Za sve kolege koji su nestrpljivi da vide jaknu. Nesto izmedju ogrtaca Dzedaja i “Fala ti bako” dzempera, ali na tuniski nacini. ima ih u svim bojama i velicinama. Ova realno moze i za igranku, a i za borbe svetlosnim macem.

Gume su odlične! Prešao sam sa njima 5000km i kao da nisu ni načete. Nisu bučne pri velikim brzinama i prilično upravljive. Dobro se pokazale po kratkim off road deonicama. Za svaku preporuku.

Brodovi - 300 eur Gorivo - cca 350 eur Putarine - 100 eur Smeštaj i hrana - 500 eur Suveniri i gluposti - 150 eur Ostalo 100 eur Total 1500 eur Možda ima još nešto ili sam negde preterao, ali 100 eur gore, dole. Ako treba da se računa tura, računica je jednostavna. Evropa EU - 120 eur moto dan. Bez suvenira i gluposti. Severna Afrika, Gruzije, Moldavije ili neke slične zemlje - 70-80 eur moto dan. Naravno, Sve može jeftinije, ako se spava na divlje pod šatorom ili jede pašteta iz Lidla. Gorivo košta koliko košta. Ova računica(moto dan) pre dve-ti godine je bila za 20% manja

Obećao sam još na početku putovanja da ću napisati nekoliko redova/uputstava za sam Tunis. Za početak svima koji misle,žele ili planiraju da idu tamo. NEMOJ! Ja sam 2015 godine bio u Maroku i Zapadnoj Sahari, a u dva navrata(ne motociklom) bio i u Egiptu(ne samo u resortu već išao i u Kairo, Aleksandriju). Samo odlazak do Tunisa zahteva bar dve vožnje brodom, ako ne i 4.(JAdransko more u oba pravca) Da bi ušli u Tunis, nije potrebna nikakva viza, ali je potrebno da imate povratnu kartu iz Tunisa i obavezno rezervaciju preko Bookinga ili nešto slično. Ne znam koliko ste shvatili iz napisanog posta, kada sam ulazio u Tunis, ali velike šanse su bile da me ne puste da uđem. Bez ikakvog razloga. Sve sam imao od navedenog, nisam se pravio pametan(što ja ponekad znam, posebno pred organima policije, pošto se ne palim na "autoritete".) Jednostavno bio sam im sumnjiv! I to je to. I znate šta sam ja radio dok su oni proveravali moja dokumenta, da nisam potencijali špijun ili bilo šta...ćutao. Nekada jednostavno znam da je ćutanje blago. Seo sam na trotoar, otvorio tunjevinu i čekao. Shvatio sam da bilo koja moja reč, a da nisam pitan može da donese samo lošije pred ljudima koji ne znaju engleski niti znaju razlog zašto su me izdvojili iz mase, Sam Tunis kada sam smišljao putovanje je trebao da pude prolazna tačka, tj. malo da ga obiđem i da idem dalje za Alžir, obalom, pa zatim, iz Alžira u Španiju i nazad. Ali, za Alžir je potrebno dokumenata i dokaza za dobijanje vize više nego za USA. Čeka se više od mesec dana i ide se na neki poseban razgovor u njihovu ambasadu. Nema šanse! Samo Tunis i malo Italija. Pre nastavka čitanja, svima koji misle, žele ili planiraju da idu, još jednom. Nemojte! Ako želite da nešto vidite, uživate i svima pričate kako Vam je lepo bilo idite u Maroko! Mislim na motocikl. Ako hožete da odmorite i ronite idite u Egipat. Tunis, za i protiv: ZA 1. Jeftina cena goriva. Na pumpama zvaničnim oko 0.7 eur za litar. Na ulici kod preprodavaca, za strance 0.65, za domaće 0,55-0.6 eur. Poređenja radi, ako neko bude ovo čitao za 5 godna. Srbija 1.44 eur, Hrvatska 1,38 eur, Italija 1,86 eur, Albanija 1,5 eur 2. Prelepi predeli pustinje 3. Ko voli urme ima ih na svakom koraku. Protiv; 1. Bezbednost u saobraćaju. Ja sam bio u mnogo zemalja motociklom i do sada su mi prvo mesto delili Gruzija i Srbija, ali Tunis je definitivno zauzeo čelnu