Lepo, lepo, lepo... I ne samo lepo, nego i poučno. U više segmenata (da ne nabrajam)... Cure, još jednom ste potvrdile pravilo da u motociklizmu NE POSTOJI: - ja sve znam, - ja sam najbolji, - ja sam najpametniji...itd... Srećno i bezbedno da napravite mnogo tura i kilometara...

TOPPP!!! Lepo izgleda... Jeste ovo na zadnjim fotkama ostavili upaljene motore za svaki slučaj??? Ako ustane i krene MEDO da se ne gubi vreme na verglanje... Šalim se naravno, ekipa top, destinacija top...Svi uslovi za sjajan provod... Pozdrav veliki drugari...

Extraaa, šta više reći. "Malo" ste me (sa slikama Planice) vratili u mladost. Kranjska gora i okolina - oktobar 1985. ekskurzija... Planiram i nadam se da u nekoj od narednih sezona obiđem te krajeve uključujući i Dolomite... Drago mi je zbog Vas i još jednom ste dokazali (ove reči koristim često u poslednje vreme), DA ŽELJA I SRCE pobeđuju i novčanik i kilometražu i uslove puta i vrstu motocikla... Svaka čast momci i srećno i bezbedno još puuunooo kilometara želim!!!

Momci, odmoriste li se? Mislim zbog pisanja putopisa, ili se čekaju hladniji dani? Razumem Vas svakako, nekad treba da se slegnu emocije, pa tek onda prenošenje na papir (ekran- svejedno). Ono što je bitno je da ste se vratili, ida nije bilo nerešivih problema... Još jednom SVAKA ČAST!!!

Careeee!!! Još jednom sam pročitao putovanjce...

Lepo. Još jedan dokaz da je za moto-provod, mnogo bitnije srce, nego vrsta motocikla ili destinacija... Super...

Draganče, prvo izvinjenje jer nisam ispratio putopis kada si ga pisao. To je manje važno. Mnogo je važnije da ste se (prvenstveno) dobro proveli i da je put protekao bez problema. A da se ne može sve obići ili videti na ovakvim proputovanjima, to je opšte poznato... Unutrašnje zadovoljstvo je bitnije, a prilika za reprizu, postoji. Jedna sugestija, nemoj više ovolike pauze u putovanjima. Lišavaš i nas a još više sebe ovako lepih dogodovština... Mnogo mi drago zbog Vas, putopis je baš onakav kakav sam i očekivao od Tebe.... Pozzz i srećnooo...

Sviđa mi se!!! Nisam nešto upoznat sa Skandinavskim zemljama, jer mi je to nekako uvek izgledalo previše hladno (mislim na vremenske prilike) i kišovito , za moj moto ukus. Međutim, zbog svih putopisa (naravno i tvog @Kola), počelo je nešto da tinja u meni... Želim da verujem da je sve moguće, i da ću biti u prilici da vidim makar nešto od severa Evrope... A tebi kolega sve čestitke, puno bezbednih kilometara i dobrog zdravlja želim... I nemoj da se slučajno ne javiš kada budete iduće godine u ovim krajevima... U to ime nazdravljam na Ilidži (idemo uskoro na vožnjicu)... Srećnooo

Hvala puno što ste uz nas bili, a i sada sa sugestijama i predlozima. Jednostavno, ovog puta bilo ovako,sledeći put "novo kolo, nova sreća". Daj Bože, možda bude i ovog leta...

Pozdrav, veeelikiiii... Hvala Vam za mišljenja, sugestije, podršku i sve što je pratilo pisanje putopisa (mog prvog)... Nikako ne bih želeo da Vas razočaram, ali ovaj naš odlazak u Istru 2022. bio je potpuno drugačije osmišljen i sa drugačijim željama. Kao po onoj poslovici “Čemu se Bog najslađe smeje? Čoveku sa dugoročnim planovima!”, tako i od naših planova da ovog puta u Istri bude fokus obilaska na gradićima u unutašnjosti i na samoj unutašnjosti, ostvario se samo delić. Ukratko, naš boravak se poklopio sa najvrelijom sedmicom ovoga leta u Istri. Iako je u pitanju kraj juna, veći deo dana (a i noći) su bile takve vreline da jednostavno nije imalo svrhe kretati. Pokušali smo jedan dan i otišli do Grožnjana I Motovuna. Međutim, to nam je maltene izašlo na nos… Vrelina (veći deo puta preko 40oC), i sve se svelo na ponešto videti, malo fotki i nimalo koncentracije niti pažnje na to mesto gde smo bili. Tako da smo ostatak odmora proveli na plaži I bukvalno se odmarali. Stoga se i nema šta mnogo napisati o ovom putovanju u smislu obilazaka. To ne znači da nam nije bilo lepo. Bilo je apsolutno predivno… Druženje od prethodnog leta sa Zoranom i Miletom se nastavilo, ali sada prisnije, i u porodičnoj atmosferi. I to su događaji za čitav život…Dali su neki svoj pečat ovom putovanju (nama posebno bitan)…Hvala im… Za drage kolege i drugare okačiću malo fotki što smo napravili: Limski zaliv Grožnjan – parking i kolege iz Germany Turistička “navigacija” Makete brodova A na dimnjaku broda ugravirano Čudo neko bila ta Jugoslavija… Malo šetnje uličicama Grožnjana Posle kratkog osveženja kafom i nekoliko bokala vode sa ledom, uputismo se ka Motovunu. Međutim svesni da ni u Grožnjanu nismo videli maltene ništa od ponuđenog, prošli smo pored Motovuna i u “Saharskoj verziji” pri +- 42oC vratili se u Pulu, odnosno na plažu, sa obećanjem sebi i ovim predivnim predelima i gradićima da ćemo se videti opet. Samo Bože zdravlja……. Motovun E sad, već sam pisao o čudotvornim mirisima i zvucima, tako da uživanje te vrste je tako posebno i vrhunsko da ne bih trošio reči… Evo malo slički iz Medulina Lokacija velikog auto-kampa Ovde u kraju, smo u hladu ležali, spavali, jeli, pili... A ovde se najčešće brčkali Napravismo ceo krug poluostrvom, pa da vidite kako izgleda, a usput se i kupali… Šta reći, osim da je Bog sa posebnom inspiracijom stvarao ove krajeve… Bilo nam je apsolutno prelepo, i ni trenutka nismo žalili zbog promene plana, štaviše… Pozdravljamo Vas sve puno, i samo bezbedne kilometre i dobro zdravlje vam želimo…

