Jump to content

Moto Zajednica

Saša Jack

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    1444

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: Saša Jack

  1. Saša Jack
    Loše sam spavao noćas. Uzbuđenje pred izlazak iz Omana, takva noć ili nešto treće. Iz Nizwe krećem već oko 8h ujutro. Doručak kod lokalnih indusa i žurba da se što pre uđe u UAE. Danas popodne imam dogovoreno online uključenje, na Moto radionicu, da malo pričam sa učesnicima o putovanjima, bezbednosti i uživanju na dva točka negde daleko od svoje kuće. Na putu se mimoilazim sa grupom motociklista, a na granicu stižem već oko podne. Jedan od graničara Omana koji se predstavlja kao PR za turizam me zamoli da se pomerim u stranu i postavi mi nekoliko pitanja o: čistoći, bezbednosti, putevima, internetu, ljudima…u Omanu. Put me dalje vodi kroz grad Al Ain, a zatim se parkiram na lokaciju gde se uspešno uključujem na Moto Radionicu. Abu Dhabi je već bio spreman za moj dolazak i sve zastave emirata su bile visko dignute, Sunce je sijalo punom snagom, a ptica nije bilo, inače bi i pesma bila uključena u doček. Kroz grad nema gužve, dan vikenda, a ispred hotela pričam sa „bratom bajkerom“ lokalnim vozačem za dostavu hrane. Njih ovde ima na stotine, Dubai, Abu Dhabi. Svi na malim Hondinim motorima, svaki dan rizikuju život u haotičnom saobraćaju ova dva grada. Naravno, za male pare i neki bakšiš koji ovde nije baš česta pojava. Na recepciji osoblje shvata da imam kameru na kacigi i malo se igraju praveći svoj lični rijaliti program. Sutra sam u ovom gradu koji ima mnogo toga da pokaže. Dan predaha pred povratak u Dubai.
  2. Saša Jack
    https://youtube.com/shorts/02rQzDhtB3s?si=G5g5OtVRMC5EBB3Z
  3. Saša Jack
    Najhladniji i najteži dan za vožnji od početka putovanja. Volim kišu! Ali toga ovde nema. Samo jak vetar, koji uvek duva sa boka. I nosi pesak na put. Vrlo česti su saobraćajni znaci koji upozoravaju na to. Danas sam prešao 380km i sve vreme je bila borba sa vetrom. Čim se malo smiri, ja ubrzam, a on me udari i upozori da je još uvek tu. Stajao sam nekoliko puta, što zbog goriva, a jednom na parking da malo odmorim leđa i vrat od udara vetra. Iza mene staje auto, izlazi čovek i pruža mi kesu. Ne zna engleski, ali gestikulacijom pokazuje da je hrana. Daje mi kesu, poklanja se i odlazi. Omanci, predivni ljudi. Na sledećoj pumpi baš to ručam. Kajgana, malo ljuta, sočivo i parata hleb(slično kao naše palačinke, samo malo slanije i mekše). Nastvlja se borba sa vetrom i vetrenjačama. I na polovini dana stižem u grad Nizwa. Poznat po tome da je on bio glavni grad Omana pre mnogo vekova. Veliki broj prodavnica nakita, pokazuju da je ovde srebro i predmeti od njega venom zastupljeni. Ima mono i bižuterije, ali omanski tradicionalni nož(Khanjar) od srebra je veoma lep i unikatan. Simpatični Souq(pijaca/buvljak), tvrđava, sunčan dan i eto razloga za osmeh. Danas je petak i njima je to vikend. Mnogo porodica se šeta po gradu. I ono što mi se mnogo sviđa u Omanu, jeste da prodavci nisu nimalo dosadni. Možeš da gledaš, probaš, pipneš…i nema „uletanja“. Sve suprotno od Tunisa. Ovo mi je poslednja noć u Omanu, sutra prelazim granicu i idem ka Abu Dabiju. Drugi grad po veličini u UAE.