poziciju. Bez problema svi voze u konta smeru u vašoj traci, nema žmigavaca, noću ne pale svetla, prave se brzi, bitni i bahati(kao kod nas kada voziš BMW star 15 godina ili službeni pick up) 2. Putevi. Loši, skoro kao u Srbiji, ali sa jednom izmenom. Ležeći policajci. Napisao sam u nekom od postova, ali jednostavno ne može da se dočara nego samo uživo. Ima ih hiljade. Ogromni su. Neobeleženi, Vrlo često sa uljem pod njima. Ako malo brže naletiš na njega, motor skoči, a pri prelasku istog, kada ustaneš da bi amortizovao skok, zadnji kofer te udari u dupe. Nenormalno! 3. Hrana, ništa posebno, ako volite kus kus ili tajin(tradicionalna arapska jela) onda ste odlično, ali sve ostalo je bezukusno i loše. Kupovina u prodavnici se ne isplati. Cene su veće nego kod nas, a nema ni nekog izbora. Ja sam kupovao tunjevine i cherry paradajz, ali samo poredio i sve ostalo. Jeftini je jesti u lokalnom restoranu nego kupovati u prodavnici. 4. Videti i osetiti. Kako sam napomenuo bio sam u Maroku, tamo imate osećaj da ste na drugom kontinentu, imate mnogo izbora šta da se vidi. Ovde, vredi ili ne videti nekoliko stvari. Mos Espa - lokacija snimanja Star Wars - zapušteno, prljavo i sa mnogo dosadnih lokalaca. Oaza u pustinji - Kshar Ghilane. Napravljena za uzimanje novca od turista. Groblje srpskih vojnika - lep osećaj i shvatanje nekog drugog vremena Pustinja - osećaj da je oko Vas pesak i Sunce koje zalazi na horizontu. Pista Rommel - 20km puta sa dobrim asfaltom i krivinama. Na jugu Tunisa. Ko želi, može lepo i brzo da vozi, ali ako se uzme u obzir natovarenst motocikla i udaljenost od bilo čega normalnog, gubi poentu. Čak svaki zaseok u Italiji ima bolju i dužu rutu krivudavih puteva za uživanje. Sve ostalo, potpuno nebitno, loše ili prljavo. 5. Veoma prljava država. Na svakom koraku je đubre. Po samom gradu Tunisu je neverovatna količina đubreta, a po malim mestima čitave njive i proplanci su pod đubretom. Ne nisu deponije, već vetar raznosi ono iz grada. Stvarno užasno. 6. Ljudi - tužni, ružni i prljavi. Ja nisam video nijednu lepu devojku niti muškarca za svo vreme boravka tamo. 7. Mnogo VEOMA dosadnih preprodavaca, vodiča i prevaranata. Niko nije bezobrazan niti navalenta, ali su baš naporni. Bio sam i u Turskoj i u Egiptu, e tamo su pitoma jagnjad u odnosu na ove. 8. Siromaštvo - vidi se po ljudima da su Veoma siromašni. A siromaštvo stvara glad svake vrste. Ja se nijednom nisam osetio ugrožen, u smislu lične bezbednosti kada sam pešak, ali je veoma čudan osećaj hodati njihovim ulicama. Unosi neki nemir. A ko me poznaje zna da ja nisam neko ko se boji vetra, pogleda ili loših ljudi. Na kraju balade, kada se sve sabere, nema svrhe ići u Tunis zbog dva džaka peska ili urmi. Ako želite sve lepo na jedom mestu, idite u Maroko. Nema potrebe rizikovati sebe, motocikl i nešto zarad samo toga da kažete, bio sam. Italija je mnogo bliže, jeste i skuplja, ali je osećaj neprocenjiv. i posebno, neporediv. Još jednom za kraj, ako se predomišljate ili imate neku drugu želju da putujete, izbegnite TUNIS. Nadam se da sam nekome bar malo pomogao. Ili sam srušio planove. To je realnost. URME Jedan od VEOMA napornih likova na putu. A ovaj je bio i bezobrazan.

Moze. Samo ga rezervisi na vreme. Za ekipu koja ide tim brodovima nema sezone. Stalno je sve puno. Javi se slobodno ako ti treba bilo kakva informacija. I ako mozes, sutra procitaj moj post o Tunisu.

