Dođe red da napišem nešto o prošlogodišnjoj avgustovskoj vožnji (koja nekim čudom pređe iz prvog u drugi plan), dogodovštinama i za nas najbitnije LJUDIMA (velikim slovima napisano jer oni samo to zaslužuju) koje smo upoznali i iskustva koje smo akumulirali u tih devet dana. Svako pisanije mora imati uvod, a ja već nekoliko meseci se spremam da pretočim utiske na papir… E taj uvod postade i kočnica, jer imajući na umu objavljene putopise i kakvi su ih pisci i avanturisti (ne bih o imenima, da nekog neopravdano ne izostavim) pisali, prosto sam došao do zaključka da moram napisati samo ono i onako kako smo mi doživeli sve to. Jer jedino tako mogu podeliti sa vama šta smo videli i osetili. Svojim jezikom i na svoj način. I možda sam ja doživeo sve ovo sa previše emocija i možda preteram sa pisanjem, ali ne zamerite, sve što napišem biće izneseno direktno iz duše… Počeo sam da pišem i u množini i u jednini, jer sam sve ovo što sledi prošao sa suprugom, ali s’ obzirom da smo kao nikada za 33 godine zajedničkog života delovali i donosili odluke kao jedno, nastavljam tekst u jednini. Kao neko ko je prvi put video i osetio more u Hrvatskoj 70-ih godina prošloga veka, a čitajući zadnjih godina mnogo o Jadranci, Istri, u meni je sve više rastao neizdrž da posetim neka mesta i deo nam bivše SFRJ u kojoj sam naučio plivati, prvi put se zaljubio i što šta još lepoga. Pošto nam se 2020. iz opštepoznatih razloga izmigoljila, odluka da idemo u avgustu u Hrvatsku je prihvaćena odmah i neopozivo u našoj dvočlano-porodičnoj ekipi. Bilo je još pokušaja da animiramo neke ljude, sa kojima smo dobro i zajednički putujemo i vozimo se, da krenu sa nama ali od samog starta se osećalo da ćemo ići sami i da je ovo samo NAŠ PUT. Posle 4 decenije pauze, od odrastanja Marijaninog na Makarskoj rivijeri, a mog u Biogradu na moru „vrlo temeljno“ smo pristupili planiranju puta: MI IDEMO I TO JE TO!!! Šalim se malo, ali u principu to nam je bio moto i uglavnom osnovni pokretački motiv, sve vreme puta… Oko pakovanja i šta nam treba od opreme nismo gubili vreme jer smo već u junu i julu bili u C.G. po par dana tako da tu je sve bilo poznato, a i avgust je u pitanju što je umnogome olakšavalo izbor garderobe… Tri kofera su bila sasvim dovoljna za sve što nam je bilo potrebno za put… Ja sam se malo pozabavio rutom i pripremio offline mape, jer uz svo poštovanje prema BMW motorrad navy, zaista nisam želeo da trošim novac na kupovinu BMW navigacije samo zato što je ostavljeno fabrički mesto za nju na tabli. Mobilni telefon i Marijana kao slikar, snimatelj i držač navigacije su se pokazali kao (za naš ukus) dobar izbor :). Pošto su od mog zadnjeg boravka u Hrvatskoj, složićete se, 4 decenije ipak dug period a u međuvremenu su se odigrali neki nimalo lepi niti prijatni događaji, upustio sam se za traženjem nekih informacija. Ali ne iz medija, niti turističkih brošura, već iz prve ruke… Tada nastaju male poteškoće jer sam imao drugara i poznanika u HR, međutim splet okolnosti a i različiti životni putevi su učinili svoje i kontakti su izgubljeni. Ali tada nastupa BJB Forum, i to u punom sjaju. Sa svim pogodnostima koje pruža (a u čemu bi u osnovi i trebalo da služi). Kontaktiranje naših kolega, motociklista iz Hrvatske je bio pravi izbor za dobijanje svih potrebnih info kao i preporuka i sve moguće pomoći koja je bila potrebna. U daljem pisanju ću sve pojasniti… Osnovna zamisao i plan, da smo hteli obavezno provesti par dana u Istri (Pula kao baza), i spustiti se isključivo Jadrankom do C.G. uz boravak u Splitu. To je suština, sve ostalo je bilo stvar trenutne želje i inspiracije. Zbog izbora Pule krenulo je i moje traganje po Forumu. Pošto se @mile fazer tih dana retko pojavljivao na Forumu, obratio sam se @e-mayl. Uz jednu poruku na PP i razmenu telefona, ne da sam se ispričao sa Zoranom, nego sam više imao osećaj da on drug iz detinjstva koji se odselio u inostranstvo… To je fascinacija br. 1 u vezi ovog putovanja. Posle Booking-a smeštaja za Pulu, sledeće je bilo rezervisati smeštaj u Splitu. Opet ista priča. Forum, sad kolega @Zog, Splićanin, Dalmatinac. Kontakt i priča sa Željanom, kao sa komšijom. To je fascinacija br. 2. I neću više nabrajati fascinacije, verujte da ih je bilo NEBROJENO i sve su ISKLJUČIVO POZITIVNE. Kako se bližio dan polaska, dođem na ideju da bi put do Pule mogao biti izveden u dva dana, i to prvi dan do Banja Luke, a drugi dan preko Bihaća, Ogulina pa kroz Gorski Kotar i Delnice, pa do Pule. Sve super, Marijana nema zamerki ni na šta, i ja rezervišem vilu Kobilj u Banja Luci. Tako dođe i 16.08. i vreme da se krene na put… Nastaviće se…

