Bravo, šta drugo reći...

Bravo, ovo me drži da ipak jednog dana uzmem V-strom-a... Kakav je Stromić na otvorenom putu? Mislim vibracije, ubrzanja i tako to'

Jeli, jel' ovo bemvvveee odelo vodonepropusno, il' vi nemate kišne kombinezone, pa kao ne prokišnjava. A koje bih mogao da uzmem da ne prokišnjava, a da nije toliko skupo.!? Pošto sa spremam na velika putovanja /hahahahaha... :)/

Pa ovisi što te interesira... ali da je lijepo je... Ajde svrati u povratku da se uvjeris...bilo bi mi drago. Razmisliću ozbiljno... U svakom slučaju hvala na pozivu i takođe uzvraćam pozivom na naš moto skup... Puno pozdrava Nikola-M i čujemo se...

A taj klub su privatne prostorije ili javni prostor...kafe-bar mozda? (jer vidim i nekakvu reklamu na procelju zgrade) ps Malo sam se podsetio, gde je otok Krk. Sada je to jednostavnije, google maps i očas posla, sve na dlanu. Ima li tu nešto zanačajno da se vidi i obiđe? Bio sam pre na Hrvatskom primorju ali nikad na otocima. Voleo bih / sada već ove godine/ da dođem u Umag na moto skup. Čitam na sajtu samo reči pohvale... pozz...

Hvala, pitaću učenike u informatičkom odeljenju... pozz... i sretna 2010-a

BRRRRRRRRAVO... Fotke ehtra...naročito prirode. Jel' to sa nekim filterom?

A taj klub su privatne prostorije ili javni prostor...kafe-bar mozda? (jer vidim i nekakvu reklamu na procelju zgrade) Nisam siguran. Mislim da je prostor iznajmljen i to je prostor moto kluba Čivija. Klub je je jako lepo sredjen i na enterijeru bi mu mogli da zavide mnogi kafići. Klub radi preko celog dana. U večernjim satima se skupljaju članovi i ljubitelji motora. Jednom mesečno se prave žive svirke sa domaćim rok bendovima. Inače u Šapcu se pravi moto skup u organizaciji kluba koji možda okuplja naj veći broj motociklista, u Srbiji /izvinjavam se ako grešim, ali mislim da je prošle godine bilo oko 2500 motora/ pozz.. i sretna nova 2010 godina i da svi mi imamo mnogo lepih kilometara u gumama...

31.decembar, tradicionalna vožnja i dobrotvorna akcija članova moto kluba ČIVIJA iz Šapca. Deljenje novogodišnjih paketića u centru grada. Okupljanje u 12.00 ispred kluba... Kišica promiče ali bajkeri i dalje dolaze... ,,Naše,, deda mrazice...Vesna i Marina Polazak u vožnju do centra... ,,Kiša ne da pada, nego rominja ,, ... Dolazak u centar, koji privlači veliki broj naših sugradjana... Smeh i druženje su tu, gde su bajkeri... Jagger i Maja... Na mlađima svet ostaje...Đorđe na tatinom motoru... Napokon, podela paketića... I za kraj, zajednička fotografija... Srećnu novu 2010-u žele vam članovi moto kluba ČIVIJA...

I još jednom. Fantastično. Planiram sledeće godine da idem do Durmitora, do Žabljaka i ovaj putopis će mi dosta koristiti... Hvala i još jednom, pozz...

Super vožnja, nego menjaj er-a za varadera, al sam složio. Nevredi uzimaj enduro motor, pa ces se manje kočiti... pozz...

Hvala narode... Dok traje obnova nema odmora... Motor pod sebe, pa vozi Miško...Uzivaj u svakom trenutku i tačka...