U pravu si, ipak se poznjemo malo duže, ako se ne varam, upoznali smo se 2010. godine u Ljubljani. Pišem sutra sve vezano na tu temu.

Honda Africa Twin Adventure Sport 2022 Posle boravaka na KTM 1190 R 2015(38000km), BMW R1200 LC 2017(12000), BMW F800GS 2010(5000km), BMW R1200 GSA 2013 (85000km) Suzuki V Strom 650 2009(75000km), Kawasaki KLE 500 1998( 11000km) nekoliko japanskih modela na kojima sam imao 3-5000kom. A osim toga vozio SVE baš sve modele Harley Davidson i Royal Enfield motocikala. Takođe, testirao i nekoliko modela Triumpha. I probao na više dana pojedine modele Honde(AT DTC, H-Adv, NC750x) i KTM-a(790,890,1290) A osim svega navedenog bio vlasnik nekoliko skutera sa kojima sam prešao 5-10-15-20-30000km I pored svega navedenog, bio vlasnik nekoliko hard enduro modela Husqvarna 310 i KTM EXC 350. I vozio na Tari i imao značajan broj radnih sati(ne kilometara) sa modelima Husaberg, KTM 250,450. Sve ovo gore što sam naveo, majke mi ne lažem. Nekom malo, nekome mnogo, meni, tako je kako je. I ovo je napisao ne da bih se hvalio, nego da bih nekom sumnjivcu dokazao da sam bar malo merodavan da dajem neku kritiku ili sud. Zašto sam odabrao Honda AT, a ne neki drugi model? Kako sam napisao na početku putovanja, sa BMW om sam se rastao još 2018. godine i on više uopšte ne ulazi u razmatranje da se družimo u smislu ja vlasnik, on moj. KTM-a 1190 R sam prodao i na njemu sam imao dve zamerke. Previše greje i posebno leti imam osećaj da vozim roštilj, a ne motocikl. I mnogo je jak. Neki bi rekli, to se traži, a ja koji idem na ova velika putovanja ne treba mi to. i najveća mana toga "mnogo je jak" je brza potrošnja guma i lanca. Meni nijedne gume na njemu nisu potrajale duže od 8-9000km, što je meni baš malo. A ja nisam baš neki cepač. Sve ostalo vezano za KTM-a mi je bilo skoro savršeno. Upravljivost, kočnice, udobnost, zaštita od vetra...i ta snaga koja mi je stavljala osmeh na lice. Izbor kod kupovine je pao na nekiliko modela: KTM 890 R KTM 1290 R Triumph Tiger 900 Rally Pro Honda AT AS Prva dva su odmah otpala. Prvi što nije baš za duga putovanja, a drugi zbog previše konja i cena koju nisam bio spreman da platim Izbor je pao na Triumpha i Hondu. I moram da priznam, bila je borba u mojoj glavi. Jedina stvar koja je prevagnula ka Hondi jeste lakoća prodaje polovnog motocikla. Pošto u zemlji Srbji postoje dva moto brenda koji se lako prodaju BMW i Honda. Sve ostalo ide, ali je muka i spuštanje cene. A mislim da ne postoji mučnija stvar kod mene nego da prodajem neko vozilo preko oglasa. I nisam se prevario. Honda Africa Twin je ono što meni treba. 1. Pouzdan motor. Honda-Japan. 2. Dovoljno jak agregat 105 ks 3. Dobra zaštita od vetra koja može i da se poboljša za 50 eur. 4. Mala potrošnja ( na ovom putovanju mi je trošio od 4.5-5.2l) prosek. Jedino kada je trošio više jeste 5.8-6 L kada sam juče išao auto putem i brzina je bila 130-150km/h, konstantno 500km. 5. Udobnost. Fabričko sedište jeste malo lošije, ali se sredi za 100 eur i bude savršeno. 6. Ponašanje u voznji. Odlično. 7. Režimi vožnje,kočnice, održavanje... 8. Cena, više nego odgovarajuća za ovaj motocikl. 9. Servisni intervali 10. MOJ! Ne želim da ga više poredim ni sa jednim motociklom, svako ima svoje shvatanje i viđenje istog, ovo je moje. MOLIM VAS, nemoj te da raspredate koji je bolji i da ovu temu pretvarate u prepucavanje. Ja bih da ipak ostane ovo u temi PUTOPISA. Ako ipak želite, otvorite temu posebnu i pozovite me, rado ću da uđem u najsitnije detalje po pitanju svakog modela. Hvala!

