Iskreno, ne vidim kako ce bilo ko zaustaviti Stonera u preostalim trkama... I u prosloj sezoni je u ovom delu prvenstva Stoner masakrirao konkurenciju, a evidentno je vec nekoliko trka (tri prva i jedno drugo mesto) da su na GP8 pronasli caku za setup.

Osecam da je Honda isla debelo preko ogranicenja i da vreme za reakciju nije postojalo.

Pozdrav Stevo! Dobrodosao!

Pozdrav Bojane! Dobrodosao!

Teoretski, kada nema guzve i tamo gde se moze, putan brzina je oko 100km/h ili malo ispod toga. Posto je kolona poveca, cesto nemam predstavu sta se desava na kraju, a na pauzama mi je receno da se tamo vozi i brze od toga. Zakljucak je da sporiji motori budu na pocetku kolone i da ne bi trebalo da bude problema. Nije problem drzati tih 100kmh, vec je problem u preticanju koje jaci motori urade za krace vreme i na manje prostora. U svakom slucaju, nije problem oformiti sporiju grupu i da se nalazimo putem na dogovorenim mestima.

hehe mislim da Marokanac ne bi izasao odande 7 dana, minimum

Takodje!

Dosla je na red i nasa poslednja ovogodisnja BJB vikend voznja. Ako pogledate kartu, videcete da smo da sada vozili gore-desno, gore-levo, dole-desno, pa je sada doslo na red dole-levo! Dakle, ovog puta vodimo vas na Goliju. Ova voznja slobodno moze da se nazove Manastirska tura, jer cemo putem posetiti nekoliko vrednih starih srpskih manastira. Evo kakav je plan... Sastanak, kao i na voznji na Taru je OMV pumpa na pocetku Ibarske magistrale: Ceka nas duga voznja, pa je sastanak u 7:00 a sam polazak u 7:30h. Vozimo Ibarskom magistralom... Prva deonica Beograd - Rudnik 101km. Na prevoju Rudnik kao sto znate kafanica sa desne strane idealna za pauzu... koju necemo praviti jer nema vremena. U Cacku dopunjujemo rezervoare i nastavljamo ka Kraljevu i Uscu... Ko bude raspolozen, a nadam se da ce svi, moze da prodje kroz Kraljevo i poseti manastir Zicu. Vredi videti. Rudnik-Usce oko 106km. Ako svratimo u Zicu po mojoj proceni smo na Uscu oko 11h. Ovde se pravi opet pauza, a deo ekipe koji zeli moze da skokne do obliznjeg manastira Studenica. Oko 12h nastavljamo dalje i posle 54 km smo u Novom pazaru. Putem cemo prema potrebi praviti pauze za iskupljanje grupe ili jednostavno zbog osvezenja. U Pazaru cemo svratiti na rucak jer vojvodjanski deo mora u ovo doba da jede nesto kuvano Moj poznanik iz Pazara nam je za tu namenu preporucio restoran Tadz. Preporucio bih ucesnicima da sa menija odaberu neko kuvano jelo, jer je lakse za voznju a i na Goliji nas ceka rostilj. Ako nekoga ne zanima poseta manastiru Crna reka, moze ovde da ostane i proseta gradom. Novi pazar je tekstilni centar Srbije i garderoba moze da se kupi za relativno male pare. Pri tom moze da poseti manastir Djurdjevi stupovi koji je na sam 4km od Pazara. Nastavljamo ka Ribaricima i Crnoj reci, od kojih nas deli 25km odlicnog planinskog puta sa sjajnim vidicima. Molim vas da u Crnoj reci pripazimo na ponasanje. Zenski deo ekipe, ukoliko zeli da udje manastir mora imati maramu, majicu sa rukavima i suknju. Crna reka je jaka duhovna skola SPC-a i moramo se portruditi da ih