Nemoj Dule molim te. Zar se ne vidi da sam povećao dioptriju od pisanja ovog???

Mile je "odao naš položaj ". Opet smo u Puli, i mnogo nam je lepo... Pozdrav veliki za sve...

Bravoooo... Svaka čast i dubok naklon... Baš specifično putovanje, a ako se uzme u obzir trenutna svetska situacija... Ovo Vaše putešestvije me pre podseća na neko Epsko putovanje, nego na moto avanturu... Sretno i bezbedno do kraja puta, od srca Vam želim...

13.05.2022. Prelep dan, stvarno bi bilo šteta propustiti ga (ionako sam ove sezone imao već dosta "propusta"). Pošto je odluka o vožnji doneta oko 10h, kasno je bilo da kontaktiram bilo koga, znači idem sam kao "usamljeni jahač". Oko izbora kuda ići nisam imao mnogo dilema, Istok Srbije i Dunav su poslali jak zov prema meni, a i prošle godine sam baš baš retko svraćao u te krajeve. Pošto su to uglavnom poznate rute i destinacije, t.j. oživele su u par zadnjih godina, samo bih napomenuo kolegama da paze na mestima, t.j. krivinama gde je urađen potpuno novi asfalt, na primer od Kučeva prema Blagojev Kamenu. Dosta rizle sa bankina iznose kamioni na put. Sve je urađeno (za divno čudo) kako treba, ali usled oštrih krivina i dužine kamiona, obično prikolica pređe preko bankine i izbaci rizlu na put. Ovo je upozorenje jer nov asfalt i prelepe krivine prosto mame da se malo to "proveze", pa kad usred krivine se naleti na rizlu može nastati vrlo opasna situacija... Da ne pišem previše, ruta je izgledala ovako: Bez nekih pauza i dužih zadržavanja vozio sam skoro čitav put. Jednostavno to je bio jedan od onih dana kada vam "legne" vožnja i nikako vam se ne staje niti vam bilo šta smeta... Pogled na Homoljske planine u prolećnom izdanju: Blagojev Kamen, tužan spomenik nekadašnjeg ljudskog bitisanja ovde. Ali grb stare Yuge mi uvek zapadne za oko i vrati u neka za mene mnogo lepša i sretnija vremena. (Možda i zato što sam bio dete u ta vremena)... A onda Miroč, uh kako je grandiozan i dominantan... Prelepo za videti. Posle prolaska kroz Donji Milanovac stadoh da uslikam Dunav nizvodno, prema Kazanima i u pozadini brda prema Tekiji: Pa jedna sa igrom i odrazom oblaka na Dunavskoj vodi: Put vodi kroz čarobne predele Đerdapke klisure. Od dečijih ekskurzija sam fasciniran ovim delom Srbije. A onda kao stražar na steni u sutonu stoji Golubački grad. Kako izbeći Ram i tvrđavu??? Jednostavno za mene nemoguća misija. Da vas sve pozdravim: Još jedan dan ostade iza mene. Dan koji je potvrdio kako je lepo živeti motociklistički život... Veliki pozzz drugari, do sledećeg puta...

