki dan pijaca. Kao je rekao je rekao Sergej Trifunović u filmu „ Karaula“ „Ovi kako da ne znaju da se zezaju, da izlaze, jure devojke, samo se nešto grupišu!“ Isplanirao sam da danas obiđem jednu bitnu lokaciju i da time štavim tačku na boravak u Tunisu. Grad koji se nalazi 75 km zapadno od grada Tunisa. Menzel Borguiba. Nipočemu bitan, čak je sam grad po mojim merilima obična varošica, ali na perifieriji tog mesta je groblje srpskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu. Na dolazku tamo, na samom ulazu se pojavio jedan čovek. Predstavio sam se ko sam i odakle sam. On ne zna engleski, ja ne znam francuski, ali sve smo se razumeli. Otvara mi kapiju, uterujem motocikl i idem za njim. Mir, tišina, samo ptice svojom pesmom kvare ili ulepšavaju ovo mesto. Osecaj je baš čudan. Imena ljudi ispisana. Jedinica kojoj su pripadali. Grad iz koga su došli. A te ptice, ne prestaju. Dan sunčan. Miriše tek pokošena trava. I negde u daljini še čuje muzika. Neki marš. Ovo poslednje sam izmislio ili možda nisam. „Tamo daleko, daleko do mora, tamo je selo moje…“ Proveo sam neko vreme. Na kraju se zahvalio gospodinu i častio ga. Malo više. I osmehom i rukama mu objasnio da se uvek postara da bude čisto. MOURTS POUR LA PATRIE (Poginuli za državu) Seo sam na motor i krenuo nazad ka luci. Usput dopunio rezervoar i kupio klopu za brod. A u luci…carinska kontrola. Mislim da sam 15 puta pokazivao pasoš. Pa karte, pa saobraćajnu od motora. Pa onda neko čekanje. Opet sam na istom brodu kao kada sam dolazio. Samo sada imam kabinu. I dva drugara koji voze KTM-a. Imamo zakazanu klopu za kasnije i raspravu o gumama i motornom ulju. Au Revoir Tunisia Benvenuto Italia

Za naše dedove koji su bili dobri ljudi! Menzel Borguiba, Tunis Srpsko vojničko groblje Slava im!

Kada zavrsim pitovanje, napisacu poredjenje Egipta(bio dva puta, ali ne motorom, nadam ss sledece godine) Maroka Tunisa Cisto da ko je bio moze da stekne neki realan utisak.

V Strom 650. NOV!

U Tunisu je došlo leto. Danas je bilo 28’C. Temperaturni šok za mene. Malo zam duže spavao pošto sam do kasno radio, pa kada sam u 10h izašao i seo na motor. Vrućina. Još je mesto Sousse na samom moru, pa u glavi odmah idu razmišljanja o peškiru i japankama. Plan je bio da idem do mesta Bizerte, prolazeći pored grada Tunisa, ali sam odlučio da skratim moto dan i ostatak provedem u šetnji po samom gradu, a odlazak u Bizerte da ostavim za sutra pre odlaska na brod. Grad Tunis, ništa posebno, čak tužno. Veoma prljav, neuređen i haotičnog saobraćaja. Vrlo malo se poštuju pravila, prednost i logika. Skoro nijedan dvotočkaš nema tablice, a automobili su u velikom procentu ozbiljni krševi. Policije i vojske ima mnogo i ništa ne rade. Zaustave nekoga, ali sve je to nebitno u odnosu na celokupno stanje. I danas je bio pijačni dan u ovom gradu. U celom gradu. Sve ulice su bile krcate tezgama, kolicima, kutijama. Ono što se najviše prodaje je nošena odeća i obuća i toga ima nenormalno mnogo. Bukvalno svaki drugi štand/tezga. Posle voće, povrće i neverovatan broj prodavaca slušalica za mobilne telefone. U svim bojama. Samo staro jezgro grada(Medina) je slična kao i svuda. Mnogo prodavnica sa suvenirima i dosadni prodavci koji vuku za rukav ako samo malo baciš oko. Ja imam običaj u svakom gradu kada šetam da sednem negde gde je prometno, kupim vodu, sok ili nešto da grickam i promatram ljude. Ponašanje, priču. Moram da kažem, ovo ovde je nešto najbezličnije što sam video od svih putovanja. Ljudi su umorni, tužni i loše obučeni. Ne bih sada da ulazim u detalje, ali stvarno imam sa čim da poredim i ne pričam napamet. I ono što mi je čudno, za 3-4 sata koliko sam šetao po gradu, ja nisam video lepu devojku, a ni lepog muškarca. Baš čudan narod. Ili sam ja čudan. Dok sam sedeo, na obližnjim kolicima sam kupio ceđeni sok od ananasa. Sipaju ga u plastičnu flašu od vode i to košta 1 eur. Sutra 120 km i moram da budem do 16h u luci. P.S. Ležeći policajac u Tunisu. Mnogo opasnije izgleda uživo. Nema šanse, sa bilo kojim vozilom da ga preletiš. Ide širinom cele ulice, dužine je oko 2.5m, a visine od 20cm do 80 sm(ne šalim se) kao brdo od asfalta. I najgore je što većina nisu označeni. Već kada naletiš na njih, malo prikočiš i ustaneš sa motora. Mene je 2-3 puta zadnji kofet udatio u dupe od skoka.

