http://www.youtube.com/watch?v=1nWxKQT1wgk

Kada sam bio mali, često sam se igrao po napuštenom hangaru gde ima puhova. Jednom sam našao mladunče puha, mislim ne više od dan staro. Život u nečemu tako malom me je fascinirao. Ne znam zašto, dečija radoznalost valjda, posle jedno pola sata kada je došla mačka, stavio sam ga ispred nje i gledao kako ga mačka prvo njuška, pipka i onda hvata zubima i jede. I kad je prvi put zagrizla, mladunče se i dalje onako mrdalo, minimalno koliko može, i onda sam video krv i mladunče je prestalo da se pomera. Smrt me još više fascinirala, posle tako "bliskog" susreta. Da ne pomislite da sam neki psihopata, nisam, to je jedna od stvari koju je najteže razumeti. Ne samo kao primiti informaciju, okej, upucaju te i umreš, već osetiti suštinu da sve šta ste ikada spoznali, osetili, pomislili nestaje i to bez ikakve drame koju ljudi vole da dodaju. Tek tako. Život je veoma krhk. I ne treba neki poseban razlog da nestane. To je ono šta je ljudima nedokučivo. Zato sam ja odlučio da svoj čuvam koliko je to moguće, i uživam u svakom delu. Što se tiče dece, o tome ne mogu ništa da kažem, pošto sam relativno još uvek jedno.

Nije, ali nema veze Ja bi sve ponovo isto.

I koštaju 80e obe

Evo mojih fotografija http://www.sendspace.com/file/zdpy35

Nedelja, 16 časova. Sunce prži. Posle 8 sati na motoru, na misiji sam kao u filmu Brzina - moram se kretati preko 80 da bi preživeo. Skrećem u Takovsku i semafor sa tajmerom na 85 me poražava. Jedva stižem nekako kući gde posle dremke od 5 sati uspevam da se oporavim i napišem putopis. Ali kako je sve počelo? Prošlog vikenda posle svadbe pada dogovor da svi generalno sledećeg vikenda odemo u Slavkovicu, selo nadomak Ljiga gde neki rođaci imaju divnu kuću. Prošlo je skoro mesec dana od kada sam poslednji put išao motorom izvan Beograda i odlučim da napravim sebi mini avanturu. Za subotu su najavili blagu kišu sa razvedravanjem popodne, i pošto je selo na nekih 80ak kilometara od Beograda, znam da kad god krenem uvek mogu tamo da stignem pre nego što padne mrak. Rešio sam da krenem čim prestane ta kišica, a do tada sam se družio sa momcima koji su došli da daju krv na trgu. Poslednja stanica pred polazak je lipovačka šuma, gde se pozdravljam sa ćaletom, punim rezervoar i điha. Honda prosto guta kilometar za kilometrom dobrih puteva, ali uživanje tek počinje. Idem preko Barajeva i Sibnice (na savet jednog prijatelja umesto preko Dućine) do Aranđelovca. Hvala druže. Odatle sam planirao da stignem do Garaškog jezera, ali sam (na moju sreću) skrenuo iz nepoznatog razloga na jedan šumski putić. Tada sam bio presrećan, divne krivine, i u glavi sam tapšao sebe po ramenu za ovaj poduhvat. (ne vide se krivine, ali nadam se da fotografija barem malo prenosi atmosferu puta) Odjednom, kreću rupe, krateri bolje rečeno. Neke barice i asfalt prestaje. Čudim se, ali nastavljam, još uvek ubeđen da sam na pravom putu. Posle par minuta, put se završava i dolazim do jedne kafanice. Stajem radi strateškog razmišljanja i odmora, da bih otkrio da sam se popeo na Bukulju, i da je tačno ispred mene (iza par drveta) osmatračnica. (ova fotografija se mora pogledati u punoj veličini) Nekako se spuštam ponovo na put i stižem do Garaškog jezera. (da ne bude motor na svakoj fotografiji) Tu sam već na malo poznatijem terenu, zbog BJB vožnje. Idem prema Rudniku kada mi zvoni telefon jedno 20 puta za redom. Rodbina, pitaju se gde sam. "Ne tetka, nisam se izgubio, ja sam hteo tako. Da, znam gde je Rudnik a gde Ljig. Okej, vidimo se uskoro." Iskorišćavam priliku da još jednom fotografišem motor koji me tako verno služio. Tek sada sam primetio da mi je uletela (bukvalno) ptica u kadar. Posle Rudnika, nema šta da se piše o putu. Ibarska magistrala. Ubrzo sam u selu, i od sela se penjem nekim zemljanim putićem koji je skoro izorala kiša. Čim sam sišao sa motora, postavio sam šator. Dok sam još zagrejan rekoh, kada krenem da se odmaram, hoću da se odmaram, a ne da razvlačim šipke. Preokret. Bukvalno, na vrh brda, Honda mrda. Zemlja je ulegla pod težinom motora i pao je na levu stranu. Sva sreća izvadio sam sve iz bisaga, ali je pukao retrovizor. To je moja sreća. Nije prošlo ni mesec dana od kako sam poslednji put lomio Hondu. Veče pred put je ćale namontirao taj blatobran. Odlučio sam da sada ne mogu da uradim nešto mnogo povodom toga i da je najbolje da zaboravim na to, makar do jutra. Ostatak večeri uživam sa familijom i dobrom hranom. Uveče, u šatoru, retrovizor mi neda mira. Signal na telefonu je jako slab, ali dovoljan. BJBikers forum, traži, šalji privatne poruke. Ništa. Google nalazi oglas na Kupindu. Jedan jedini igde ikada ikako. Opis ne govori koje je boje, da li je levi, desni ili možda par, ali moraće da posluži. Kupujem i šaljem SMS prodavcu iz Inđije da dolazim sutra po to. Već je 2:00, mogao bih da spavam malo. Nakon nepunih 5 sati sna me budi sunce. Da je bilo ko drugi, oterao bih ga u tri lepe, ali ovako mi je jutro bilo sasvim lepo. Bacam pogled kroz mrežu. Divno! Danas će biti prelep dan za vožnju. Setim se retrovizora i bacam se na posao. Super lepak i izolir traka rešavaju stvar. Za sada. Doručkovao sam lagano finu domaću pitu sa sestričinama i još laganije sam se pakovao, da sunce malo ugreje i asfalt a i da se lepak malo stegne. Već oko 10 napuštam Slavkovicu i Ibarskom idem ka Beogradu. Ne znam da li je to najbolji put do Inđije, ali s' obzirom da mi čovek nije odgovorio na poruku, mislio sam da mu dam još malo vremena. Kod skretanja za obrenovački most ga zovem još jednom i kaže mi da će tek za sat vremena biti u Inđiji. Taman da ostavim stvari kući i da se malo osvežim, sunce prži. Retrovizor je okej i montiram ga na licu mesta, da vidim kako paše. Malo mi stoji nakrivo, ali šta je tu je. Uspeo sam i da ispolivam motor benzinom prilikom punjenja, pa jedem sladoled da se ohladim dok se on osuši. Znao sam da je nedelja i da su male šanse, ali sam se odlučio da u povratku svratim do Bokilića da čujem njegovo mišljenje na položaj retrovizora. Na žalost čovek je u prevelikoj gužvi, pa već onako mokar produžavam do Laboratorije gde ne nalazim nikoga, a baš tu, pre desetak dana pre toga sam nameštao retrovizore na kinezu. Skroz premoren krećem kući. Ćale je prilično dobro reagovao, s' obzirom da mu stalno lomim Hondu. Sada, dok sam kucao sve ovo, poživeo sam još jednom celo putovanje i skapirao da je zapravo bilo prilično pozitivno iskustvo i da sam dosta uživao. Shodno tome menjam naziv teme iz "Yin Jang - 200 kilometara raja i 200 kilometara pakla" u nešto prikladnije. Hvala na čitanju

A Zeko daj uvuci nekad tu podkapu, to se ne nosi tako

Hoćete studentkinje, koje samo drže kišobran, ili hoćete one što drže sve?

Što se tiče kacige, ne znam koliko košta, ali za 150ak evra ja mislim možeš da uzmeš Cabergovu sa 5 zvezdica na Sharp testu. A ako ti se baš ta sviđa, ili ako imaš neku šemu za nju, nemoj da se brineš oko žućkastog sa strane, nego kad padaš, ti gledaj da padneš pravo napred ili na potiljak Sada ozbiljno, ne brini se oko toga, 4 zvezdice su sasvim okej. Ali razmisli kada ćeš ponovo kupovati kacigu. Što se tiče jakne, ne znam za ove, ali jedan moj prijatelj prodaje novu odličnu jaknu, za par hiljada rsd skuplje nego što su ove. Ako te zanima da vas spojim

Lepa tura, samo malo u 5 do 12. Petak za nedelju Ja bih baš rado išao, i zbog vožnje i zbog pećina, ali već imam organizovanu vikend vožnju. Mogu samo da vam poželim srećan put i da se nadam da će se ponovo organizovati neka grupa

U papak, ja dao krv 14. V Svratiću sutra kao podrška i da se provozamo

Taj sam, ali ako ti je drugar voljan slobodno ga organizuj. Dva aparata su uvek bolja od jednog

Druže ja tek sad stigao kući Da, torbice su moje (sve), i odlične su

Bane, pozdravi burazera. legendarno evo nešto za temu.

Da. Dobio sam samo ovu iz radnje

Ja tek sad razvio film

dibs. idem da probam sutra da mi nisu velike za kineza.

Misliš kao što imaju jakne i pantalone, ili windfilter neki fazon?

Ne znam da li si bio na stazi, ali to je najduža krivina. Ja ovde ne vidim nikakav problem, obilazi ga sa spoljne strane, a možda ga čak i ne obilazi. Tu je moguće ići na par različitih putanja. Retrovizori ti samo odvlače pažnju. Malo malo pa gledaš da li ima nekoga iza tebe. Ovako se samo fokusiraš na svoju putanju i brzinu, a osoba iza tebe razmišlja o tome kako da te zaobiđe bezbedno. Niko ne uleće sa unutrašnje i ne iseca, ja sam bio najsporiji u sporijoj grupi i svi su me lepo zaobilazili.

Kako Mimi otkriva, u pitanju je model FX Dynamic. Brondi FX Dynamic Profesionalan izgled, superioran domet Prvi PMR toki voki koji je proiozveden sa istom tehnologijom kao i profesionalni toki voki uređaji Deklarisani domet na otvorenom do 10 km Domet na otvoreno je u praksi čak veći od deklarisanog 8 kanala na frekfenciji 446 MHz 83 DCS digitalni podkanali 38 CTCSS kodova po svakom kanalu Zvono plus vibracija - kada vas neko zove može da se isključi zvučni signal pri čemu slušalica vibrira kao mobilni telefon (korisno u lovu kada je potrbno da vas neko ne čuje) Osvetljen displej Dimenzije: 5.4 x 13.1 x 3.7 cm VOX - aktivacija predaje glasom Radna frekvencija je prikazana na ekranu Dvostruki monitoring kanala Cena je oko 11000 za komplet, alexanto, što se mene tiče ako ih čika Arakis odobrava, možemo da ih uzmemo.

ok

Čestitam srećnim dobitnicima, u dobrim ste rukama Ja sam skoro bio u Zekinoj stolici i za njega imam samo reči hvale.

Ha. Ja to ovako otprilike rekoh, nisam kapirao koliko je Onda menjamo kriterijume na to da ima dva punjača i džek 3,5" Hvala arny.

Ne prodajem ništa, više tražim nekoga ko bi kupio sa mnom stanicu Problem je u tome što se većina prodaje u paru. Oni pojedinačni su svi preko 100e. Ne mora ovaj sa slike, ne znam ni koje bi uzeli, ali oni okej (koliko sam ja razumeo) su tako po 6-8 hiljada par. Tako da ako je neko u istom problemu kao ja, javite se pa da uzimamo nešto. Takođe ako neko ima savet/preporuku šta uzeti, samo napred Bitno je da ima odvojene punjače, 3,5" džek i da baca barem kilometar-dva po gradu. Meni barem.

Ja znam samo par vas, ako se uopšte može reći da vas znam. Upoznao sam par vas, ajde tako. Ali mi je prilično opipljiva aroma cele zajednice, drugarska atmosfera i prijateljstvo. Zeku sam skapirao kao nekoga ko se ne bi naljutio zbog... nisam siguran ni zbog čega tvrdi gore da se naljutio, ali hoću reći da mi više deluje kao da je odlučio da opali malo nazad po nama sa šalom. A alexanto (pardon na malom a, ali ja ko kako napiše svoj nick, tako i ja), kako bi junior bio bilo šta osim sjajan dečko pored takvog ćaleta. Meni je najviše bilo krivo zbog eventualnih problema u kojima se on našao zbog naše šale. MAXI pozdrav, sviđa mi se kako to zvuči.