  4. Saša Jack
    Slalah je bio pust kada sam jutros krenuo dalje. Radni je dan, bilo je oko 8.30h, a ulice puste kao u Beogradu nedeljom prepodne, pa i još manje. Grad je drugačiji od ostalih u Omanu, po tome što je najjužnije i samim tim je veoma zelen. Ima dosta palmi, zelenog rastinja i meni nepoznatih sorti drveća. Bio samu dosta sličnih gradova u prethodnim vožnjama i moram da priznam da se ovaj grad ništa bitno ne razlikuje od nekoga u Maroku, Tunisu ili Zapadnoj Sahari. Izlaskom iz grada, penjem se na 600-700 metara visine i tu počinje da duva jak bočni vetar, koji me prati veći deo dana. Vetar je na trenutke bio toliko jak da nisam smeo da pređem 60-70km/h, a gurao me je iz trake u traku. Danas je bio „tranzitni dan“, onaj koji ima za cilj da se pređe što više km da bi se stiglo na željenu lokaciju. Usput na benziskoj pumpu srećem dva pripadnika nemačke nacionalnosti na KTM motociklima. Prvi motociklisti koje sam sreo od kada sam krenuo da vozim ove krajeve. Malo smo pričali, uglavnom ko je bolji, lepši i brži. Ponudio sam se da ih počastim nečim osvežavajućim, ali to ne postoji u njihovom rečniku. Da nekome platiš. Uz stisak ruke nastavljam dalje. I ceo današnji dan sam vozio kroz pustoš, pesak, kamen, vetar…i jedan zamalo incident sa kamilom koja je istrčala na put. Trenutno sam u gradu Haima, vrlo blizu granice sa Saudijskom Arabijom. 550km danas, a za sutra planirano malo manje, cilj je grad Nizwa. I to će mi biti poslednja noć u Omanu. P.S. Gorivo u Omanu je oko 50 euro centi, a u UAE 60 eur centi. U prevodu 3x jeftinije nego u Srbiji.
  5. Saša Jack
    Shvatio sam danas da je Salalah grad u kojem sam bio motociklom najdalje od moje kuće. 6099km. I to kada se stavi na Google mape, putevi kojima bi išao kući nisu baš logični ili mi treba pancir prsluk. Ceo dan sam proveo vozeći se po gradu. Obišao njihovu pijacu, zelenu i riblju. Na ribljoj kupio odličnu ribu, salatu i pirinač. Sve spremljeno i lepo upakovano. Kao da radim za Wolt. I to je sve koštalo oko 8-9 eur, a ima za dobra tri obroka. Obišao centar grada, obode grada i plažu. Otišao čak i do jednog od vodopada kojih ovde ima nekoliko i svi se nalaze malo van grada. A baš taj na koji sam otišao, zabranjen prilaz. Da li nešto rade ili nemam pojma, uglavnom pogledao sam na internetu šta propuštam i shvatio da i preostala dva nisu ništa posebno, a treba da se vozi do njih preko 30km. Dan sunčan, čak i previše topao. 30’C. I ceo dan vozim u bermudama i majici kratkih rukava. Grad nije mali, ali gužve u saobraćaju uopšte nema. Moderne građevine i kuće, ali i dosta pustih i kuća u lošem stanju. I na više mesta kamile šetaju, ne baš po centru grada, ali kao da su "krug dvojke" u Beogradu. Nemaju nikakvo šetalište uz more, već jedna dugačka plaža koja je postala posećena tek kasno popodne. Iskreno, očekivao sam za nijansu više od ovog grada, ali imam osećaj kao da je sada skroz van neke njihove sezone. Sutra idem polako ka UAE. 550km sutra.