04.05.2022. Prva ozbiljnija vožnja ove godine. Mislim na kilometražu. Nešto me uzvrteli putopisi vezani za HR, a zbog raznoraznih spletova okolnosti nisam siguran kada će se stvoriti uslovi za višednevnu vožnju, pa reših da obiđem Zapadni Srem. Računam, jednodnevna vožnja sa lepom kilometražom, a nepoznati mi ti krajevi. Malo kasnije krenuh od planiranog, oko 11.30, taman temperatura oko 20 stepeni, što znači majica jakna sa zatvorenim lufterima (bez viška garderobe). Ruta birana da ide što više lokalnim putevima, a obzirom da je proleće u punom zamahu, nema mnogo greške jer je svuda prelepo i veoma mirisno. Na našoj granici (prelaz Neštin) mi saopštiše da više za HR ne trebaju nikakve potvrde niti sertifikati. Znači, pasoš u džep i voziii. Nisam se interesovao u zadnje vreme za uslove putovanja jer sam vakcinisan i 3. dozom ali ipak je ovako lepši osećaj. Podseća me na neka normalnija vremena koja su počela da blede. Takav i doček na HR graničnom prelazu, ljubazno, nasmejano i vozi dalje... Odmah da Vam kolege kažemo da danas nisam mnogo fotkao, jednostavno složile su se kockice da mi se vozilo i vozilo sa ragledanjem, tako da nisam se mnogo ni zaustavljao. Ravničarski predeli pa je tako i put, poprilično u dugim pravcima. No to mi uopšte nije umanjilo ugođaj... ILOK Rimokatolička crkva sv. Ivana Kapistrana. Dominantan objekat sa prelepim pogledom na Dunav i Bačku Palanku. VUKOVAR šetalište kraj Dunava A u pozadini Gradski muzej Vukovara i Dvorac Eltz Ostatak puta sam proveo uglavnom (objasniću kasnije) u opuštenoj varijanti vozikanja i razgledanja. E da, pisao sam u putopisu da se Marijana (supruga, ako neko ne zna) oduševila sa Ožujskim pivom, ali da su neki poznavaoci i pivopije počeli da je dovode u sumnju: Karlovačko ili Ožujsko. Da bi se ta dilema razrešila jednom zasvagda, svratio sam u Orašje i kupio po 6 limenki i Karlovačkog i Ožujskog. Nije teško biti fin. I u principu to bi bilo to... Čeka da lagano se dovezem do kuće... A da kod motociklista trenutak može da znači razliku između života i smrti, shvatio sam na ličnom primeru u jednom kružnom toku kod Brčkog...Zato sam gore napisao, uglavnom... Ljudi, Vi koji čitate Kratke vožnje i Putopise, uglavnom ste ukapirali da sam tip vozača koji je umeren, sa dosta obraćanja pažnje na okolinu oko sebe, što umnogome uključuje i saobraćaj. Ali kada u kružni tok uleti ženska osoba (taj tip se u ublaženoj formi u mojoj mladosti zvao prostitutka), sa razume se besnim džipom i pokušava da pravi selfi, onda u trenutku shvatate da počinje borba za goli život. Pri brzini od 30-ak km/h, nikog ispred, nikog pored, nikog iza mene, prolazim kroz kružni tok (koji doduše ima veću putanju i luk kojim trebam proći), odjednom sa desne strane čujem huk i dok sam bacio pogled, već vidim da sam u opasnom problemu. Na mene juri ogroman (u strahu su velike oči) džip sa spodobom koja drži visoko telefon u ruci i gleda u njega... Sve što sam mogao je da refleksno nabodem kočnicu i čekam... Epilog: motor se ukopao, ona protutnja neki santimetar pored mene, znači SREĆOOOO, hvala ti. Izvinite za ovo, možda nije za ovu temu, ali znam da se nemali broj Vas susreo sa nečim sličnim na drumu. Možda sam ja mator i glup i van svih trendova, ali ko su i kakvi su ti što ih promovišu i prate, jednostavno želim da budem još staromodniji i gluplji i što je najbitnije ŽELIM DA OSTANEM ŽIV kada izađem na ulicu... Još jednom izvinjenje Forumašima, i želim Vam bezbedne kilometre...

Uh uh, @davidloki kako mi praviš remetu u životu. Od kada smo se vratili u avgustu, svakodnevno razmišljam kada ćemo ponovo na HR Jadran... Sa tvojim putopisom, pundravci postaju neizdrživi... Malo šale, super je putopis i siguran sam da će ove godine mnogo više naših kolega otići da isproba čari Jadranke.... Čuvajte se i srećnooo na drumu...

Izvinite, ne znam sto ponovi odgovor.

Da se nadovežem malo, neće se brat @travelman ljutiti na mali off-ić. Sve gluposti koje nam prosipaju kroz medije, su odraz političara (i malog procenta budala) a ne NARODA, u celoj ex-Yu. I verujte da velika većina običnih, normalnih ljudi svuda slično razmišlja. Od Vardara pa do Triglava... Pozzz veliki za sve slobodoumne ljude, i srećni i bezbedni kilometri!!!

Da se nadovežem malo, neće se brat @travelman ljutiti na mali off-ić. Sve gluposti koje nam prosipaju kroz medije, su odraz političara (i malog procenta budala) a ne NARODA, u celoj ex-Yu. I verujte da velika većina običnih, normalnih ljudi svuda slično razmišlja. Od Vardara pa do Triglava... Pozzz veliki za sve slobodoumne ljude, i srećni i bezbedni kilometri!!!

