Ja nikada necu biti mornar! Iako bi sve seke ljubile mornare. Nekako mi je lepse da tockovi dodiruju asfalt. Imao sam prilike da vise puta putujem brodom na razne destinacije u prethodnim godinama. Maroko, Barcelona, Djenova, Napulj, Palermo, Bari, Drač…luke u i iz kojih sam putovao. I svaki put sam se dobro osecao. Brodovi su bili veci i nisu bili do kraja popunjeni. A ovaj sada…nikada manji. I nikada puniji. Kada sam kupovao karte, nisam uspeo da dobijem kabinu. A razlika u ceni izmedju spavanja na sedistu i u kabini je 20-30 eur. Cena mala, vrednost da ne budem kao u konc logoru, neprocenjivo. Pokusao sam i u luci, a i na samom brodu da doplatim za kabinu. Cak i uz moje skromno znanje italijanskog(a niko ne zna engleski) da malo doplatim ispod pulta, ali ne vredi. Nema. Sve je puno. Sediste koje sam uzeo je oblika onoga u avionu. I bezobrazno zauzimam dva kom. Stavljam stvari i odlazim na laku komverzaciju sa italijanima po motociklima. Ideja je bila, niko nece da dira stvari dok nisam tu, pa ce naci drugo mesto. Po celom brodu, svi prolazi, hodnici i budzaci su bili vec zauzeti. Duseci, jorgani, cebad…. Svi stolovi u restoranu uzeti. Cak su i ispod stolova rasprostrli cebad. A brod kako je krenuo, poceo je ozbiljno da ljulja. Vec u prvih pola sata vise njih je ozbiljno povracalo. Morao sam da se sklonim. Inace sam ja slab na ljuljanje. A kada se vozim u autu na zadnjem sedistu, zna da bude muka. Naravno, nisam popio lek protiv mucnine. Nemam. Odlazim na moje mesto i legnem. Od torbe i jakne sam napravio jastuk. Moto pantalonama sam popunio rupu izmedju sedista. Izuo patike, popio magnezijum. I pokrio se vrecom za spavanje (da poneo sam, tanku) A brod ljulja…sve vise i vise. I ja samo razmisljam: “da li su braća dobro vezala motocikl dole u garazi” Zaspao sam. Vise puta se budio u toku nocu. Ipak nije bas Dormeo lezaj. Vec dva sedista. Oko 5h ujstajem, moram do toaleta. U hodniku, kao posle jace zurke kada su svi dobro popili. Svi spavaju, pokriveni belim carsafima. A ispred recepcije, neki bradati, kleci na cebetu, a naspram njega njih 20-tak i nesto raspravljaju. Iako u umetnickom izrazavanju ne koristim psovke, ali sada moram: “Jebote, sta radite u 5h ujutro i o cemu pricate?!” Vracam se i nastavljam da spavam. I posto ja sve analiticno gledam i vidim gde ce biti problem. Toalet. Jedini na brodu za sve nas. Mogu da zamislim kada nagrnu svi okd 7-8h. Biće parada smrada, pljuvanja i zapisavanja. Budim se oko 8h. Brod i dalje ljulja. Muka mi je. Skupljam hrabrost i idem do toaleta. A tamo…. Jedan pere zube na umivaoniku. Drugi je gurnuo nogu u umivaonik i pere lagano. Pored njega jedan sipa vodu u flasu za toalet. Guzva. Smrdi. Papiri i voda svuda po podu. Da ne idem vise u detalje…. Do podneva, od 6 kabina, 4 su bile zapusene. A sve ostalo je kao u hali Pionir na kosarkaskoj utakmici(bio sam skoro pa znam), svi su zapalili cigare, iako je zabranjeno pusenje i zagusljivo je mnogo. Uzimam kafu sa bara i izlazim napolje. More talasa, vetar duva, a pogled…morski. Savrsen! Vracam se na moja sedista i opet legnem. Pustam laku muziku u slusalice i tonem u neki polu san. Imam osecaj kao da sam u logoru. I da bezim u neku svoju mastu da bi bilo lakse. Verovatno je vecini ovih ljudi ovo realnost, ali meni…proci ce brzo. Najzad iskrcavanje, kasnimo dva sata. Gužva na izlazu, svi odjednom sedaju. Naravno, malim bezobrazlucima zaobilazim kolonu i stajem negde na sredinu reda. Nisam mogao baš sve. To rade i ostali motociklisti, pa se njih nekoliko nabilo iza mene. Dolazim na red, pašoš, saobraćajna, rezervacija, povratna karta. Sve što si tražili. Ovaj u kućici me odmerava, nešto piše i poziva dvojicu. Prilaze dvojica(u daljem tekstu Debeli i Glupavi) Debeli me upita, a gleda me u oči, kao da želi odgovor iz zenice. „Polis? Military? Your work!?“ Svašta su me u životu pitali, ali da li radim za policiju, nikada. Posle mog odričnog odgovora i dramske pauze, pokaza mi rukom da ga pratim i prstom pokaza gde da parkiram motor. Uvode me u neku prostoriju. Opet ispočetka, njih trojica… Polis? Military? Ja ih pitam kako znaju engleski, a oni potvrdno klimaju glavom. I onda sam počeo da pričam, naširoko,…čime se bavim, gde putujem, pričao sam o tipu motocikla koji vozim, čak sam prilčao o tome kako pišem pesme i nekada davno sam bio auto mehaničar. I to traje. Džabe me gledaju u oči, ja sam njihove video i znao sam da posle dve rečenice nemaju pojma o čemu pričam. A sve smirenim glasom i sa osmehom. Zamolili su me da izađem. I sačekam. 15-30-45min. Već me nerviraju. Zove me neki njihom opet gleda pasoš, gleda mene, udara pečat i kaže: Orevuar. Lakim gasom do centra grada u smeštaj. Sutra, videću gde idem…dosta je za prethodnu noć i ovaj dan. Za dobrodošlicu jedan pristojan kus-kus sa piletinom.