  6. Saša Jack
    Hvala na lepim recima. Nema ničega. Fabrički model. Nudili su mi jedino nosac za telefon, ali ja koristim navigaciju, pa sam poneo svoju i montirao. Mogao sam da uzmem i GS-a, ali vise kosta i nemam toliko alata da nosim sa sobom. Iskreno, zeleo sam ovaj motocikl da vozim posto imam ponudu da uzmem jedan u Srbiji za off road. Pa da vidim kako lezimo jedan drugome. A to sredjivanje motocikla prema potrebama i zeljama….neko preteruje, ali na svakom fabrickom modelu treba bar neka izmena.
  7. Saša Jack
    Mačka mi je popila vodu! Znam da neverovatno zvuči, ali tako je. Svaki put kada spavam pod šatorom, kupim flašu od 2L vode, da ima za kuvanje, umivanje, pranje zuba. Tako i ovaj put. Pred spavanje sam je ZATVORIO sa čepom. Stvarno. I ostavio ispred šatora. Tu se muvao i neki mačor, mačka…žuto. U toku noći sam čuo da nešto radi napolju, a ujutro kada sam ustao, flaša sa vodom je bila 10m dalje, otvorena, i voda prosuta. Kako je otvorila, nemam pojma. To je to! Osveta što sam zauzeo teritoriju. Pakujem opremu, do obližnjeg gradića svraćam, kupujem vodu, sok i tunjevinu. Danas imam dosta da pređem pa sve nekako ide u letu. Put me vodi kroz prostrane ravnice, čitaj: pustinja, koja se proteže dok pogled može da obuhvati, a onda još jedno razočarenje. Put koji je treba da vodi uz more do samog grada Salalah (cilj ovog dana) je zatvoren. Ne znam zašto. Vojska stoji i samo pokazuje na desno. „Od kada je vojska zatvorila put, svi idu preko moje njive!“ Slična je kilometraža, ali jedan vodi pored mora, a drugi preko planina i pustinje. Oko 400km vožnje kroz pustinju. Tek poneko seoce, bez ičega. Male grupe kamila uz put. Benzinske pumpe na svakih 100km ili više. Pustoš, divljina, a nigde nema hlada. Naiđe poneki kamion, svirne u znak pozdrava ili podrške. Nagde na izmaku snaga, na jednoj zgradi piše „Restoran“. Stajem, bar da nešto kupim, a unutra, ništa. Od svega imaju samo nekoliko konzervi 7Up-a i to je to. Nema vode, ni hrane. A ekipa koja sedi unutra, zadnji put je tuš videla u osnovnoj školi. Podigli noge, muve oko njih i vodi se neka rasprava. Svi me pozdrave i nastave svoju diskusiju. Uzimam piće, sedam na raspali krevet ispred, otvaram tunjevinu i uživam u hladu i dosadnim muvama. U grad Salalah(drugi po veličini U Omanu) stižem predveče. Ovo je najdalja točka mog putovanja. Od četvrtka krećem polako ka UAE.
  8. Saša Jack
    Možda neko ima želju, ali meni je ovo već bar 10-ti put, da ceo dan vozim kroz pustinju. Vetar udara sa svih strana, Sunce je uvek na pogrešnom mestu i nema nigde hlada. Ujutro sam se brzo spakovao da bih prešao što veći broj km. Pred kraj pakovanja, odjednom dolaze 4-5 Toyoti. Hilux i Land Cruiser(Narodna vozila) i na obali postavljaju nešto za hvatanje ribe. Znatiželjno zagledaju motor i naravno postavljaju pitanja. Ova ekipa, niko ne zna engleski. Pa samim tim je i komunikacija bila na 5 arapskih reči koje ja znam i na onoj najbitnijoj: Yamaha. Malo su postali dosadni pa sam brzo otišao. Ceo dan sa obe strane puta, pustinja. Pesak, kamen, zemlja. Više od 300km, sa ukupno dve benzske pumpe i to je to. Pred kraj dana nailazim na neki „grad“, koji još to nije. Zove se Duqm. Svi veći putevi su napravljeni, raskrsnice, osvetlenje…ali nema kuća, tek se grade. I cela okolina je veliko gradilište. Dan završavam na plaži izvan mesta koje se zove Ras Madrakah. Udaljen sam od vode 30-40m. Čujem kako udaraju talasi. Još jedna noć pod šatorom. Sutra kasno popodne, Salalah. Tamo ostajem dve noći. Moram da priznam da su svi ljudi VEOMA ljubazni. Poklone se, nasmeju i kažu Welcome to Oman!
