“Suzana, I’m crazy loving you!”
Cisto sumljam da Art Company u svojoj pesmi misli na istu Suzanu na koju i ja, ali dobro sad. Ovo nije love story, vec prica o tome kako sam ja postao pobornik plavo-belih motocikla.
Zima se oduzi i kraj se jos ne nazire, pa listajuci stare fotke (cuj, listajuci- bolje da kazem klikcuci) naletim na folder sa oznakom “Suzana”.
Pre dve godine dosao sam u posed GSX-Ra 750 generacijske oznake k4. O tome kroz sta sam sve prosao prilikom nabavke necu ovom prilikom, svako ko se bavio kupovinom polovnog motocikla u Srbiji zna o cemu pricam.
Kako bi je opisao u jednoj reci? FENOMENALNA!..... ili mozda katastrofalna. ??? O cemu se radi? Da probam da pojasnim malo.
Izgledala je odlicno, jeste da je lepota subjektivna stvar, ali da se razumemo, 750 k4 je zbilja jedan od uspelijih dizajnerskih poduhvata koji dolaze iz Japana.
Hm, ‘ajmo ovako. Imate devojke sa kojima se sjajno osecate, pametne su, sarmantne i prijatne. A opet, imate neke druge koje bi takodje itekako rado videli kraj sebe, samo ih ne bise upoznali sa rodbinom... razumemo se nadam se. ;D
Ako bi istu analogiju sproveli kod dvotockasa, ova Suza bi se bez dvoumeljenja svrstala u “onu drugu grupu”.
Prvi pogled da je dovoljan da otkrijete njene namere- mnogo akcije i zabave. Samo za odrasle.
Uzak prednji kraj sa “kopljastim” farom koji je suzen kako bi se namesto najveceg pritiska vazduha postavilo dva usisnika (SRAD sistem se podrazumeva), sa sve pleksiglasom koji pruza odlicnu zastitu... ako poput frustriranog noja zabijete glavu u rezervoar.
U doba kad je vec trend trkackih motocikala sa minimalnim oplatama uzeo maha, Suzuki je jos uvek nudio solidnu “kvadraturu” plastike. Iako je skrivala celu masinu (sem dekli kvacila i alternatora, koji u slucaju pada glume “crash padove” ), zasiljen zadnji kraj sa LED stopaljkom koji ide put neba, slutio je da je ispod svega “ozbiljna stvar”. Auspuh je sa strane jer tamo i treba da bude!
Uopste ceo motocikl izgleda kao da je dizajnerski tim uzeo tadasnji GSV-R i dodao svetla i- to je to.
Da, onda se neko setio nedelju dana pred pretstavljanje “moramo imati i nosac tablice,zmigavce i retrovizore!” pa su za te elemente uzeli sta god im se tad naslo u magacinu. ;D Barem tako deluje...
Prica se dodatno komplikuje kada se nadjete u sedistu. Polozaj je slican svim >’96 GSX-Rovima, da nije uzanog tanka i mozda jos viseg sedista ne biste vezanih ociju primetili raziliku.
A polozaj je bas napadacki. Pod napadacki mislim izrazito neudoban. Ustanite sad sa stolice, savite se i naslonite ruke na kolena- e upravo tako izgleda sedeti na njoj, nije bas udobno, a slozicete se, ni dostojanstveno.
Polozaj je ok za vonju do krajnih granica, za sve ostalo je nocna mora koja se drasticno pogorsava ako samo pomislite da stavite nekog iza vas. Noge su suvise visoko i zgrcene i ako sto kao ja +metariosamdeset ne znate savijeni kuda sa laktovima. Zvucace kao svetogrdje (sorry Djusi), ali sedi se ko na 916.
Sad malo brojke i slova. Koga ne interesuje, naredni pasus ce biti zanimljiviji- obecavam.
Suzuki ovaj put masinu pakuje u istu sasiju kao i 600. Mislim da je i postavka ogibljenja ista. Pomenuta masina je 749ccm, 148ks (bez vozaca) pri 12.800rpm, i fantasticnih 163kg. U tank staje 17 l, sve se oslanja na Showin amortizer i USD viljuske promera 43mm, uz medjuosovinski razmak od 1395mm. Novost je tad bio 32 bitni ECU.