Kada sam daleko od kuće i posle kišne noći se probudim, a kroz prozor ulazi Sunce, onda znam da će biti nasmejan dan. Ovaj dan sam uvek zvao i na prethodnim putovanjima, „tranzitnim danom“ Za što kraće vreme stići do destinacije. U 19.30h polazi brod za Tunis iz luke Civithaveccia, pored Rima. Od moje pozicije 250km. Procena 3 sata voznje, ali sam predvideo da pošto idem uz obod Rima, može da bude gužve i zastoja. Grad u kome sam noćio, Isernia, mnogo lepše izgleda danju. Brzo se uključujem na magistralni put, a posle njega i na auto put. Kako sam i napisao, velika gužva oko Rima, ali Sunce i dobra muzika u slušalicama čine da stižem brže nego planirano. Pre ulaska stajem u jednu oveću prodavnicu da se malo dopunim za boravak na brodu. Pršuta, masline, tvrdi sir, cherry paradajz i u nedostatku male boce vina, jedna konzerva piva. Pa nije loše, da sa braćom arapima malo nazdravim. Ali pošto oni ne smeju alkohol, sve je za mene. Na ukrcavanje na brod se čekalo dva sata. Nemam pojma. Neki zastoj ili je jednostvno tako. Nekoliko vozaća motocikala italijanske veroispovesti stoje u redu i čekaju. Dva KTM.a, jedan Harley Davidson, nekoliko manjih japanaca i jedan interesantan Kawasaki Versys. Na brodu nisam uspeo da dobijem kabinu već ću narednih 18 sati provesti na sedištu. Nije mi problem, nije prvi put. Jedino što nema tuširanja do sutra i moram malo više da pazim na stvari. Razne ekipe ima na brodu. Od „Alahu akbar“ do raznih francuza sa psima i tamnoputih od ko zna kuda. Za 18-19 sati pristajem u Tunis. Do tada nema signala niti interneta. Putovanje će biti edukativnog karaktera. "Kako upravljati dronom?!"

Ja uglavnom na svim prethodnim putovanjima, sa BMW-om i KTM-om sam imao gume HAidenau K60 Scout. Odlične za sve vrste puteva i prelaze velike kilometraže, a opet cenovno malo povoljnije od dosta guma sličnih karakteristika, ali nekog "poznatijeg" brenda. Potrošio sam 4 kompleta tih guma. I opet ću ih koristiti. Jedina mana tih guma je da su malo slabije na mokrim putevima, tj. po kiši. Oprezno i nema problema. Sada sam stavio Continental TKC 70. 1. Ostale mi od KTM-a, kupljene i nikada stavljene, pa da iskoristim. 2. Po svemu što sam pročitao i iskustvima drugih kolega, odlične za duga putovanja i za kišne uslove, što sam i očekivao na ovom putovanju, više nego obično. 3. Mislim da je to guma 70 on, 30 off, što je taman ono što mi treba za ovo i ovakvo putovanje. Haidenau je više 50-50, ali ako ih poredim, Continental je manje bučan na autoputu i više uliva sigurnost po kiši. Nadam se da je odgovor zadovoljavajući. Pozdrav!