Put me je vodio od Pule, kroz tunel Učka, pored Rijeke i preko Gorskog Kotara ka Zagrebu. Vreme više nego odlično, svo vreme, čak i na najvišim tačkama preko 15’C. Za razliku od dana kada sam odlazio, ovo je prilično blizu savršenom. Bez snega, kiše ili hladnog vetra kroji prodire kroz sve slojeve. Malo sam nabio tempo pa sam brzinu konstantno držao od 130-150km/h. Pravi i dobri putevi dozvoljavaju takav tempo. 670 km i u ovome danu. Uvek na kraju ovih putovanja, imam osećaj da sam bio odsutan mnogo duže nego što jesam, uvek drhtim i uvek sam previše uzbuđen kako se približavam kući. A kući ekipa drugara i moja deca koja me uvek čekaju posle ovakvih avantura. Druženje, priče i planovi za neka nova putovanja. Naravno i da se nazdravi, za dobrodošlicu! Ovakva putovanja ostave trag i čovek se definitivno promeni. Nadam se na bolje… U narednih nekoliko dana ću napisati nešto o Tunisu i o motociklu sa kojim sam putovao. Hvala svima koji prate moje ludorije, putovanja i lutanja. Još jedan DJIR je uspešno završen! Sledeći, malo veći, na jesen.

Danas je bio „tranzitni dan“. Sa početkom oko 9h ujutro od grada u kome sam noćio, pa pored Ankone, Riminija, a levim okom sam video i San Marino. Posle toga su došla mala mesta uz Jadransko more i u daljini se videla Venecija. Gužva na putu prema Trstu i idem ka Kopru i Istri. Prvi put ulazim od Kopra ka Istri, a da nema graničnog prelaza i čudno mi je da su sve cene u eurima. Završetak dana je u Puli. Ukupna kilometraža za današnji dan 678 km. I sutra će biti možda malo manje, koliko ima Pula – Beograd. Da ne bih ostao samo na ovome napisanom, nekoliko stvari vezanih za opremu, a pitalo me je nekoliko kolega. Odelo - Alpinestar Durban. Goretex. Staro skoro 10 godina i ovo mu je poslednja vožnja sa mnom. Po mojoj proceni, prešlo već oko 200000km na meni, po raznim vremeniskim uslovima i raznim meridijanima. Čizme – Alpinestar Toucan. Goretex. Stare koliko i odelo, ali nošene samo na velike ture, pa samim tim imaju još da gaze. Kaciga – Scorpion ADX 1. Odlična kaciga kupljena u MaxMoment prodavnici. Najbolje što može da se kupi za vrednost. Ima je u raznim bojama, ali meni je bila interesantna baš ova šara,sivo i narandžasto. Mislim da je dobila i naslednika ADX 2. Jedina mana joj je što je ispod 5’C malo hladnija, ali se to lako reši podkapom ili bandanom. Rukavice – tanke Revit’(u fazi raspadanja i njima je ovo popslednja vožnja) Debele zimske – Eska, Goretex. Odlične rukavice kupljene pre 7-8 godina u Ljubljani. Naš pesnik Tin Ujević je jednim stihom opisao ovo moje putovanje, a i sva prethodna koja sam vozio,putovao. „Mi smo išli putem.Put je bio dug. Kasno opazismo da je taj put krug.“ P.S. Neka se ne ljute drugari iz Pule što se nisam javio da popijemo piće. Došao da vidim sina i ranom zorom ka Beogradu. Dolazim opet u 4-tom mesecu pa se družimo.