ne uznemiravamo previse svojim prisustvom. Ko nema sklonosti da posecuje ovakva mesta najbolje je da nas saceka u Pazaru. Za one koji nece otvarati linkove na dnu strane da kazem da je manastir u steni do koje se dolazi mostom preko ponora. Ekipa koja je bila u Crnoj reci po povratku u Pazar moze da skokne do Djurdjevih stupova. Sve u svemu, zavrsetak ovog dela puta i nastavak ka Goliji se planira oko 18h. Odavde ce nas voditi ekipa iz Ivanjice. Od Pazara do naseg hotela nas deli nesto preko 40km puta tako da sa pauzama kojih mora biti, stizemo na lice mesta do 20h. Sa poslednjim delom puta, do Golijske reke ima par vaznih napomena. Pred kraj deonice imamo desetak kilometara makadama, jer je put u izgradnji. Makadam je dobar i uvaljan i mislim da ne bi bio prevelika prepreka ni za R motore. Ostali ce izgurati bez napora. Na Goliji imamo obezbedjen smestaj u hotelu Golijska reka. Imamo obezbedjen dovoljan broj kreveta (70), ali je ipak potrebno da rezervisete smestaj za sebe. Trazite Anu na broj 032/688-920. Nocenje sa doruckom kosta 1200 dinara. Cena je inace visa, ali smo mi dobili popust! Dorucak je neka vrsta svedskog stola sa menijem koji se sastoji od sira, kajmaka, prsute, kobasice, kiselog mleka, lepinja... Za vece, ekipa iz Ivanjice je obezbedila rostilj! Skoknucemo od hotela nekoliko kilometara dalje. Obzirom da smo na visini od oko 1800 metara, dobro se obucite za ovo rostiljanje! Sve ce se dogadjati pored ovog jezera... ... na ovakvoj lokaciji: ... tako da... prilikom rucka u Pazaru, ostavite mesta u stomaku i za ovo! U okolini hotela postoje tereni za fudbal i slicno, pa mozemo malo da jurimo za loptom. Povratak je u popodnevnim satima, recimo oko 15h. Idemo standardnim putem do Ivanjice, pa zatim do Pozege. Od Pozege se penjemo uzbrdo preko Tometinog polja i izbijamo na Divcibare, gde pravimo odmor. Odatle standardnim putem preko Mionice i Lajkovca izlazimo na Ibarsku magistralu pa pravac Beograd. Vise o voznji u grupi: http://www.bjbikers.com/smf/index.php?topic=14598.0 Vise o manastiru Crna reka: http://www.kosovo.net/creka.html http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/arhiva/2002/03/25/srpski/R02032401.shtml http://www.revija92.rs/code/navigate.php?Id=494 Vise o Goliji: http://www.ivatourism.org/golija.htm http://www.golija-turizam.com/pocetna.htm http://www.skijanje.co.yu/Ski_Centri/srbija/golija_ivanjica.htm http://www.pdpobeda.org.yu/kutak/markacija/marka.htm http://www.serbia-tourism.org/srpski/tekst.php?podaci=planine.txt&gde=gol

hehe Cestitam RSV! Hoces li da menjas nick?

Pa odavno na GPS uredjajima postoje obelezena radarska mesta u vidu POI tacaka. Do duse, ovo vazi za zemlje zapadne Evrope. Sto se tice ovog uredjaja za merenje brzine, to zaista nije nova stvar. Jos pre dvadesetak godina je nesto slicno postojalo u Italiji, na autoputevima se belezio cas ulaska i cas izlaska i racunao prosek. Takodje su kazne stizale na kucnu adresu. Italijani su odmah pronasli lek: pred kraj deonice gde se izlazi sa autoputa postoji restoran gde se uz kafu prosek brzine dosta smanji...