Moram da priznam, veliki sam ljubitelj Italije i svega onoga što ona čini. Hrane, vina, koktela, običaja, kafe, njihovog stila i samog osećaja da si tu. Meni u Italiji i sve one oronule kuće imaju neki poseban šmek. Prosto sa stilom. A ono što noije pomenuto su krivudavi putevi, kojih ima u izobilju. Današnju rutu sam tako napravio da idem severno od Barija u nacionalni park Gargano. Za one koji gledaju mapu, malo poluostrvo iznad Barija. Napravio sam rutu tako da idem obodom parka uz samo more. I šta sam dobio? Prelepe poglede, bezbroj krivina sa dobrim asfaltom i Sunce. Danas sam prvi put od polaska spustio sunčane naočare, a temperatura se popela do 20'C Do planirane luke Civithavecchia kod Rima imam 650 km i za danas je bio plan da pređem oko 400km. I uspeo sam! Ali kako?! Po napuštanju ove lepote, kako sam se uključio na regionalni put ka gradu Foggia, a zatim ka planinama preko Italije, počela je da pada kiša, lagano, pa jače i najjače. Isplanirao sam da 75km od neke tačke u gradu Isernia nađem smeštaj, ali pošto je kiša toliko jako tukla, promenio sam raspored. Gledao sam nešto odmah tu. Kako sam se zeznuo!! Rezervisao sam smeštaj preko Bookinga koji je bio udaljen 6km od mene. Dobio potvrdu i krenuo ka njemu. Već je pao mrak. Skrećem sa magistrale i put počinje da me vodi uskim stazama uzbrdo i nigde nema nijednog svetla. Naravno, kada sma krenuo, navigacija je odmah podigla na 11km. Prelazim nekako i brojim svaki metar. I kada sam došao na 3km, navigacija se opet popela na 10km! Ne znam šta se desilo!? Gledam, da nisam prošao neki put. Skrenuo pogrešno. Ništa. Nastavljam. Posle mraka, vode, magle stižem u mesto Montefalcone. Nešto između Kotora i ledene hale u Pioniru. Stare zgrade, zvonici, mala utvrđenja, sve na brdu, a svuda po ulicama neki memer i kamen koji sklizne sa oka kada ga pogledaš, a ne ispod gume. A strmine, kao u Kopaoniku i to nešto kao crna Duboka. Ne znam da li ste ikada imali takve uspone i nizbrdice, ne znam u stepenima, ali to je onaj nagib, da možeš samo da se popneš do vrha ili spustiš do dna, ako staneš negde, pao si. Baš je strmo. Jedino strmije od ovoga je bilo u sporednim ulicama Tatuina u Maroku. Ne znam ko je pravio, ali nije imao obzira za motocikliste. Posle pola sata traženja i pregovaranja sa veoma retkim meštanima na italijanskom jeziku koji je baš čudan. (ja nešto italijanskog znam, mogu da se sporazumem, ali ovo je nešto drugačije). Dolazim ispred smeštaja. I?! Naravno, nema nikoga. Zovem broj sa Bookinga, Šaljem poruke... I od vlasnika smeštaja stiže poruka: Apartman je zatvoren. Mokar, nadrndan,...vadim telefon kome je baterija pri kraju rezervišem smeštaj u prvobitnom gradu. 56km od moje lokacije. Dva gutljaja vode, parče crne čokolade. I krećem, sa mislima, to je to. Ali navigacija me vodi, nekim njenim putem. Strmi nagib kroz noć, put koji liči da ima asfalta i kamenje koje se kotrlja za mnom. Zadnja kočnica se upalila od kočenja. I opet brojim metre. Samo zamišljam sebe kako ležim u nekom žbunju, prekriven motorom, a seljaci me zapišavaju kada krenu na jutrenje. Dolazim do magistrale i vozim kao po jajima. Vidljivost je loša, a nigde pumpe da da zastanem bar malo, da obrišem vizir, promenim bandanu... 10-20-30-40... Stižem u grad. Ispred apartmana čekam ženu da otključa i ispijam na eks pola pljoske sa Jackom. Mnogo je, kada biju, ali i previše za ovaj dan. Sutra su najavili Sunce. i 250m km do destinacije.

