Saša Jack
-
Broj tema i poruka
1444 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Saša Jack
-
Neke dane treba jednostavno zapisati I shvatiti da sam tražio bolj ne bi mogao biti. Put iz Mosser Bay-a vodi uzbrdo, daleko od mora, u planine. Napravio sam plan da idem u planine i da se vozim njihovim putem koji ima oznaku 62. Ruta 62. Hteli su da naprave nešto kao Ruta 66 u americi i moram da priznam da su uspeli. Tj. nisam bio na Ruti 66, ali ono što sam čitao, video i čuo, je da ona skoro ne postoji. A ova ovde, savršeno, ako to može da bude. Mešavina puteva u Italiji, Austriji i rumunskim Karpatima. I to svi oni najbolji delovi. Odličan asfalt, pejzaži. Doline i visine. Mnogo vinarija, restorana i raznih plantaža, farmi. Što bi rekao karakter iz jednog klipa: Ma sveeee! Nema gužve, saobraćaj vrlo redak. Babuni istrčavaju na put. Vetar je na pojedinim prevojima malo jači, ali čim se spustim malo niže, vozim u senci kroz neke kanjone, pa opet na vrh, pa leva krivina, desna…. Usput srećem i poneki motocikl, a na pojedinim mestima ima i policije. Na pola puta svraćam u čuveni kafić Ronnies Seks Shop. Najstariji kafić u Južnoj Africi. Preko 60 godina postojanja. Unutra su okačeni brusevi, gaćice i razni rekviziti posetilaca istog. Kafić kao takav je potpuno bezveze, usluga očajna, cene visoke, sve je prljavo, ali svi svrate ovde zbog te tradicije i toga da se kaže, bio sam tu. Na samoj lokaciji, srećem bračni par. Momak i devojka iz Belgije. Voze staru Toyotu Land Cruiser i putuju, krenuli su iz Belgije u avgustu 2023 godine. Uživaju! Malo više ću o ovome pisati u knjizi. Dali su mi dobre savete za moje sledeće putovanje. Da, znam, Nisam normalan! Ali i ta nenormalnost je vrsta normalnosti. Na kraju dana završavam u gradiću L’Agulhas, mesto gde je najžnija točka Afričkog kontinenta. Mesto gde se spajaju indijski i atlanski okean. Mali gradić, ušuškan, tih, sa ogormnim svetionikom i kućicama koje su tik uz more. Spavati uz zvuke talasa. Sutra nastavljam uz obalu i dan završavam u Cape Townu. Malo odmora, bez motora.
- 143 odgovora
-
- 22
-
-
-
-
Naucio sam kroz ova putovanja da je najbolji nacin da se otarasis trgovaca da ih jednostavno ignorises. Ako se ipak upustis u neku konverzaciju sa njima, pokusas da ih otkacis na nekom njima manje poznatom jeziku(mada je i nas to) Prosijake uglavnom odbijam tako sto im se obracam na ruskom. Nekako svi imaju dozu straha od njih. A ako zelim da se zezam sa njima, krenem na italijanskom. Najbitnije je da kada se svadjas pricas na svom jeziku, jedino tako moze da se docara emocija i jacina psovke. Mada….shvatio sam da kada sam vise od 7 dana na putu, znam odlicno da se svadjam i na engleskom.
- 143 odgovora
-
- 14
-
-
-
Predeli kroz koje sam danas vozio me veoma podsećaju na Italiju. Putevi koji prolaze kroz šume, velike visoravni, a onda odjednom tik uz more, toliko blizu da se oseti miris talasa, a ako je talas malo jači može da bude i blago osveženje. Pogled sa puta dopire do velikih vrhova koji ulaze u oblake, a onda odjednom, put vodi uskim krivudavim krivinama kroz šumu i izbija na nepregledno dugačku plažu. Pesak, voda, Sunce… Kućice uz put su lepo ušuškane, sređene i ovde obvavezno sa visokom žičanom ogradom kroz koju prolazi struja. Iako je ovaj deo Južne Afrike nešto najlepše i najbogatije što sam do sada video, ali ipak postoji strah od lopova i razbojnika. Utisak danajšnjeg dana, lokacije i predela je da pored svog siromaštva, loših puteva, trošnih kuća i bose dece, postoje i delovi koji su drugačiji. Bogatiji. Ne nužno bolji, ali sjaniji, čistiji i očuvaniji. U delovima pre grada Port Elizabet su bile naglašene razlike i lokacije gde su crni, a gde beli. Ovde se to polako gubi. Da li zbog novca ili je sama lokacija doprinela tome? Mnoštvo malih jezera, uvala, gde se između u daljini vidi more. Voćnjaka, vinograda, raznih tematskih parkova i restorana uz sam put. Obišao sam razna mesta, sve uz more. Današnji dan završavam u gradiću Mossel Bay. I na kraju današnjeg dana imam pređenih 6120km od početka putovanja. Približavam se Cape Townu, ali tek u ponedeljak sam tamo. Sutra obilazim tri bitne lokacije za ovu državu, regiju i moje putovanje. Dok sam snimao jutros na polasku iz Port Elizabeta, prišao mi je jedan mali. Tamne puti. I toliko je vrištao i nešto nerazgovetno pričao. Tražio novac, naravno. Ja kada me idioti nerviraju, uglavnom izgovorim neke rečenice na italijanskom, pa onda na ruskom, ako i to ne pomogne, onda ih oteram u pm na domaćem jeziku. Kod ovoga ništa nije ppmoglo. Uzmem telefon, upalim snimanje i da vidiš kao beže. „Govori tiho i vodi psa sa sobom!“
