hvala Nadam se da će biti ,,pravih,, putopisa a do tada...

Ovo mu dodje kao bajkerska lektira. Čitati i obnabvljati gradivo da se ne zaboravi... Sada sam ovo samo prelistao a posle ću detaljno...

Šta reći, SVAKA ČAST...

Moto skup u Brčkom. Da idemo i da se vratimo preko Bijeljine bilo bi nam dosadno, pa se odlučujemo preko Sremske Mitrovice, aotoputem preko Hrvatske, spuštanje do BiH i Brčko... Kako zamišljeno, tako i učinjeno... Motor spreman, stvari spakovane...Bojana /moja kćerka/ i ja, krećemo... Vozimo se preko Sremske Mitrovice, izlazimo na auto put i prvu pauzu pravimo na OMW pumpi. BMV-ei mercedesi, po tome vidimo da se približavamo granici... Kiša počinje da pada, oblačimo kišna odela. Na obadve granice nikakvih problema. Osoblje ljubazno i profesionalno i na jednoj i na drugoj strani...Nismo morali da skidamo ni kacige ni potkape... Vozomo se autoputem oko 120km/h. Nisam hteo da razmišljam o prekoračenju brzine i na prvom skretanju za Brčko isključujemo se sa autoputa... Osoblje na naplatnoj rampi jako ljubazno i upućuje nas kako do Brčkog. Bojana me pita, šta je to raskrižje! Prvi deo puta je predivan i prolazi kroz šumu... A zatim kroz sela Hrvatske Posavine... Ubrzo stižemo do granice i opet isto. Profesionalnost i ljubaznost sa obe strane...Doduše policajki na Hrvatskoj strani u početku malo nije bilo jasno otkud mi iz Srbije, prelazimo u BiH na Hrvatskoj granici. Nije znala za naš tajni plan ,,tri države u jednom posle podnevu,, :) Ulazimo u Brčko, smeštamo se u motel ,,Majevička kuća,,i pravc moto...Prvo ručak... Malo smo se prošetali po kampu, pa pravac grad... Posle centra, šetalište pored Save... Zatim palačinci u gradskoj kafani... Vraćamo se u moto a tamo uobičajeno ludilo...Paljenje guma... Vruće pranje motpra... Šetnja po kampu, razgledanje motora i ubrzo pada veče i koncert grupe Van Gogh... U kampu veselje, druženje...Toliko ljudi, alkohola a veoma malo ili ni malo ekcesa... Na spavanje već oko 12... Ustajanje, doručak, spremanje i polazak. Uklučio sam navigaciju na telefonu koja je super odradila posao...Put prema Bijeljini super, vijugav, kroz lepu prirodu... Zaustavljamo se kod tržnog centra Fis u Bijeljini...Kafica, odmor... Prelazimo granicu, sada prema Srbiji, bez problema, zaustavljanja, skidanja kaciga... Prama Bogatiću vreme se naoblačilo... Trudimo se da poštujemo ograničenje brzine... Oko podneva stižemo kući. Cilj je ostvaren: ,, tri države u jednom posle podnevu,, sa šest prelazaka granice u dva dana... Putovanje lepo, videli smo grad u kome ranije nismo bili, Brčko... Zaključak: PRAVO PUTOVANJE JE SA SPAVANJEM NA MESTU ODREDIŠTA, pa makar to bilo blizu kao ovo... Pozz... svim BJB, svima koji su pročitali ovaj putopis-čić...

Hvala narode na komentarima... Bursać: Totalno si u pravu, enduro bi mi ležao samo tako... spel: Pele druže nisam te video! Gde si bio? Marokanac: Tvoji komentari mi znače... Putopisi su ti tako egzotični i pratim ih još od prvog kada si kupio motor... Pozz...

Svaka čast, divno osmišljena ruta... Super putopis...

Svaka čast...

Bravo, nekako menjam mišljenje o toj Africi. Pa ona urbanija nego neki naši krajevi... Kako vam se sijaju onako motori..? Afrika/mislim motor/ super uradjena...

Gledaću da se priključim kada bude bila organizovana BJB vožnja... Preporučujem... U etno selo nisam ulazio, ali vidi se da je to rađeno sa ljubavlju...