Za poštovaoce i za poznavaoce istorije. Pre svega za moje sinove. Fudbal i ja…to ne moze da bude u istoj recenici.

Jadransko more, blizu obale Italije. Za 45min pristajem u Bari. Mala tura po gradu, pa polako uz more ka Rimu.

Još jedan divan dan! Za ceo dan koji je iza mene, izmenila su se sva godišnja doba. Od Niša do Kuršumlije, zima, čak je i u nekom trenutku padao sneg. Ali kao padao, što bi rekli momci iz okoline Kruševca „promiče“. Veliki radovi na putu do „granice“ sa Kosovom, a onda čuveno lepljenje belih stikera na tablice. Ono što moram da priznam, carinici su bili VEOMA ljubazni, kulturni i ne znam reč, ali naši graničari i crnogorski na prelazu Jabuka ka CG bi mogli na jedan jači kurs o ljubaznosti i profesionalnosti. Na Kosovu nisam bio od 1994 godine, a i tada sam nosio plavu beretku na aerodromu Slatina, pored Prištine. Morao sam da svratim i evociram uspomene. Naravno, skoro 30 godina i ništa nije isto. Na Kosovu je jesen. Temperatura na 10’C. I lak bočni vetar. Uređen auto put i predeli koji podsećaju na pojedine delove moga grada. Neću da imenujem da nekoga ne uvredim. Granični prelaz sa Albanijom je veoma uređen. Laka konverzacija sa lokalnim graničarima i nadmorska visina se penje na 900 m. Bočni vetar, jak, a onda pljusak…koji traje. I pljusak koji ne staje. Svraćam u lokalnu kafanu i sa čorbom i lakim zalogajima lokalne kuhinje se vraćam opet u pljusak koji i dalje traje. Kako se približavam moru i Draču, koji mi je krajnja destinacija za danas, temperatura se popela na 19’C. Treći put sam u Draču, ali nisam prethodno otišao u sam grad, pa sam otišao u centar da popijem nešto na brzinu pre ulaska na brod. Kod ukrcavanja na brod, neko dovikuje na srpskom: „Hajde ovde, ulaziš prvi, ostali neka čekaju.“ Momak iz Leskovca koji radi na brodu. Uz stisak ruke se rastajemo i na brodu uživam u vrelom tuširanju posle celog dana temperaturnih razlika. U 22h ispovljavam za Bari. Danas sam prešao oko 400km. Sutra uz Jadransko more, pa preko Italije idem ka Rimu. Brod imam 1.3. u 14h iz luke Civithaveccia kod Rima. Bari – Civuthaveccia oko 750 km(mojom rutom) Danas mi je svo vreme kroz glavu išla pesma, neka rodoljubiva ili neki rok. Ne znam, pomešane misli i osećanja. A sve žbog predela kroz koje sam prolazio. ”Na strazi pored Prizrena” Zabranjeno Pušenje

Trenutno u brdima Albanije. Kiša pada bas jako zadnjih pola sata. Ali je bar temperatura preko 10’C. Jos 110 km do Drača “Prelepljivanje tablica na ulasku na Kosovo”

Da ne bih ulazio mnogo u detalje. Na neka putovanja sam isao i sa KTM-om 1190 R. I zadnje tri godine sam vozio njega. Sa brendom BMW se ne druzim vise od 2018 godine. Jednostavno, putevi su se razisli. On je shvatio da sam ja previse los vozac za njega, a ja da postoje razlike, finansijske, prozivodne i dogovrili smo sporazumno da se ne vidjamo vise, nikada. Sve to sam napisao i opisao u temi na ovom forumu. Mislim da glasi: ”Zasto vise nikada necu voziti BMW u Srbiji” A zasto sada Honda AT? - Kvalitena - Pouzdana - Najbolja kupovina za odnost kvalitet/novac. - Odlicno se vozi - malo trosi - udobna za duga putovanja - ….