Zdravooo, evo mene opet. Otprilike da imam problem sa doziranjem, ili sam NEaktivan ili PREaktivan sa obraćanjem... Nadam se da vas neću “udaviti” kada sam u ovoj fazi… Nekoliko puta sam od prošle godine počinjao, pisao-brisao i nikako da okačim septembarsku vožnju (nekom duga, nekom kratka). Pa dođe red da se dovrši (valjda neće opet raditi gumica). Da vas ne podsećam kakva nam je bila prošla godina...Uglavnom teška (da ne širim niti ulazim u analizu), tako da sam veći deo sezone 2020. proveo po Srbiji i nekoliko puta Bosna (pisao sam već u ovoj temi), ali i potajno sanjario i nadao se nekoj višednevnoj vožnji... Kada je u septembru (uz negativan test i "pridržavanje mera") dozvoljen ulaz u C.G. znao sam TO JE TO... ili SAD ILI KO ZNA KAD... Ljudi da ste me samo videli, kakva je to reakcija bila, od organizacije vanrednog godišnjeg odmora u firmi pa sve ostalo po redu... Pazite, obično me od ideje da "skočim do C.G." do polaska, deli par sati eventualno dan, sada se tu pristupilo tako temeljno i opsežno (kao da idemo u Japan), da su svi iz okruženja jedva dočekali da krenemo i da ih ostavim na miru... Doduše mesecima pre toga je i izgledalo kao da je C.G. kod Japana, daleka i nedostižna...(Bem ti život, drugi put već prolazim kroz to da si zaključan, izolovan, odbačen...itd. Prvi put 90-e godine, pa ponovo...mnogo brate za jedan život). I tako 09.09.2020. krete se. Naoružani negativnim testom i enormnom količinom pozitivne energije Gliša, Marijana i ja kretosmo. Bez muzike i fanfara, ali ja sam se osećao kao da sam na krovu sveta. Prvi dan je bio planiran da se stigne i spava u Sarajevu. A do tamo... Ovom prilikom se zahvaljujem porodici Tešanović kod kojih smo proveli predivno popodne i noć. Oni su oličenje onoga po čemu je Bosna najbogatija zemlja na svetu. Divni i dobri ljudi... Posle svežucavog jutra naš prvi susret sa dolinom Neretve i put do Mostara. A u Mostaru ljudina po imenu Admir...Sretosmo se prvi put, a kao da se znamo celi život... Šta reći, osim FASCINATNOOO Nastavak puta i pauza u Trebinju. Mislim da svi znaju gde smo odmarali... Nećete verovati, u vreme korone suprotnom trakom uđosmo u C.G. Naime, pošto su mnogi kao i mi hteli da iskoriste mogućnost odlaska na more, na granici 20-ak automobila. I ničim izazvan izađe policajac koji kontroliše izlaz iz C.G. i pozva nas da ne čekamo...Neočekivan i lep gest... Par dana i lepih trenutaka... Ovo sve što napisah -ništa specijalno iliti posebno. Ali u tom trenutku te čemerne 2020. mi je sve ovo bilo kao svetlo na kraju tunela... A da li smo u tunelu ili tamnom vilajetu, e to još ne znemo... Da ste mi živi i zdravi i ne zamerite na komentarima. Tako me odradiše emocije....

