maresh Samo napred... Nema malih putopisa i malih putovanja...Kada negde naumim, prvo prelistam putopise, pokupim informacije, pa na put... Prema tome očekujemo Ledince... i dobro si mi dao ideju, nisam odavno obilazio Frušku goru... Lalajko Hvala Lalajko... Tvoji putopisi su mi bili uzor...

Lepo, samo napred...

Kad pročitam Furious Panda, uvek se obradujem jer sledi dobar i kvalitetan putopis... E sad što je ovaj putopis vezan za sumorne događaje i teme... jbg... Ali putopisi i putovanja, koje bi svi želeli ... Samo napred momci... i mi uživamo sa vama... pozdrav...

Bravo... samo napred... Nikad do sada ni jedan putopis nisam doživljavao tako lično... kao da sam i ja na putu...

Lepo... ćerka planira sledeće godine na work and travel... Prema tome, samo napred...

gradimir-gajo hahaha slažem se ... Nego na skretanju, prema planinarskom domu na Ceru, pisalo je PLANINA CER pa me je to podstaklo da tako nazovem putopis...

Svaki dan čitam i čekam vesti... Juče ponovo čitao putopis, ali sada sa google maps, da vidim gde si sve bio... Veliki pozdrav, sa tobom smo...

Fruskogor@c Bravo, hvala... Zovem Bureta...

DaliborBP Pomirio se davno, da je situacija takva, da se teško može ići na duga putovanja. Ali onda otkriješ da i u okolini ima lepih mesta koja nismo obišli...

cikapostar Hvala... Branilo Divan pogled... srrdjan Trudim se da tekst ne bude opširan, da fotke govore za sebe... Goshke Lepa je Pocerina... Taman pitoma koliko treba, a opet divlja da ne bude obična...

Ako ikako možeš, finansijski, vremenski ... samo napred, a ako ne, uradio si fantastičnu stvar... Veliki pozdrav...

Nedelja, 21 septembar, sve u znaku Šabačkog vašara. Ležim u krevetu i prevrćem se... Dal ustati il odustati... Setim se našeg putopisca kawazokija, pa kad može on kroz pustinju Gobi, pa mogu i ja po okolini...motor, oprema pa makar do Cera... Ritual, prvo kafica... Motor parkiran ispred kafea u parku... Gužva u gradu. Ovu kolonu koju vidite da ulazi u grad, je u pravcu Šabačkog vašara... Vreme mi ne ide na ruku. U pravcu Cera, kišni oblaci. Ali ko da sam jednom pokiso... hehehe Put novi, sredili ga za proslavu sto godina Cerske bitke... Promiče i prva kišica. Oblaci se vezali za vrh Cera. Ali ovaj put imam sreće. Kiša je padala neposredno pre mene i kolovoz je još mokar... Vozim se polako i uživam u pejzažu... Već viđeno, a opet novo... Pre uspona na Cer, skrećem desno prema Miloševcu na of roud... Put lep širok, negde se račva, ali tu je gooogle maps, pa dalje... Nastavljam dalje, predeli lepi... Srećem meštane, pitam kako do vrha Cera, a oni sumnjičavo klimaju glavama... Put je dobar do sela ali dalje je težak, naročito kada je kiša, jer nije dovoljno nasut... Vraćam se malo nazad i skrećem na jedan puteljak, pa dokle se može... Evo i jedna panoramska... Priroda divna, vazduh čist.... posle kiše... Ubrzo šljunak se gubi i polako prelazi u blato... Proklizavam dva tri puta, okrećem se i ostavljam ovo ipak za suvo vreme... Vraćam se na asvalt i odvajam se desno, prema domu Lipove vode... Put prolazi kroz šumu. Priroda nestvarna. Kad stanem da uradim fotku, ugasim motor a ono, mir, tišina... Stajem kod novo izgrađene crkve na Ceru i ulazim unutra... Lepo urađeno... Sveka čast, popu Voji koji je ovo sagradio... Prolazim pored planinarskog doma i nastavljam uzanim asvaltnim putem prema vrhu Cera... Ali na kraju rampa... Prolazim pored rampe peške, ali me vraća čuvar nazad jer su tu poštanski repetitori i još koje kakvi objekti... Silazim do doma i ručak... SDO... Par uštipaka, tunjevina, paradajiz, jabuka... super... Čak sam i neke kuce nahranio, koje su bile tu... Nije mi ovo baš dovoljno vozanja i nastavljam pored doma levo tucanikom. Put koji vodi do Prnjavora. Na google maps je nacrtan kao magistrala, a on se posle 500m posle doma pretvara u šumski put za seču drva... Pauzica , kafica, kolač... mmmm m Pogled na obronke Cera prema Zavlaci... Silazim nazad i na uključivanju za put prema Šapcu, ipak, skrećem desno prema Zavlaci... Prolazim pored spomenika, izginulim Srpskim vojnicima u 1. svetskom ratu... sada to zovu, veliki rat... Nek im je večna slava i hvala... Nastavljam divnim predelima Pocerine... Evo i jedna panoramska... Skrećem desno prema Trbosilju, na put koji vodi prema Jadranskoj Lešnici... Vozim se i uživam. Brzina 40, podignut vizir i osetim miris trave, kukuruza, poljskog cveća... I tako dalje. Na jednom mestu nailazim na interesantnu crkvu... Kako se približavam Lozničkom putu, sve više je kuća pored puta i predeli postaju manje zanimljivi... U Jadranskoj Lešnici fudbalska utakmica izmedju ekipa Cera i lokalnog kluba. U sledećem mestu između Gornjeg Dobrića i Loznice... Fudbal na sve strane, a tamo neki vozaju motore... Konačno skrećem u Lešnicu, desno i pravaca Šabac... Jurim 80, 100km/h konačno, da ubacim u petu brzinu... hahaha Malo smo prljavi, ali sredi pranje... Čisti, spremni za novu avanturu... hahaha Eto, lep moto dan... Za one koji znaju Cer da se podsete, a oni koji ga ne znaju, da ga upoznaju i provozaju se ovim lepim predelima... Veliki pozdrav...