Posle praznične trpeze, ića, pića itd, najlepše mi prija priroda. Krenuo sam juče bez plana i cilja, a rutu napravih kada sam se vratio kući. Da bi lakše bilo da se vidi kuda prođoh... Nestvarno prijatan dan za vozikanje, sve vreme oko 20-ak stepeni, i uz prosečnih 50-60km/h, baš sam se opustio i izuživao. Ne bih da piskaram mnogo, ovo su poznati putevi... Samo je razlika bila (u odnosu na svaki drugi dan) što je kiša od prethodne noći toliko pročistila vazduh, da se moglo pogledom dobaciti neuobičajeno daleko, i što je prirodi u proleće dalo ješ lepši i bajkovitiji izgled. Zato i kačim slike. Mislim da su ispale i neobične i lepe (barem za mene).... A Vi prosudite sami... Ima šta da SRB ponudi što se tiče prirodnih lepota. Na svakom koraku... Mislim da je svaki moj daljnji komentar izlišan... Ostaje mi da Vas sve pozdravim i vidimo se...

Jeste Dule . Prve dve fotke su kada se skrene ka Ravnoj gori, a ostale su na zaravni posle Muzeja kamena. Otprilike, gde ste se i Vi fotkali. Put do Koštunića od strane G.M. odnosno od Beršića je urađen. Nov asfalt. Ostalo je sve po starom. Al jbg, ja volim tamo u proleće, pa mi ne smeta... Pozzz veliki...

Pozdrav kolege, veeeelikiiiii... Višak obaveza i manjak vremena učiniše da se na početku ove sezone nešto manje vozim, od uobičajenog... Zato i želim da podelim par fotkica sa jedne (kako tema i nalaže ) Kratke vožnje. Ništa spektakularno niti nepoznato, ali čisto kao ideja da se može izvozati lepa vožnjica. Ruta koja nije dugačka i relativno blizu je svima iz centralne SRB, i onako bez ikakvih priprema može da se izvozi... Ja sam išao kroz Ljig i u Dić-u desno jer od rekonstrukcije magistrale 2005. nisam prošao kroz ova sela Takovskog kraja. Ali ovo može da bude i lep dodatak za kolege iz BGD i okoline, a koji vole da idu preko Topole prema Rudniku i koti 555. Od kote 555 do Gornjeg Milanovca je oko 13km i posle toga desno... Otprilike ako se uzme OMV na Petlovom brdu kao startna tačka, cela ruta sa povratkom Ibarskom, ponovo do OMV-a, manje više oko 245km... I da, dobra deonica od G.M. prema Koštunićima je urađen nov asfalt, ali ovo (po meni) nije ruta za jurcanje, već za opuštanje, disanje, poglede itd.... Pogled sa Ravne Gore na Ovčar i Kablar Sa istog mesta prateći planinski lanac pogled prema zapadu i Tari Kada se krene prema Mioničkom kraju mesto gde se vidi dobar i poveliki deo SRB Cer u daljini (stavih strelicu da znate) Mačva i Tamnavski kraj Avala (sa leve strane drveta na sredini slike) i Kosmaj Ima se još puno toga za videti, ali neću sve da ofiram , nego čim se prolepša vreme, palite mašine i paljba u prirodu... Mislim da o lepoti ovih krajeva nema mesta za diskusiju, a ako neko želi i van asfalta i čistu prirodu neka pogleda malo vožnje koje je opisao kolega @slave74. Nema potrebe za boljim informisanjem... Toliko od mene ovoga puta. Srećne i bezbedne kilometre Vam želim...

Deki, da ne hvalim previše... Još jedan odličan putopis, začinjen nekim šmekom koji ti daješ. Ima ta crta, taj tvoj fazon... Stvarno mi se sve dopada, osim komentara na broj godina, umor, itd... Čoveče, pa mi smo tek sada sazreli za vožnje, ai ko da odustane kada smo tek na pola životnog veka!!! Pozzz