To je to Pukiii... Putopiščić. Kratko + slatko = greje dušu u prohladne dane. Malo šale, a u zbilji, vrlo lepa ruta sa divnim fotkama... P.S. Samo još fali da nas optuže za "Okupaciju teme" od strane "sektaša". Pozzz, sve najbolje...

Pozdrav drugari... Sredinom septembra (od 14.-16.), "skočih" do C.G. Sam samcit. Beše još kandidata, planiranja itd, ali ostadoh sam, t.j. na vagi ići sam ili odustati. i naravno , ja NE odustanem. Čak i supruga je odustala 2 dana pred polazak. Navodno obaveze na poslu... A u stvari bili u junu i julu u CG, pa krajem avgusta 13 dana i 2800km Istra , Dalmacija, C.G. I nije joj bilo interesantno...Svakako joj hvala za sve hiljade kilometara ovog leta koje pređosmo zajedno. Ali ti putevi malo kasnije (kako bi rekao @Vroc-Kapo "kad padnu treci snjegovi...") Vreme i prognoza idealni za polovinu septembra... Još kad me Darko @Satelis) zagolicao sa njihovim "putićem" i slikama, neizdrž je odradio sve ostalo...Tačno kako treba... Ruta i put poznati, ali mi uvek lepo kad provezem taj krugić... Okačiću neke fotke, čisto da ne bude monotono... Uvala Valdanos - Ulcinj A ovo u pozadini su ostaci iz nekih drugih vremena, kada su u ovaj hotel i na ovo mesto jedino mogli ulaziti vojna lica JNA i članovi njihovih porodica... Kažu da je u tim vremenima bio jedan od najuređenijih objekata na Jadranu...Nekad bilo... A onda jedna fotka "umetnički inspirisana". Blizu manastira Reževići. Povratak kroz Boku pa uz brdo... A kad baciš pogled... Posle nekog vremena na jezero Slano kod Nikšića (a meni baš "preslatko") I napokon.... Kralj lepote...Durmitor... I to bi bilo to. Tri prelepa dana... Pozzz

Kao prvo, SVAKA ČAST, i hvala što delite sa nama ovo putovanje... A ovu "budalaštinu" od putovanja u jednom danu smo i mi napravili, i to 16. avgusta na 40 stepeni... Ja se apsolutno slažem sa preporukom kolegama da to ne rade. Nije ni lako ni dobro... Pozzz

Pozdrav drugari, nešto slabo pišem ove godine... Vozim se, ali pisanje . Danas bejah malo do Peštera... Sve lepo, priroda iz snova. A i mantije u Sjenici, vrhhh. Sa ovog podneblja toliko je okačeno lepih fotki da je maltene nemoguće smisliti nešto novo. Zato ću postaviti nešto što mi danas "leže" da kliknem... Sa Jelice na Ivanjički kraj a i ka Guči: Mučanj, stamen i postojan i dalje stražari: Negde na Javoru primetih i njih kako lagano ručke i uživaju: A sa Javora, visoravan kao na dlanu: Ništa od svega ovoga ne bi bilo da me nije nosio moj verni at: Pozzz, pa uskoro (pre kad zahladni) pokušaću da napišem jedan putopiščić o Hrvatskom Jadranu i kako smo to mi doživeli... Do tada, srećno, vozite se i prvenstveno obazrivost i pazite (i na sebe i na druge).

