Hvala Cope. Retko snimam ljude, a baku sam snimio nekoliko puta kako sam prilazio. Zeleo sam da ostane ovako kako sedi, ali se ona okrenula kada sam prisao na par metara. Ovde na slici, je onakva kakva je, bez ikakve intervencije...

Pozdrav Jeco, dobrodosla!

Pozdrav Dule! Dobrodosao!

Koliko ja znam, najveca mana tog motora (a i rodjaka VF750 S i F) je sklop bregasta-lanac, poznati su po tome. Ne znam kako je za nabavku delova i sredjivanje, pa otvaraj cetvoro ociju. Mozda ipak da potrazis nesto novije?

Ne mogu da verujem da neko napravi ovoliku fleku od ulja i ode... Zaista smo neverovatni!

Kako smo odvezli onih pedesetak kilometara do Temerina, ne znam. Znam da mi je jako prijao prohladni nocni vazduh. Jos dugo smo sedeli kod Joske i Zuze razgovarajuci o svemu... Zacudo, i pored samo nekoliko odspavanih sati, lako sam ustao. O dorucku nije bilo ni govora i pored navaljivanja domacina, pa smo presli prvo na kafu. Pojavili su se i Temerinci Petar Pan i Farkas (sa novom Yamahom) a cak se odnekud pojavio i nvopeceni afriaknac Kepo od Kosjerica. Sve u svemu razgovorima nikad kraja... Povratak sam iskoristio da posetim Sremske Karlovce. Cuo sam da je mesto lepo, ali nisam nikad nasao vremena da bolje pogledam. Procenite sami... Putem ka Indjiji sam primetio da je nebo plavo, ali ne zato sto je vedro... Ipak, sa malo srece, sve se zavrsilo samo voznjom po mokrom kolovozu. U centru Indjije se izvode opsezni radovi na infrastrukturi, ali opet... ...mogu reci da gradjani Indjije mogu biti ponosni na svoj grad. Nije ovo samo delo jednog coveka, i nije zato sto je Indjija u onom evropskom programu. Za ovo treba imati smisla. Do Lazarevca rutinska voznja, uz pomoc GPS-a. Spravica se pokazala izuzetno korisna za snalazenje na terenu po kom vozim prvi put. Jako je fino sto se na ekranu moze videti par krivina napred (krivine u Backoj? hahaha) te vozac zna sta ga ceka... Ipak je malo bezbednije. Uredjaj mi je podesen da ne izlazi na puteve sa naplatom putarine i lukava spravica me je u Staroj Pazovi izvela na autoput, jer dalje rampi za naplatu nema! Naucio sam kako da u MapSource pregledam track logove iz uredjaja. Sve u svemu, vise bez GPS-a ne idem ni u spajz... Jesam li rekao SPAJZ?

U Ratkovu, gosti pocinju da pristizu. Dolaze u talasima, po nekoliko motora, uz sirene i (poneko) turiranje. Ljubazni domacin docekuje svakoga i deli pice. Vec ima zagrejanih... Posluzeno je predjelo... i to kakvo! Sitno seckani slani sir, kobasica (ne znam koja ali je uh...), salame... Naravno, sve to lepse "legne" uz casicu. Problem je samo jedan, nema vise mesta! Paprike su se razbaskarile i ne dozvoljavaju ulaz bilo cemu Ipak, mora se, valja se, uvredice se domacin... Joska i ja sedamo i lagano... jedan tanjir je nas. Spasio nas je polazak u defile. I to kakav defile! Opet uz sirene (neko je imao zavijajucu, neko policijsku neko...) poveca kolona krece u voznju po mestu. Posto jos mnogo domacinstava slavi isu slavu (Sveti Ilija) svracamo na nekoliko mesta... Domacini izlaze iz dvorista i redom posluzuju sve u koloni. Necu komentarisati gornju sliku, kao ni ovu, za to se moze otvoriti posebna tema: I tako nastavljamo, ali samo do kafane. Tu kompletna kolona seda na terasu i biva pocascena picem po izboru... Jesam li pomenuo da vise nema mesta?? Na jednom od stajanja primecujem jednog interesantnog bajkera: Riki i njegov gazda voze Gold Wing. Kako se upali motor, Riki je na zadnjem sedistu. Putuju zajedno na skupove i nerazdvojni su. Konacno se vracamo i zurka moze da pocne... Zurka? Neeee... koncert! Miki je doveo grupu "Sveti gral" iz Novog Beceja. Ja nisam imao prilike da ih slusam ranije (slab sam za skupove) ali momci rasturaju!! Sa pocetkom zivog muzickog programa posluzen je gulas... I to kakav gulas... Tu naravno nastaju problemi. Gulas se mora probati... ali kako, ne znam. Setio sam se Balaseviceve pesme i reci "Ljudi, DOKLE?" Ali, moralo se preci sa reci na jela, pa smo opet Joska i ja... ne bih dalje. NSU je vlasnistvo njenog oca... Publika nije izostala. Stotine ljudi se skupilo u ovoj sporednoj ulici da posmatra spektakl... ... koji je tek pocinjao... ... jer je na sto izneto fantasticno pecenje... ... pa onda torte i kolaci... a ja sam molio za milost.