I na kraju track logovi sa obe ture... tracklog.zip

Evo i kako izgelda na mapi relacija Strmosten-kanon Resave-Vinatovaca-Klencus-Klocanica-Lisine-Strmosten (52km) Grza-Sisevac (14km)

Ponedeljak Dan za povratak... Joska je debelo ispavan ustao jos oko 5 i dosadjivao se okolo, jer cak ni Raca nije ustao. Nekako se cudno osecam, meni i Joski se ne ide, ali mora se. Raca se raspekmezio, pita se kako ce on bez nas i zali se da ce mu biti dosadno kad odemo. I nama je zao. Zuza na poklon od Racine zene, Mileve dobija pletene vunene carape... ... a Peter od Race dobija na poklon toplu rudarsku bundicu! Potom opet neizostavna kafa... Sam rastanak nije prosao bez suza i obecavanja da cemo se ubrzo ponove sresti i videti. E sad, ko zna kad, sledeceg leta verovatno. Ostalo je jos mnogo terena za ispitivanje. Raskove livade, kanjon Krnje jele koji vodi do Borskog jezera i mnoge druge lokacije ce morati da sacekaju. Prolazimo kroz Strmosten i konacno uspevam da slikam ovo... .. i malo kasnije rudnik Vodno, jamu Strmosten, u kojoj je '84-te poginuo Racin rodjeni brat. Sa temerincima se rastajem u Despotovcu, gde oni skrecu ka Svilajncu a ja odlazim u Cupriju. Moj odmor jos nije bio gotov te sam preostalih par dana iskoristio za kupanje u Moravi i da dobro izgorim... U cemu sam, na zalost, uspeo...

Nedelja Nedeljno jutro je pocelo rastankom, jer su Koche i Zeka morali da krenu kucama. Temerinska ekipa i ja potom krecemo u dalji obilazak. Danas je na redu Grza, odmaraliste pored Paracina. Vracamo se putem preko Senjskog rudnika i Senja ka Cupriji. Dok smo se slikali, naleteo je nizbrdo lik na APN-u, dobro nalozen na brdsku voznju. Mahnuli smo mu za pozdrav, a on je naglo ukocio, okrenuo se i kad sam mislio da ce doci do nas da se upoznamo, skrenuo je desno uz brdo... Nedugo zatim, kad je izbio na asfalt, sjurio se ponovo pored nas, i produzio dalje nizbrdo. Na ulasku u krivinu ispod nas bi mu pozavideo i Casey Stoner, ali to na zalost nije snimljeno... Malo kasnije, kada smo prolazili kroz Sensjki rudnik, sedeo je ispred prodavnice i mahao nam. Prolazimo pored Ravanice. Nedeljom se otvara kovceg sa mostima kneza Lazara, pa smo posetili manastir... Ispod manastira je izvor odlicne hladne vode, gde se obavezno svraca. Melinda je dobro raspolozena... U Cupriji konacno tocimo gorivo i produzujemo ka Paracinu i Grzi. Na pola puta do Grze, skrecemo do sela Lesje da posetimo tamosnju crkvu i divimo se vidiku sa brda... Skrecemo ka Grzi. Iznenadio sam se kad sam video da je put do samog jezera konacno asfaltiran i da vise nema onog besomucnog truckanja. Posle kraceg dogovora, resimo da se ne vracamo istim putem, vec da preprecimo preko brda ka Sisevcu. Jedno vreme idemo asfaltom, ali se on brzo zavrsava i ulecemo u pravi enduro ambijent. Put je tesko izrovan traktorskim tockovima, prepun kolotraga dubokih i po vise od pola metra. Kamenja ima koliko hocete, a naravno da se sve rupe popunjene vodom! Negde na pola trase sustizemo stariji par na APN-u sa busnom zadnom gumom. Posto je Peter imao pumpu na Jawi, stajemo da pomognemo, a u tome se pridruzuje i mladi sarplaninac Meda! Zuza je prilicno zabrinuta, sto zbog Mede, sto zbog podataka da okolo ima zmija... Posao se radi brzo, covek je za manje od pola sata skinuo oba tocka, Unutrasnju sa prednjeg prebacio na zadnji, busnu sa zadnjeg oblepio plastibandom i postavio na prednji. Meda je pritom bio presrecan. Na kraju zavrsenog posla, za nagradu dobijamo punu kesu vrganja. Nastavljamo put i nedugo potom smo u Sisevcu. Prelep riblji restoran odmah pored uzgajalista pastrmki prosto mami da se svrati. Zа uspesno prevezenu tesku deonicu, castimo sebe porcijom koja kosta samo 300 dinara! Naravno, cena se nadoknadjuje na picu, koje je preskupo... U okolini restorana gazda je vec napravio bazen 10x15 metara, a malo dalje je i pravi olimpijski bazen cije ce renoviranje biti gotovo do 1. maja sledece godine. Par stotina metara dalje je veliko vestacko jezeo koje ce sluziti samo za pecanje, a zavrsava se i dvanaest luksuznih apartmana. Na imanju se nalazi jak izvor tople vode koja ce napajati sve bazene! Sve u svemu, ovo ce biti sjajna lokacija za neko buduce BJB okupljanje... Vracamo se nazad ka Strmostenu. Na ispustu iznad Resavice susrecemo naseg clana MZ Ridera koji se sa dva drugara na Kawama vraca iz voznje... U Strmostenu svracamo na pice u centru sela... ...gde se pojavljuje tip koji je upravo dosao sa sabora u Guci. Interesantno je da na sabor i sa njega uvek ide peske! Odmah nam je ispricao da je neozenjen, da je '65 godiste i da njegova buduca takodje MORA da bude '65 godiste. Hm... Vece provodimo na uobicajeni nacin... Vecera, kafa... Joska vec u 20:55 razmislja u spavanju, a malo kasnije na njega i odlazi.