  9. Saša Jack
    Današnji dan je planiran za veću kilometražu i kampovanje na kraju dana. Negde pored vode, gde se čuju talasi. Ovde je mnogo dobro što svako jutro, iako nije sunčano, ima svoju toplinu i odličnu temperaturu da se vozi i rano ujutro. Nedelja je ovde kao nama ponedeljak pa je bilo malo više gužve do izlaska iz Muskata. Posle su došli mli gradovi, sela i zaseoci. Sve vreme na levom boku mi je more, a tek ponekada se izgubi kada put počne da krivuda. Krajolici se menjaju i neprestano sa desne strane red litica i kamenja, pa onda palmi i nekog čudnog drveća, a zatim velike peščane dine koje pod naletima vetra razbacuju pesak svuda unaokolo. Svako manje mesto ima školu, a varošice kroz koje sam prolazio čak fakultet ili neku višu školu. Do 1970-te godine u Omanu je bilo tek tri osnovne škole i samo jedan fakultet. Sin tadašnjeg Sultana, preuzima tron i započinje veliku reformu, školstva, zdravstva i otvaranja države ka okolnim zemljama i svetu. Moram da priznam da uglavnom svi znaju engleski, čak i deca i svi putokazi, javni nazivi i natpisi su ispisani na oba jezika, arapski i engleski. U nekim trenucima put je bi pokriven peskom i morao sam oprezno da vozim. Pred kraj dana nazlazim jednu zabačenu plažu i postavljam šator. Put do nje nije bio nimalo lak, staza sa utucanim kamenom i pesčani puteljci. „Teški putevi uglavnom vode do najlepših destinacija“ Danas sam prešao 560km. Imam još oko 800km do grada Salalah koji će biti najdalja tačka ovog putovanja, posle toga se polako vraćam ka UAE.
  10. Saša Jack
    Vidimo se sledece zime
  11. Saša Jack
    Sunčan dan i sve izgleda lepše, bolje, nasmejanije… Prethodno veče sam želeo da vidim centar Muskata, pa sam zamolio na recepciji da mi pozovu taxi. Gde želim da idem: „City center“, misleći na centar grada. Taxi dolazi i idemo. Ja uvek u stranim državama posebno ovakvim, cenu ugovorim unapred, a i sve vreme vožnje pratim mapu. I odmah mi bi čudno, ide van grada, ka aerodromu. Pitam: „City center!?“ Da, odgovara vozač i dovozi me u tržni centar koji se zove: „City Center“. Ehhhhh Malo provodim vreme i idem na spavanje. Danas opet zamolim na recepciji, Downtown... Može i taxi me stvarno odvozi na lokaciju koja na mapi ima takav naziv. Odustajem i nastavljam da pešačim tražeći plažu, lepo pogled i mesto od istorijskog značaja za ovaj grad. Plaža je bila savršena, hodao sam njom nekih 5km. Malo obuven, ali više bos. Mnoštvo galebova, vetar sa mora, talasi…neki zvuci u daljini koji čine da se bolje osećam. U lokalnom kafeu, pijem ceđenu pomorandžu i kafu. Inače, ovde je potpuno bezveze piti bilo šta od sokova a da nije ceđeno voće, ima svih varijanta i mikseva. Nastavljam dalje. Subota je. Ovde je vikend petak i subota, nedjelja je radni dan. Na mapi vidim da imam 3-4 km do starog grada i krećem ka njemu. U jednom trenutku zaustavlja se neki beli auto. Unutra momak/čovek, pita da li mi treba prevoz? Zahvaljujem se, ali on pita odakle sam. Na moj odgovor, kaže da uđem i da može da me povede gde želim. Kada sam sam, uvek razmišljam šta je najgore što može da se desi, pa ništa. Ulazim u auto i počinje ono što ja zovem: „Direktno uključenje u program!