Dare, mnogo mi je drago što si ovako opisao Ulcinj... Davne 1996. sam prvi put kročio na taj teren (svirka celoletnja), i od tada sam svega 3 ili 4 puta preskočio obilazak Ulcinja. Tvrdim odgovorno da je to grad sa najpristojnijim restoranskim i kafićkim cenama na celom Jadranu... I uvek izuzetno sveža hrana... A tek osoblje...+++++++ Da ne offujem, super su fotke i lepo sve opisano... Kako i očekujemo od Tebe...Rođen spreman i na visini zadatka.

Da ne budem krivo shvaćen, u prethodnom postu sam mislio na veličinu i udobnost zadnjeg sedišta... Nebitna je marka motocikla...Ima dosta udobnih touring motocikala... Samo je pitanje koliko smo mi (koji vozimo) spremni za takve motocikle... Supruge, devojke i ostale suvozačice i suvozači ih uvek prihvataju oberučke...

Druže, nemoj da si zabrinut... Nije do tebe, do motora je.... Znam iz ličnog primera... Kad joj budeš ponudio nešto kao videćeš drastičnu promenu... Ne zameri, šalim se malo, ali ako ti kažem da godinama nisam uspevao ni da odem na sladoled par kilometara od kuće, a ove godine već bili u Višegradu, Sarajevu, dva puta u C.G. Znači nije do mene bilo, do motora je... Pozzz veliki za tebe i ceo kraj ispod Divčibara...

Dare, a mnogi se čudili prošle godine kad sam pisao da idem u taj kraj barem dva puta nedeljno... Ma išao bih svaki dan...Samo da se može... Mnogo mi drago zbog Vas i lepog provoda. Nadam se da ću i sebe "častiti" uskoro odlaskom...(Jbg neke bitnije okolnosti sada me sputavaju). Pozzzz

Najiskrenije saučešće Dejanovoj porodici.

Čestitam Bane. Mnogo bezbednih kilometara i max uživanje ti želim... A jedva čekam i da čujem mišljenje kad pređeš neku hiljadicu km...

Da se nadovežem samo kratko na Saletov komentar koji je na mestu i potpuno je u pravu. Da se ne zbune kolege pa da zapucaju preko Pričevića. Osečina - Pecka je mnogo bolje opcija nego Pričević - Pecka (mislim na kvalitet puta).

Čestitam DEDAAA...

Bravo... Komšije iz VA, stvarno ste vrh... Delim mišljenje sa @el classico Sve pet!!! Prosto je neverovatno koliko smo se u istim terminima nalazili blizu, a da se nismo sreli....Iu Bosni a i kada ste išli u Albaniju. Ja sam išao do Ulcinja ... Biće prilike, nadam se, verujem... SREĆNOOO

@yogibear Šta reći??? Bravo majstore...

1. Mladenovac - Topola - Rudnik 2. Šabac - Valjevo - Osečina - Loznica 3. Trebinje - Dubrovnik 4. Put SH20 (Albanija) - severno od Skadra prema graničnom prelazu Gusinje 5. Elbasan - Pogradec (Albanija) - druga polovina 6. Knjaževac-Svrljig-Niš 7. Kraljevo-Raška 8. Raška-Odvraćenica-Jankov kamen 9. Nova Varoš-Sjenica-Duga Poljana 10. Kučevo - Majdanpek 11. Zabljak - Savnik - Niksic -Boka Kotorska Trebinje 12. Kokin brod - Zlatibor (taj smer) 13. Kicevo - Bitola 14. Kragujevac - Rekovac 15. Banja Koviljača - Ljubovija - B. Bašta 16. Milići - Vlasenica - Sokolac - Rogačica - Ustiprača 17. Dubrovnik - Rijeka (Jadranska magistrala) 18. Slovenija - CELA (Kopar - Lendava i Jesenice - Obrežije) 19. Transalpina i Tranfagarasan ( meni je to bliže od pola ovih destinacija) 20. Valjevo-Kosjerić 21. Visegrad - Foca - Trebinje (jedino problem malo oko Gacka, krave na putu svakih 200 metara) 22. Brus - Brzece 23. Sarajevo - Konjic - Jablanica - Mostar (oko 120km) 24. Mostar - Trebinje (oko 120km)

Da, upravo pročitah da ste u nedelju gledali GP i kupanjac... Važno je da je za nama ostala jedna lepa vožnja (u ovoj čudnoj 2020.) na moru...