Pisalo je, bar ono što sam mogao da pročitam,, Damnjan Sopunović i sinovi. Put vodi odmah pored kuće, što me navodi, da put nije ni postojao, kad je kuća građana. U samoj blizini kuće je spomenik, predpostavljam i grob onoga ko ju je i zidao. Kuća je napuštana, ali se i dalje vide lepota fasade i pažnja i ljubav sa kojom je kuća građena. Sada je to u tragovima. Nekako i lep i tužan utisak u isto vreme. Lep jer je tu neko živeo, sa ljubavlju to stvarao,a tužan jer smo svedoci prolaznosti svega. Al dok traje neka traje... Zato, samo napred...

Hvala...

Subota, 26.decembar. Za sutra najavljuju kišu, a možda i sneg. Znači danas pada voznja, a ujedno i lepa prilika da se probaju novi delovi opreme Probiker artic rukavice, kišni kombinezon Polo cometition. Vanjska tamperatura je 8 stepeni i ideja mi je da probam kombinezon preko odela kao način zaštite od hladnoće.Posle oblačenja, polazak. Ovo treba i tranirati, pošto sam se preznojio bar tri puta, dok sam ga obukao. Sipanje goriva i polazak na zamišljenu relaciju. Okolinu grada sam uglavnom obišao, jedino još nisam izlazio na Drinu. Relacija je sledeća: Šabac, Bogatić, Klenje,Salaš Crnobarski, Crna Bara, Banovo Polje, Mačvanska Mitrovica i nazad. Jednom rečju mesta kroz koja nikad nisam prolazio. I da, kod Salaša izlazak na Drinu. Put do Bogatića lep, širok i pregledan. Vide se rezultati novog zakon o saobraćaju. Automobili samo mile, a ja jurcem negde i do 70km/h i samo gledam, da nije negde radar, u parkiranim automibilima sa strane. Začudo do Bogatića stižem brzo, iako vozim sporo. Pauza i kafica u kafeu ,,Havana,, Skidam kišno odelo jer mi je toplo, a i napolju je ogrejalo. Prijatno vreme za vožnju, sunčano i ne previše hladno. Prolazim kroz Klenje i imam utisak da je to lepo i bogato mesto. Kuće, dvorišta, okućnice... U Crnobarskom Salašu skrećem sa asfaltnog puta na šljunčani put prema Drini. Vidim da sam pogrešio što se tiče dužine puta. Mislio sam da će biti samo 1-2km, medjutim posle 4-5km, putu, nikad kraja... Vozim polako i uživam u tipično Mačvanskim pejzažima. Sa leve... i desne strane puta... I napokon stižem, već kad sam se zabrinuo, da sam zalutao. Stari vajat koji je, pretpostavljam preuređen kao odmorište. Normalno, zatvoren, pošto nema žive duše. Nastavljam dalje po putu koji bi bio super za kros motor.Šljunak, na putu, je jako mokar i zadnji deo motora pomalo proklizava. Napokon, predamnom puca predivan pogled. Napolju postaje mnogo hladnije, možda zbog Drine koja je bučna i brza. Prepuna virova... Posle kratkog zadržavanja, nazad, sada već po poznatom putu... Posle off road vožnje, ponovo asvalt ili ono što liči na to. Pošto je skoro okopnio sneg, put je prepun rizle tako da vozim oprezno. Prolazim kroz Crnu Baru, mesto poznato po Hajduk Stanku, ali pošto već naglo zahladnjeva, ne zadržavam se. Prema Banovom Polju put otvoren, nigde nikog, prolazim pored jedne kućice i posle jedno kilometar vraćem se nazad .Kuća je napuštena, ograda polusrušena u dvorištu spomenik, predpostavljam i grob... Ono, zbog čega sam se vratio je natpis na kući, koji sam u prolazu video. Sad tek vidim sa kojom ljubavlju je to rađeno... Nekako prizor napuštene kuće i natpis na kući ,,Damnjan Sopunović i sinovi,, je ostavio dubok utisak na mene, o prolaznosti života... Skoro sam pročitao rečenicu monaha, oca Tadeja -,,neka ide kako ide,, i tako... treba živeti punim plućima,a ljuta mašina čeka, pored puta...Oblačim kombinezon, već je hladno... Nastavljam dalje prema Mačvanskoj Mitrovici, pored Save.Utisak sasvim drugačiji. Velika široka reka, nigde ne žuri, ali i ne staje... Interesantne građevine prekoputa u Mačvanskoj Mitrovici... Put nastavljam dalje, da kuće još... Novi put pored Save, nema saobraćaja pa idem malo i brže. Kišno odelo odrađuje svoje. Ni za trenutak mi nije bilo hladno.Već je četiri sata i polako se smračuje. Dolazim kući, pošto je motor jako prljav, vozim ga na vruće pranje... Posle još dodatno pranje i brisanje, podmazivanje lanca i kakva je prognoza, nema skoro vozanja, ali nikad se ne zna. Lepo vozanje, novi predeli, novi utisci koje sam pokušao da podelim sa vama ... I na kraju ocena opreme: SHOE XR 1000.....................................(5) EXTRA moze da se kupi na rasprodaji Polo kombinezon za kišu........................(4) Jako se teško zakopčavaju rajsfešlusi rukavice Probiker artic 2........................(5) Odlične, tople, na rasprodaji za 20e. čarape probiker Coolmah.......................(4) Mogle bi da budi toplije, primera radi toplije su mi skijaške Eto, to je to... Pozz... svom BJB

Još jednom čitam i divim se. Čovek je živ dok ima želju. Ima želju dok je mlad. Mlad je dok se igra. A vi to upravo radite. Igrate se i uživate... Želim vam još puno ovakvih tura i vozanja... pozz... p.s. Bogami ono spuštanje niz brdo ne izgleda uopšte naivno... :o:)

Baš lepo... Planiram slićnu turu i ovaj putupis će mi koristiti... pozz...

Bi'e i tebi kad porastes...

Zima, sneg napolju, vidim nema novih putopisa, pa ajd, nešto da napišem. Yamaha FZS 600 2002god. moj prvi motor u 44.godini života. Nova ljubav, nova strast, novo uzbuđenje. Znate ono vetar u kosi/ a ja ćelav, hahaha./ U počatku ja to pomalo i bilo jurcanje, isti putevi iste deonice. Vremenom, vidim da je ono što me interesuje u moto sportu putovanja, nove i zanimljive destinacije. Sa ,,starim,, fazerom sam napravio oko 17000km i pokazaću vam par sličica... Negde na Romaniji... U Bajinoj Bašti, sa ćerkom Bojanom, kod mog druga Koste... Na OMV pumpi na Ibarskoj.../u pozadini, sa strane, Dragan Majurac/ Naj duža relacija koju sam napravio sa ovim motorom je Šabac- Kosovska Mitrovica i nazad, oko 970km. Ovo je slika, na kojoj su Šabački bajkeri, na mostu, koji deli Srpski od Albanskog dela Kosovske Mitrovice... U gornjem redu, četvrti sa desne strane je naš domaćin, Saša Kričković, koji nas je primio u svoju kuću i ugostio, nas oko tridesetak i ovom prilikom mu se puno zahvaljujem... Pomalo sam davao oglase, maštajući o novom fazeru i kada sam se naj manje nadao, naiđe kupac, i motor ode u pola sezone. U početku sam radio sve moguće radove po dvorištu, čak sam i cveće sadio, ali čim čujem zvuk motora, ja se zalamam i gledam za motorom. Vidim ovako ne ide, ubacim u treću, kako da nabavim kintu i prođe dva meseca, a i zvanična sezona i eto ga ... FZ6 2009god. Mašta može svašta... I sada počinje naslov putopisa. Željan vozanja nisam silazio sa njega kao dete sa trešnje.Pošto je počelo Miholjsko leto, svaki dan mi je bio dragocen.Do sada /21. decembar/ napravio sam oko 3000km, trudeći se da svako putovanje ima novu destinaciju, ili makar novu maršrutu. Pošto je već bila kasna jesen sva putovanja su bila u relativnoj blizini Šapca, tako da su dnevne relacije bile oko 150-200km. Na sledećim fotkama prikazaću vam delove sa tih putovanja... Negde na Debelom brdu iznad Valjeva... Pejzaži Fruške Gore...Manastir Hopovo, par kolometara pre uspona na Frušku Goru, sa Rumske strane Negde na obroncima Fruške Gore... Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića našeg velikog prosvetitelja...Petnaestak kilometara od Loznice. Putevi oko i u Loznici loši, ali put do manastira Tronoše i Tršića divan, pun krivina, bajkovit... Manastir Tronoša u neposrednoj blizini Tršića. Predivna priroda, mir i tišina u samom manastiru. Česma ispred koje je, po legendi, stari Jug Bogdan krenuo u boj na Kosovo sa devet sinova, devet Jugovića... Gučevo, masto na Ceru, odakle je Srpska vojska odnela pobedu nad Švabama i proterala ih preko Drine. Tu su Švabe naučile rečenicu- ,,strina, strina gde je Drina,,. Spomen kosturnica... Pa, dalje, Obedska bara. Prirodni rezervat i stecište mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Put vodi pored Nac. voz. akademije ,,NAVAK,,/koja je tada bila zatvorena/ Pogled sa Fruške Gore. Na i oko Fruške Gore sam bio više puta i to je predivna destinacija. Relativno blizu Šapca, ali tako, da stvara pravi planinski ugođaj... Pored Fruške Gore mutno ladno Dunavo... Manastir Kaona. Na putu Šabac Valjevo. Oaza mira i tišine. Predivno uređen manastirski kompleks... Morović, lovište i prirodni rezervat, blizu Šida, neposredno uz Hrvatsku granicu. Puno zelenila, raj za lovce i ribolovce. Mesto koje treba posetitii... Manastir Petkovica, na putu Šabac Loznica, na obroncima planine Cer. Pored manastira se nalazi čudotvorna loza, koja po predanjima, leči od mnogih bolesti. Na kraju svakog putovanja pranje i sredjivanje motora i pripreme za sledeće putovanje... Još jednom, motor je eliksir mladosti. Otkako vozim motor, doneo mi je mnogo zadovoljstva. Samo putovanje je zadovoljstvo, a kad se tome doda i obilazak mesta na kojima nikada ranije nisam bio, osećam se puno bogatije... Ništa novo, za mnoge. Ali možda, za nekog i inspiracija za nova putovanja, kao što su mnogi putopisi, sa ovog sajta, bili i jesu za mene... Puno pozdrava sa sve BJB...

fANTASTIČNO... Čovek spojio struku sa uživanjem... Ovo mu dođe kao lektira putopisanija...

Mislim da je to bio neki vikend u oktobru, ili početkom Novembra. Sada sam nabavio dobro kišno odelo/ polo-competiton/ i jedva čekam da ga isprobam. Što bi rekao moj drug Bandža nema lošeg vremene ima samo loše opreme... Pomalo i koliko mogu ulažem u opremu, tako da bih mogao sezonu spremno da dočekam. Želja su mi duža putovanja sa ciljem. Ne mora to da bude po svaku cenu inostranstvo, ali da to putovanje ima smisao. Obići neko lepo mesto. kulturno , istorijsko, prirodne lepote...Ovako iz rukava, NPR.: Đerdapska klisura, Durmitor, Slovenija, Ohrid- Makedonija, Niš, More/Grčka, ili neko Hrvatsko ostrvo/ i tako dalje i bliže... spisak želja raste. Al samo da je zdravlja i sreće, pare nisu problem, para nema... Samo nek je želje, a mašta može svašta... Ako neko ima zanimljiv predlog, slušam... Pozz...BJB

J.b.m ti računar i ko ga izmisli... jedno deseti put kucam tekst i kao obrađujem fotografije i nikako da uspem. Ona dva teksta su mi otkucali učenici a ovaj nabadam sam... E tako, pa da počnem... Nedelja, jutro koje obećava kišu, pravo vreme za drugu polovinu oktobra. Pošto se pola leta nisam vozao, jer sam bio bez motora, na put, pa nek padaju sikire. Cilj me je da pređem oko 150-200 km, ali putevima kojima nisam išao i mestima kroz koja nisam prolazio. Pošto mi je relacija Šabac- Novi Sad preko Iriškog Venca dosadila, a zanima me Fruška Gora, odlučujem se za relaciju Šabac, Sremska Mitrovica, Ležimir, desno, obroncima Fruške Gore, Venac i nazad. Do Mitrovice prokine po koja kap, a ja se i dalje nadam neće, neće pasti. Kratka pauza za kaficu, ljuta mašina parkirana i spremno prevaljuje prve kilometre... Kratko proučavanje karte, izlazim iz grada i kišica počinje da rominja. Kako kilometri prolaze, kiša polako prelazi u pljusak. Ubrzo prolazim kroz Ležimir i prvi utisak je da ovo više podseća na planinsko selo nego na klasično mesto u Vojvodini. Posle veoma strmog dela puta uz Frušku Goru, dolazim do raskrsnice sa motivima koji više, uopšte nisu urbani. Sama pomisao da sam pre samo sat i po vremena živeo gradsku svakodnevnicu, ispunjava ovo mesto svojom neobičnošću. Posle skretanja desno, vozim se prelepim predelima koji više podsećaju na Romaniju i daju privid da sam negde daleko u planinskim vrletima, a ne samo stotinjak kilometara od kuće. Ali posle desetak kilometara, **magla svuda, magla oko nas iz daljine jedva čujno dopire tvoj glas** I tako sledećih 20-30km. Bacim pogled na komandnu tablu, goriva imam, pa i ovaj put se mora negde završiti. I napokon Iriški Venac, normalno bez bajkera i posetilaca uopšte. Onako polumokar, konačno oblačim kišno odelo i vidim da ubuduće nema ozbiljnijeg vozanja bez pravog kišnog odela. Iako nevolim škembiće i nisam ih jeo ,,sto godina,, ovi mi ležu**ko budali šamar**. Stvarno su super bili... I sada okrepljen i zagrejan, sad već po jakom pljusku, po dosadnom i sto puta pređenom putu, vozim se do Šapca, preko Rume. U gradu sebe častim ,,krempiticom,, u kafeu Evergreen, posle kafom u moto klubu i već razmišljam o novim putovanjima. Definitivno gradim svoj stav u moto sportu i opredeljujem se za turističku varijantu putovanja. U tome mi je dosta pomogao ovaj sajt i mnogi putopisi koje sam pročitao. U tom cilju sam i ja napisao ovo ,,putovanjce,, znajući sa kojim interesovanjem čitam druge putopise i koliko me inspirišu i koliko uživam u njima... E sad samo da pritisnem dugmence **pošalji** i valja će ovo doputovati da vas DRAGI MOJI DRUGOVI I DRUGARICE BAJKERI... POZZ... svim BJB

Baš bez veze, grozno... KALJATE SE KO SVINJE, Fuj !!! ŠALA... hahahaha Super, sva pohvale, pozz...

Bravo, za putopis i za putovanje... I ona rečenica ti je prava- ..cilj je putovanje a ne stići na odredište,, ja bih je malo ispravio- cilj je putovanje, a ne samo stići na odredište... pozz...

Bravo... oduševljen sam... E SAD LEPO, RAČUNAR U RUKE, PA POVEĆAŠ FOTOGRAFIJE , DA SE TO LEPO VIDI...