Zbog kiše prethodne večeri, nismo znali kakvo će nas vreme i uslovi dočekati kada smo ustali. Pogledom kroz prozor ustanovljeno je da je osvežilo, ima oblaka ali nema vode po ulicama, što znači da je vreme za polazak i rastanak sa Splitom. Ne bih da zvučim njakavo (tužno), još manje patetično, ali skupilo se nešto u meni, ma ruke kao tuđe, noge od olova…Sav nikakav…Ne mogu da namestim kofer, neće da klikne da je zabravljen, pa to ti je… Mislim se Je..m ti život. Za sve ove godine koliko nisam dolazio u HR i njeno primorje, bilo je mali milion razloga raznoraznih priroda (često i neopravdanih), da me spreče da je posetim, ali sada kada sam napokon tu, i što je još bitnije nisam SAM, nego SMO TU, mi moramo da skratimo boravak i da krenemo. To me asocira na jedan savet koji sam davno čuo: ŽIVI SE USPUT. Ne možeš samo raditi, ili samo ležati, ili zaokruživati tačke (kako koju ispuniš) iz svog dugoročno zacrtanog životnog plana. A onda kad sve to završiš i ispuniš, e onda planiraš da se opustiš i uživaš u životu… E, ne ide to tako u životu prijatelju moj, uvek će se namestiti nešto da remeti planove. Zato se i ŽIVI USPUT. Kada se pojavi trenutak, hvataj ga oberučke, svom snagom, jer ne znaš koliko će trajati…Zagarantovano je ubrzo sledi nešto što će to stanje izmeniti… Da se vratimo na temu. Kako tako spakovasmo se i kretosmo put C.G. odnosno Tivta. Da se ne lažemo, zatvoreni svi lufteri na jaknama, podkape, i dignuta šajbna na max. Nema potrebe za grejačima, ali stvarno je lepo sveže… Vreme kao i mi, kiselo Sunce se provlači kroz oblake. Ali put je sasvim suv i OK za vožnju, ionako nema potrebe da žurimo… Par fotki da dočaramo Kako smo odmicali vreme se prolepšavalo Omiš A ubrzo stižemo i do E tu već emocije da rade Marijanu, jer ona je ovde odrastala, dolazila sa porodicom, dragim ljudima. Koliko meni znači Biograd n/m, toliko njoj znači Makarska… Mesta se nižu, i nema mnogo fotki, jer se Mara kao glavni fotograf i kamerman ovog putovanja, prepustila emocijama i upijanju svega onoga za čime je decenijama čeznula… Promajna A sa leve strane Biokovo Pogled na Brač iz našeg ugla A na pojedinim mestima izgledalo je pre da smo na Alpima nego pored mora…Priroda zna da napravi čarobne slike i utiske Kliknusmo i jezero Brina Pa dalje niz drum Pogled sa mosta na Neretvu Ubrzo posle toga, prelazimo granicu sa BiH i stižemo u… Tu smo napravili prvu i jedinu pauzu tokom današnje relacije…Kafica i da osetimo atmosferu. Krećemo dalje… Tankiramo se na INA pumpi i stižemo na granični prelaz… Zadržali smo se taman toliko da prenesemo utiske, jer jedino pitanje koje nam je postavio HR službenik je bilo u vezi toga kako nam se dopalo? Fotka iz zaliva Doli A onda pred nama se ukaza… Uživamo u pogledu i lepoti… Stadosmo koliko da ovekovečimo… Idemooo dalje… Otok Lokrum Kupari Cavtat I ubrzo prolazimo pored aerodroma Ćilipi Neposredno zatim, stižemo na granicu i ulazimo u C.G. Time bi ovo naše putešestvije po Hrvatskom primorju bilo završeno… Ruta 24.08. Možda ovo izgleda suviše brzo, ali kratka je relacija, a mnogo približnije i tačnije je da je na ovoj ruti, kod oboje, preovladavala tiha seta što se naš put po HR završava. Ovo je iskreno… E sad treba pokušati rezimirati utiske celokupnog boravka u HR…To je teže od svega…Mnogo široko i kompleksno… Ali hajde da pokušamo… Prvo o opštim utiscima… Ni u najluđim optimističnim snovima nismo očekivali ovakav doček i provod, kao i osećaj pripadnosti tu…Kao da nikada nismo ni odlazili sa HR primorja. Da li smo uspeli da vidimo nešto? Daaa, mnogo toga, neuporedivo više nego što smo i maštali. Nasuprot tome svesni smo, da je to samo delić onoga što se nudi!!! Da li radom prirode ili ljudi kroz vekove, nastala je lepota neviđenih razmera… Da li ta lepota zauzima svoje mesto na svetskoj lestvici turizma, svakako da zauzima, ali mnogo mnogo niže, u odnosu na ono gde joj je mesto koje joj pristaje… Ovaj pasus dole odvajam, tako da se može i preskočiti, nije nužno povezan sa našim putopisom. (((Jer tu lestvicu ipak kroje svi Oni „dobrotvori“, uglavnom sa Zapada (za mene ni sa Istoka nisu ništa bolji). Zapadni „umovi“ koji u daljem tekstu i pored svih nedaća koje su nam podarili, i dalje nas sve skupa i dalje tretiraju kao Balkance. Za nas smo svi rastavljeni u svojim državama i svetovima, a za njih rastavljače smo (po tome kako postupaju), ipak samo svi jednoznačno BALKANCI!!! Pa ko će dozvoliti: da Dalmacija ili Istra…. (ispred HR), ili Alpi, Bled i Bohinj….(ispred SLO), Sarajevo sa okolnim planinama, kanjon Neretve, Mostar….(ispred BiH), Tara, Zlatibor, Nac. Park Đerdap…. (ispred SRB), Ohrid, Dojran, Vardar… .(Ispred Sev. Makedonije), budu na svetskoj lestvici prirodnih lepota ispred njihovih zapadnih predela… Malo možda ima previše sarkazma ovih dana kod mene, jer da sam pisao 2-3 meseca ranije, bilo bi pre nekih događaja koji se dešavaju ovih dana i gde je na delu puna kreativnost i Zapadnih i Istočnih „dobrotvora“!!! Dobro je da su bar nakratko „sjahali“ sa Balkana!))) Pitanje, zašto nam je trebalo ovoliko godina da dođemo ponovo u HR se prožimalo sve vreme. A ni sada ne možemo ponuditi neki smislen odgovor. Ja lično znam reći: Čudni su putevi Gospodnji. Verovatno je iz nekog razloga, nama nepoznatog, Neko složio kockice, i možemo da kažemo BILI SMO I DIVNO NAM JE BILO!!! LIČNI UTISCI: Pečat celokupnom putu ne daju ni obala, ni more, ni gradjevine…Da, bilo je lepo uživati u njima, i svim zrikavcima koji se čuju, i svom ONOM mirisu primorskih četinara, koji opija… Sve su to „sitnice“, naspram LJUDI KOJE SMO SRELI I IMALI PRILIKU UPOZNATI!!! TO JE SRŽ. NAJBITNIJI I NAJLEPŠI DEO OVOGA PUTOVANJA!!! Počevši (kao najmlađeg) od malog petogodišnjeg Roka, koji je na Rivi poklonio Mari magnete koje je htela kupiti za uspomenu, uz poziv da navrati opet, preko svih onih neznanih ljudi koji su nas čašćavali pićem na svakom koraku, svih vozača koji su nam mahali i pokazivali palčeve podrške, do naših Domaćina kod kojih smo boravili (i u Puli i u Splitu), a tek KOLEGE MOTORAŠI!!! I oni sa kojima smo se družili, isto tako i oni koje smo slučajno sretali i upoznavali. FASCINACIJA!!! Kao Forumašima i ovde na Forumu JAVNO SE ZAHVALJUJEM kolegama Zoranu i Miletu iz Pule, i Željanu iz Splita na svemu što su učinili za nas… I to bi bilo to…I rezime je se previše emocija, kao uostalom i celokupno putovanje… Ovo je bilo naše putovanje sa našim ličnim utiscima, koje podelismo sa Vama baš, i samo onako, kako ga mi doživesmo… Motoraši, sretno Vam bilo, bezbedni kilometri, pa se vidimo na drumu… K R A J ! ! !

