Pa sad, ako mislis da sam to hteo da kazem, i ako ovako reagujes, onda ti i nisi tako miran i stalozen kao sto si napisao u prvom postu. Srecno u buduce.

Jeste pogresio, moje misljenje.

Ubedjen sam da ce motor biti nadjen. Koliko ja pratim forum, svaka tema sa prijavljenom kradjom motora je imala srecan kraj. Pa ce tako i ova.

Salis se sa nezgodnim stvarima i na nezgodan nacin. Sta ako te neko poslusa i nastrada zbog tvoje sale? Uvek se setim situacije od pre par godina u NS kada je oboreni motociklista besno skocio ka vozacu automobila i dobio kroz prozor dva metka u grudi.

Pa ko se raspravlja??? Ja samo kazem da se cena za nekoliko meseci prepolovila. Pratim i neke GPS forume i vidim da se mape jako brzo razvijaju. Garminove jesu bolje, ali je razlika sve manja i manja. Drago mi je da su cene sve pristupacnije i to je poenta mog poslednjeg posta. Ne interesuje me gde ko i posto nabavlja, danas imam za 16000 uredjaj koji je pre par meseci kostao vise od 30000.

Ti bi to uradio?? I, po tvom misljenju, sta bi se desavalo posle toga?

Sjajna trasa, uzivaces maksimalno!!! Ako imas vremena, iza Borskog jezera u Brestovackoj banji skokni do Zlotskih pecina i Lazarevog kanjona. Srecan put! Ocekujemo mnogo slika i putopis.

Vidim da je nezapazeno proslo snizenje cena... Mio C520 koji smo pominjali u diskusiji pre nekoliko meseci i koji je onda kostao oko 32000 dinara, sada moze da se kupi za oko 21000 din. Comtrade je ipak napravio sjajan potez oborivsi cenu za svoj S1000 sa 2GB SD karticom... ...sa mapama cele Evrope na 14400 dinara, a izbacio je na trziste novi Crypton Navigator: ...koji takodje ima kompletnu Evropu i najnoviju kartu Srbije za 15999 dinara!!! Navigator ima mogucnost buetooth uparivanja sa vasim telefonom, ima nesto jacu bateriju od prethodnika. Konacno ima 400Mhz procesor (S1000 je na 266Mhz) i koliko vidim sa slike, izgleda dolazi sa najnovijim navigacionim programom iGo 2008. Po mom misljenju, u ovom trenutku najbolja kupovina. Uredjaj je po karakteristikama identican Mio 520 uredjaju ali za jos 5000 dinara nizu cenu.

U prvoj poruci ove teme, autor se izjasnio da zeli iskljucivo putni enduro. Putevi kod nas, ma koliko losi, su macji kasalj za bilo koji od enduro motora o kojima se ovde govori. Cak, da nema tih zakrpa i rupa, bilo bi monotono. Ako imas enduro motor, los kolovoz ti pokazuje da si na pravom putu.

Da, to je to jezero. Samo se plasim da ce tamo biti velike guzve...

Jel tu bese ima neko jezero? Balkan ili tako nesto?

Pozdrav i dobrodosao!

Znajuci nas mentalitet i navike, siguran sam da te parkinge skoro niko ne bi koristio. Svaki pravi baja parkira svoj motor na najvise 2 metra od stola za kojim sedi. Kad bi mu videli motor na tom parkingu, pola grada bi ga zezalo, a kompleksi su cudo.

1. Boban 2. Cope 3. Dane@ 4. Shejtan 5. Misirac 6. Zozon 7. aca-pn 8. GS 9. Ribolovac 10. Gojko 11. Turbopedja 12. Atomski mrav 13. Lalajko Gde bas br 13... Inace, bilo gde BiH ili HR je ok. Narocito Banja luka

Pogledaj malo ovde. Krstareca brzina... Misli se na konstantnu putnu brzinu koja prija i motoru i vozacu. Recimo za Afriku je to oko 120km/h. Moze i dosta brze, ali to nije to. Sve Afrike i Transalp spadaju u katergoriju 500-750ccm, a prevedeno u novac za registraciju je oko 12000-13000 dinara.

Lepo Ima li slika?

Sator koji se razapinje izmedju dva drveta! http://hennessyhammock.com/index.html I Ferrini izvedba toga: http://www.ferrino.it/en/homepage/products/OPEN_UP_49/open_up_286/t_hammock_2494 Masa 750 grama, dimenzije na motoru: 25x13 cm.

