Nazvao i krčmu ,, Lovačke priče ,,nema šanse za mesto, sve odavno zauzeto... prema tome ŠATORI...pa provod...

Nazvao turističku organizaciju opštine Ljig i dobio informaciju da su na Rajcu svi smeštajni kapaciteti zakupljeni i zauzeti... Prama tome ko hoće da spava gora, ponesite šatore...

Pozdravljam ideju i voleo bih da dođem... imam par konkretnih pitanja... 1/ put od Ljiga do Rajca (pretpostavljam da je asfaltiran...) 2/ tačna lokacija održavanja moto skupa? Vidim na putopisima neki planinarski dom... dali je to blizu..? 3/ Smeštaj... šatori, ima li hlada, kakva je situacija sa zmijama, čuo sam da ih ima i koliko je bezbedno..? Ima li mesta u planinarskom domu, cene i kome se obratiti za rezervaciju..? tel. ili na nekom drugom mestu... 4/ Hrana, obezbeđena ili ne... možda neki detalji...voda, tuširanje i sl. ... Eto tako, u želji da se sam informišem i da pružite informacije, kako bi nas bilo što više... pozz...

Bravo Lalajko...

Nadam se, da se vidimo... bio dva puta i sve je ok... Malo je naporno ceo dan tamo, pa opet sutradan nazad ali viši su ciljevi...osim toga lepa vožnja, lepi predeli kroz Ibarsku klisuru... druženje, vozanje...

Lepa vožnja, negde oko 1200km. Po povratku Kotor, pa Durmitor, Žabljak. Za one koji nisu išli, obavezno da obiđu i ovaj deo MNE. Ulcinj, lep grad, naročito stari deo grada, na maloj plaži. Kamp blizu plaže tako da je šteta ne okupati se. Domaćini ljubazni... Organizovali su lepu vožnju brodićima ušćem Bojane, za svaku pohvalu. PRIMEDBA: Užasna prašina u samom kampu. Klinci koji vrte kvadove, odmah pored motora i stolova za jelo i piće... i tako ceo dan... PREDLOG organizatorima: zagradite ulaz za motore, kvadove, aute na samom ulazu da se ne dolazi da prostora za boravak ljudi i mesta za kampovanje... Dovoljan je i onaj put od stotinjak metara kamena tucanika da se digne nesnosna prašina koja guši i ulazi u oči, a kad se dodaju napaljeni klinci sa kvadovima, onda je potpun doživljaj pustinjske oluje... ps Nadam se da ovu primedbu nećete shvatiti za zlonamernu, nego drugarsku, sa ciljem da nas bude još više na vašem moto skupu... pozz...

bog da vidimo se...

Zna li neko kakav je put kroz Moračku klisuru (mislim ima li radova, tuneli i sl... ) i da li je bolje ići preko Žabljaka..? pozz...

hehehehe štaš profesor fizičkog... hehehehe pozz...

Kakva je situacija sa BUROM..? Gledam vremensku prognozu u Podgorici i vreme će biti sunčano. Međutim, vetar se pojačava i šta znači 3m(sec... Da li je to jako ili podnošljivo za vožnju... Pozz...

B R A V O ...

Koncert YU grupe za svaku pohvalu... sutra očekujemo ,,Riblju čorbu,, ... Pohladno, ali zvezdano nebo... Daje nadu za današnji dan bez kiše... Vidimo se bajkeri...

Sutra se najavljuje slaba oblačnost bez padavina, u nedelju sunčano...

Pa profesore stvarno si naleteo na pravu buru ali inače nema problema. Uvjek se pre vožnje ( na ovom području) prati vremenska prognoza i kad ima (jake) bure jednostavno se tada izbegava vožnja. Pošto se bura dosta brzo smiri 2-3 dana onda ovo vreme, ako si več tu - iskoristiš za druge stvari Proveriti vremensku prognozu pre vozanja uz more...

Bina je postavljena...

Da, lepo je što smo malo i ovoj temi nešto napisali, za nauk onima koji to nisu doživeli... U svakom slučaju, zaključak, ko želi da se voza pored mora, mora da računa na ovake opasnosti kao što je bura... i to nesme da se zanemari...

Lep putopis... i na mom je spisku želja... pozz...

Hvala na komentarima, opaskama i sugestijama... Malo i o moto skupu... Sve je odlično organizovano. Znate ono kad je nešto ok, onda to i ne primećuješ i ne obraćaš pažnju. Tako je bilo i ovde... Nikakvih problema, ne samo na skupu nego inače i u celoj Hrvatskoj. Na jednoj naplatnoj rampi neko mi maše iz kombija, pogledam policija. U prvi mah se presečem, onda vidim da mi ljudi podižu palac u znak pozdrava, otpozdravim i ja... Svestan sam bio da čim progovorim ljudi vide odakle sam, ali stvarno nije bilo nikakvih problema. Reči podrške i od kolega bajkera na bezinskoj pumpi pre Kotara, gde smo bezuspešno čekali da se smiri vetar i ponuda da se vozim sa njima... pozdrav za ekipu... Ovo putovanje mi otvara novi svet moto sporta i putovanja... Polako me počinju privlačiti duže destinacije... Ali polako, mladi smo , vreme je pred nama... hehehe pozz... za sve bajkere i bajkerke sveta... ))