Ideja o ovom putovanju je još iz 2019 godine, kada sam bio na Siciliji i nisam uspeo zbog prevelike gužve i ekipe "Alahu Akbar" da odem u Tunis. A ideja da idem u ovo doba godine kada baš i nije normalno i logično jeste nastala u novembru 2022. kada sam shvatio da od aprila 2023 imam previše posla, a posebno preko leta kada je sezona za ono što ja radim. Mada, sama destinacija nije loša, pošto su sada tamo temperature koje kod nas mogu samo da se osete u proleće. Honda Afrika SA je u mom vlasništvu od maja prošle godine i u prethodnoj godini nisam mogao da se pohvalim sa nekom kilometražom. Od maja do oktobra 1100km. U oktobru i novembru 5500km. Neko će reći malo, neki ipak dovoljno, a za nekoga je mnogo. Za mene koji sam prethodnu deceniju godišnje imao i preko 25000km za sezonu, baš malo. Ove godine će biti ispravljeno, nadoknađeno, a za to imam pravi motocikl. Nekoliko dana pred polazak sam stavio nove gume Continental TKC 70. Nisam ih nikada vozio, a dobio sam dobre preporuke. Plan je bio da krenem na put u ponedeljak ujutro, tj.sutra, ali vremenske pogode su me naterale da krenem malo ranije, bar do Niša, gde sam i sada, pa sutra preko Albanije do Drača, gde se ukrcavam na brod za Bari. Jutros sam se probudio i sačekala me je poruka na telefonu od drugara koji zna da krećem na put: "Imaš krampone na gumama?!" Sneg, 10-ak cm i dalje pada. Izašao, vidim da je mokar i znao sam da kada se temperatura podigne za neki stepen do podneva, da neće biti problema. Samo da nema leda na putu, sve ostalo, temperatura, kiša, voda, ne prestavlja problem. Nije prvi put da vozim velike razdaljine na niskim temperaturama. Slušalice u uši, dobar izbor muzike i ruka na gasu. Oko 13h krećem, snega više nema na putu. Niko nije prosuo vodu za mnom, ali su me dve osobe ispratile. Jedan je pripradnik romske nacionalnosti ispred prodavnice gde sam stao. Parkiram motocikl ispred, obučen za put, ne skidam kacigu sa glave. Brzo ulazim u prodavnicu, kupujem, izlazim i stajem pored motora. "Kume, nije hladno malo za motor?" reče on. "Nije, dobro sam se obukao." odgovaram. "A gde ćeš?" opet on. E sada, šta da pomislim, da li je ovo maler, kao ono kada pecaroša pitaju gde je pošao. Ili je ono sa romima, za ciganku je 7 godina bez malera, a za cigana 14 godina. Da ne ulazim u detalje. U sebi sam rekao: "Ovo je protiv malera, bar za ovo putovanje. "Idem za Tunis!" "Kume, šta ćeš bre u Tutinu!" začuđeno on. "Tunis, država" odgovaram. Gleda, ćuti...odmerava me kao da sam super model iz kataloga jesen/zima 2022/23 ili najveći idiot koga je sreo. "Ne znam kojim putem ideš, ali srećan put u tu Ameriku!" Okrete se i ode. Druga je jedna lepa devojka, koja je svojim osmehom učinila da se postidim, nisam bio siguran da je moj približno bio tako dobar, a uzvratio sam iz sve snage. "Srećno! Javi kako napreduješ" Beograd pod snegom, kiša pada, a onda negde kod Velike plane...sve suvo. Temperatura se popela na 8'C i tako je ostala do Niša. U slušalicama Fredi Mercury neprestano uzvikuje: "Don't stop me now!"

Hvala druze!

Dobar dan! Ili današnji baš nešto i nije za vožnju motocikla, ali kocke su tako zapale, pa je polazak danas. Siguran sam da je negde dole na jugu proleće. Posle nekoliko godina novo putovanje, ono malo veće, pa se nadam da ću ove godine uspeti da naprvim takva dva. Jedno sada, a jedno početkom jeseni. Planirano putovanje oko 15 dana. i oko 6000km. Beograd - Niš Niš - Drač Drač - Bari Bari - Civitavecchia(luka pored Rima) Tunis... Mapa putovanja je napravljena, postavljeno je sve, ispisano u mojoj glavi i želja postoji, a kada ima svega toga, nađe se i način. Poželite mi sreću, a ja ću redovno ovde pisati i postavljati fotografije. Kome je lakše, može i na IG: #motodjir

Kolega je odavno na forumu. Hvala mnogo! Trazio sam te u Sremcici kada smo stigli, ali previse ljudi. Necu ostati duzan.

Vidimo se!

Vidimo se kao i svake godine do sada. Moj sin Uros i ja, osvajamo vrh 4-ti put. Nadam se da ce biti velika ekipa, a ne sumnjam da ce biti odlicna voznja.