Samo da kazem, da ne bude "svaki cigo svoga konja hvali". Ja te ne nagovaram da kupis Afriku, vec si sam u inicijalnom postu pomenuo taj motor. Mislim da sa 180cm neces imati problema sa Afrikinom visinom, znam i nesto nize ljude koji je voze. Da je teska, jeste, ali ces to prebroditi kroz period privikavanja. Crash barovi posluze u tu namenu jako dobro I njen rezervoar od 24 litra zadovoljava tvoje kriterijume. Malo je teze danas naci za nju centralni stalak i crash barove, tako da gledaj da kupis motor koji to vec ima. To vazi i za nosace bocnih kofera. Sto ce tice jednocilindrasa, sa njima imam iskustva samo na kracim relacijama. Nemam jasnu predstavu kako bi se ponasali na usponima optereceni sa dve osobe, koferima i prtljagom, ali nekako verujem da bi nesto sa vise od jednog cilindra to lkase podnelo. Evo kako izgleda sjajno opremljen Transalp naseg clana Joske: Crash barovi, centralni stalak, poviseni vizir, grejaci u rucicama, automatsko podmazivanje lanca, modifikovano sediste, nosaci bocnih kofera i top-case. To je motor kakav tebi treba.

Pa koliki ti je prijatelj???

Za 2500e mozes da biras Transalpa, do duse nesto starijeg godista od '97 ali ipak dobrog. Taj motor moze mnogo vise od onoga sto ti mozes da izdrzis. U obzir bi dosla i neka od starijih Afrika 650 (RD03) pa i 750 (RD04). Afrika je nesto udobnija za putovanje. Ne vidim da si u racunici pominjao dodatnu opremu za motor, bez koje ne pokusavaj na takav put. Nisi pominjao ni opremu za sebe i devojku, a ta oprema u nekoj jeftinijoj varijanti je oko 1000e. (kacige, jakne, obuca, kisna odela...) Kako sa tim stoji stvar?

Mnogi odavde ce ti reci da nije pametno uzimati motor te kubikaze kao prvi. Generalno su u pravu, takvi motori su za pocetnika preglomazni i prejaki. Morao bih dobro da te poznajem da bih ti preporucio da kupis takav motor kao prvi. Ukoliko predpostavimo da imas mentalne sposobnosti da se obuzdas na tom motoru, onda moze, uzmi ga. Sto se tica tipa motora, opet bih morao da te poznajem Jednocilindrasi su laksi, zgodniji za manevrisanje. Dosta zavisi i od toga koliko si visok. Recimo, za Afriku je zgodnije da si viseg rasta. Ona je visoka i teska, ako ne mozes sa obe noge cvrsto da se oslonis na zemlju dok sedis, ne pokusavaj sa njom. Potrebno je nesto snage da se ona savlada. I daleko od toga da jedino ona dolazi u obzir. Hondin Transalp je mehanicki, prakticno isti motor kao Afrika, samo malo drugacije zapakovan. Mislim da ce ti na dugom putovanju V2 motor vise pruziti od jednog cilindra. Ja bih na tvom mestu gledao poslednju generaciju Transalpa 600, sa dva diska napred. Potrazi za njega nosace bocnih kofera i bocne kofere, crash bar i centralni stalak, nabavi tank torbu i ugradi na motor uticnicu 12V i neki uredjaj za automatsko podmazivanje lanca i mozes na kraj sveta. Sa devojkom, naravno!