Bravo...

Svaka čast... Moglo bi ovo u više putopisa... Prava izložba motora... Lepo , čitko, sa puno korisnih sadržaja...

Auu u u šta reći... postaje sve napetije...

Boban Jes...

Moto skup u Lešnici... Sedim i razmišljam, šta obići u okolini... Jadar, reka koja izvire u planinama iznad Osečine, teče slivom uz koji je napravljen put Valjevo, Loznica. Prolazi blizu Zavlake, ispod jugo istočnih obronaka Cera i uliva se u Drinu neposredno kod Lešnice... Super, taman da se provozam malo i kroz prirodu... U Prnjavoru navraćam kod mog bivšeg učenika Nikole na koka kolicu, u kafe koji drži u centru mesta... Ispričamo se konsultujem se sa njima, pa kroz selo putem prema Ceru... Prvo asfalt a onda lep brdski tucanik... Dalje se polako penjem i mada je na karti nacrtan lep put, uvaljujem se u šumu... Ali štaš kad sam kreno, vozi Miško... Posle borbe, malo i guranja motora , silazim do moto skupa... Malo druženja, pa do mog cilja... Ušća Jadra u Drinu...put sada lep pitom ravan... Ali i tu ima prepreka... Iza krivine prepreka na putu...Oboreno drvo... Da zaobiđem, zemlja previše blatnjava, izlila se Drina... Ali i to se rešava... Viktor inox nož... testerica i za desetak minuta sve grane presečene... PREPORUKA... ovaj nožić bi trebeo da bude... OBAVEZAN DEO MOTO OPREME... Dalje nastavljam, malo šetnje, malo vožnje... uživancija... I napokon, cilj ovog putovanja... ušće Jadra u Drinu... Voda brza, promiče samo pored očiju... Vraćam se nazad, motor malo prljav... Srce puno... Toliko mesta u okolini, koja nismo obišli a na dohvat su ruke... Razmislite... Lepa je ova naša Srbija...

Lepo... Raj za oči... F800GS Lutkaaaa

Mostarac doktor Opa doktore XT 1200 Z svaka čast... Kada ćemo da vidimo fotke... sa nekog putopisa...

Debeljan profesorcosmic Dogovoreno... možda ubrzo...

Google maps i razmišljam gde da idem , a da to ne bude daleko, da bude u prirodi, a da nisam pre bio... Ušće Drine u Savu... Taman lepo, moto skup u Mitrovici, pa da se spoji ugodno sa korisnim... Pre polaska kafica, sokić, kroasan u City Kafeu... Pravac Šabac, Mitrovica, smeštaj na plaži, jer je tu i bio moto kamp... Obilazim grad i ono što bih preporučio je arheološko nalazište, uz sam centar grada... Malo vožnje i šetnje pored keja uz Savu... Zalazak sunca, divan pogled, ali i razmišljanje kako ta Sava i nije do skora bila tako bajkovita, kada je pretila da nas potopi... Vraćanje u kamp, malo muzikice, spavanjac i ujutro polazak, pored Save, sa strane, Mačvanske Mitrovice... Vožnja po nasipu uz Savu... Evo u kadru i avion za zaprašivanje, pošto je tih dana bilo jako puno komaraca... I tako nižu se kilometri... Uživancija, priroda, mir, tišina, nema gužve, buke a opet blizu naselja... Na jednom mestu silazim do Save, kratka pauza i marenda ko u vojsci... sokić i kolač... hahaha Vozim se tako i u daljini vidim nešto veliko, kao džin, koji je podigao ruke... Prilazim i peške dolazim do ogromnog drveta koje je spalio grom... Tu tek vidite ogromnu snagu prirode... Posle desetak km opet silazim do obale Save... I vozim se kroz šumu i bivam zatečen, opet, snagom prorode, koja je u ovom slučaju oborila drveće kao da su palidrvca... Negde se putevi račvaju, naravno nema putokaza, ni seljaka... Tu mi pomaže navigacija, iako nema ucrtanih puteva, ali makar mogu da se orijentišem, da li se približavam ili udaljavam od reke... Konačno dolazim na obalu... ništa spektakularno... ono pravo ili desno je Sava koja je u ušću Drine u nju, uža jer se Drina na tom mestu širi i slivom postaje veća od Save, iako se uliva u nju... Posle se penjem , na brdašce uznad i evo, jedna panoramska fotka... Šteta, neko bi od ovoga napravio turističku destinaciju... ali ne i mi... Vraćam se na moto... Prolazim pored rezervata prirode Zasavica... Mesto koje svakako treba obići... Zadovoljan sam, negde oko stotinjak km of roada... Dolazim u kamp i utapam se u ritam moto skupa... I jedna fotka sa mojim drugom Badžesom... Opet red muzike... možete da birate rok na moto bini ili tehno i haus u kafićima na plaži... Ujutro ustajanje, vežbanje, plivanje u Savi, tuširanje... Doručak i kafica... Još jedan divan vikend proveden za mnom... Veliki pozdrav...

Au uuu čoveče... Svaka čast...

Lepo...

hmm hrabro...

Šteta da ovakav putopisac, prestane da nam šalje ovako dobre i lepe putopise... Neka je ćerka živa i zdrava, imam i ja dvoje, ali na proleće, motor, pa opet na put... pa makar po malo...