Fantastične slike... Super vožnja, svaka čast. A gde je ta trening staza? Voleo bih da to vidim uživo.

Veliki petak, neradni dan, treba to iskoristiti za vožnju. Već uigrani tandem, Mare 015/ Marić Đorđe/ i ja, nalazimo se na OMV pumpi. Sipanje goriva, kafica i polazak. Cilj vožnje, Ašikov grob, spomen mesto nesretnoj ljubavi u ataru sela Metlić, na putu Šabac prema D.Crniljevu. Uz put svraćamo u G. Vranjsku kod mog druga i moto-majstora ,,Kljake,, na čašicu razgovora. Nastavljamo put preko Zablaća, prema Crniljevu.Priroda predivna. Na putu ima dosta udarnih rupa i rizle. Vožnja laganica. Napokon, dolazimo do mesta, koje je u narodu poznato kao Ašikov grob. Tragična priča dvoje mladih, nešto kao Srpski Romeo i Julija. Tekst u mermernoj knjizi govori sve... Ljute mašine čekaju, put zove... Priroda u okruženju predivna. Kroz Šabačku Kamenicu idemo prema Koceljevi.Predeli kroz koje, je uživanje voziti se. Šteta samo što nam putevi nisu malo bolji. U Koceljevi pauza za ručak. Upoznajemo čoveka koji vozi motor i dolazi iz Slovenije. Bre ova Koceljeva centar sveta. Nazad prema Šapcu. Zatvaramo krug i imamo još stotinjak km u gumama. U Šapcu sabiranje utisaka, iz kaficu, u centru, u kafeu ,,Ikar,, I za kraj prirodne lepote grada Šapca. Mnogo lepih devojaka na ulicama i mađu njima i Milica, inače vredni vežbač u mom fitnes klubu. ,,Top Form,, ženski fitnes klub.../ malo samoreklame... POZZ... Svim bajkerima i bajkerkama. Jedva čekam vaše putopise i puno uživam u njima...

Bravo lepa vožnjica, lep putopis... U to ime živeli...

Kad dodjes, može li kafica i čašica razgovora u Bg-u. Fotografije su fantazija, možda malo saveta oko fotografisanja, opreme. Od tebe ima šta da se nauči. Pozz...

BRAVO OMLADINO, kakvi ma/o/torci, bre omladinci...

Nedelja, jutro. Dan koji obećava. Vreme lepo i sunčano, pomalo sa oblacima, ali temperatura prava za vožnju. Stiže poruka od ,, mare 015,, gde na vožnju i dogovor ubrzo pada, specijalni rezervat prirode Zasavica. Fotka pred polazak. Na putu ima idarnih rupa, ali uz laganu vožnju prava uživancija. Predah u Bogatiću i kafica. Nastavljamo put prema Mačvanskoj Mitrovici i Zasavici. Zasavica je predivno uređen kompleks na kome možete videti dosta autohtonih domaćih i divljih životinja, kao što su svinja mangulica, staroslovensko goveče, pas pulin , razne vrste ptica, dabrovi i sl. Kompleksom dominira kula sa koje se pruža predivan pogled. Pogled na rukavac Drine koji se uliva u Savu i čini veliko ušće. Pomalo je i visoko. Posle Zasavice , nazad preko Sremske Mitrovice do Šapca. Lepa vožnja, prava uživancija. Zasavica je mesto koje u svakom slučaju treba obići. Ako idete auto putem skrenete prema Sremskoj Mitrovici, preko mosta kroz Mačvansku Mitrovicu. uzvodno putem uz Savu desetak km.. Pozz...

enco Biće prilike... djiha Nije, nije. Baba ne vozi... Samo opravlja komsa Moze baba od 25-30, ne bih se bunio... Dukags Nazalost nemam fotke ni snimke sa vožnje. Video sam momke koji snimaju kamerama pa se nadam da će to postaviti na sajtu... Iz tog razloga nisam ni hteo da naslovim sa Suboticom jer nemam dovoljno materijala koji bi prikazao tu vožnju... pozz... panza Puno pozdrava za vas dvoje. Drago mi je sto smo se upoznali. Vidi se da ste pravi zaljubljenici u vožnju motorom. Pozz...

Malo jednog malo drugog. Moramo se ,,opravljati,, valja nam se vozati barem još dvadesetak godina... Pozz...