Elem, plan je da svratimo u mesto Ratkovo, na slavu kod Mikija Jawe, u tim krajevima jako poznatog bajkera. Covek na slavu poziva samo bajkere i njegove svecanosti su cuvene vec dugo! Mesta se nizu kao na traci... Backi petrovac je jako lepo mesto, pa Silbas, Parage i eto nas u Ratkovu. Svecanost kod Mikija nije pocela, ali mi dolazimo da se najavimo. Pripreme su u toku... Vidi se da Miki voli Jawe, dvoriste ih je puno, u svim stadijumima. Od ispravnih, do poluipsravnih, rasklopljenih, do delova ramova koji strce iz trave... Na putu pored kuce, ima i ozbiljnijih masina, pa je ovo mali doprinos za temu "Poziranje, tudji motor, bez opreme" Do pocetka svecanosti, poseticemo Vajsku. Odnosno, jezero kod tog mesta. Lokacija je poznata onima koji ovde dolaze na moto skup. Putem prolazimo kroz Bac i primecujem na izlasku iz mesta prelepu staru tvrdjavu. Odlucujem da je moramo posetiti u povratku sa jezera. Joska mi objasnjava da se jezero snabdeva vodom iz obliznjeg Dunava, da je duboko 22 metra... Mene je zanimala terasa pored vode, sto pre, sav sam kipeo od vrucine. Paprike proradile... Zamolio sam da mi donesu obicnu vodu sa ledom, ali ko ono popije, svaka mu cast! Voda zuta ko spricer i bljutava, o mirisu da ne govorim. Spasao me je frizider sa Vlasinskom rosom (eh... Vlasina...) kojeg sam primetio tek pred polazak. Vracamo se ka Bacu i ne zaboravljam tvrdjavu. Zaista neobicno izgleda ovako veliki objekat u onoj ravnici. Saznajemo da jos car Justinijan pominje Bac u 535 godini, dok je 873 godine bio avarsko utvrdjenje. Mongoli su ga razrusili 1241 godine a tvrdjavu koja mene odusevljava podigao je ugarski kralj Karlo Robert Anzujski u periodu izmedju 1338 i 1342 godine!! Tvrdjava je u ono vreme podignuta na manjem ostrvu meandra reke Mostonge i bila je sa svih strana okruzena vodom, a prilazilo joj se pokretnim mostovima ("Spustaj moooooost!). 1702-godine je tvrdjava spaljena i razrusena i od tada nije obnavljana. Toliko iz istorije, a evo kako to izgleda danas... Ne slika se samo Djura u "Ф" pozi: Joska i ja smo se popeli kruznim, strmim stepenicama do pod sam krov ove kule! Na svakom spratu su izlozene slike i dokumenti iz istorije tvrdjave. Na poslednjem spratu su nam se noge malo ustezale u setnji jer postoje rupe u podu kroz koje se vidi tridesetak metara nize... Znojavi i nikakvi probili smo se kroz hor koji se smestio za izvodjenje bas na izlasku iz kule...

Eh... pocelo je tako naivno, kao i mnoga druga putovanja do sada. Dogovor je bio da obidjem drugaricu u Zablju, zatim do Joske i Zuze u Temerin, pa svi zajedno malo da cirkulisemo po Backoj... Za odlazak do Zablja sam odabrao rutu kojom nisam ranije nikad isao. Ne samo sto je kraca od standardne preko NS vec i sto mi je to bila prilika da proverim u praksi Crypton GPS uredjaj koji sam pre par dana nabavio. Trasa je standardno dosadna, pogotovo ulazak na Zrenjaninski put... Desetine semafora na kojima zeleni talas kao da ne postoji. U Perlezu se put odvaja prema Titelu. Od Perleza pocinju tipicni pejzazi za ovo podrucje... Prvi put ispitujem neki GPS uredjaj u praksi. Prvo sto sam primetio je jedna sasvim nova dimenzija putovanja. Putujete ulicom pored koje je niz kuca i ne slutite sta je iza njih. A tamo ceo jedan neispitan svet sakoriven od vasih ociju, koji prosto mami da skrenete sa puta i pogledate kakva je to vodena povrsina iza... Crkva u Titelu... Potom se dugo vozim pored ovog brda i sve vreme se pitam jeli prirodno ili delo nekakve mehanizacije Spomenik pilotu oborenom 6 aprila '41-ve... Potom brzo stizem u Zabalj, tacno na kapiju kuce koju sam trazio. Dobra stvar ova navigacija... Od Zablja do Temerina je 10 minuta relaksirajuce voznjice. Tamo me docekuje domacin, Joska, koji upravo zavrsava popravku jednog eMZe: Joska i Zuza se pakuju, i krecemo dalje po grupu temerinskih bajkera koji, interesantno, svi voze stare BMW-e! Cilj nam je moto zurka-skup u Kisacu, na obali kanala Dunav-Tisa-Dunav. Mesto svi nazivaju jednostavno: kanal! Kisac je zaista lepo i uredno selo... Niz od tri tacke pored kanala oznacava lokaciju kampa. Docekuje nas muzika, ljudi opusteni... Neki se suncaju i kupaju, neki razgledaju parkirane motore. Ovo sve traje vec nekoliko dana, a svaki dan je na meniju nesto drugo. Kasno po podne se obavezno odlazi u defile. Na dan nase posete, na meniju je cuvena sarma, koja se ne kuva vec se pece u rerni. Nisam jeo od jutra, sto zbog nedostatka vremena, sto zbog toga sto sam se cuvao za sarme, pa nisam gubio vreme, stao sam u red... Naravno, u redu svasta moze da se vidi... i popije Recimo rakija bemveovaca... Kuvar je tacno nakav kako sam ga zamisljao! Moze li neko da ima poverenja u mrsavog kuvara? Ja ne. I naravno, to izgleda ovako, uh... Koncepciju mi je potpuno poremetilo saznanje da su pored sarmi na meniju i punjene paprike, jedno od mojih omiljenih jela. Prva tura paprika je odletela u naletu... Druga je vec trajala, a u trecoj sam iskombinovao sa jednom sarmom, da ne bude da sam presao 200 km a nisam probao specijalitet. I niko da mi kaze "Nemoj Dragane!" Ubio sam se od paprika, necu da pominjem brojke... ali mi je bilo muka. Nije mi se islo dalje odavde i pored nesnosne vrucine i znoja koji me je oblivao. Honda only parking: Dok roditelji krkaju... Ali, moralo se dalje...

Nije bas specificno za MZ, ali imam par slika koje bih da podelim sa vama: i na kraju da Vuja vidi kako izgleda sve to... Punjene paprike sam jedva preziveo...

I ja bi trebao da sredim sediste, jel rade oni i onaj plasticni kostur za sediste ili samo presvlacenje. Meni se odvalio onaj zubac sto drzi sediste za ram... Ovaj u LA radi samo presvlacenje. Probaj kod Dekija Familije, on radi i komplikovanije operacije na sedistima. I kaze da to radi besplatno!

I ja moram da pohvalim ovaj motor, pa nek ide zivot! Rookie, treba li jos nesto reci?

Uz malo srece, javicu ti ja Vujo kakve su sarme a i sve ostalo. Napravicu sliku samo za tebe!!! (mljac)

Kalina je kupila NX250. Napravila je gresku u prethodnom postu

Ja sam presvukao sediste na mom motoru u Lazarevcu. Covek je uradio savrseno, a kostalo me je 1000 dinara. Ako ne nadjes bas u Beogradu, Lazarevac je na 35 minuta, a pored radionice za presvlacenje je kafic zvani Akvarijum Zna Benjamin. Iskopacu negde telefon pa cu postaviti ovde.

Dobro, da zavrsavamo sa tim jer je offtopic. Moje misljenje je da ukoliko zelimo civilizovano drustvo i bolje okruzenje za nas i nase potomke, moramo civilizovano da se ponasamo. I tu svako treba da krene od sebe. Cak i u slucaju da sam ugrozen, smatram da postoje mehanizmi za kaznjavanje krivaca. Ti si se opredelio za to da sam pesnicama ili prirucnim sredstvima nalazis pravdu i sprovodis kaznjavanje, ali ja ne bih voleo da mladji narastaji koji se delom i preko ovog foruma formiraju, krenu tvojim stopama. Srecno!

Pa dobro, covek je napisao odakle je i sta vozi. Ako nece da napise ime, ne mozemo zameriti. Pozdrav i dobrodosao!

Zato i jesmo tu gde jesmo, i kao drzava i kao narod.

Slazem se, ali pojedinac ne moze po svom nahodjenju da deli pravdu. Znaci, za napad na vozaca bi debelo odgovarao, a sudija bi sigurno voleo da cuje sve ovo sto si napisao.

Pa kad mu dajes takav savet odmah mu daj i broj dobrog advokata. Trebace mu, ako te poslusa...

Dobrodosao! Cestitam na kupovini.

Nisam procitao ni jedan tekst koji me je ovako uzdrmao! Svaka ti cast Dane! Obojici u stvari... Trebalo je imati hrabrosti i uputiti se u nepoznato. Koliko bi love trebalo odokativno za jedan 10-dnevni obilazak albanske obale?? Odusevio me je uspon na planinu sa pogledom na more. Oni ce sa godinu dve imati najbolje puteve na Balkanu...

Pa sad, ako mislis da sam to hteo da kazem, i ako ovako reagujes, onda ti i nisi tako miran i stalozen kao sto si napisao u prvom postu. Srecno u buduce.

Jeste pogresio, moje misljenje.