Subota Svanulo je hladno, skoro jesenje jutro. Zahvaljujuci ranom odlasku na spavanje, vecina je ustala pre 7h, sto je u nekim normalnim okolnostima nezamislivo! Posle Racine kafe posvetili smo se uklanjanju nocasnje stete i susenju satora i odela. Peterov sator je ostao suv, pa je on radio drugi posao... ... i konacno, sve je bilo gotovo. Za danas su morale biti izostavljene aktivnosti oko kupanja, svima je vode bilo sasvim dovoljno. Kao prvo, odlucili smo da posetimo obliznju Resavsku pecinu. Nadomak pecine... ...ima dosta zabave za najmladje, pod uslovom da imaju sigurnosnu opremu, naravno! Posle jednog grupnog portreta... ... usli smo u pecinu, kojoj je zabranjeno slikanje, sto je velika steta, jer da je dozvoljeno, mogli bi ste da vidite ovakve slike... Ovako, nista od toga... Posle spustanja na 80 metara ispod povrsine, i par propesacenih km, sedamo na motore i upucujemo se u dubinu Kucaja, na trasu opisanu ovde. Sjajna enduro tura kruznim putem kroz srce Kucaja. Pocinje ulaskom u kanjon reke Resave. Malo hardvera: Pa malo okolnih vidika... Pa jedna grupna fotografija u Vinatovaci: Uspon kroz Klencus... Stizemo na potpuno divlji predeo po imenu Faca. Sad smo vec na 1150 metara nadmorske visine i to se oseca! Pravimo pauzu i na stolu ispod obliznjeg drveta posluzujem saputnike kafom. Ona i ja A evo i nas... Livade koje se nikada ne kose... Krecemo dalje preko visoravni. Melinda je odusevljena, kao i Zeka... Odavde krece deo puta dosta naporan za voznju, jer se ide nizbrdo i ruke su opterecene. Put je sacinjen od dosta velikog kamenja, posut liscem i cesto jednim od kolotraga tece pravi potok, tako da ako krenete pogresnim, kupanje je obezbedjeno! Kod prvih kuca pravimo kracu pauzu... Malo kasnije stizemo do vikendice jednog mog poznanika. Ovde sam sapatnike (nije greska) naterao da se popnemo nekoliko storina metara u sumu iznad vikendice. Vec smo u kanjonu reke Klocanice. Odavde se vrsi izvoz drveta, pa je mehanizacija napravila na nekim mestima duboke rupe, naravno posle kise, ispunjene vodom Uskoro izlazimo i iz tog kanjona, ali zabavi nije kraj. Odvodim grupu na vodopad Veliki buk, ili kako ga cesto nazivaju Lisine. Naravno da ne stajem kod restorana, vec idemo na livadu iznad samog vodopada, odakle moramo da se spustamo peske par stotina metara kroz sumu. Necemo se ponavljati sa slikama, pa samo jos jedna zajednicka iz restorana u pecini... U medjuvremenu, Raca je u kotlicu na ognjistu skuvao pasulj. I to kakav... pre nego je kotlic postavljen na sto, posluzeni smo onim ovcijim sirom i rakijicom. A onda je stigao pasulj... Iz nekog razloga, ja nemam ni jednu sliku sa punim kotlicem, ovde negde sam se setio da je fotoaparat pored mene... Moram priznati da su se sapatnici dobro drzali. Vecina je dogurala do cetvrtog tanjira, tri je bio standard. Sta da kazem, bilo nam je jako tesko posle ovoga... Oko 4 izjutra, Zeka je ignorisao Joskine pozive na razgovor o mikrokontrolerima... Imali smo dugu noc. Ali, bar je u satorima bilo toplo...