- 143 odgovora
-
- 19
-
-
-
Po želi mog druga, a uvaženog BJB člana, made in Grocka @MilosSani Fotografija fabrike Mercedesa u East Londonu
- 143 odgovora
-
- 12
-
-
East London je osrednji grad na jugu Južne Afrike. Još uvek je indijski okean, ali ne još dugo. Sam grad je pa ništa posebno. Ovde niko ne ide u centar grada, tamo je prosto „zauzeto“ od posebne ekipe, a sav dobar provod je na periferiji ili na određenim mestima na obali. Ne samo ovde, već u većini gradova u Južnoj Africi. Kiša pada, ne nešto jako, ali dovoljno da je put mokar. Temperatura pada na 17’C i stvarno nisam očekivao da ću u ovoj državi da palim grejače ručica. Golf 1 se do pre 10-tak godina pravio ovde i još uvek ga ima na putevima. Dobro očuvani i retro izgleda. Sunce se probija na horizontu i ceo krajolik dobija novu dimenziju. U daljini se vidi more i spajaju se sa oblacima za koje se čini da uranjaju u more. Prolazim preko nekoliko mostova, raznih reka koje se ulivaju u more. Na obalama se nalaze skupe i lepo uređene kuće sa čamcima vezanim za dokove. Siguran sam da na turniru „Zanimljive geografije“ odnosim prvo mesto, pošto sam video toliko reka za koje nisam ni siguran kako se izgovaraju. U jednom trenutku u nozdrvama osetim jak miris soli. Sa leve strane puta je ogromna solana koja se prostire kilometrima daleko, dokle seže pogled, a tamo na kraju počinje more. Cilj današnjeg dana je grad Port Elizabet. Lep, sunčan, sa talasima, surferima i ljudima koji sede na obali mora. Siguran sam da ovo Sunce doprinosi rasploženju, pošto ima osećaj da su svi nasmejani. Ili se ja tako osećam, možda maštam. Možda sanjam i opet ponekad nisam svestan gde se nalazim, baš sada. Ja, motocikl i vetar u očima. Mnogo malih restorana, vijugavo šetalište i dugački dokovi sa kojih se promatraju talasi koji se bore sa stenama postavljenim da im skrate put. Peščane plaže. Mokar pesak i hladan okean. Nema mnogo kupača, ali neki uporni i željni baš uživaju ili se spremaju za neko takmičenje. Sutra nastavljam 350 km ka zapadu. Za neki dan stižem u Cape Town. Najjužniju tačku putovanja. I najdalju tačku od moje kuće koju sam osvojio motociklom.
- 143 odgovora
-
- 21
-
-
-
Ovde u Africi je VEOMA bitno da se ima mnogo sredstava protiv komaraca. Iz Srbije sam poneo dobru zalihu Autana, a i tableta za aparat. Ovde sam kupio, po preporuci proizvod koji se zove Peaceful sleep. Sprej i stikovi. A i svaki dan popijem bar po jednu konzervu Schweppes Tonica Water(ima kinina, pa odbija komarce). Ovde su komarci toliko sitni da ih ne vidiš, ali „grizu“ kao veliki. Ceo dan je vodio po vijugavim putevima i predelima sličnim kao i prethodnog dana. Dugi proplanci, velike udoline i vrhovi nekih planina koji se tamo daleko susreću sa oblacima. A oblaci bezobrazni, prave piruete po nebu i čine da ceo pejzaž izgleda mnogo bolje. Šarenilo boja, zelena dole, u sredinu brao, a na vrhu plava i bela. Pored, a vrlo često i na putu, dosta domaćih životinja. Krave, koze, ovce. Šetkaju se slobodno, pa iako je put dobar za malo bržu vožnju, mora da se pazi. Šta zna krava šta je 120 km/h! Poslednja dva dana vozim po delu Južne Afrike koji se zove Eastern Cape, deo koji je najsiromašniji u ovoj državi. East London je poslednji grad u ovom delu. Meni lično ništa loše. Da, ima dosta sirotinje, ubrzanih burazera i uličnih prodavaca, ali predeli su kao nacrtani. Sutra nastavljam dalje, cilj sutrašnjeg dana je luka Port Elizabeth, a posle ulazim u najlepši deo koji se zove Garden Route. Kažu da predeli ostavljaju bez daha, a za one koji voze motocikle najbolji put na svetu. Moram da proverim tačnost informacija.