“ Odakle si, šta radiš ovde, … On je iz Libana, ovde živi već godinu dana, radi… Počinje da se žali kako su ovde ljudi zatvoreni, nisu druželjubivi…bolji su u Dubajiu. A onda pita kako u Srbiji reaguju na gej populaciju. Ja malo ublažim informaciju i nasmejem se. Mogli bi negde na kafu, predloži on, možemo odmah i do hotela mog na kafu. Mislim da nema potrebe da idemo do mog hotela, pošto je daleko, odgovorih. A i ja imam devojku i decu, pa nisam zainteresovan. Nikad nisi bio sa muškarcem?! Upita on. Ne! Naglasih ja i nasmejah se. Vidim da imaš dobre mišiće, koji sport treniraš? Nastavlja on. Borilačke sportove, više njih, čak imam u telefonu i snimak sa poslednjeg meča gde sam pobedio. Hoćeš da pogledaš? U tom trenutku mu se promenio glas, malo je pobledeo i trenutno rekao, ja ovde skrećem desno, da li ti odgovara da ovde se rastanemo? Malo je i mucao. Nasmejao sam se opet, zahvalio i izašao. Ostavio me je blizu starog grada koji je i bio cilj, ručao sam dobru libansku hranu, njemu u čast i obišao stari grad. Ništa posebno, star kao i svi do sada, sa svojom istorijom koja me baš nešto i ne interesuje. Danas preko 12km peške. Ako me neko pita što ovo nisam obilazio motociklom, iz jednog prostog razloga, morao bih sve vreme da vučem kacigu sa sobom. A to mi baš nije uživanje. Sutra izlazim iz Muskata, polako obalom ka gradu Salalah do koga ima oko 1000km. Videću kako bude išao dan, tamo sam za dva ili tri dana.
  12. Saša Jack
  13. Saša Jack
    Nalazim se a 230-40 km od Muskata, koji treba da bude krajnja tačka ovog dana. Imam dve opcije do lokacije. Auto put, koji je sasvim kvalitetan i više je magistralni put sa više traka. Druga opcija je put koji na mapi ide uz samo more. Šta bi ste vi odabrali, znam i ja sam isto. 200km pored mora. Na levom boku. Sunce ispred mene, vetar lagano duva iz omanskog zaliva, poneki galeb prođe u niskom letu nadajući se nekom obroku, uz put štandovi sa hladnim napicima na svakih 5km…neka dobra muzika iz obližnjih kafića, a svi veseli, nasmejani i opijeni ritmom. Naravno, ništa od toga. Skretanjem sa auto puta, prolazim kroz uske ulice koji presecaju još uže ulice i probijam se do mora. Dugačka plaža, sa mnogo smeća po njoj. Jata galebova šeta bezbrižno blizu vode, a u daljini se čuje molitva sa džamije. Malo vode, nekoliko urmi(shvatio sam da ipak nisam alergičan na iste), nekoliko kadrova sa dronom i idem dalje. Put me vodi kroz male zaseoke. Prašnjave. Prljave. Pune velikih i modernih kuća, ali i oronulih straćara. Mnoštvo čamaca pod nadstrešnicama na obali i tek poneki čovek koji šeta, vraća se sa molitve. Sve prodavnice su zatvorene ili napuštene. Čudno je sve ovo. Od modernih vila, do oronulih koliba. I sve to na istom mestu. Na jednom mestu je voda odnela put, pa mora nekim kozijim stazama… U filmu „Povratak u budućnost 2“ sa kraja 80-tih. Doktor Braun kaže glavnom junaku: „Ono što je nama čudno, to je njihova realnost!“ Posle 50-tak km ove cik-cak prašnjave vožnje, vraćam se na auto put i kasno popodne stižem u Muskat. Ovde ostajem do nedelje. Želeo bih malo da vidim grad. Ipak je glavni. A posle ovoga kreće pustolovina. Obalom preko celog Omana, do grada Salalah i Jemenske granice. P.S. ja volim da slušam muziku dok putujem, a ponekad pustim i neki podkast, da vreme brže prođe, posebno na auto putu. Ako je neko od Vas nije slušao podkast Tragovi, serijal Zadnji čas, poslušajte, ali nikako dok vozite motocikl!