Ko je izmislio onu Amalfi obalu, ni pakao mu neće teško pasti! Iskreno, na mnogo mesta sam bio, obišao video, osetio, ali ovo što se naziva Amlfi obala. Od grada Salerna do grada Sorentea, je najlepše što sam video. Ili bih ipak stavio u TOP 5. Ali stvarno svaki kutak ostavlja bez daha. Gde god uperiš kameru i šta god da snimiš, ne možeš da omaneš. More, planine, kuće, ljudi,plaže,čamci, ptice…ma sve je savršeno, osim. Puteva i gužve. Od početka do kraja ove „obale“ ima oko 60km. I to je toliko naporno za vožnju da ne može da se opiše, još je sada van sezone. Mogu da zamislim šta je tokom leta. Putevi su veoma uski, kada ulaziš u lakat krivinu, ozbiljno treba da „poljubiš“ svoju stranu puta. Više puta me je iznenadio neko iz suprotnog pravca, a u mojoj traci. Ruka me je ozbiljno bolela od kvačila. 1-2 brzina, maksimum. Sećam se da sam jednom prebacio u 3-ću. Ili nisam. U svakom slučaju, ovo mesto treba da se obilazi 7-10 dana, a ja ga prešao za pola dana. I nije baš neki podvig. U jednom malom mestu upoznajem brata italijana na Hondi CBR 1000. Malo pričali, on častio sladoled, odveo me do fabrike Limočela(kupio sam dve flaše) Uz stisak ruke i obećanje da ako nam se opet ukrste putevi, ja častim. Nastavljam ka Napulju sa leve strane, a na desnoj mi je vulkan Vezuv. „Tako mi Vezuva“ bi rekli Smuk i Salaso, sporedni junaci stripa Kapetan Miki. Svraćam u grad Pompei, da popijem kafu i kažem da sam bio, a ostatak dana provodim na magistralnim i auto putevima u nadi da stignem što više. Bilans dana je oko 480km i sada se nalazim u gradu San Benedetto del Tronto, na samoj obali jadranskog mora. Sutra idem još ka severu, kod Venecije malo desno i kako krajnja točka bi trebala da bude Ljubljana.

Italiano vero! Due pale di gelato. Pistacia e lemone.

Hvala! Ovaj put preskačem Istru. Verovatno spavam u Ljubljani. Dolazim sredinom 4-og meseca u Pulu pa se družimo.

Ne treba carnet. Objašnjavam sve u jednom postu kada se vratim nazad. Hvala što pratiš!

Današnji dan zavšavam u malom mestu pored Salerna Vietri del Mare Ne znam šta znači ovo VIETRI, ali ovde duva vetar baš ozbiljno. Sve ruši pred sobom. Danas nisam hteo da pravim nikakvu kilometražu pošto nisam znao kada će stići brod. Malo sam obišao Salerno, a zatim došao u ušuškani smeštaj u navedenom gradu. Odavde počinje Amalfi obala, kojom ću sutra da idem ka Napulju pa dalje prema Peskari, Ankoni i Riminiju. Videću gde završavam sutrašnji dan dan. A imam sutra i jedno lepo mesto da obiđem, pa sve zavisi od zadržavanja na istome.

Salerno, Italija

Naravno da mogu da se kupe i u samoj luci, ali je pitanje da li ima mesta. Ja sam to pokusao 2019 godine u Palermu i jednostavno je sve rasprodato. Uvek postoji mogucnost da ne stignes, ali su vece sanse da je brod pun i nema mesta. Ja sam za ovo putovanje karte kupio 10 dana pre polaska, kada nije sezona i jedva sam ih nasao. Cak nisam ni luke mogao da biram. Mislim na Italiju, vec je bilo, daj sta ima i kada ima.