Petak: Tak kada je svanulo moju saputnici su mogli da vide gde smo se smestili. Cini mi se da im se svidelo Ovaj veliki sator za svadbe je Joskin i Zuzin. Ima dve odvojene prostorije za spavanje a i centralnu u koju (izgleda) moze da stane i ceo Transalp. Bio je postavljen na strateskom mestu tako da su svi ostali satori bili u njegovoj zavetrini. Sem toga ujutro je bacao senku te su stanari okolnih satora duze spavali jer su bili u mraku Joskinog satora. Kasnije smo razmisljali i da Kocha postavi svoj sator u Joskino predsoblje, tako bi sigurno ostao suv... Bunar iz koga smo se snabdevali ledenom vodom: Kao i svako jutro dok smo bili tamo, dan je poceo sa sjajnom Racinom kafom, kuvanom u staroj dzezvi na plamenu ognjista. Raspolozenje je na nivou Ipak, da ne bude bas sve kako treba, potrudila se Jawa Lezaj zadnjeg tocka se potpuno raspao... ... i trebalo ga je nabaviti. Posto je plan za taj dan i onako podrazumevao odlazak do 15 km udaljenog Despotovca, stvar je bila resena. Melinda je morala opet samnom na motor a Peter se pridruzio Zeki na njegovoj Africi. Pocelo se sa doruckom, a neki i sa dva dorucka... Kad se novi SKF nasao u Peterovom dzepu, krenuli smo ka Lomnici i restoranu Panorama. Ljubazni domacini su nam uz pice posluzili i sjajan ovciji sir, koji neverovatno ide uz domacu rakijicu, ali to nismo smeli da probamo Evo kako se osecako Kocha mladji: U povratku ka Despotovcu, svracamo da manastira Manasija: A onda, posto je vec lepo ogrejalo, odlazimo na kupanje. Ispod samog mosta u Despotovcu, koji vodi ka Manasiji, nalazi se neka vrsta brane napravljena od platna napunjenog vodom. Tako se napravilo jezerce, odlicno za kupanje! Voda je prijatno hladna i ako zanemarimo ovo sto pliva po povrsini idealna je za kupanje, kao i vreme! Zaista smo bili kao deca... Nemam puno slika sa kupanja jer iz vode nisam izlazio svo vreme. Kada se sve zavrsilo (konacno) krenuli smo u nabavku mesa za rostilj. Sem toga, Raci je danas rodjendan i trebalo je da se kupi nesto i za tu priliku. Po povratku u bazni kamp, dogovaramo se da obidjemo i obliznje jezerce pored planinarskog doma, a taj trenutak je iskoriscen i da se satori povoljnije razmeste i dotegnu. U pravi cas, videce se kasnije... Posto je Raca dobio svoje poklone... ... krenuli smo dalje, do planinarskog doma. Na moje razocarenje, ustave na brani koja formira jezerce su prilicno spustene, tako da je novo vode previse nizak za kupanje. Ipak, kad smo vec tu razgledamo imanje planinarskog doma... Tu ima kucica za iznajmljivanje... A ima i ovakvih Jedna cesma ovde... ...druga cesma tamo, naravno i teren za basket! Zgrada doma i neposredno okruzenje: Vracamo se u bazni kamp i pripreme za veceru pocinju, zajednickim snagama: A evo kako je izgledalo samo rostiljanje... Raca ima sjajan ovciji sir i domacu rakiju, pa je to sad moglo bez problema da se proba... Prethodnih dana sam zaista malo spavao, te me je umor konacno sustigao. Iskoristio sam priliku da malo odremam u satoru. Kada sam nesto kasnije izasao, mogao sam da osetim znatnu promenu temperature, prilicno je zahladnelo. U daljini, na horizontu su se primecivali tamni oblaci... Nisam hteo da razmisljam o tome, a temperaturna promena je tada jako prijala. Zbog ovoga... Hm... sve je teklo kako treba nekih pola sata... A onda je grunulo! Prvo je usledio jak udar vetra, pojacan time sto se nalazimo usko stesnjeni izmedju dva velika brda. Nedugo zatim, osula je kisa, i to ona prava letnja kisa sa krupnim kapima. Kako Joska kaze, nastala je opsta bezanija. Tu je opet Joska najbolje prosao, jer je stigao da mazne tri zice raznjica i sa Racom i Kochama pobegne u kucu. Mi ostali smo se zavukli u satore, kada je pocelo ono najgore! Munje su sevale, gromovi pucali, kisa je padala kao iz kabla, a kroz sve to se culo Melindino i Zuzino odusevljeno vristanje! meni je ovo bila prva kisa koju sam doziveo u satoru, malo je reci da sam bio odusevljen! Ceo spektakl je potrajao dobrih sat vremena, a kad je malo popustilo, Zuza je otracala svome Joski, a nesto kasnije smo se i mi izvukli iz satora. Manje vise, suvi. Raca, naravno, nije propustio priliku da svima skuva kafu na vatrici koja je iskoriscena i za susenje Na Racinom imanju nema ni struje, ni telefona, cak se i signal mobilne telefonije tesko nalazi. Uz danasni program sve je to cinilo da smo se zaputili u satore na spavanje dosta ranije nego prethodne veceri, vec oko 22h nije bilo budnih... U toku noci se nebo razvedrilo, te sam se nadao divnom suncanom danu. Medjutim, oko 4h je opet krenula oluja, jaka kisa i koncert sa neba. Moj sator je ostao potpuno suv, a zvuk kise koja dobuje po platnu me je uspoavljivao. Ususkan u vrecu, u tom trenutku sam bio najsrecniji covek na svetu...