  14. Saša Jack
    Ne. Vise puta sam upitan da li je kamera ukljucena? I zamolili me da je spustim dole.
  15. Saša Jack
    Za dobro jutro, kiša. Iskreno, sve sam očekivao, ali u ovim krajevima, kišu ne. Mada nemam problem sa istom, volimo se ona i ja. Ona neka pada, a ja ću da vozim. I bas kada sam resio da krenem, ona stala. Napakovao stvari i krenuo, a onda pljusak. Od 1-10, jaka 8-ica. Vozim. Put kojim sam prethodne noci dosao je dobio novi oblik, krivudav sa lepim pogledom na omanski i persijski zaliv. Nedostajao je suncan dan pa da bije budu jos lepse. Nekih 60km, pa ponovo ulazim u UAE, i to onaj njen prljaviji i ruzniji deo. Posle 200km ulazim u “pravi” Oman, onaj koji je cilj putovanja. Put me vozi kroz neke zaseoke koji su prljavi, neuredjeni, ali kuce u njima vrede mnogo i ocigledno su to necije vikendice posto vecina deluje prazno. Ono sto je lep deo dana, a to su carinici. UAE i Omanski. Na ulasku u UAE, radi isti carinik od nocas. Ustade covek, pruzi ruku. I rece: “nista ne radim dok mi ne kazes sta pijes, čaj, kafa, americano…” Ne hvala, nista! Ja nista ne radim, odgovori on! Čaj! Da ne kvarim trenutak, rekoh ja. Donese, sa osmehom dade i uze papire. A onda me upita, sto nosis kacigu? Navika! Nisam napomenuo, rekao, napisao. U UAE, ljudi ne zakljucavaju stanove i kuce, automobile, nista. Kriminal 0%. On rece: ovde se svakom lopovu odmah seku prsti, a ponekad i ruka. Nema kradje. Brzo smo se rastali. I naravno ja sam pruzio ruku. Na ulasku u Oman, odlazim u prostoriju gde pregledaju papire. Srbija? Da! Jokić! Da, taj je naš. Odgovorih. Trebao bih neki ulazak i boravak da ti naplatim, ali zbog njega imas dve nedelje boravka besplatno. Uzivaj! I svi carinici su imali osmeh. Lep osecaj da ulazis u neku zemlju, a svi nasmejani. A znam mnogo losih primera. Mnogo sam granica presao. Bas mnogo! Danas malo više od 300km. Welcome to Oman! Pileća tiki masala. Indijsko jelo sa dodatkom pirinča. Odlično!