Dugo planirani put na moto susret u Umag. Sve spremno, psihički i fizički se spremam, za mene , dosada naj duži put i sa nestrpljenjem očekujem dan polaska. Još sedam dana do polaska odbrojavanje počinje... ali nešto me kopka i neda mi mira... ma kažem u sebi šta si se unervozio , ljudi idu na kraj sveta a ti tako... Odem na posao (radim kao profesor fizičkog vaspitanjau Ša. gimnaziji)i na pauzi između odmora ulazi gospodin u odelu, 50 , 60 god, kao navodno interesuje se za koleginicu, neća da kaže koju... uputim ga na glavni ulaz, ja se okrenem uđem u salu, a on u moju kancelariju (to posle video na video snimku)i ukrade mi novčanik, a u novčaniku lk, vozačka , saobraćajna, kartice, zeleni karton, polisa, jednom reči sve... Kad sam skontao ŠOK... toliko želeo putovanje i sada NIŠTA... Jedan dan, padnem u minus, sledeći saberem se... i sledeći dan jurnjava za dokumentima i da ne dužim ponovo uspem sve to da dobijem za sedam dana... pa valjda sam i ja neko... hahaha Petak, neprospavana noć, kao srednoškolac, pakovanje i ujutro krećemo na put...Bojana, moja ćera i ja... Put preko Sremske Mitrovice i izlazimo na auto put... Pauzica na OMV pre granice, da se presvučemo, malo smo se pretoplili i kafica... Ubrzo granica sa Hrvatskom, sve ko podmazano, ni podkape i kacige nismo skidali... Zanimljivo drveće odmah po ulasku u Hrvatsku... I dalje voooozi Miško... Bojana pozadi peva, pomalo se i samo fotografiše... Negde na sredini puta do Zg. pravimo pauzu... malo noge da protegnemo... Zatim prema Zagrebu, i skretanje prema Rijeci... nije bilo toliko komplikovano, malo putokazi, malo navigacija i nema problema...Put prema Rijeci super... Tuneli san snova, osvetljeni, ventilacije, obaveštenja... Vozi se dosta brzo, jedna pauzica i penjemo se prema Gorskom Kotaru... put širok, krivine lepe, duge, kad smo pravili pauzu, kažem Bojani, vidiš ovde nekad i u sred leta pada sneg, misleći to figurativno... Pauza na predivnom odmaralištu... Kravica ispred ulaza... Enterijer fantastičan, kao u američkim filmovima... hehehe Kolači, pite san snova... Nastavljamo put, siti i veseli... hehehe Posle Rijeke se odvajamo preko tunela Učke kroz živopisne predele Istre... Ograničenja brzine su stroga i na jednom mestu nas je čekao policajac, al smo ga zeznuli 43 km/h, pre su nam amblendovali... Mesta Buzet, Buje kao da smo u Italiji. Gradići na vrhovima brda... Uveče već poprilično umorni stižemo u Umag i posle smeštanja, centar grada i riva... Naravno, šta drugo nego pica... Malo na moto susret, pa spavanjac. Smestili smo se u naselju Polinezija. Smeštaj ok, motor smo parkirali odmah ispod terase... Ustajanje u sedam sati... Nijedno more ne miriše kao Hrvatsko primorje... šetnja do obale, malo vežbanja, pozdrav suncu (vežba iz joge) i uživanje... Predivan bazen i jutarnje plivanje... kako je to prijalo... Posle doručka, dogovor sa Tomom B i kafica na rivi i druženje i sa društvom iz Kraljeva, Božom, njegovom suprugom, mojim fax kolegom i upoznali smo i Bojana iz Bg sa devojkom i njegovog drugara( glavnog krivca što sam otišao za Umag, čitao sam njegov putopis pre par godina iz Umaga)... Veliki pozdrav za svo društvo... Sledi šetnja po starom gradu... Uske uličice, pravi primorski gradić... Vraćanje do kampa, opet na bazen, sunčanje, kupanje, ručak, dremka... Posle odmora, opet do grada, šetnja, dokolica, vreme predivno... Zalazak sunca... Večera u restoranu na obali mora... Odlazak do moto kampa, šetnjica po kampu. Kolorit uobičajen... atmosfera bajk partija, domaćini ljubazni... i već oko jedanaest sati odlazak do apartmana i spremanje za put... Ležemo rano oko dvanaest sa idejom ujutro, možda opet da se okupamo, prošetamo... I I I, negde oko jedan sat jak udarac otvorenog prozora. Ustanem i imam šta da vidim. Napolju besni bura. Strašan prizor, drveće se savija do zemlje. Kiša ubi. Pogledam motor, znam da ima gumice i zaštitu od vode, na prekidačima upravljača ali opet za svaki slučaj namaknem kese, a preko bravice za paljenje stavim poklopac od kante a preko sedišta peškir, pošto su tu kablovi i osigurači... ne znam dali sam ovo trebao ili ne, ali smo na putu nazad naišli na tipa