Polako se približava vreme prve zajedničke BJB vožnje do Subotice, a kod mene sve škripi. Malo koleno, malo kuk, tu je i rame. Valjda proleće, a i krštenica proradila. Čujem da u selu Petkovica ima baba koja namešta kosti pa odlučim u subotu da se provozam sa ćerkom, možda me i ,,opravi,, , jer je u nedelju vožnja do Subotice. Vreme lepo, vožnja super, brzo stižemo i u selu pronalazimo babu Leposavu. Preko potoka, pa malo uzbrdo i tu smo... Ambijent pravi seoski... Priroda predivna, vazduh čist... Masaža, malo uvrni, malo stisni. Kaže baba nije to ništa, malo ti hrskavica otišla, ali sredićemo mi to. Izlazim sa nadom da ću sutra moći da se vozim. Malo mi je problem koleno, koje pomalo i otiče. Slika sa Babom Leposavom i nazad za Šabac... Nedelja, jutro lepo i sunčano. Kuk prestao da boli, otok sa kolena skoro spao, rame ok. Motor spreman za vožnju, lanac detaljno opran i podmazan... Presijava se na prolećnom suncu... Vožnja do Novo Sada super. Nigde nikog, sem tri patrole saobraćajne policije. U Novom Sadu okupljanje kod Rode... Narod se polako skuplja. Kratko ćaskanje pre puta. Usput smo stajali na par mesta i kupili ostale bajkere. Ovo je fotka u Kuli... Po mojoj proceni pre ulaska u Suboticu bilo je sigurno oko stotinjak motora. Vožnja je bila lepa, prava opuštencija, bez žurbe, preticanja. Predeli kroz Bačku su predivni. Žao mi je samo što nisam tu uradio koju fotku, da nebih izlazio iz kolone. U Subotici ručak na Mijkinom salašu /valjda se tako zove/ Slika sa društvom iz Subotice, koje ima isti motor kao moj... Ručak pristojan, upoznavanje i druženje sa Draganom iz Sombora i Tiborom iz Temerina. Jezerce pored restorana... Posle ručka , šta drugo nego Palić... Kafica na ženskom štrandu sa Draganom. Baš zavidim Subotičanima na Palićkom jezeru. Predivno je. Imao sam utisak kao da sam na moru... Izlazim iz Subotice i autoputem do Novog Sada. Vožnja autoputem smorna i sa veoma jakim vetrom. Stižem u Šabac negde oko osam satii. Perem i sređujem motor i pomislim kako bih se još malo vozao... Pozz...

Baš lep putopis... Kao i ja da sam putovao... Pozz...

Lepo, baš lepo. Na jednom motoru sam video navigaciju. Mislim da nije navigaciija za motor i voleo bih da čujem tvoja iskustva. Da li je stavljati na nosač, fotrolu ili tank torbu? Kako si zadovoljan, koju kupiti i slično. Pozz...

Predivan putopis, naročito u ove hladne dane... Posle svih ovih godina Grčke, pomalo mi nedostaje Hrvatsko primorje.

Hvala Mare, Komso, Ghibli, TomoB, , Mile. Hvala momci. Nadam se da sam vam preneo deo ovog vozanja i lepote ovih krajeva, baš kao što i ja čitam i doživljam druge i vaše putopise... Pozz...

Lepo, baš lepo. Ovakvi putopisi vas motivišu na putovanja. Pozz... i putopiscima i domaćinima koji su ih dočekali...

Šta ću kad ,,VOLEM,, /sve što vole mladi/

Prošli put sam se vozio kroz Mačvu, pa da malo promenim, ovaj put sam krenuo prema Valjevu.Pošto sam u Valjevu bio sto puta Brankovina mi se učinila kao pogodna destinacija. Brankovina je naselje u Kolubarskom regionu, 12km severno od Valjeva. Nedelja 21.februar 2010g. Vreme kao stvoreno za vozanje, za one koji se odluče da voze motor i po malo hladnijem vremenu. Put prema Valjevu bez saobraćaja i odličan, prosto mami da se odvrne ručica gasa. U daljini se vide prelepi prizori Valjevskih planina. Preko Gole Glave predivne krivine bez ijednog vozila. Motor samo prede podamnom. Pogledam brzinomer u krivanama 110km/h i vuče na još. Setim se da je asvalt hladan i smanjujem ručicu gasa. Samo polako. Ubrzo stižem u Brankovinu, skrećem desno do spomen parka, koji se nalazi nepunih km od glavnog puta. Predivna priroda, lepo uređen kulturno istorijski kompleks, u kome se nalazi crkva Svetih Arhanđela, zadužbina Prote Mateje Nenadovića. U neposrednoj blizini crkve nalazi se grupa nadgrobnih spomenika , gde su sahranjeni brojni članovi porodice Nenadović i mnogih viđenih ličnosti iz Brankovine. Jedan od spomenika mi je privukao pažnju i na njemu je bio epitaf:,,Njegovo Veličanstvo Kralj Petar Veliki oslobodiocima i svojim ratnicima crkvene opštine Brankovinske, poginulim i pomrlim od 1912-1919g. U drugom delu kulturno-istorijskog kompleksa nalaze se građevine u spomen razvoja školstva i književniku Ljubi Nenadoviću i pesnikinji Desanki Maksimović. Setih se stihova:,,Ne nemoj mi prići jer sreća je lepa samo dok se čeka dok od sebe nagoveštaj da...,, Jako interesantna drvena kapija urađena u etno stilu. I na kraju ,,lutka moja,,i povratak za Šabac. Pozdrav i do sledećeg vozanja...