  16. Saša Jack
    Dan polaska! Motocikl preuzet, pa onda 30km na drugi kraj grada da se pakuje. Saobraćaj u ovom gradu je posebna stavka. Ja sam rođen i živim u velikom gradu i znam šta su gužve. Ali kada je u Beogradu gužva, onda sve stoji ili mili. Ovde je gužva i svi nisko lete. Uletanje iz trake u traku, sečenje, bezobrazluk i bahatos na maksimumu. Istina je da ovde nema crnih Škoda Super B, ali ima sličnih idiota, prosto se takvi podržavaju. Mada, znam i ja pomalo da budem bezobrazan. Ili malo više. Ispred stana od drugara, hlad. Savršeno za pakovanje. Iz automobila sve izvađeno ispred motocikla. I montirano - Navigacija(nosač i struja) -Torba za korman(dokumenta,kablovi, alat) - Improvizovani top case(kamere, kartice, bitne sitnice) - Kriega torba na sedište(razno i šareno, uglavnom kozmetika, odeća) - Mala torbica na crash bar(ulje za lanac, neka sitna klopa, vezice) - Preko Kriege, ranac(laptop, voda, kablovi, punjači...) - nosači bočnih kofera(levo- šator, desno - podloga, vreća,posuđe, gorionik..) U džepove ... pasoš, pare, telefon, mifi, britvica, Oko čizme... nož Na licu...osmeh! Putovanje, može da počne, a taj saobraćaj. Danas sam prešao oko 230km. Trenutno sam na severoistiku arapskog poluostrva. Ušao sam u Oman, ali ovde lokalci kažu to nije pravi Oman. Oman je podeljen na dva dela, ovaj mali(na slici) gde sam sada i onaj veliki, pravi u koji ulazim sutra. Inače, Oman je po površini veći od Jugoslavije, pa da ne bude posle kako je laganica. Za sutra planirano oko 340km. Većinom uz obalu, na 300km do Muskata(glavni grad Omana)
  17. Saša Jack
  18. Saša Jack
    Ovih prethodnih nekoliko dana boravka u Dubaiju sam iskoristio da upoznam grad sa malo ne turističke strane. Već sam dolazio ovde pa sam video sve one znamenitosti po kojima je poznat, ali sada da malo vidim i manje turisticku i da probam razne kuhinje sveta. Iako mojim “izletima” u razne kulinarske ekspedicije znam da zeznem stomak, ovaj put je proslo bez posledica. Moja devojka je vrhunski poznavalac Dubaija, a o njemu cu vise pisati kada se vratim sa ture. Naravno i Emiratima u globalu. Idem prvo da ih odvozam, pa da onda mudrujem. Sutra u 11h preuzimam motocikl, do 13h pakovanje i polazak ka istoku i ulazu u persijski zaliv. Nadalje su fotografije hrane koju sam probao ovih dana. 1. Pakistanska hrana - Restoran Ravi, Al Satwa 2. Sirijska kuhinja - Garhoud 3. Cheese cake na španski način - kopija originalnog recepta iz grada San Sebastijan, Španija 4. Američka, burgeri i začinjen pomfrit - restoran Salt, Kite Beach, Jumeirah 5. Kunafa - najbolji i najlepsa arapska poslastica
  19. Saša Jack
    Uskoro. Poslednje pripreme su u toku. U sredu ujutro je pakovanje motocikla i polazak.
  20. Saša Jack
    Dobar dan! Hvala za savet. Nisam clan HU, ali sve sam vec predvideo, ako je to uopste moguce. Imam drugare i u UAE, a verujem da ce biti i neki u Muskatu. ”It is a beginning of a beautiful friendship” Ovakva putovanja nose svakakve izazove i potencijalne probleme. Uvek pokusavam se da ih previdim, resim ili bar umanjim. Samo putovanje je ipak nepredvidivo, a sa njim i problemi. Uvek se nadam najboljem.
  21. Saša Jack
  22. Saša Jack
  23. Saša Jack
  24. Saša Jack
    Ne brini! Vole ono sve prikazano vise nego mi, ali ne jedu bas pred svima. Posebno im je “šljiva” i slicni proizvodi pri srcu.
  25. Saša Jack
    Zahvaljujući kolegi @Niksha dobijam kontakt za "drugare" u Muscatu. Nisu naši, ali kao da jesu. Vole šljivu, a i još ponešto. Poklon paket spreman za njih.
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept