Definitivno čovek je CAR... Samo napred i srećan put...

Bravo, fantastično kao i uvek...

Đole, svaka čast...

Svaka čast , MAJSTORE... samo napred...

U kampu... tuševi i u blizini bazen ... da li sam dobro razumeo..?

Bravo.. majstori...

Jbg, motoristi se dele na one koji su pali i one koji će pasti... Ja sam padao , valjda više neću.. tako i ti... dosta je bilo...

Fifti fifti... mada mi ova vožnja sa snimka, izgleda brzo za mene... javljam...

Lepe fotke... i putopis... samo napred...

Uvek inspiracija za putovanje...

Bravo majstore... majstore putovanja i pisanja putopisa... Samo da znaš da si ti krivac za ideju da se vozim Dunavom sa Rumunske strane... Čitao sam ovaj putopis davno i tada sam dobio ideju, koju sam sada realizovao... Puno korisnih informacija, lepih fotografija i kao što rekoh... vrh u turama i vozanju... Veliki pozdrav...

Super...

Bravo O M L A D I N C I ....

Ajde Nidžo AFRIKAAA...

Hvala na komentarima... Volim da čitam putopise jel često nađem informacije koje mi znače na putovanju. Pre polaska na neku destinaciju, pročitam putopopise sa te rute i uvek nađem nešto korisno... Tako se i ja trudim da moji putopisi budu korisni, koliko je moguće zanimljivi, sa kratkim tekstovima i sa interesantnim fotkama... Eto.. kolege bajkeri... MORAM I OVO DA KAŽEM... nešto što me je impresioniralo... Kada sam radio fotografije pre Golupca, parkirao sam motor, odmah pored puta i petljao sam nešto oko aparata.. vidim dolazi neki besan putni BMW, vozač usporava, pali sva četiri, ja mu dajem znak da je sve u redu... čovek produžava dalje, svira i pozdravlja... pogledam registraciju, strana... LEP GEST SOLIDARNOSTI... POZDRAV... I da kolega Neša, sa forum SHOKLA... Nešo svaka ti čast i hvala na pomoći, druženju i zajedničkom vozanju... Neša je bio pravi turistički vodič, koji me je upoznao sa lepotama Kladova i okoline...

Hvala svima koji su me pratili i komentarisali...Djole M, Aleksandar NS, nesic 1, PaPaja, Vroc Kapo, Stendovac, Komsa, Goran bj, nemanja struja, doktor, jimmy Lala... Što se tiče off roada sa Rumunske strane, nije ništa zahtevno toliko... kamen tucanik na pojedinim delovima gde se obnavlja put... možda će se to i srediti dok vi ne krenete na put... tako da vas taj deo ne brine... E, pa, veliki pozdrav i do viđenja na sajtu i na putu...

Četvrti dan, doručak i kafica na keju... Spremanje i polako preko Velikog Gradišta Dunavskom biciklističkom rutom, laganica... Saobraćaja nema, tek pokoji bicikl ili traktor, često stanem , uživam u prirodi... Dolazim do mesta Ram, sa ciljem da skelom pređem preko Dunava... Do polaska par sati, pošto skela ide svaka 3 sata ili dva, nisam siguran... Taman prilika da obiđem tvrđavu... Tvrđava je iz Turskog doba i sam po sebi nije nešto, posebno... Ali ipak je treba obići... Za to vreme motor parkiran ispred skele i ANDJAMO... Pored mene neki auto, pričaju nekim čudnim a opet poznatim jezikom, kad ono Italijani... svet mali... Vožnja preko skele, doživljaj za sebe... Posle pristajanja, deo puta prelazim nasipom pored kanala DTD... Dalje se preko Kovina, Smedereva, auto putem vraćam do Šapca... Taj deo je dosadan i po gasu, samo da se preveze... Da mi ne bude dosadno, kiša me je auto putem non stop pratila... ali kakva je to vožnja bez kiše... Sve u svemu lepa 4 dana... Želju sam ostvario da se provezem Dunavskom rutom i sa Rumunske i sa naše strane... ZAKLJUČAK... RUMUNSKA STRANA NIJE NI PRIBLIŽNO LEPA NI ZANIMLJIVA KAO NAŠA... možete da se provozate, što da ne, ali naša strana obale je puno lepša i zanimljivija... puna zelenila, stena pored puta, lokaliteta, Golubac, Lepenski vir, Trajanov most, Fetislam i još dosta toga... eeee ustvari Decibalova glava u kamenu je ipak nešto posebno, sa Rumunske strane... Pogled na Dunav je puno lepši sa naše strane, ali možda sam malu i pristrasan, ali što da ne...

Put do Milanovca lep, deo pored Dunava, a delom se odvaja u brda, ali sa živopisnim predelima... Milanovac lepo malo mestašce sa interesantnim skulpturama u parku na samoj obali Dunava... Vreme je za ručak. Volim da to bude lagan obrok i obično je to čorbica i salata. U samom centru u hotelu, teleća čorba 180 din... Dalje nastavljam prema Kladovu... Put divan... MNOGO LEPŠI NEGO SA RUMUNSKE STRANE... Prepun zelenila sa jedne strane i reke sa druge strane puta... često su to predeli koji su usečani uz samu stenu... A Dunav mutan Veliki , valja se... I ... dolazim do cilja današnjeg putovanja Golubac. Imao sam neke telefone za smeštaj, ali su oni u naselju pored Golupca, pitam na ulici i nalazim smeštaj, solidan za 800 din, Presvlačim se, tuširanje i vraćanje do Golubačke tvrđave... Hteo sam lepo detaljno da je obiđem a ne samo onako , škloc, škljoc u prolazu... Pošto sam se nekada bavio alpinizmom to mi ne predstavlja problem, mada je poprilično rizično i to radite na sopstvenu odgovornost... Pogled sa vrha tvrđave... Celo posle podne obilazim lokalitet... Nailazim na dosta zanimljivih detalja... Interesantan je i donji deo tvrđave, pored samog Dunava, sa pristaništem za čamce ili sa tim delim, na koji je verovatno ulazio taj veliki lanac koji se prestirao preko Dunava, a do one stene sa Rumunske strane... Pogled iz same pećine... Dalje nastavljam i vozim se obalom, bez ikakve obaveze i cilja... čista uživancija... Vraćam se do Golubca, večerica i kafica pored Dunava... Samo mesto Golubac ne izgleda nešto kad prolazite kroz njega, ALI IMAJU DIVAN KEJ PORED DUNAVA i ako imate vremena OBAVEZNO TREBA SVRATITI... Spavanjac i planiranje dalje rute... Nastavljamo...

E pa da nastavim... Treći dan.. posle doručka , po savetu Neše, za 160din. prekoputa sportskog centra... Restoran za svaku pohvalu... Obilazak ostataka Trajanovog mosta, nedaleko od centra Kladova, oko 4 - 5km... Jasno se vide dva velika potporna stuba, na početku mosta... Čovek ostane zatečen, sposobnošću ljudi u to vreme, ali i poražen da je sve to napravljeno a i srušeno da bi se obezbedili, tj sprečili osvajački pohodi... Dalje nastavljamo prema Negotinu... Prvi deo puta je brdovit...a drugi deo prolazi pored Dunava, ali ipal nije tako živopisan, kao kroz Đerdapsku klisuru... Ubrzo dolazimo i do Negotina, kafica u centru grada i slikanje ispred spomenika hajduk Veljka... Dalje nastavljamo preko planinskog dela i na samom izlazu iz grada, prolazimo pored manastira, koga nakratko i obilazimo... Kakvo je to vozanje, ako nema malo i kiše... Predeli živopisni, priroda divna... Evo ga i Neša na njegovoj ljutoj mašini... Spuštamo se prema Dunavu i na jednom mestu vidim interesantan prizor. Ne budem lenj i okrenem motor da vidim o čemu se radi... Peći za pečenje ćumura... blato, dim, krš, ali dvesta metara dalje, kuća kao Karingtonka... drago mi je da se od ovakvog posla lepo može da živi... Izlazimo do Dunava, Neša se vraća do Kladova, a ja nastavljam put prema donjem Milanovcu i Golupcu... Zahvaljujem se ovaj put našem kolegi Neši na pomoći, druženju i vožnji...

Pa da nastavim... Dunav na ovom mestu puko ko more... vidim neku skelu, razmišljam dali će me izdržati... Jedan skok i divan osećaj biti nad vodom... ručam...čudo koliko malo treba čoveku da jede, a to tek sad vidim , na putu, koliko ustvari čovek jede iz dosade... Sedim na ivici klatim nogama i imam osećaj kao da mi je 20 godina... sreća, sreća, Radost... uživancija... pesmica iz sunđer Boba... Posle divno provedene pauze, nastavljam dalje... I jedan tužan prizor... napušten kombinat iz doba socijalizma... i još veći šok iza... stambene zgrade koje su izgledale napuštene, ali posle boljeg razgledanja vidim u sredini oronulih zgrada po koji stan... ljudi ne obučeni, šetaju, sede kao iz SF filmova posle nuklearne apokalipse... Delovi puta se renoviraju, tako da sam prešao jedno 15 tak km of roada... što mi i nije smetalo... Dalje nailazim na još jednu potopljenu tvrđavu... Delovi dobrog puta... i pokoji vidikovac... I sada ona crkvica na obali Dunava, koja izgleda tako bajkovito sa naše strane... koja kad joj priđete, vidite da je novo komponovana turistička atrakcija, sa gomilom turista okolo, čamcima koji jezde Dunavom sa gostima, jadnom rečju vašar... Dalje dvesta, trista metara, ono što vredi videti je Decibalova glava isklesana u kamenoj steni... Lokacija koju opet treba obići... Posle kratke pauze nastavljam put prema Oršavi. Put ide kroz kopno, saobraćaj postaje gušći, kako prilazimo Oršavi... Oršava je divan grad, sređen, sija, ljudi obučeni... Žao mi je što nisam napravio pauzu za kafu, ali nešto i za drugi put... Posle Oršave desno prema Turnu Severin u i do hidrocentrale Đerdap... Na granici Rumun, traži samo pasoš i saobraćajnu... i prelaz Srbija... Sipam gorivo na Jugopetrolu, preturam po stvarima, tražeći telefon, kad staje taksista i pita treba li pomoć... hehehe valjda sam tako izgledao... hehehe I stvarno trebala mi je, pošto je mi je tel bio na Rimunskoj mreži a ja ne znam da prebacim ručno biranje... i tako malo pomalo upoznam kolegu bajkera Nešu, sa foruma Shokla, koji mi je pomogao oko traženja smeštaja i ne samo to... Posle smo otišli na piće, pokazao mi tvrđavu Fetislam... Posle šetnje i pokazivanja grada i istorije grada, pada dogovor da se zajedno provozamo sledeći dan prema Negotinu i preko planina do Dunava... NASTAVAK SLEDI...

Dan drugi, ustajem ne naspavan. Muzika u restoranu ispod, drmala do 5 ujutro. izađem napolje, duva neki vetar... ALI KO NEĆE NAĐE RAZLOG, KO HOĆE NAĐE NAČIN... pregled mašine, pre polaska, pakovanje stvari i POLAZAK... Put do granice prav, ali predeli živopisni... Granicu sa Rumunijum prelazim bez problema i odmah iza same granice skrećem desno... Samo pravo prema Oršavi... Put je planinski i podseća na stari put auto NS BG sa onim pločama, malo zakrpljeniji ali to je to... Zanimljiv i pun lepih krivina... Izlazim iz planinskog dela i puca pogled na Dunav... Vetar strahovito duva i u daljini se vide ogromne vetrenjače... jasno je zašto su locirane na ovom delu... Sledeći deo je bio poprilično nezgodan za vožnju, baš zbog jakog vetra u tom predelu. Pejzaži ne zanimljivi. Njihova sela sa kućama odmah uz put, koje su šarene, kitnjaste, pa i poprilično napadno... Ludi ne obučeni, nekako svi u sivim i crnom, posle ću videti razliku kako sam prilazio Oršavi, gde bogatstvo sija sa svake strane... i taj deo stvarno podseća na Evropu... Srećom vetar se polako stišava, kako prilazim Dunavu... Na jednom mestu vidim interesantan prizor, stenu koja viri iz vode... Posle sam saznao da je za tu stenu bio privezan lanac do Golubačke tvrđave i da se tako kontrolisao plovni put preko Dunava... Nastavljam dalje i uočim malu plažicu, ne bude mi teško vratim se i sledećih sat vremena odmorim u tihom i prijatnom ambijentu... Dalje nastavim putem, laganica, pejzaži lepi, saobraćaja nema... Uočim tablu sa nekim arheološkim lokalitetom, ne budem lenj pa opek okrenem i uživancija... I... dalje problemi sa internetom... ne ide prebacivanje fotki... jbg obećavam ustajem rano ujutro i nastavljam pisanije...

E pa da nastavim... Dan prvi... Pravac Bela Crkva... Nisam hteo da idem auto putem pa sam krenuo iz Šapca, preko Nikinaca, preko Šimanovaca, makar da malo izbegnem deo autoputa... Prva pauza u Meku na terazijama. Motor parkiran u parkiću ispred. Nedelja, nadao sam se nema valjda komunalaca, paukova i ostalih buba... Dalje samo pravo, pored Dunava do Smedereva. Odličan put, lepe krivine, lepi predeli... U Smederevu kafica i na izlazu fotka Smederevske tvrđave... Zatim preko Kovina pravac Bela Crkva. Nikad nisam išao ovim predelima i jako su mi zanimljivi... Deliblatska peščara je sigurno destinacija, koju treba obići... Jko mi se svidela, naročito sada kada imam enduro motor... Prolazim pored kanala DTD i malo se zadržavam... Pravac Bela Crkva i vreme je da nađem smeštaj. Zapisao sam par brojeva privatnog smeštaja i to nije problem. Malo je vila promaja... celu noće se u restorenu ispod slavio neki rođendan, ali kad ste na putu to i nije tako bitno... pravac grad, da se jede, kafica i malo prošeta gradom... Posle šetnja oko glavnog jezera, koje je super sređeno i spavanjac i ujutro donosim odluku kuda dalje...

Sedam dana uskršnjeg školskog raspusta a ja gledam kišu kako uporno pada i pada... Prolazi jedan, dva tri i četvrti dan najavljuju malo lepše vreme... Prvobitna ideja za Durmitor otpada, zbog snega i padavina u planinskim predelima i ruta se prekomponuje u Dunavsku... Bio sam jednom već sa čerkom, ali ovaj put mogao bi se napraviti krug preko Rumunije... Prvi dan Bela Crkva... Drugi dan Dunavom sa Rumunske strane do Kladova... Treći dan vožnja sa Nešom iz Kladova do Negotina, zatim Golubac i razgledanje Golubačke tvrđave... I četvrti dan iz mesta Ram, skelom preko Dunava i vraćanje nazad... Po danima ću detaljnije. Nedostatak vremena i loš internet... Ovo je samo da načnem temu... Pozdrav...

BRAVO... predivni predeli i lepa vožnja... U planu mi je da obiđem kanjon reke Trešnjice... i predele oko Ljubovije, Krupnja, Valjeva... Ako imate predloga i saveta, rado slušam... recimo dvodnevna vikend vožnja sa spavenjem negde ili možda jednodnevna... lepa priroda, neki lokalitet i sl. ... POZDRAV...

Lep putopis i putovanje, sa dosta korisnih informacija...