Katerina U vajatu ima jedna haljina koja podseća na nošnju tog doba i krevet starinski zastrt tkanim ćilimom. Moglo bi to i bolje, ali šta je tu je... Šta bih to mogao da vidim u Subotici i okolini, a da nije klasika, npr.: centar grada, Palić, zološki vrt i slično? Pozz... mile fazer Kolega, jedva čekam. Brzo će 7.maj. Bog da sreće i junačkog zdravlja... Para nema, pare nisu problem... Pozz...

Divne fotografije... Svaka čast!

Sorry, svim koji su pročitali ovaj putopis, ovako bez fotki. Ceo dan pokusavam da ubacim fotogarafije ali -NUMEM- :'( Obećavam, sutra pitam učenike, pa ispravljam. Pozz...

Dugo već nije bilo vozanja. Subota 13.februar 2010., jutro koje obećava, mada su za popodne najavili kišu. Vanjska temperatura oko 3 stepena. Kratak dogovor sa mojim drugom Salerom i maršruta odredjena Šabac-Bogatić-Crna Bara. Polazimo oko 11h i već oko sela Štitar kiša prokapava. Pošto smo stali da uradimo ovu fotku neko nam svira iz auta, taman kad smo se okrenuli da vidimo ,,đe ba zapelo,, kad ono naš drug Ljuba novopečeni ,,Sradovac,, i onda ova sličica... Kiša počinje sve jače da pada, ali nema odustajanja. Ubrzo stižamo u Bogatić i sedamo u kafić da se okrepimo i dogovorimo kuda dalje. Svet je mali samo što smo seli, kad ono moji učenici koji su došli na okružno takmičenje iz matematike. Šta ćeš, omaklo im se... Posle kratkog očajavanja, mislim ispijanja čaja, nastavljamo za Crnu Baru. Nikada nisam išao ovim putem i sve mi je nekako lepo, kao da sam veliki istraživač i kao da ovo nije nekih tridesetak km. od kuće... I evo par sličica zimskog Mačvanskog pejzaža... Pre samog ulaska u Crnu Baru zanimljiv prizor... Do nas dolazi i i umetnik i koliko ga razumem ovo je njegov doprinos borbi protiv globalizma... Selo Crna Bara nalazi se na severozapadu Mačve na ušču Drine u Savu. Početkom svakog avgusta, održavaju se Hajdučke večeri, na kojima pobednik dobija sablju dimiskiju na spomen hajduk Stanka, istoimenog junaka romana Janka Veselinovića. Stajemo na centru, gde nam prilaze lokalni bajkeri koji se čude po kakvom vremenu se vozamo i od njih saznajemo za kuću hajduk Stanka. Kuća ili rekonstruisani vajat nalazi se u privatnom dvorištu porodice Aleksić. Ljubaznošću gazdarice vidimo eksponat i slikamo se ispred. Put nastavljamo po sve jačoj kiši prema Mačvanskoj Mitrovici verovatno zahvaljujući blizini ušća Drine u Savu. Na putu nigde žive duše a i kad prodjemo pored nekoga taj nas u čudu gleda. A to malo i godi, ko mi neki veliki putnici, avanturisti ...haha Prolazimo pored prirodnog rezervata Zasavica, ali sada već pomalo promrzli i okisli ostavljamo to za drugi put. Kroz Mačvansku Mitrovicu vozimo se prema Šapcu. Pred samim Šapcem izlazimo iz kiše, šta više, nije nikako ni padala.Baš lepo napravili smo jedan kišni krug, ušli, vozali se i opet izašli iz kiše...Nema veze. Lepo mada malo hladnjikavo i mokro vozanje... Napolju izgreva sunce, mada je i dalje hladno. Nedelja, e pa treba isterati motor... Do sledećeg družanja POZDRAV svim BJB i svim Bajkerima...

Hvala Aljoša... Mare, dogovoreno, samo ako ne padne sneg. Nešto su tako najavili preko vikenda...

Lepo, samo još da je malo teksta. Npr. Koji su to manastiri i gde se nalaze. Kakao do njih doći i sl.. Baš lepa vožnja, planirao bih nešto slično. Pozz...

Bravo momci na putopisu još jednom! Ali bravo i svim ostalima koji se uključuju i svojim komentarima donose mnogo lepih i korisnih informacija za putovanja... Još jednom pozdrav svim BJB i čitajući vaše putopise otkrivam mnoge lepote naše zemlje a i šire i jedva čekam da malo otopli i da počnem da se vozam...

Bravo... Nadam se da ću ove godine posetiti Durmitir i Žabljak. Predivni predeli. priroda fantastična. Bio sam davno sa fakultetom na logorovanju i ostao mi je u lepom sećanju. Nadam se da će to biti jedan lep ,,kam bek,, Pozz...

Baš lepo... pozz...