Noleee, bravooo... Prosto neverovatno, koliko se stvari podudarilo (od donošenja odluke da se ide, zamene guma, rađenje testa, bili u CG od 10-13) ovog septembra kod nas. Čak smo i prespavali jednu noć kod Polića u Igalu, vratili se isti dan (13.nedelja istim putem) a da se nigde nismo sreli... Moramo to popraviti, ako ne sada onda u toku zime. Pozzz, srećno i samo napred...

Pozdrav drugari. Evo posle nekog vremena, da se oglasim malo... Vozio sam se u prethodnom periodu, ali nešto sam slabo fotkao... Jednostavno, nešto nisam sav svoj... A i dosta je kolega izbacilo prelepe fotografije i snimke, tako da se tu nema mnogo šta dodati... Evo danas malo do Perućca se provozah, pa napravih par sličica... Déjà vu, ali meni nešto leglo... Pozzz...

Pozzz drugari... Evo, (posle ravno dve nedelje), juče sedoh na motor. Otprilike, kao da nam je prelepo prolećno vreme otišlo sa koronom... Prosto nisam mogao da verujem da me budi jutarnje Sunce... Sve obaveze skrajnuh u drugi plan i IDEMOOO... Gde? Ma nema veze GDE! Bilo gde, samo da se ide, vozi, opusti... I gle paradoksa, posle silne kiše i vodurine u prethodnom periodu, mene nešto odvuče opet pored vode. Na Dunav, lepi Dunav. Ljudi, ne zamerite na ovim rečima koje ispisujem, ali juče sam tako upio energiju da ni sam sebi ne mogu objasniti šte se dogodilo... Relacija Lazarevac-Tekija-Lazarevac, oko 515km (posle 16h sivilo oblaka i promicanje kiše skratili joooššš vozikanja). Sledeće fotke su čist primer različitih puteva Gospodnjih... Svako ima svoje i kreće se njima... I da, iznenadilo me da sam video samo jednu grupu od + - 10-ak motora. (Pozdrav za njih ako je neko od njih na Forumu) Očekivao sam da će biti mnogo više kolega na drumu posle svih ovih dana kiše... Valjda radni dan, šta li??? Nema veze. Meni je ugođaj bio VRRRRHHH... Do novog susreta sa Vama, DOVIĐENJAAAA...

Bravo, prvenstveno za izbor lokacija na koje ste putovali. Svakako bravo, za ove prelepe fotke i za energiju koju posedujete... Samo napred, podrška u svakom smislu...

@yogibear, ovo što si postavio i objavio, ne bih da komentarišem... U ovakvim situacijama se samo ustane i aplaudira. Ovo je najiskrenije što mogu izbaciti iz sebe. I nadam se da će neko od turističkih radnika baciti barem pogled na ovu ili Ad hoc temu... (možda im treba dojaviti) Jer kad bi videli koliko je motoraša (samo ovoga proleća) iz svog ugla doživelo i iskusilo to što nam Srbija nesebično nudi a publikovali su u ove dve teme, mislim da bi poslali takvu sliku u Evropu i svet o našoj prelepoj zemlji da bi svi belosvetski pljuvači SRB mogli samo da zaneme... Boki, hvala za ove fotke, i još više za ideje za nove vožnje... Prelepa tura... U velikoj meri si "krivac" što sam "zaražen virusom" Istočne Srbije...

Već sam počeo da razmišljam: Šta li to kriješ i nisi podelio sa nama u vezi KTM-ovog pogona...

Ja danas opet bio Istok Srbije. Počinjem da se pitam da nisam slučajno gucnuo neki od "onih čuvenih" napitaka po kojima su poznati ovi krajevi....Maltene jednom nedeljno vozim tu stranu... Šalu na stranu, kada god nemam ideju ili želju gde tačno da odem, ja se uputim na Istok... Bez mape ili plana, prepustim se vožnji i samo napred... I tu nema promašaja (barem meni). Pa se danas "omače" skoro 630km... Ima već dosta lepih fotki ovih krajeva, ali nikada nije previše, pa ću dodati... Homolje i Dunav... Kao kada daš detetu čokoladu...