Mali uvod na predstojeći dan u Splitu. Drugi put u životu sam u Splitu, 2021. godine. Prvi put sam bio davne 1981. ali toga se ne sećam i kao da nisam ni bio. Naime, sa školom sam letovao u Promajni kod Makarske, a prevoz je bio avionski. Pa tako moj susret sa Splitom je bio kroz prozor, ili BUS-a ili aviona. Međutim moja povezanost sa Splitom odnosno FK HAJDUK seže mnogo dalje, na neki vrlo čudan i specifičan način… Kako, zašto, zbog čega??? Ta pitanja su bez odgovora do dana današnjeg, čak i kada sam sa ocem, davnih dana pričao i pitao ga o tome, ali ni on nije imao odgovor. Da kažem o čemu se radi, ustvari. Stariji Forumaši će znati o čemu pišem, ali ima možda i mlađih čitalaca, pa da probam da im dočaram… Tih 70-ih i 80-ih godina sport u onoj JUGI, je bio vrlo omiljen i popularan, i to na jedan sasvim drugačiji način od ovog danas. I to mnogo različitih sportova, mada su ipak fudbal i košarka bili najpopularniji. A tek na totalno drugačiji način (u odnosu na današnje vreme) se navijalo i dokazivala se ljubav prema svom klubu. U Srbiji su bez premca bili Crvena zvezda i Partizan, i ja sam bio navijač Crvena zvezde. I tu nema ništa spektakularno. Ali, sa istim žarom i ljubavlju ja sam navijao i za Hajduk iz Splita. To su ona pitanja s početka teksta, kako zašto??? Jedino u međusobnim duelima, uvek je prednost imala Zvezda, ali sam zato, kada sa bilo kojim drugim klubom igra Hajduk, srcem i dušom bio uz BILE… Tu ima i mala anegdota. 2007. godine sa dobrim drugarom sam bio u poseti Zagrebu. Kod njegovog prijatelja. I tako dok smo ručali na Kaptolu, povede se reč o fudbalu. I ja ispričam ovu priču o mojoj ljubavi prema Hajduku iz dečačkih dana, ali tako srčano i sa emocijama da je Zagrepčanin bio fasciniran. Izgubi se on iz restorana i posle 20-ak minuta se vraća i nosi mi na poklon dres FK Hajduk. Ja u neverivci, zahvaljujem se a on dodade opasku: Ništa, samo ti ne bih preporučio da isprobaš dres ili šetaš Zagrebom s njim... U Zvezdinom ti je puno sigurnije... Ismejasmo se od srca, a ja postadoh ponosni vlasnik dresa. I dan danas ga čuvam… 23.08.2021. Dan prelep, jutarnja kafica, i pogled na motorin, čisto da se vidi kako je… Ovo je pogled sa 1. sprata iz naše spavaće sobe. Gazda apatmana Željko je pomerio svoj automobil, da bi mogli mi parkirati motor… Sve je idealno, opušteno, ali onda telefon zvr zvr…Iz nekih (za Forum nebitnih, ali nama važnih) razloga moramo da skratimo odmor za jedan dan. I umesto da se vraćamo 29. u nedelju, mi moramo povratak da pomerimo za 28. A Kanađani nas već čekaju u Tivtu. Mene počinje da radi nervoza i to ozbiljno. U Split smo tek stigli, čekam na to decenijama, s druge strane i mog jarana Bola i njegovu porodicu jedva čekamo da vidimo…Da se kloniramo, pa ne može sve da uklopimo…Volšebno rešenje, ostaćemo samo danas 23. u Splitu, 24. putujemo za Tivat i dole smo 25, 26 i 27. a 28. idemo kući i gotovo. Jer što se budemo duže premišljali šta nam je bolje, veća je šansa (skoro uvek u životu kada vagaš) da ćemo izabrati lošije rešenje. To je to i tačka. Jbg, kad se namestilo sve u jednom kratkom periodu. Čujemo se sa Željanom i on stiže za par minuta. Izložismo mu promene koje su nastale i sad Želja zbunjen. ,,Pa ljudi da guštate Split triba mnogo vrimena, a ne jedan dan“. Znamo to i mi, ali… Ma idemooo. Želja već sklapa sliku, kako za što manje vremena videti i obići makar neka lepa mesta, kojih u Splitu ima nebrojeno… Krećemo prvo do Klisa, da nam pokaže tvrđavu a i panoramu Splita. Da bi mogli da doživimo i obuhvatimo pogledom grad iz druge perspektive… Željan nam je ispričao info o tvrđavi, ali ja sam vam rekao da vam neću o tome pisati, nego svako može sam istražiti ako ima interesovanja… A onda se preko Solina spustamo u grad, i mo vozimo za njim i potpuno se prepuštamo