“Pomorac sam majko na belome brodu” Napisali i otpevali momci iz Pule. Plovidba je bila relativno mirna. Ljuljanje i pomeranje centra ravnoteze je sastavni deo boravka na brodu. I uvek kad idem brodom najvise mislim: “Da li je sve u redu sa motorom, da li su ga dobro vezali? Da nije neki “brat” sa viljuskarom zakacio bas kofer na daljoj strani motora dok je ovaj klizao niz potpalublje!?” Na prethodnom putovanju su jednom starijem italijanu koji je vozio Kawasaki Versys oborili motor dok su ga vezivali. Bilans pada: retrovizor i vizir pukao na pola. Nemam dobar savet za ovakve situacije, ali mogu da napisem sledece, pa nekome mozda pomogne. Brod: karte se kupuju online. Drač - Bari od 75 eur pa navise Cena zavisi od toga sta ste uzeli za nocenje. Postoji vise opcija: bez icega, sa pilotskim sedistem, sa deljenom kabinom, sa kabinom u unutrasnjem delu broda, sa kabinom koja ima prozor i gleda more i naravno apartman. Sve parametre ponude otkucate i dobijete cenu za zeljeno putovanje i opciju. Ja sam od Draca do Barija platio 107 eur. Sa kabinom. Razlika od 20-30 euro da imate svoju kabinu je neprocenjiva, posebno kada idete kada africkim lokacijama. Chivitavecchia - Tunis - 87 eur. Imao sam pilotsko sediste posto je brod bio prepun i nije bilo mesta. Prilicno neudobno za nocenje i posebno stresno kada dodje do odlaska u toalet. Posto isti delis sa svima koji nemaju kabinu. A u tadasnjem slucaju 100-150 osoba. Pri dolasku u luku, prvo se uzima papirna karta, a onda sa njom pitas nekoga: Gde dalje? Svuda je drugacije pa ce svako morati da koristi za sebe znanje stranih jezika ili komunikacije osmehom i rukama. Kada se prodju sve kontrole(pasoske, vizualno-pregledne), uglavnom dosadne, posebno u arapskim zemljama ulazi se na brod. Motocikl se parkira na mesto gde Vam oni pokazu. Stavlja se na copavu(nikako na centralni). Obavezno ugasiti alarm(ako imate) Uzimate stvari i odlazite ka recepciji. Ako imate kabinu dve su opcije ulaska u istu. Sa kartom na recepciji dobijate kljuceve ili je sama karta kljuc za kabinu. (Ako ima magnetnu traku) Hrana na brodu. Dosta skuplja i ne bas kvalitetna. Iskreno, izbegavam. Kupim u prodavnici na kopnu i jedem kvalitetnije i za mnogo manje para. Jedino sto placam na brodu caj(2 eur) ili kafa(2.8 eur) Kada jednom odete od motora, pristup istome nemate dok ne stignete da destinaciju, tako da uzmite sve sto Vam ie potrebno za boravak na brodu. Tunis - Salerno 117 eur(sa kabinom) Sve navedene cene su Motor + Ja. Na samom brodu cim se isplovi iz luke nema mreze za telefon i interneta. Postoji na nekim brodovima opcija da se kupi internet, ali je on bas slup i veoma los. Na brodu ima mnogo tamnoputih cudnih, namrstenih i nasmejanih. Naravno, uvek se nadje neki drugar koji je na dva tocka sa koji moze da se caska na nekom od jezika o gumama i motornim uljima.(nepresusna tema kada su motocikli u pitanju) Brod je prilicno velik, pa moze da se se napravi dobra setnja i uziva u pogledu i zvuku mora. Ako ste blize obali, naidje i poneki galeb. Nemojte nikako da ih hranite, u dosta zemalja je to kaznjivo. Galebovi su veoma agresivni i mogu da Vas povrede. Nije lose kupiti tablete protiv mucnine i popiti na ulasku u brod. Od njih ce Vam biti dobro, a i bolje se spava. Kada brod pristane u luku, dobijate obavestenje preko razglasa kada mozete da krenete ka garazi. Lagano spakujete motor i polako, kako Vam daju komande idete ka izlazu i pasoskoj kontroli. Napomena: oprezno kod ulaska i izlaska sa broda. Sve vreme vam je podloga metal i zna da bude mokro ili cak klizavo. Nema zurbe. Niko Vas ne pozuruje. Srećno!

Leto se pojačalo. Danas je doguralo čak do 30’C. Odlazim iz smeštaja i opet kroz „buvljak“ po celom gradu. Ovde je svaki dan pijaca. Kao je rekao je rekao Sergej Trifunović u filmu „ Karaula“ „Ovi kako da ne znaju da se zezaju, da izlaze, jure devojke, samo se nešto grupišu!“ Isplanirao sam da danas obiđem jednu bitnu lokaciju i da time štavim tačku na boravak u Tunisu. Grad koji se nalazi 75 km zapadno od grada Tunisa. Menzel Borguiba. Nipočemu bitan, čak je sam grad po mojim merilima obična varošica, ali na perifieriji tog mesta je groblje srpskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu. Na dolazku tamo, na samom ulazu se pojavio jedan čovek. Predstavio sam se ko sam i odakle sam. On ne zna engleski, ja ne znam francuski, ali sve smo se razumeli. Otvara mi kapiju, uterujem motocikl i idem za njim. Mir, tišina, samo ptice svojom pesmom kvare ili ulepšavaju ovo mesto. Osecaj je baš čudan. Imena ljudi ispisana. Jedinica kojoj su pripadali. Grad iz koga su došli. A te ptice, ne prestaju. Dan sunčan. Miriše tek pokošena trava. I negde u daljini še čuje muzika. Neki marš. Ovo poslednje sam izmislio ili možda nisam. „Tamo daleko, daleko do mora, tamo je selo moje…“ Proveo sam neko vreme. Na kraju se zahvalio gospodinu i častio ga. Malo više. I osmehom i rukama mu objasnio da se uvek postara da bude čisto. MOURTS POUR LA PATRIE (Poginuli za državu) Seo sam na motor i krenuo nazad ka luci. Usput dopunio rezervoar i kupio klopu za brod. A u luci…carinska kontrola. Mislim da sam 15 puta pokazivao pasoš. Pa karte, pa saobraćajnu od motora. Pa onda neko čekanje. Opet sam na istom brodu kao kada sam dolazio. Samo sada imam kabinu. I dva drugara koji voze KTM-a. Imamo zakazanu klopu za kasnije i raspravu o gumama i motornom ulju. Au Revoir Tunisia Benvenuto Italia

Za naše dedove koji su bili dobri ljudi! Menzel Borguiba, Tunis Srpsko vojničko groblje Slava im!

Kada zavrsim pitovanje, napisacu poredjenje Egipta(bio dva puta, ali ne motorom, nadam ss sledece godine) Maroka Tunisa Cisto da ko je bio moze da stekne neki realan utisak.

V Strom 650. NOV!

U Tunisu je došlo leto. Danas je bilo 28’C. Temperaturni šok za mene. Malo zam duže spavao pošto sam do kasno radio, pa kada sam u 10h izašao i seo na motor. Vrućina. Još je mesto Sousse na samom moru, pa u glavi odmah idu razmišljanja o peškiru i japankama. Plan je bio da idem do mesta Bizerte, prolazeći pored grada Tunisa, ali sam odlučio da skratim moto dan i ostatak provedem u šetnji po samom gradu, a odlazak u Bizerte da ostavim za sutra pre odlaska na brod. Grad Tunis, ništa posebno, čak tužno. Veoma prljav, neuređen i haotičnog saobraćaja. Vrlo malo se poštuju pravila, prednost i logika. Skoro nijedan dvotočkaš nema tablice, a automobili su u velikom procentu ozbiljni krševi. Policije i vojske ima mnogo i ništa ne rade. Zaustave nekoga, ali sve je to nebitno u odnosu na celokupno stanje. I danas je bio pijačni dan u ovom gradu. U celom gradu. Sve ulice su bile krcate tezgama, kolicima, kutijama. Ono što se najviše prodaje je nošena odeća i obuća i toga ima nenormalno mnogo. Bukvalno svaki drugi štand/tezga. Posle voće, povrće i neverovatan broj prodavaca slušalica za mobilne telefone. U svim bojama. Samo staro jezgro grada(Medina) je slična kao i svuda. Mnogo prodavnica sa suvenirima i dosadni prodavci koji vuku za rukav ako samo malo baciš oko. Ja imam običaj u svakom gradu kada šetam da sednem negde gde je prometno, kupim vodu, sok ili nešto da grickam i promatram ljude. Ponašanje, priču. Moram da kažem, ovo ovde je nešto najbezličnije što sam video od svih putovanja. Ljudi su umorni, tužni i loše obučeni. Ne bih sada da ulazim u detalje, ali stvarno imam sa čim da poredim i ne pričam napamet. I ono što mi je čudno, za 3-4 sata koliko sam šetao po gradu, ja nisam video lepu devojku, a ni lepog muškarca. Baš čudan narod. Ili sam ja čudan. Dok sam sedeo, na obližnjim kolicima sam kupio ceđeni sok od ananasa. Sipaju ga u plastičnu flašu od vode i to košta 1 eur. Sutra 120 km i moram da budem do 16h u luci. P.S. Ležeći policajac u Tunisu. Mnogo opasnije izgleda uživo. Nema šanse, sa bilo kojim vozilom da ga preletiš. Ide širinom cele ulice, dužine je oko 2.5m, a visine od 20cm do 80 sm(ne šalim se) kao brdo od asfalta. I najgore je što većina nisu označeni. Već kada naletiš na njih, malo prikočiš i ustaneš sa motora. Mene je 2-3 puta zadnji kofet udatio u dupe od skoka.