A u praksi? Odakle da krenem... zagrevajuci u mestu primeticete da je masina bucna. Negde su spomenuli da su zidovi cilindara stanjeni zarad ustede u tezini, pa verujem da je to prouzrokovalo porastom mehanicke buke. Kako su stanjili zidove tako su se malo preracunali oko stanjivanja magnezijumske ventil-dekle, pa se ista iskrivila pod delovanjem toplote i pocela da pusta ulje. Sve sam to resio “custom” dihtungom u mojoj verziji. Pa ne moz’ Japanac da izmisli nesto sto Srbin ne moz’ da izopravlja. ;D Pojima nemaju oni.
Zvuk iz izduva je Suzukijev evergrin u (nazalost) poslednjem izdanju. Ima karakteristican pucketav, rezak zvuk na niskim dok u visokim obrtajim daje prilicnu buku, ali ipak ne preterano, taman da vas drugi ne cuju kako vristite pod kacigom. Sve je propraceno glasnim sistanjem air-boxa koje je bas izrazeno kada odvrnete rucicu do kraja, ma pravi melem za usi.
A rucicu treba odvrnuti do kraja. Iako vece kubikaze od mladje 600ccm varijante, gubi dah ispod 7000rpm. Daleko od toga da je staticna, ali... sve je nekako dosadno. A onda iznenadjenje- na 9000 motor tako poludi da ce neodlucni biti u problemu. Velikom. Prednji tocak ode put nebesa, a zadnja guma moli za milost. Provala snage je izrazena do nekih 13.500rpm, nakon cega sledi takva buka da pomislite da ce svakog klipovi protrcati kroz rezervoar (sto bi rekao moj drug- da vide koja ih to budala tera! ;D ).
Enivej, drzite obrtaje izmedju izmedju 9000-13000rpm i sreci nema kraja.
Sasija je posebna prica. Toliko posebna da treba poduzi period navikavanja na ovaj motocikl. Ako ste sedeli na novijim Hondama RR poznat vam je osecaj da vam je prednji tocak odmah ispod ruku. Ovde taj osecaj nije toliko izrazen dok ne krenete sa mesta. Motocikl je toliko reaktivan, cak bi se usudio da kazem nestabilan, da je to strasno. Koliko god sam se petljao sa podesavanjem prednaprezanja opruga, nisam uspeo da resim u potpunosti ovaj problem, u sporim krivinama zahteva JAKO puno koncentracije da bi se odrzala putanja, inace ode prednji kod je naumio.
Kocnice su prica za sebe. Referentana tacka za SVE motocikle. Nisam citao korisnicko uputstvo, ali verujem da su naglasili kako se ne preporucuje koriscenje kontaktnih sociva za vreme voznje, jerbo cete ih na snaznom kocenju skidati sa vizira.
Doziranje, snaga, ma sve 10+, pre ce zemlja poceti da rotira u kontra stranu nego sto ce da popuste.
Motocikl koji nije zamisljen za penzionere. Nagradjuje znalce, kaznjava budale- bez milosti. Kada bi trebao da biram motocikl za jedan brz krug na stazi, verujem da bih bolje prosao sa ovom nego sa sadasnjom Suzanom.
Trazi vozaca koji ce da vozi bez milosti, u suprotnom postaje los gospodar. Ne mozete prekasno kociti, rano dodati gas, sve je namenjeno zlostavljanju i taman kada mislite da ste dotakli njene granice zapazite koliko jos do njih ima. Zato odlucno jos raniji gas, i jos kasnije kocenje... besnom konju uzda od celika, kako bi to nas narod rekao.
Da li bih je imao ponovo? Aaaaaaaa, ne. Da li bih je preporucio? Ne. Ovaj da. Ustvari ne.
Stvar je u tome da kao motocikl za stazu ovo je definitivno ubojito oruzje, ali za svakodnevnu upotrebu je pejn-in-di-es (posle 200km bukvalno).
Vecina danasnjih sportista su nevidjeno user-friendly sto bi ameri rekli, mnogo lako i brzo se sazivite sa njim, naravno sve dok znate sta radite.
Ova Suzana ne, ostavite sujetu kod kuce kada krenete sa njom, a ako joj stvarno niste dorasli bolje je izbegavajte, jer poput instruktorke aerobika- koliko god da mislite da ste u dobroj kondiciji, izvesno je da cete se umoricete pre nje! ;D
Mada, bez sumlje, ima nekog sarma....