tempu i ritmu grada, t.j. hvatamo ga usput… Dalmatia tower Fitnes bazeni – Poljud Fudbalski stadion Poljud To je ono mesto gde su braća Vujović, Krstičević, Primorac, Rožić, sa jedne a Pižon, Šestić, Savić, Đurovski, zagrljeni plakali povodom objave vesti o smrti Tita. I ceo Poljud je kao jedan pevao ,,Druže Tito mi ti s kunemo“. Mi stariji smo svedoci istorije, ma iz kojih uglova je gledali sada…. Željan nas blago ubrzava, jer vidi da se ja topim od emocija (i ponovo proživljavam taj 4.maj) kao Sneško Belić na prolećnom Suncu… Idemooo… Marjan Pa ulaz u tunel pod Marjanom Nema Babaroge… Zatim idemo do Sustipana Pa do ACI-MARINE Restoran ADRIATIC, Petar Grašo vlasnik I iz drugog ugla Zapadna obala Pa pored crkve i samostana Sv. Frane, mislim da je poznat i po TV seriji NAŠE MALO MISTO A kad se okreneš za 180 stepeni, pokloni se pred tobom Ona, u punom sjaju i lepoti…RIVA!!! I mada zadnjih godina su nam preko svih vrsta medija pokušali ,,uterati u glavu“ da najbolje što vam se može desiti na Rivi, to je da Vas hebu i bace u more, mi smo dvoje matoraca Neverne Tome… Ne verujemo dok ne vidimo i iskusimo… Kad tamo na RIVI…Prosto neverovatno, ali sve potpuno suprotno od svega što smo čuli ili pročitali… No o tome ćemo u rezimeu, sada idemo dalje da uživamo u ovom predivnom gradu i njegovim preljubaznim žiteljima…Samo laganica… Trg Prokurative Pa na istom trgu mala pauzica i kafica…Ne gasimo se od jutros Posle osveženja, i sređivanja utisaka, ma kakvo sređivanje, u glavi je haos… Split je po svemu, ozbiljan grad, još kada se na to doda bogato kulturno-istorijsko nasleđe i spomenici kulture, sasvim je logično kada se sa svim tim obiljem svega, susretneš prvi put, da će se sve to uskomešati i trenutno napraviti veliku zbrku u glavi… Na svu sreću Željan je vrlo strpljiv u pojašnjavanju, a osim što je tu rođen i poznaje svaki delić grada, moram nešto da napomenem. Odavno nisam sreo osobu koja toliko voli, ma prikladniji izraz je obožava, grad u kome je rođen i u kome živi. E onda shvatite kakvi smo srećnici bili Mara i ja da baš njega kontaktiramo preko Foruma…. Jer svako od nas može strancu nešto ispričati (neko manje, neko više) o svom mestu življenja…Ali kada se u to unesu emocije i ljubav, u neizmernim količinama, koje je Željo upotrebio kada nam je „približavao“ Split, onda se deo te ljubavi „primio“ i kod nas. Kao pelcer… Posle stajanke i okrepljenja a i utvrđivanja gradiva, nastavljamo dalje… Gradskim uličicama Do Hrvatskog narodnog kazališta Tamo nam, u ime dobrodošlice, mahnu šeširom Gajo Filomen Bulat, prvak Hrvatskog narodnog preporoda… Pozdravismo i mi njega sa istim poštovanjem, pa polako dalje, do crkve Gospe od zdravlja A onda Mari (više od fascinacije gradom nego od vrućine) pade šećer i pita Željana gde ima dobar sladoled. Tu je prvi put na ispitu Željino poznavanje, apsolutno svega. Ali iskusno kao u kvizu koristi „pomoć prijatelja“ i od supruge Melite dobija traženu informaciju. Ljudi, ne da je dobar sladoled, nego je to savršenstvo ukusa… I ovog puta se zahvaljujemo gospođi Meliti na izboru mesta i na istančanom ukusu… Idemooo dalje… Grgur Ninski postojano i strpljivo dočekuje i ispraća putnike namernike… I deli sreću kome god je potrebna i ko je voljan da je dosegne dodirivanjem njegovog prsta na nozi… A osmotrismo i Benediktinski samostan sv. Arnira, u blizini A onda lagano prolazima i uličicama iz nekog drugog vremena I stižemo do ulaza gde kao glasnici nekih davnih vremena stoje Oni… Verujem da su pre više vekova stražari bili mnogo stroži i ozbiljniji, ali ovi momci su uz osmeh i razgovor uspeli da dočaraju slike tih davnih vremena… Ulazimo u palatu i dok šetamo posmatrajući grandioznost katedrale Sv. Duje Stižemo i do Peristila Turista ima koliko hoćeš, ali osmeha i pozitivne energije i