Afrika ide odlicno. Samo prede. I veruj mi, svi bi zeleli ovaj benzin. Mnogo je jeftin, a ne zveckaju ventili. Potrosnja od 4.5 do 5.2 l

Ne treba shoker. Dovoljna je lepa rec i okretanje ledja. Nisu nasilni, niti agresivni, vec samo zele nesto da prodaju, stvar ili uslugu. Sa losom reakcijom, stvara se jos losija reakcija. A za ove u vozilima, nista ne pomaze

Previše sam umoran sada da bih pisao duga pisma. 480 km je današnje putovanje po putevima sličnim ibarskoj magistrali i to u onom najgušćem delu. Negde od Čačka do Kraljeva, samo sa mnogo više rupa i lokalnih idiota Naravno, na početku dana je bilo i lepih trenutaka i lokacija. Jedna, koju je ipak trebalo izbeći su Tremerza vodopadi koji su malkice veći od mlaza česme u dvorištu moje osnovne škole. U prevodu, ništa vredno pažnje. Više mi se svideo taj kanjon i put kroz rečicu kojim može da se dođe na lokaciju. Naravno, lokalnih smarača ima neverovatno mnogo. I ja se uvek spustim na njihov nivo. Za sebe mogu da kažem da dosta dobro znam engleski, govorim, pišem, čitam knjige, ali kada pričam sa lokalcima, mislim da mi je nivo znanja negde kao Tarzanu. Me, You, Serbia, Friend…Hello. Druga lokacija je put koji preko planine spaja jug i centralni deo Tunisa, a sam put se zove Pista De Rommel. Krivudavi put sa odličnim asfaltom u dužini od 20km. Saobraćaj je vrlo redak i može, ko zna, da se vozi baš brzo. A i ako nema brze vožnje predeli su odlični. Ostatak dana je po tim putevima, kroz mala mesta i predele koji su nešto najprljavije što sam video na mojim putovanjima. Tu količinu đubreta, teško da može neko da objasni. A nisu deponije u pitanju. Jednostavno, ne kultura. U toku dana sam imao nekoliko malo rizičnih situacija, gde ih baš briga za tebe, prolaze blizu, pribijaju se ili slične gluposti. Ali jedna je bila baš zeznuta. U daljini vidim Iveco kombi, beli, koji pretiče celu kolonu i ide meni u susret. Blicam, sviram, duga svetla, ne pomera se. Ide u mene. Motorom pri brzini od 60-80 km/h silazim pored puta, zemljanom stazom i mimoilazim se sa idiotom koji nastavlja suprotnom trakom dok nije prestigao sve. Opet sam u gradu Susu. Odavde mi je najlakše da ispunim sutrašnji dan pred povratak u grad Tunis. Planirano oko 250km. Baš naporan dan iza mene. Laku noć! P.S. Jaknu slikam sutra.

Veceras ili sutra. imam da vozim jos 180km, a zelim sto vise da prevezem dok je dan. Obecavam, svidece Vam se. I stvarno je ono, moze za igranku, a moze i za oranje. A i poneki Dzedaj bi mi trazio da je malo “proseta”.

Cascade Temerza U prevodu vodopad. Koji nije nista posebno. Ali sam isao rekom do nekog kanjona. Idem dalje, ima danas da se vozi…

Iskreno, razmisljao sam o tome, ali sam to vec “potrosio” kao foru. 2015 godine sam iz Maroka doneo arganovo ulje i skoljke sa plaze blizu Tetuana. 2016 godine samo magnetice - Portugalija i Spanija 2017 godine pesak sa plaze Omaha Beach u Normandiji 2019 godine, lava kamen sa vulkana Etna. Ne bi hteo opet pesak, a ne bih bas ni razno kamenje. Treba nesto autenticno, a toga ovde nema, osim kamila, ili da kradem registarske tablice.

Tura jos nije gotova. Dug je put do kuce. Afrika, posto je od Honde, bez greske. Na prvoj ili drugoj strani sam napisao nesto o tome, a ako bih napisao sve, potrajao bi post i pretvorio bi se u nesto drugo, a to vise ne bi bio putopis vec jos jedna tema sa prepucavanjem o tome koji je veci, bolji, lepsi… Kada se vratim, napisacu nesto o tome, a i o opremi koju koristim, nosim, posto me je nekoliko kolega pitalo o tome. Hvala sto pratis!

„Do or do not, there is no try!“ Rekao je Učitelj Joda u serijalu „Star Wars“. Namerno nisam preveo da bi neko lakše našao citat i protumačio ga kako najviše voli ili vidi. 2019-te godine mi je cilj i krajnja točka obilaska Tunisa bio baš ovo mesto na kom sam bio danas. Mos Espa, lokalitet koji je napravljen za snimanje delova pomenutog serijala. Ono šta me je oduševilo: - Sam put do lokacije. Pustinja sa obe strane, odličan asfalt i krivine. U daljini vidiš da li ti neko dolazi. I to traje 20-tak km. - To da je neki američki reditelj(Džordž Lukas), baš na ovom mestu snimio nešto za večnost i nešto što je bitan element filmske industrije, a i mog detinjstva. - To da sam baš JA tu. Ono što mi se nije svidelo: - Dan je bio prilično tmuran, pa fotografije dobijaju potpuno drugi izgled. - To što na samoj lokaciji ima gomila lokalaca koji prodaju razno kamenje, so i kafu(koja je odvratna i previše slatka). A dosadni su za opkladu. - Obližnji grad NEFTA je dobio ovu lokaciju kao dar, a nisu iskoristili njen potencijal ni 10%. Nema nikakav kafić, zvanična prodavnica suvenira niti se sama lokacija održava. - Prilično tužno i siromašno. Za ceo dan sam prešao manje od 100km. Imao sam poslovnih obaveza pa sam ostatak dana proveo u centru Touzera. Ručao odličnu piletinu i kupio sebi jaknu. Lokalnog karaktera. Morao sam. Odlična je. I jeftina. Joj, kada je prošetam u nekom fancy klubu, a ona smrdi na kamile. Sutra imam 400 i nešto kilometara. Vraćam se na sever, a imam i dve lepe lokacije da obiđem. U četvrtak uveče imam brod iz Tunisa za Salerno.

Da li neko zna lokaciju? Verujem da poznavacio i postovaoci nece omanuti.

„Gde si u ovom glupom hotelu, gde si u ovom dalekom selu…“ Takve stihove je napisao Bora Đorđević, a ja bih možda opisao moju prethodnu noć. Smeštaj u koji sam stigao je ustvari mala oaza u sred pustinje i u toj ozai ima nekoliko smeštaja – kampova – hotelčića. Ja sam iz daljine(kompjutera) izabrao jedan od njih. I tom smeštaju (L’Oasis) nema loše reči u tom smislu da se nalazi pored peščanih dina na obodu oaze, da sam večerao odličan kus-kus i da je motor na bezbednom, ali ima dve sitnice na koje nisam pomislio. 1. Lokacija pored peščanih dina podrazumeva to i da je soba puna peska. Čiste oni to redovno, ali je prosto nemoguće ga izbaciti iz svega. Krevet je pun sitnog peska, ćebad… Ovo je manje bitno. Tako je kako je. 2. Hladno! Iako je preko dana bilo skoro 20’C, ovde je njima to Veoma hladno, a posebno noću kada se temperatura spustila baš nisko. Smrzao sam se. Unutra je kao hladnjači. Grejalice ne postoje i pokrio sam se sa svim što sam imao i što su oni imali. Jednostavno i ovde je zima, ali na njihov način. Dan je svanuo kao nijedan drugi. Izašao sam napolje da se malo ugrejem. Sunce. Malo snimanja okoline, doručak i polazak na planiranih 260km. Put me je delom vodio putem kojim sam juče došao, gde je vetar naneo još peska, toliko da sam upao u pesak sa motorom do fuzastera. Seo sam malo na zadnje sedište i lakim gasom se izvukao i iz peska. Nekoliko kamiona, dva krda kamila koje pasu pored puta i pretrčavaju put i jedno oveće stado ovaca. Put me je vodio kroz mala mesta i onda preko ogromnog slanog jezera, koje na navigaciji pokazuje plavo, a ustvarnosti ga uopšte nema. Celo je bilo belo od ostataka soli. Put vodi po sredini jezera i sve vreme se oseća miris soli u nozdrvama. Morao sam da stanem, sišao do same „vode“ i rukom zahvatio tu so. Slana je. Ono što nigde nisam video do sada su šume od palmi i put koji vodi kroz njih. Lep asfalt i još lepši osećaj okoline. Dan sam završio u gradu Tozeur-u i ovde sam dve noći. Sutra imam 100-120km, do jedne lepe lokacije, mogu reći, možda i jednog od bitnijih razloga dolaska ovde, a prekosutra ka severu.

Oaza u kojoj sam bio, nista posebno. Pisacu veceras. A ceo utisak o Tunisu, kada zavrsim putovanje. Imam sa cime da poredim, da ne pricam napamet ili subjektivno.

Da. Snimljeno dronom. Ne. Nisam pitao. Niti cu pitati. Ovde gde sam snimao, prodje jedan auto za pola sata. Za 70km sam se mimoisao sa 2 kamiona i jednim automobilom. A sto se tice zakona, dronovi su uredjeni, tj.njihovo koriscenje samo u velikim i “normalnim” zemljama. Ovde bi ga neki seljak gadjao kamenom da ga vidi. A ako bi se ipak igrali zakona, svi dronovi ispod 250 grama tezine su dozvoljeni za letenje vez dozvole.( moj imq 240 gr - isto kao Milka cokolada od 300 gr) Naravno, ako ne snimas/ugrozavas neki vojni ili verski objekat. Nadam se da sam pomogao. Pozdrav!

Snimljeno blizu grada Douz, Tunis. Temperatura 20’C. Manjak vetra, a i ne nedostaje. Za 150km grad Touzer. Moja baza naredna dva dana.

Danas sam sebi zadao malo zahtevan plan, a da to nisam znao na početku. Cca 450km, sa Severo-Istoka, skroz na jug Tunisa. Sa Sredozemnog mora u pustinju. I 450 km i nije neka kilometraža, ali kada su normalni uslovi, a danas, baš i nisu bili. Jedino lepo jeste da je ceo dan Sunce sijalo i sa dobrih 18-22’C objasnilo zašto sam došao ovde zimi. Mada, ja nešto nisam imao osećaj da je toliko bilo toplo. Za početak, ja nikako ne mogu da shvatim vozače u Beogradu koji vrlo, vrlo retko pale žmigavac na vozilu. A ovde sam siguran, da kada se auto kupuje u salonu, odmah se vadi osigurač za rad žmigavaca. „Gospodine, ovo je višak opreme, ne treba Vam“ A za skutere i male motoriće sve već navedeno, ali njima se vade osigurači za sva svetla i oduizmaju šrafovi za kačenje tablice. Neverovatna količina krševa na putevima. Svih brendova. A vozači ili su brat od tetke od Ferštapena ili su takva penzija da ih pešaci prestižu. Neverovatno! Od Sousa, pored Monastira, Sfaxa i ka jugu. Pored puta ima sve više lokalaca koji prodaju gorivo iz kanti(ne znam zašto, ima ga na pumpama). Prodaje se i razno voće, povrće, začini i ubijene životinje. (Ovce, kokoške, zečevi) Ima da se kupe i razni sokovi, voda i neki slatkiši. Bio sam podmiren u supermarketu kada sam krenuo iz Soussa, a ne bih baš da rizikujem. Ako ne mora. U jednom trenutku sam izašao na auto put, nekih 50-tak kilometara da prekratim ove magistralne. Koji nisu ni toliko loši, mislim na asfalt, ali kada se prolazi kroz mesta, je baš gužva. A auto put, pri brzini oko 90-100km/h me je tako udario bočni vetar, da sam sebe već video na asfaltu. Bacio mi je prednji točak i pomerio me celog u levu stranu za dva metra. Zadnja kočnica i momentalno usporavanje. Ostatak auto puta sam vozio brzinom od 50-60km/h Nastavio sam magistralnim, ali je veta bio i dalje prisutan. Na nekih 70km od planirane lokacije, ima jedan dugačak pravac, tako je prikazan na mapi. Taj pravac sam vozio preko 2 sata. Bočni vetar koji nanosi pesak na put, i to ne malo. Već na mnogo mesta, a pojedini delovi su bili skroz prekriveni, pa dužina 4-5m i visina peska po pola metra. One male preletim, ustanem i gas, ali ove velike. Stanem, prva brzina i korak po korak. I takvih velikih je bilo bar 15-20 za tih 70km. Na moju žalost, nemam ni metlu ni lopatu u motociklu. Da malo počistim za druge. Oko mene je svo vreme pesak, negde na zapadu Sunce lagano zalazi, a usput nailazim i na krda kamila, koje bezbrižno pasu pored puta. Kada sam prolazio, bio sam lak sa gasom da ih ne uplašim kao u Maroku. Tada su mi istrčale kao đaci prvaci kada idu po užinu na velikom odmoru. Nalazim se u oazi Kshar Gilane. Smeštaj je čudan, drugačiji. Pravi pustinjski. Za sutra je plan, malo na zapad, preko slanog jezera. Cca 250km.

Tamo gde pocinje pustinja. Blizu grada Gabesa, Tunis

Dnevni prosek je onoliko koliko samislim prethodnu noc. Sve zavisi od toga sta su mi zelje. Na prethodnim putovanjima sam imao i po 6-700 km a nekada i 50km. Sve zavisi od toga gde se nalazim i sta zelim da vidim. Danas cu opet imat oko 400km. Idem skroz do juga Tunisa. Tamo je drugacije i ima interesantnih stvari. Sto se tice hrane, u koferu uvek imam nesto. Cak i vise nego sto treba. Posebno kada idem u arapske zemlje. Voda, tunievina, crna cokolada….neki tvrdi sir, masline…. Kupim usput u nekom vecem gradu uvek imam rezervu. A takodje jedem i na mestu na kome zavrsim dan. Restoran, fast food. Ono sto najvise volim kada putujem po Evropi, jeste da svratim u neki Lidl, Aldi, Konzum… uzmem dimljeni losos i cherry paradajz. Sednem na neko trotoar i uzivam. Po meni, najbitnija stvar na ovom i slicnim putovanjima da nema prejedanja i teske hrane dok sam u voznji.

Prvi dodir sa Tunisom je malo…razočarenje. Možda promenim mišljenje do kraja putovanja, ali ako poredim Tunis i Maroko, Maroko je bar 10 mesta ispred Tunisa. Predeli, kultura meštana, putevi, …. Hajde da ne pišem više ovome, već da sačekam kada se vratim kući, slegnu se utisci i obiđem sve što je planirano, u mojoj glavi. Kao krajnju tačku sam isplanirao grad Sus(Sousse) na istočnom delu Tunisa na samoj obali Sredozemnog mora. Od grada Tunisa direktno ima oko 130km, ali sam ja napravio rutu da idem severnom obalom skroz uz more, pa naokolo pored grada Hamameta u Sus. Izlazak iz grada je bio malo zahtevan. Shvatiom sam tokom ovih putovanja da je u arapskom svetu svaki dan pijačni dan. A moj smeštaj je baš bio u Medini Tunis gde je centar zezanja i pijačarenja. Još na sve to, danas je petak, sveti dan u arapskom svetu. Kada bih sve ovo napisano preveo u jednu rečenicu. Preko 10km sam vozio prvom brzinom, cik cak između tezgi sa raznim glupostima. Od obuće, odeće do hrane, životinja i kristalnih čaša. Čak sam probao da odem i nekom drugom ulicom, ali nema svrhe. Okolne ulice su još manje i još je veća gužva. A glavna fora „braće“ je da kucnu rukom po bočnom koferu. Verovatno da vide da je pravi. Izvukao se i krenuo ka izlazu iz grada. Asfalt pun rupa i hupsera, a na dosta mesta prilično gladak. Sunčan je dan. 18’C, a u slušalicama EKV, „Stvaran svet oko mene“ A jedan stih kaže:…kao pušten sa lanca, kao lakši od vode…“ Lep osećaj. Put me vodi prilično blizu vode, mesta kroz koja prolazim su prilično siromašna. Nema mnogo meštana i ima dosta đubreta pored puta. Na više mesta vidim policiju, koja drnda lokalce, a mene puštaju mahanjem ruke. Male prodavnice, prodaja raznog voća i nekih začina uz sam put. Džamije u svakom selu i dugačke peščane plaže. Za 300km vožnje sam napravio dve pauze. Jednu na nekoj raskrsnici gde sam video dobru gomilu blokova i kamenja. Idealno da sednem i udišem Sunce. A bio sam i gladan. Malo hleba, tunjevine i posle koja kocka crne čokolade. Ono što sam zanemario je građevina iz koje je odjednom počeo ritual, ne zapevanja, već, ne znam arapski, tek poneku reč, ali ono što je taj „gospodin“ pričao, više mi zvuči kao da nekome „mater“ nego da drži molitvu, liturgiju ili kako se to već zove kod njih. I tako 10-15-20min. Druga pauza je bila na benzijskoj pumpi. Ne da sipam gorivo. Afrika ništa ne troši, već da popijem kafu. Dok sam pio kafu, sve pumpadžije i još neki radnici su se okupili oko motora i zagledali su bočni kofer na kome su bile zalepljene zastave zemalja u kojima sam bio. Jedan od njih zna svaku zastavu, a ostali aplaudiraju. Odlično je potkovan, čak je znao i zastavu Gruzije i Srbije. Jedino nije znao Nagorno Karabah i Crnu Goru. Kada sam izašao, pitaju me gde mi je zastava Tunisa. Vadim je iz kofera u celofanu. Ritualno predajem pomenutom gospodinu i on je zalepi na bočni kofer. Aplauz svih prisutnih. Nastavljam dalje i ostatak dana po magistralnim putevima, malo uz more, malo po mestima uz put. Grad Sus u kom sam sada, meni je jedino poznat kao mesto gde je bio veliki teroristički napad 2015 godine, kada je ekipa istrčala iz glisera i pobila neke silne turiste. Danas sam prešao skoro 300km, za sutra je planirano isto toliko, verovatno idem skroz na jug.

Suncan dan! Smesten sam u medini Tunisa(stari centar grada). Uske i prljave ulice, nacickane svakakvim prodavnicama. Danas je plan da stignem do Soussa. Direktno ima oko 120km Mojom planiranom rutom, uz more, malo preko 300km.