Potpuno si u pravu, izvini što sam nekoga ko je svojim manevrisanjem u koloni pokušao nameno da me udari i još gore udario. Verovatno sam trebao da obrazložim to "kreten", pa se evo sada ispravljam. Kreten je osoba u beloj OPEL VECTRI na pružnom prelazu u Gruziji 2012 godine koji je namerno mog kolegu udarao u bočni kofer i pri tome se smejao. Kreten je osoba u crnoj Opel Corsi 2013 godine koji je kada je video da prilazim u paralelnoj traci nameno preprečio svoj auto da ne bih brže od njega došao na drugi carinski punkt. (prelaz Granca Srbije i Makedonije) Kreten je vozač putničkog kombija koji je namerno otvorio svoja vrata u koloni da ne bih mogao da prođem. (2013 god - granični prelaz sa Bosnom kod Zvornika.) Kreten je vozač Golfa(neki broj,noviji) sa srpskim tablicama koji se svađao sa svima u koloni na graničnom prelaziu Batrovci. 2015-2016. Kreten je vozač belog Pasata na graničnom prelazu sa CG, mislim Brodarevo. Koji mi je kroz otvoren prozor uputio pretnju da će me udariti ako ga preteknem. U mojoj knjizi sam to lepše napisao. Imam ja ovoga još, ali nema ovde mesta za slova, a i mislićete da izmišljam. Nemoj da se ljutiš, ali pošto se ne poznajemo, smatram da ne znaš moj način komunikacije sa drugim ljudima. Pre svega sa argumentima i osmehom. Inače ja moj pasoš menjam svake dve -tri godine, pa ako možeš izračunaj koliko je to prelazaka u zadnjih 10-15 godina. A veliki broj je bio motociklom. Nije iz Vujaklijinog leksikona, ali opis "Kreten"na ovu temu bi mogao da bude ovakav: "Osoba koja se ne slaže sa tvojim postupkom, a ako može i da te ugrozi pa da uoptpuni svoj status" Puno bezbednih kilometara želim!

Treba da se pretiče, tome i služi motocikl. Malo kulture i komunikacije sa vozačima automobila i nema nikavih problema. Pitaš, puste,prođeš... Mada ima i kretena, pa staneš iza njega. A i carinik(granični prelaz sa CG - Jabuka), zna da bude dosadan/sujetan. Ali ti ne može ništa, osim da te malo drži graničnom prelazu.

Saučešće. Tužno, a i cela godina je baš tužna i čudna.

Dragi Deda Mraze, drago mi je da smo se poznavali. Ne previše družili, ali vrlo često susretali. Dva točka su nas spojila, pa ako možeš nastavi da uživaš na isti način negde gore. Počivaj u miru!

Jedan od mojih klijenata osim Harley Davidsona, Triumpha od marta je i Royal Enfield. Zadnja tri meseca sam imao prilike da u okviru marketinških aktivnosti vozim sve njihove modele i moram da priznam da sam oduševljen. - Jednostavnost - cena - pouzdanost - potrošnja - upravljivost - Kočnice - motor ..... I može da se lepo voze dve osobe. Mozda ne na duže ture, ali lokalno 100-200-300km,bez greške. Vozio sam Interceptora, GT-a, Hymalayana i uskoro stiže i Meteor. U svakom slučaju, jedan od najstarijih moto brendova, koji je prilično kvalitetan, lep za novac koji košta. Ja lično, koji vozim uglavnom ADV motocikle, rado bih posedovao Interceptor ili GT kao drugi motocikl u kući. U svakom slučaju, srećno!

@bracabgd Druže, znaš kako.... velike korporacije gaze male ljude. I male firme. Delta je već duže vreme uvoznik za BMW motocikle, a takođe i za Hondu. Znam da glupo zvuči, ali iako je ista firma, postoji velika razlika između servisa. Delta je ovo preuzela od 1.1. ove godine. O ekipi iz BMW sam već svašta napisao ja, a znam mnoge koji mogu isto, čak i gore i lošije. Takođe, o ekipi koja radi Hondu sam čuo i lično se uverio sve najbolje. Deo ekipe koja se bavi Hondom, prelazi da radi KTM. Tako da možda nije sve tako crno. Videćemo... Ono što je meni u ovoj priči više žao, jeste što su neki dobri ljudi izgubili posao. Mislim na ProMoto i Zexa, Srđana i sve ostale koji su bili i disali KTM u mnogo godina unazad. Toliko ima promena u zadnjih godinu dana, a na temu svega, da mi je ovo prosto, ne mogu da kažem logično, već ono sa početka teksta: "veliki gaze male". Srećno, svima nama!