koji nije imao struje u motoru, stajao je na na putu i bespomoćno je nešto čačkao po motoru... Ujutro se malo vreme smirilo. ali ni traga od onog predivnog dana od juče... Sprememo se oblačimo kišna odela i tu nam pomaže navigacija da izađemo iz grada. Nebo je dosta tmurno, kišica pomalo pada ali ništa strašno... I tada počinje PAKAO... Odjednom iz čista mira bočni udarac vetra i zamalo da završimo pored puta. Nikad to nisam doživeo, takve udarce vetra sa svih strana. I tako sledećih tridesetak kilometara do tunala Učke. Odlučim da prekinem putovanje i da pronađemo smeštaj, ali posle Učke totalno druga klima. Vetra skoro da nema...Nastavljamo putovanje do OMV pumpe ispred Rijeke i tu pravimo kratku pauzu. Gužva nenormalna...(tek posle sam shvatio da je put zatvoran i da su ti ljudi zato tu...) Tu srećem jednog Beograđanina koji me upozorava da se čuvam kroz vijadukt, kroz Rijeku... Nastavljamo put dalje i igra se nastavlja... jedno bar pet šest puta smo bili na granici pada... idemo u srednjoj traci a vetar nas oduva skroz u bočne trake... Užas na izlazu iz Rijeke pred tunelom na ulazu u Gorski Kotar... Vijadukt a dole dvesta metara, vetar ubi, motor samao kliza levo, desno, molim boga samo da nas ne oduva u ambis. Prelazimo, vidim desno OMV pumpu i odmah se isključujem... Tamo već ima šest motora. Pravimo pauzu jedno sat vremena, šalimo se i razbijamo tremu sa kolegama bajkerim iz Hrvatske. Ovde pored vetra pada i susnežica... Negde je oko tri sata. Svi kreću, jer oko šest na Kotaru pada mrak i put ledi... Drhte mi ruke dok sedam na motor i izlazim do naplatne rampe. Vetar se pojačava. Jedva održavam motor u mestu da ne padnemo na rampi, dok uzumamo karticu. Do tunela pedeset metara i makar trenutni spas. Gas i ulazimo u tunel. Uh, makar trenutno rasterećenje... Posle tunela vetar manje duva, ali novi priblem. Temperatura pada sa 3.4 stepena na 2,8 stepeni... Sneg oko nas i na putu... Idemo negde oko 60 , ali idemo i malo mi je lakše, samo da se onaj prokleti vetar smanjio. Polako prelazimo Kotar, visina snežnog pokrivača se smanjuje u pri izlasku vidimo da je put iz suprotnog smera totalno zatvoren. Rampe su na putu i policija preusmerava saobraćaj preko Delnica. Dalje prema Zagrebu, vreme kod Karlovaca skoro da je sunčano. Isklučujemo se prema Slavonskom Brodu i izlazimo na auto put prema Beogradu. Na prvoj pumpi, supica, ručak, stvarno smo zaslužili... Lutka moja , parkirana... samo zuji ide kako hoću... prednost fazera je što uopšte ne oseća dali sam sam ili sa suvozačem... i ona je zaslužila odmor... I dalje klasika. Autoput, prvo bez kiše, zatim kiša, pa kiša i mrak. Romantika... hehe... Nismo žurili, dosta smo se umorili kroz Istru.. Stižemo noću oko jedan sat, ali stižemo živi i zdravi... Sutradan, pranje motora... Šta reći... raj i pakao... Da sam znao za onaj vetar sigurno nebih išao na put sa detetom, ali nešto što stvarno i nemože da se predvidi ili može... Prošlo je sedam dana, već se razmišlja o novim putovanjima... Bože zdravlja, biće svega... Pa šta reći... Braći i sestre bajkeri, sretan put svima nam želim i do novog viđenja...

Prolazio tim predelima... Fotke su predivne... pozz...

Imam jednu molbu za organizatora: Da se vozi malo sporije ili da se napravi brža i sporija grupa, i da se ne pretiče u koloni, ili da se ne pretiče bez preke potrebe...

ok

voleo bih... kakva je situacija za smeštaj..?

tj čašu meda još niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči... što bi rekao veliki Njegoš pa tako i ovo putovanje, nemože samo uživanje..., nego da vas pozovem na moto skup u Šapcu 26. 05. extra grupe: YU grupa, Riblja čorba, Bijelo dugme i još mnogo toga... sama lokacija jako urbana, blizu centra grada, sa tribinama ispred bine... za lepo vreme se ne sikirajte... UZELI SMO MODEL OD RUSA ZA MAJSKU PARADU... Prošle godine je svuda padalo sem u Šapcu... IMA SVE OBLAKE DA RASTERAMO... POZZ...

Vidimo se Bojane, puno pozdrava za tebe i svo društvo, bice i putopis, samo da skontam postavljanje fotki, ali bice i to... sad kad sam se odmorio opet bih, sam zadnjeg dana... ali časa žuči ište čašu meda, smješane najlakše se piju...