Eh... besplatne akcije... Da bi se upisale, potrebno je izmedju ostalog i uverenje o drzavljanstvu. Nije mi najjasnije cemu, ako sam vec dobio licnu kartu, za koju je takodje trebalo uverenje o drzavljanstvu. A posto sam nesto stariji od 1980-og godista, moram to uverenje da vadim u mestu gde mi je otac bio 1948-me! Racunar je rekao opstina Cuprija, Senjski rudnik... Premotao sam u glavi razne kombinacije koje bi me dovele do Uverenja i dosao do zakljucka da je najbolje da sam odem. Ovo nije klasican putopis vec samo pokusaj da se dva zaboravljena mesta za trenutak ozive. Zato, ko ocekuje da ce videti mnogo slika motora bolje da odmah temu proglasi za procitanu. Dakle, put me je od Cuprije preko Senja i pored manastira Ravanica... ... uveo u kanjon reke Ravanice. Od nekadasnje pruge nije nista ostalo, a njenom nekadasnjom trasom sada prolazi relativno dobar asfaltni kolovoz. Sve o tuznoj sudbini ove pruge i lokomotiva koje su nekada ovde dimile mozete saznati ovde i ovde. Dakle, posle 15km pustog puta za uzivanje... ...stigao sam u Senjski rudnik. Nadao sam se da cu u mesnoj kancelariji brzo zavrsiti posao. Optimista. Mesnu kancelariju sam brzo nasao ali ne i radnicu koja tu radi... Saznao sam da isti sluzbenik, po imenu Sladja, opsluzuje ovo mesto i Ravnu reku. Nema mi druge, sedam na motor i produzujem za Ravnu reku. Na tom putu prelazim preko vojnog poligona Pasuljanske livade gde su mozda mnogi odavde bili, ali ne turisticki. Ravna reka je kao i Senjski rudnik staro rudarsko mesto, i isto tako je osudjeno na lagano umiranje. Prve kuce Ravne reke... Centar mesta, mesna kancelarija i jedini kafic... Sladja naravno nije ni ovde. Raspitujem gde bih mogao da je potrazim i objasnjavaju mi gde stanuje. Zgrada deluje ruinirano i depresivno, ali hodnik je zacudjujuce cist i uredan... Naravno, u stanu nema nikog. U mestu saznajem da je Sladja otisla u Despotovac i da se vraca po podne. Setam Ravnom rekom... Zgrade slicne prethodnoj. Ljudi slicni zgradama, spolja ruinirani, iznutra veseli i zivahni. Svaka od zgrada ispred ulaza ima basticu i "garniture" za sedenje... Sedeci ispred jedinog kafica saznao sam puno o tuznoj istoriji ovog mesta. A saznao sam i da se Sladja vraca tek oko 16h... Zato odlazim nazad u posetu Senjskom rudniku, najstarijem rudniku Srbije. Strmim putem od granitne kocke spustam se u centar mesta. Desno od puta, na pocetku naselja, fudbalski teren sa tridesetak kosacica koje vredno pasu. Nesto dalje, zavucen u nakrivljene ulicice smesten bazen koji naravno ne radi... Samo malo odatle objekat puno perspektivniji, koji sigurno radi... Nesto nize centrala rudnika i sam ulaz u rudnik. Ugalj se vise ne vadi ovde, vec se podzemnim kanalima transportuje do Resavice, odakle kamionima ide dalje. Zatim se penjem nesto vise u potrazi za kucom gde je nekada sniman film "Petrijin venac". I nalazim je... Zeleznicka stanica vise ne postoji, zatvorena je 1960 godine, kada krece umiranje ovog mesta. Scena iz "Petrijinog venca" kada zene u crnini posmatraju kako poslednji voz zauvek napusta stanicu je autenticna... Primetio sam da je u blizini crkva i krecem pesice ka njoj. Pricaju mi kako je zivot rudara ovde prilicno tezak, ali da su bar plate dobre. Sa zebnjom sam upitao o kojoj se sumi radi. "Petnasetst hiljada dinara" ponosno odgovara zena. "Toliko moj sin ima sa smenskim radom!" Videla je na meni sta mislim o tome... "Ali ovo je Svedska za Vranje, tamo je imao devet hiljada platu!" Iscekivanje...? Sa ovom bakicom sam kasnije dugo razgovarao. Ispostavilo se da poznaje i mog oca i mog dedu, cak su i kumovi... cak je i za mene cula. Neverovatno! A prvi put sam je u zivotu video. Bilo mi je zadovoljstvo da ostanem sa njom neko vreme u razgovoru i prenesem joj nesto od desavanja "napolju". Spustam se do muzeja rudarstva. Cini mi se da su cak u kucici ovde depresivni... Ovde se moze videti i po neka novija zgrada... Muzej vec dugo postoji i nesto rudarskih masina je poredjano ispred nekadasnje zgrade za masinsko odrzavanje. Na slici ispod je masina za kopanje tunela, a tu je i velika zbirka motora, lokomotiva i vagona, raznih pumpi i presa kao i drugih masina kojima nisam uspeo da pogodin namenu. Nekadasnje kovacke peci: Ulaz u nekadasnji rudnik... Evropska unija finansira izgradnju potpuno novog muzeja (!?) i sve ove masine ce uskoro biti poslane na restauriranje. Radovi su vec poceli i to je bar jedna svetla tacka u svemu ovome. Ulaz na slici vodi skroz do sadasnjeg okna za kopanje uglja, Planirano je da se osposobi jedna od kompozicija vagoncica i lokomotiva i da se posetioci muzeja voze ovim hodnikom duboko u rudnik, gde ce biti jedna od centralnih muzejskih prostorija. Planirano je da ovaj muzej bude najveci tog tipa na Balkanu. Nadam se da ce se zaista i zavrsiti te da cemo mozda za godinu dve organizovati bajkerske posete ovom mestu. Poseta Senjskom rudniku se zavrsila... Eh da. Uverenje o drzavljanstvu. Nisam ga ni dobio. Sladja se vratila, pregledali smo knjige u oba mesta i ustanovili da je uverenje trebalo uzeti u opstini Cuprija. Zgrada opstine u Cupriji je na 150 metara od moje kuce, i ne radi posle 15h. A posto je petak, sve se odlaze za sledecu nedelju... U ponedeljak, drugar koji radi u opstini ce mi ga poslati City Express-om.

Dobrodosao!

Pozdrav Trte! Dobrodosao!