- 143 odgovora
-
- 21
-
-
-
Druze, hvala za input. Pre pocetka putovanja sam ga stavio na lisu lokacija koje treba da se obidju.
-
U Durbanu je fabrika Toyote i to Hiluxa. Pa da vidimo ciji je veći. Ako bude usput, naravno, da se malo ku…. pred koleginicama.
-
Jutro, negde pored okeana, vetar se jedva čuje, ali Sunce ulazi kroz male pukotine između zavesa sobe. Meni nepoznate ptice imaju svoj jutarnji vokalni performans. Miriše na lep dan. Aleksa ustaje iz kreveta, usporeno i teško. „Sale, bole me leđa, mnogo. Nije mi uošte dobro.“ On je imao tu boljku sa leđima, ali nisu bili ovakvi simptomi. „Ne mogu da nastavim dalje sa tobom, odavde mi je iole normalna pozicija da se vratim što pre kući. Moram kod doktora.“ Predlagao sam mu da ostavi motor ovde, da uzme avion iz Durbana, da se ne muči. Sve predloge i moju pomoć je odbio. „Sedam na motor i vozim, pa kako bude.“ Rastajemo se, on ide ka Durbanu i Johanesburgu, cca 700km Ja ka jugu, planiran grad Mthatha. Negde u planinama. Temperatura se sa jutarnjih 23’C popela na 36’C. Mnogo težak vazduh i sparina, Sreća je da su većina puteva bili po nekim prevojima i bez gužve pa je moglo da se vozi, a vetar je činio svoje. Ceo krajolik je podsećao na prenaseljene obronke Zlatibora. Dugački proplanci, visoka brda, a na njima načičkane male kućice u svim bojama. Deluju siromašno, a da većine njih ne vodi nikakav put. Mnogo vijugavih puteva, sa lošim asfaltom i previše ležećih policajaca. Na jednoj raskrsnici je bilo preko 40kom. Bukvalno na razmaku od po pola metra. Kao po šinama da voziš. Mali grad na obali mora Port St John, je bilo mesto za odmor. Riba, salata i malo pirinča. Pored mora sam. Treba iskoristiti. Sutra nastavljam dalje. Malo veći grad na obali mora East London. Specifično za celu Južnu Afriku, a i zemlje kroz koje sam prethodno prolazio je da svi taksisti voze neki mali kombi. Toyota. I mnogo su bezobrazni. Detaljnije ću pisati u knjizi, ali nikako nisu za svađanje i kačenje. Organizovano udruženje koji čuvaju jedni druge i svinose oružije.
- 143 odgovora
-
- 20
-
-
-
- 143 odgovora
-
- 12
-
-
-
Celu noć je padala kiša. Ali jutro je pokazivalo da neće biti kiše tokom dana. Jeste bilo tmurno, a sparina od tolike vode je davala osećaj lokacije, okeana, Afrike… Krećemo kroz mala mesta ka Durbanu. Vijugavi putevi koji prolaze pored ogromnih plantaža banana. Veliki usponi, a zatim velike i duge nizbrdice. Ulazimo u Durban i ulicama koje baš nisu bile po navigaciji se krećemo i razgledamo grad. Tj. Onaj deo gde ima više ljudi, crnaca, indijaca. Ogromna pijaca je po celom gradu, na svakom ćošku. Ja kada vozim sam svi me gledaju kao svetsko čudo na motociklu, a sada kada nas je dvojica, verovatno misle da im se priviđa. Izlazimo iz grada i sve vreme vozimo uz okean. U daljini udaraju talasi, vetar se poigrava sa palmama. Prolazimo kroz mala sela, siromašna i vrlo prljava. Aleksin komentar: „Jedino ovde sirotinja može da živi na obali mora.“ U nekom trenutku stajemo u ribljem restoranu i uživamo u lokalnim specijalitetima. Sigli smo u gradić Port Sent John. Poznat po tome da je 1522 godine ovde prvi put potonu brod na obalama Afrike, koji je iz Indije nosio razne proizvode za Portugal. Sutra nastavljamo još malo ka jugu, ali više u kopno da bi Aleksi bilo bliže za povratak kući. Cilj sutrašnjeg dana je grad Mthatha, 284 km od trenutne lokacije.