Ovo je pokušaj da objedinim dve ljubavi. Novu - vožnja motorom i staru - planinarenje, a nekad je to bio i alpinizam.Relacija Šabac, Mačkov Kamen, da vidim to etno selo. Planinarenje, obilazak dedovine, pošto su moji roditelji od tog kraja. U odlasku idem preko Loznice, a u povratku preko Cera... Spremni za putovanje. Oprema za planinarenje stala u vreću koja stoji na nosaču kofera... Put prema Loznici super, nama gužve... Prva pauza na OMV-e pumpi u Loznicici...Kafica i čokoladne bimbone... Nastavljamo dalje, dug put nas čeka, možda čitavih pedesetak kilometara... Put iza Loznice loš, na delu prema skretanju za Krupanj, prava katastrofa. Jedan deo se radi u dužini od par kilometara, šljunak, užas...Ali kada se skrene prema manastiru Tronoša, prava uživancija... Kako se približavamo Krupnju, priroda sve lepša, a put sve gori.. Ulazimo u Krupanj. Sam centar Krupnja podseća na Alpske planinske gradiće... Penjemo se prema vrhu planine Jagodnja, Mačkov kamen. Priroda i pogled sve lepši... Motor i stvari ostavljamo kd ljubaznih vikendaša, pored etno sela.Selo još nije završeno, ali ono što vidim, liči mi da je gradjeno sa stilom...Počinje TRANSFORMACIJA i od bajkera postaju planinari... Sva oprema i štapovi za hodanje stali su u torbu... Put nastavljamo dalje peške prema Mačkov kamenu...Vazduh predivan, priroda pravi raj za oči i dušu... Na samom vrhu obilazimo spomen kosturnicu iz prvog svetskog rata. Prva misao mi je koliko bola patnje, umiranja na jednom mestu. Odlazim što pre odatle, osećam jezu u kostima. Nastavljamo dalje prema vidikovcu,/mada moj otac kaže da se to mesto zove,,biljeg,,/ odakle se vidi Drina i pola Bosne... Pogled sa vidikovca /biljega/... Nastavljamo dalje kroz šume, staze i bogaze... Priroda i okruženje su prava antistres terapija... Ukupno smo hodali oko tri i po sata, možda malo i previše za prvi put, ali nismo mogli da odolimo takvoj lepoti... Na kraju malo belih rada... Presvlačenje i nazad do Krupnja, sada opet kao bajkeri... Osveženje i nastavljamo za Šabac. Pošto ne vilim da idemo opet istim putem, ovaj put idemo preko Cera. Sama konfiguracija putava predivna, puno krivina, nema puno saobraćaja, ali putevi prava katastrofa... Na pojedinim mestima udarne rupe i po tridesetak cm. Prosečna brzina skutera. Moraću posle ove vožnje negde da produvam motor, ovako će začaditi... Kući se vraćamo u popodnevnim satima, pomalo umorni/ od šetanja/ ali napunjenih baterija... Mačkov Kamen lokacija koju treba obići i nadam se, da će se do leta i putevi malo popraviti.. Meni se na motoru bliži servis, oko 6000km, pa valja i to obaviti... Puno pozdrava od Bojane/moje kćerke/ i mene...

Bravo, super putopis, mada do Sarajeva, okoline i nazad, možda je ipak puno za jedan dan... Pozz...

Uželeo sam se putovanja sa spavanjem negde. Ovo na jedan dan mi je postalo dosadno. Pravac Sombor i relacija je sledeća Šabac, Sremska Mitrovica, preko Fruške Gore, skelom preko Dunava, Bačka Palanka, Apatin, Sombor. Spavanje u Somboru kod porodice Sudarevi i vraćanje preko Kule, Novog Sada, nazad do Šapca. Put do Sremske Mitrovice poznat i monoton. Ovde prelezimo preko autoputa: Put prema Fruškoj Gori takođe prav. U daljini se vide obronci ove ,,velike,, Vojvođanske planine. Prolazimo koz Ležimir i ulazimo u nacionalni park. Vožnja uzbrdo i nizbrdo prelepa. Nema gužve, saobraćaja. Bojana /moja ćera/ i ja na motoru... Čekamo skelu i prelazimo prema Begeču... Ovo malo poziram a malo više pridržavam motor. Pre nas je prošao neki veliki brod i bogami napravio ,,goleme,, talase... Mutno ladno Dunavo i nebo u vodi... Posle pauze uz riblju čorbu u restoranu na obali, nastavljamo prema Bačkoj Palanci... I dalje Obrovac, Tovariševo, Bač, Deronje, Odžaci, Srpski Miletić, Doroslovo, Stapar pa skretanje prema Apatinu... A put prav, nigde krivine. Ustvari 10km pa krivina, 15km pa krivina... Polako i sunce zalazi na horizontu i mi i dalje pravo, samo pravo... Stižemo u Apatin i pravimo pauzu na predivnom restoranu na gradskoj plaži. Kafica i palačinci... Malo sam se i ja ograbao za palačinke. Kao ja karakter, neću slatko... Stižemo u Sombor.Sve po ps-u. Tuširanje, suoer klopa, uveče šetnja gradom. Ja ispod kandelabra. Naši domaćini Stamenka i Jovan Sudar, moji svastika i pašanac. Sutradan nazad i opet pravo, pa pravo, pa za promenu opet pravo... Ako hoćete da ukockate gume idealna destinacija... Pa malo kanal D-T-D /Dunav- Tisa-Dunav/ Kroz mesta koja liče jedno na drugo Kljajićevo, Sivac, Crvenka, Kula, Vrbas, Zmajevo, Stepanovićevo, Kisač, Rumenka prema Novom Sadu. Mala pauza na Mišeluku i pravac Šabac. Sve u svemu lepo se navozasmo, na satu još 394km. Ubi ona pravina, ali i to treba videti... POZZ... svim bajkerima sveta i nak nam je lep put i sigurna vožnja... :)

Fantazija... Svaka čast...

Lepa vožnja, lepo i duhovito napisano... Pozdrav...

Tura koja je san svakog motoriste... Ali polako kad porastem... Za sada da obiđem nešto malo bliže, a do tada uživaću u vašim putopisima... Veliki pozdrav...

Lepa akcija, svaka čast...

Fotke super... Uh ona vodenica strašna i usred bela dana...

Jeste malo.Mada sad imam malo problema sa kukom. Možda sam preterao sa nordijskim hodanjem...JBG-a

Ovo je jedan od prvih putopisa koje sam pročitao i to u nekim novinama i ZARAZIO se neizlečivim virusom putovanja motorom. Lep putopis, prava avantura koja se samo poželeti može. Želim vam još puno ovako lepih i dugih putovanja. Pozz... A ti Čaruga reče da ćeš zvati kad budeš dolazio u Ša... Pozz...

Lepo, baš lepo...

Baš ste lepi sa onim na glavama... :)

Super su fotke.Samo da je malo više teksta. Neke lične impresije, vaša iskustva, saveti, preporuke isl. Pozz...

U pravu si. Sve više naginjem prema enduro motoru i vožnji kroz prirodu. Nemoj da budeš lenj. Pošalji fotke sa te enduro staze... Pozz...