Cetvrtak: Imao sam nekoliko dana na raspolaganju za mini godisnji odmor a posto Joska ima ceo godisnji na raspolaganju, stvar je bila jasna. Joska je pozvao Peterpana, a ja Zeku Afrikanca i neizostavni tandem Kocha matori&mladji pa ekipa je bila potpuna. Mesto sastanka Cuprija. Zeka je vec bio u Krusevcu pa mu nije bilo tesko da u Cupriju stigne vec oko 12h, dok su Joska i Peter iz Temerina imali mnogo veci put, a morali su da se nadju i sa Kochama. Cekanje smo Zeka i ja iskoristili da se zamocimo u ladnu Moravu... Par sati kasnije Joska se javlja da je blizu i sa cekanjem se premestamo u kafic u samom centru grada. Nastavljamo sa uzivanjem u prirodnim lepotama pomoravlja... Nesto kasnije temerinska ekipa stize. Snabdevamo se hranom za veceru i dorucak i palimo ka Strmostenu i nasem tamosnjem domacinu Raci. Uspon iza Senjskog rudnika se nije bas dopao Peterovoj Jawi koja je zbog visoke temperature demonstrativno iskljucila jedan cilindar iz opticaja. To je znacilo da pravimo mini pauzu, na samo 500 metara do vrha A posto u losem uvek ima nesto dobro, pauzu smo iskoristili da se ispricamo. Upoznao sam saputnike da u ovim sumama nema mnogo medveda, ali ima vukova i divljih svinja, sto ih je jako obradovalo. Da rasteretimo Jawu, Melindu, Peterovu devojku premestamo na moju Afriku i put nastavljamo dalje bez problema. Primetio sam da je Melinda jako pobozna devojka jer joj je prilikom nekih manevara u voznji cesto izletalo "Boze! Joj Boze!". Racino imanje se nalazi na izlazu iz Strmostena prema vodopadu Buk i klisuri Resave. Vec je 21h prosao kad smo se pojavili na imanju. Raca je vec krenuo na spavanje, ali je zacas bio napolju da vidi sta to grmi Satore smo postavljali uz svetlo iz farova... Ne znam kako su drugi prosli, ali ja nikad bolje nisam postavio sator! Izgleda da to treba raditi u mraku... Kada je sve bilo gotovo, vecerali smo uz svetlost dve svece na velikom stolu pored BJB satorskog naselja... Posle vecere bilo je prijatno voditi neobavezne razgovore, svece su brzo izgorele pa smo imali samo svetlost zvezda. Okolo nema nikakvog svetlosnog zagadjenja, pa od pogleda u nebo zastaje dah, narocito zato sto pocetkom avgusta ima puno zvezda padalica. Naravno, kad kod se tako nesto ugleda treba nesto pozeleti, pa smo imali zaista puno posla. Joska i Zeka su nasli zajednicke teme pa je rec mikrokontroler dugo odzvanjala kroz noc, cak i kad su ostali otisli na zasluzeni odmor...

Onda ja otpadam...

Igo8 izvozi samo u mps format. Pa nije ovo komplikovano, ja sam komplikovano opisao

U sustini je jednostavno. Potrebno je kao prvo da se track log funkcija ukljuci pre polaska na put. Tu podesiti interval snimanja pozicije i maksilalnu kolicinu prostora na kartici koja ce tome biti dodeljena. Kod mene sam podesio 2MB. Najveci log fajl koji sam dobio je oko 800kb, za deonoicu Temerin - Vajska - Ratkovo, koji je trajao oko 10 sati. Elem, po povratku imaces nekoliko *.trk fajlova. Lupao sam glavu sta sa njima, cak nalazio neke konvertere u MapSource ili GoogleEarth fajlove, ali to naravno nije radilo. Onda sam primenio poznatu RTFM (*) metodu i uz nju saznao da sam uredjaj ima mogucnost eksporta u *.mps format. Za svaki tracklog pojedinacno moras da zatrazis konverziju i uredjaj ti ih prosledi u odredjeni folder. Njegovu adresu ce ti dati kad zavrsi posao. Odatle USB kablom transportujes podatke na PC i tamo ih pregledas MapSource progamom koji ih direktno cita. Kada ga ucitas u MapSource mozes ga naci ako kliknes na Tracks na levoj strani ekrana, pa na Show on Map. I konacno u View meniju MapSource-a imas na dnu opciju, View in GoogleEarth koji ti (ako je Earth instaliran) daje prikaz iste teritorije, mape, rute i razmere, ali u GoogleEarthu. Sjajno! RTFM = Read the Fucking Manual, u prevodu: Ako nista drugo ne pomogne, procitaj uputstvo!

I da onaj track-log je fenomenalna stvarcica. Moze da se ucita i u Google Earth...!

Mp3 radi odlicno, ima mesta na kartici koja se dobija uz uredjaj (2GB). Ima sve standardne opcije za pustanje muzike. DIVX inicijalno ne radi, sa malo hakerisanja se moze u Windows koji je iza svega ovoga ubaciti potreban softver, ali ja to naravno nisam probao.

Pozdrav Zorice!

Pozdrav Ivana! Dobrodosla!