- 143 odgovora
-
- 28
-
-
-
-
Pisem o motoru, ali na kraju putovanja. Ne bih da ga ureknem ili okurazim.
-
Današnji dan je bio dan za odmor. Prvi dan od kada sam došao da ne ustajem u 7.30h, kao da idem na posao. Prvi dan kada sam polako doručkovao i uživao veći deo dana. Zadao sam sebi jači tempo i sada kada sam to ispunio, polako idem ka Cape Town-u. Imam još 12 dana do završetka rute i oko 4000km, što i nije strašno. A plan je da u Cape Town-u ostanem 2-3 dana. Popodne odlazim do servisa da zamenim gume, a na lokaciju dolazi Aleksa iz Johanesburga sa gumama. Menjamo gume, zadnje pločice i idemo ka smeštaju. Aleksa je sa mnom na vožnji naredna dva-tri dana. Planiramo da se spuštamo ka jugu i uživamo u ruti na kojoj je indijski okean na levoj strani. „A pogled se gubi negde daleko, ka istoku…“ Ballito je mali simpatičan gradić udaljen 50-tak km od velikog grada Durbana. Durban je veliki grad koji je naselila sirotinja i svi koji žele da uživaju životu su se preselili u okolna mesta, a jedno od tih je ovo i gde sam sada. Male ulice, tihe, sa strane mnogo kuća i raznog rastinja. Poneki automobil koji prođe i gomila baštovana koji sređuju već savršene travnjake, voćnjake i dvorišta. Sutra je sunčan dan i eto razloga za osmeh…
- 143 odgovora
-
- 26
-
-
-
-
- 143 odgovora
-
- 16
-
-
-
Nedjelja je ujutro. Vozim kroz Mbabane i shvatam da osim na pijaci na kraju grada, nema nikoga. Tražio sam po gradu neki trg, znamenitost, zdanje ili tačku susreta. Dok još nije bilo društvenih mreža, a dvoje treba da se nađu, gde bi se ovde našli? Malo je bezveze da joj kaže: „Čekam te ispred Spara ili Kentucky Fried Chickena…“ I jednog dana kada pričaju gde su se smuvali, bezveze zvuči. E, to ovde nema. Osim nekih prodavnica, banaka, pijace, fast food lanaca i benzinskih pumpi ovde je sve obično. Nebitno. I nimalo romantično. Osim spomenika gospođi koja je neke godine pomogla nezavisnost Svazilenda. Idem dalje, lošim putevima, pore kojih se nalaze oronule ili nedovršene kućice, a onda naselje sa nekim ogromnim vilama, pa opet kućice i tako do granice. Cela država Eswatini ima cca 180km total. U daljini se vide planine koja su prirodna granica sa Mozambikom. Ne znam da li sam pisao, ali ne idem u Mozambik, više razloga, ali onaj najbitniji i najgluplji je da nemam mesta u pasošu za još jednu vizu. Zambija, Zimbabve i Bocvana su objasnili kako se široko ophodi sa stranicama u pasošu. Na ulasku u Južnu Afriku, temperatura je 34’C. Sve gori. Sve me boli. Baš me je stigao umor. Osećam vobling na prednjem točku. Jači nego normalno. Stajem. Prednja guma je prilično ispumpana. Gledam je i zagledam, ne vidim nikakav predmet. Dopumpam je i nastavljam dalje. Ceo dan vozim malo magistralnim, a malo i auto putem. Prelepi drvoredi, ravnice i ljudi koji pored puta prodaju predmete od drveta, banane, avokado. U nekim trenutcima je gužva velika. Počinje kiša, temperatura pada na 25-26’C i mnogo je lakše za vožnju. U slušalicama EKV, oblaci tamni, a u daljini, levo u daljini se vidi okean. Indijski. Stižem u grad Ballito, na samoj obali. Ovde sam naredna dva dana. Sutra dolazi Aleksa iz Johanesburga, donosi gume. Menjamo i pravimo plan. Vozićemo se zajedno naredna 2-3 dana. Za 8 dana od polaska iz Johanesburga sam prešao 4500km. Mnogo je. Malo smanjujem tempo i dnevnu kilometražu.
- 143 odgovora
-
- 26
-
-
-
-
Čini ti se. Ja sam odusevljen Afrikom i ovim sto vidim ovde. Sve cu napisati na kraju i u knjizi, malo opsirnije. Samo sam premoren. 4500km za 8 dana. A sada dva dana odmora
- 143 odgovora
-
- 13
-
-
