Baš lepo...

Lepe slike... naročito one sa pgledom na Drinu... Baš lepo...

Jbg-a ko zna zašto je to dobro... Samo napred ne posustaji...

Jako me raduje ćinjenica da ima ljudi koji se vozaju ne vezano za moto skupove, već se opredeljuju za lepe i zanimljive destinacije. Bitna stvar ovog putovanja sigurno su finansije. Koliko okvirno i da li ste možda imali sponzore? Pozz...

Žuta kuća je restoran koji su mi preporučili u Vrdniku, po sistemu, samo uzbrdo i nemoš da omašiš ,,sa desne strane videćeš -žutu kuću-,, e to je restoran. Kolenica je bila super, sa kiselom oko 800 dindži. Samo pošto je porcija ogromna više bi mi prijala neka čorbica, jel više volim da vozim motor kad mi stomak nije prepun. eto... Pozz...

21. novembar. Jutro sunčano, obećava lep i topao dan za ovo doba godine. Davno sam planirao ovu rutu da obiđem Frušku Goru i relacija je sledeća: Šabac-Sremska Mitrovica-Manđeloš-Ležimir pa levo obroncima Fruške Gore prema državnoj granici prema Hrvatskoj i Iloku, pa desno, Susek, Beočin pa uz Frušku Goru, pa nizbrdo do Vrdnika. Pred polazak. Testiranje nove kacige i nove potkape. Put do Sremske Mitrovice uz Savu prav i poprilično monoton. Posle Ležimira levo na raskrsnici i put postaje sve uži i lošiji. Na pojedinim mestima više se i ne vidi asfalt od zemlje i od seče drva. Pejzaž postaje pitomiji,teren valovit i dolazim do znaka za državnu granicu. Nažalost još se vide tragovi prošlih vremena po izbušenom putokazu i betonskim blokovima pored puta. Prolazim kroz mesta u kojima nikad nisam bio i sve mi se ovo čini kao neki drugi svet. Put prolazi pored Dunava, silazim sa motora i pravim ove sličice. Na pojedinim mestima vozim oprezno jer je put mokar i klizav jer nije osunčan. Na nekim mestima kuće i put jako su blizu Dunava i tek odavde se vidi koliko je Dunav velika i moćna reka. Zaobilaznim putem prolazim pored Beočina, fotka nije baš lepota ali prizor cementare dominira krajem. Posle Beočina skrećem desno pa uz Frušku Goru. Put uzan ali nov, divan, pun krivina. Predeo bajkovit. Na pojedinim mestima nestvarni prizori, igre svetlosti i senke. Spuštam se do Vrdnika i tražim babu koja prodaje čajeve. Kupujem od nje čaj od kupine koji je predivan i pijem ga svako jutro. Odlazim do restorana (Žuta kuća) i tražim nešto čorbasto. Konobar mi preporučuje kuvanu kolenicu i mada sam tražio najmanju porciju dobijam ovo: Jako je bilo ukusno ali nisam baš morao ovoliko da jedem. Sedam na motor i prema Irigu uključujem se na put prema Rumi. Tu malo dajem oduška i vreme je da testiram kacigu. Idem oko 160km/h, kaciga se ne pomera, ništa ne zuji, ne šišti, čini mi se što brže idem to bolje stoji... Posle Rume laganica, već je 4 sata, put postaje taman, sunce zalazi i vidim da postaje klizavo. U Šabac stižem sa zalaskom sunca. Iz auta me ljudi čudno gledaju, po sistemu "Vidi onoga na motoru, a ovako hladno!". Mislim da se može voziti i po hladnom vremenu samo treba imati dobru opremu. Po dolasku kući perem motor i ušuškavam do sledeće prilike. Pozz svim BJB.

Bravo momci lep čas iz istorije...

Bravo momci, na momente poetično i pesnički raspevano. Pošto sam se i sam vozio po Fruškoj gori, samo dan ranije, podsetili ste me na divne pejzaže... Nema lošeg vremena za vožnju, samo nedostatak volje i opreme. Bravo... Pozz...

Bravo omladino... Čitao sam vaš putopis u nekim bajkerskim novinama i sa zadovoljstvom sa ga opet prelistao. Želim vam još puno ovako lepih i dugih vožnji. Pozz...

Bravo momci... Poželeću da kupim kros motor...

Svaka čast majstore... Lepo, zanimljivo, šaljivo... Još samo sebe da si uslikao da prepoznamo junačinu... Pozz... i još dosta ovakvih vozanja i putopisa...

Bravo momci...

Lepo... Ako nam skinu vize, nadam se da ću to videti i uživo... Poz... bajkeru na ljutoj mašini i suvozaču...

šta reći, osim da sam sa velikim interesovanjem putopis čiteo više dana, jer nisam mogao da postignem odjednom, a čitaću ga sigurno još koji put. Na kraju zamalo da se rasplačem, doček, dolazak, klinci...Kad se setim medveda, dvorčeva, puteva, ostajem bez teksta. Ja sam ove godine napravio svoju prvu ,,dužu,, turu od Šapca do Vršca i nazad i video sam kako je lepo vozati se novim putevima kojima nisam išao i videti mesta u kojim nisam bio... Kad pročitam ovakav putopis, jako mi rastu apetiti za vožnjom...HVALA za ovako lep putopis i da Bogda se još ovako lepo vozali... ps Žena me samo gleda i klima glavom. Šta se ti ne skidaš sa tog sajta.! Znam ja tebe... sigurno nešto smeraš...Aaa??? Pa da znate... u pravu je... Pozz... BJB

Hvala S PEL- e i sledeće godine ponovo da nabaviš motor pa da se vozamo...

BRAVO MOMCI Pa nije valjda ovo kraj ..! Nekako mi to odjednom, kao presečeno, valjda ima još...

J.b.ga, mnogo 'ladno bilo, nigde žive duše, da nas slika. Ovog iza aparata jedva nafatasmo...

Baš lepo, trebao si da udrobiš, malo teksta malo fotografije... Ali nema veze, drugi put... Možda putopiscu i neizgleda nešto njegova priča, ali nama koji čitamo i gledamo to je ok... Vidiš predele, dobiješ ideje i informacija, za eventualno svoje vozanje. A toliko toga ima, za obići / što je dobro :)/ Hvala za putopis... Pozz...

Bravo motorci, mislil MLADICI... Da pokazemo mladima kako se voza u slozenim meteo uslovima... :)

Bravo narode, kakvo zatvaranje... samo sam se šalio... samo čekam, malo da grane... a za kacigu cu se snaci... Poz...BJB

Približava se prvi novembar, nedelja, lep datum za zatvaranje sezone.Za vikend najavljuju lepo vreme, hladno ali bez padavina. Kratak dogovor sa mojim drugom Salerom u moto klubu ,, Čivija,, i maršruta je dogovorena. Šabac, Iriski venac, levo obroncima Fruske gore, silazak i preko Sremske Mitrovice nazad. Nedelja, sedam sati, temperatura 2° C. Zagrevam motor i oblačim se sa nadom da će otopliti. U 11h nalazimo se ispred kluba, sunčano vreme ali tek za koji stepen toplije. Mala pauza u Platičevu, da namestim potkapu, jer mi strašno duva ispod vizira. Lagana vožnja 80-90km/h, dobrim delom zbog vizira,mada i zbog uslova voznje. Pauza na Iriškom vencu u lovackom domu. Čorbica da se zagrejem, a Saler očajava (pije caj). MDS kaciga koja to nije. Najbolji savet je da zaobiđete ovu kupovinu. Više od 120km/h diže se i stoji na vrh glave, a duva kao da nema vizira, koji u ovom slucaju služi samo da kvalitetno magli. Zaključak, kupovina nove kacige je sledeca investicija. Zatim,lepa vožnjica rubom Fruske gore, vreme sunčano i malo toplije. Pravimo par pauza i uživamo u lepom pogledu, prirodi, i čistom vazduhu. Polako se spuštamo obroncima Fruske gore prema mestu Divoš i skrećemo do manastira Kuveždin. Veliko zdanje sa starim delom u ruševinama i delom koji se renovira. Pejzaž se menja i sa tipično brdskog postaje ravničarski. Dalje nastvaljamo preko autoputa do Sremske Mitrovice. Kratka pauza za šetnju kejom pored Save i za kolače. Nastavljamo novim putem pored Save do Šapca i vec pomalo promrzli stižemo do kluba na čaj i kaficu. U klubu nas zezaju da nam treba infuzija a ne topli napitak. Zaključak: 1.Predjeno oko 160km. 2.Lepa vožnjica 3.Nova kaciga (MDS NIKAKO) 4.Vožnja po hladnom vremenu DA, ali ipak, bolja oprema. Nadam se da nisam previše davio,trudio sam se da budem kratak i koncizan, E pa u zdravlje...I čim malo otopli,na vozanje. Pozz...svim BJB

Baš lep putopis. Sve je toliko bilo lepo do pada. Ono što sam primetio po fotkama su nagibi u krivinama ,što je dalo za pretpostavku da ste vozili ipak brzo za ovo vreme. Što se kaže prilagodi vožnju uslovima vožnje... /Znam da je lako pametovati/ Baš šteta, ali sve je lepo kad se dobro svrši... Ipak, nije toliko strašno... Svaka čast na lepom putopisu, lepoj vožnji, ovom momku želim brz oporavak i BAJKERI SVAKA ČAST NA SOLIDARNOSTI I POMOĆI... pozz...

Smatram da je jako bitno imati dobru opremu na motoru. Ne kaže se da nema lošeg vremena, već samo loše opreme. Taj spisak opreme stalno raste kako vam rastu apetriti za vožnju. Pošto sada sve više želim duže relacije i vozanje bez obzira na vreme i apetiti za opremom stalno rastu. Do sada sam opremu naručivao od Čabe iz Sente i Sekule iz Šapca i sa obojicom sam prezadovoljan. To su pošteni i čestiti ljudi, Sekulu znam lično i sedimo i družimo se u prostorijama kluba Čivija iz Šapca. Narode ako ste skupili pare za motor nemojte žaliti novac i za opremu. Ona je jako bitna i zbog udobnosti u vožnji, a i za nedaj bože. Uzdravlje bili i da uživamo i dobro se vozamo... Pozz...

Svaka cast... Predeli predivni, znam terene, pošto je to moja dedovina, al' nemam enduro motor... :'( Nema veze... čitaću vaše putopise i uživati... pozz... PITANJE... Može li se od Krupnja do Mačkov kamena izaći fazerom. Kakav je kvalitet asfalta! Pozz...

Baš lepa zabava i druženje... super