atmosfere još više… Kako zaobići sfingu? Kako??? A kako Dioklecijanove podrume? Doduše tada je Dioklecijan tu čuvao sasvim drugu vrstu robe, ali svako vreme nosi svoje breme… Kada izađosmo na svetlost dana, pogledasmo i kako to, putem izlivenog dela, izgleda iz ptičje perspektive… A onda lagano opet preko Rive do motorina na parkingu Vožnjica i lepote Stigosmo i do mesta gde turisti a bogami i Slićani rado provode slobodno vreme Plaža Bačvice Željan nam je objasnio da je Split rešio probleme čistoće i otpadnih voda, tako da su sada gradske plaže perfektno čiste i ponovo omiljeno mesto kupanja i šetanja… Plaža Firule Već stvarno umorni od tempa, svraćamo sa Željom na piće i da dogovorimo, kuda, šta, kako dalje… Marijana je posle sladoleda otkrila još jedan nektar prirode, i vrlo se pozabavila uživanjem, dok smo Željan i ja „razrađivali“ večernju taktiku… Prilikom povratka, spazim da je bukvalno prekoputa u odnosu na naše mesto stanovanja moto-servis i radnja MOTOBOX. Skrećemo i parkiramo se ispred radnje i idemo da vidimo šta sve ima i kakva je ponuda. Kupimo za uspomenu a i za upotrebu dve lepe, tanke pamučne potkape i krenemo napolje. A ispred „odbor za doček“. Lokalni bajkeri koji su dovezli motore na servis i sede ispred, su snimili našu tablicu, i da su stigli gosti iz BGD. Ljudi moji kakvo je to druženje i zezanje bilo. Ma kakav odmor, ne daju nam da idemo u stan, kažu odmarajte se kad se vratite kući, ovde ste u provodu… Daj pivo, coca colu, jeste gladni, ma obrušili se na nas tolikom pozitivom da mi vidimo da nemamo kud nego da se prepustimo…I provedosmo neplanirano lepo popodne, toliko lepo da zaboravismo i da napravimo makar jednu fotku… Posle razlaza sa kolegama, na brzinu tuširanje, presvlačenje pa ponovo se nalazimo sa Željom i nastavlja se naša „Splitska odiseja“… Večernje švrljanje i vozikanje gradom je stvarno pravo zadovoljstvo, i čini mi se da se uveče još više oseća taj duh grada, taj puls kojim udara i živi… Željo nas vodi na Marjan na jedan od vidikovaca ili kako bi On rekao vidilica i mi gledamo kao skamenjeni, jer tu lepotu i taj osećaj… Ma evo slika, ionako ne mogu pisanjem dočarati… Na tom mestu poželite ostati zauvek… Svesni nemogućnosti misije ostajanja, krećemo dalje i prepuštamo se ritmu letnje noći u prelepom gradu… Usled velike gužve na parkingu, ostavlajamo motorine na nedozvoljenom mestu (parking je do bele linije) i zaklanjamo deo pešačkog prelaza, ali sada bez ikakve brige ili straha. Jer ako smo nešto osetili za ovo vreme boravka i u Istri i u Dalmaciji, to je opuštenost i ljubaznost, koje vam dozvoljavaju apsolutni mir i uživanje po svakom pitanju. Riva u večernjem izdanju I dok sedimo u jednom od lokala, zamolismo konobara da nas slika, a on odgovori: Može, ali slikat ću i sebe. Kako ćete rići da ste bili u Splitu, a niste mene upoznali… Mi tu popadamo od smeha i sačuvasmo njegov selfi. Vala zaslužio je, kako nas je nasmejao… A ja pijem kolicu i šmrc šmrc, dok Željo i Mara ubijaju pivce…Sreća što se putovanje bliži kraju, jer kako mi izgleda, da se Mara „opasno navukla“ na Ožujsko. I da ne bude baš sve idealno pobrinula se sitna kišica. Posle par meseci prve kapi. I to ne bi bio nikakav problem jer je količina i intenzitet kiše zanemarljiv. Ali Željan nas upozorava da je nepojmljivo koliko su Splitske ulice klizave. Pogotovo sada kada ih je kiša samo orosila. Postali smo svesni novonastale situacije posle samo par koraka… Doklizasmo se nekako do motora, stanemo i kreće dilema, ozbiljna vrlo, šta sad uraditi…Ovo nije klizavo, ovo je bukvalno kao na ledu, samo što je toplo napolju…Čak se razmatra i opcija da ostavimo motor na Rivi a da mi lepo odemo taxi-jem do stana. Međutim planirali smo ujutro da krenemo dalje, put C.G. tako da rešismo da ipak krenemo motorom polako do stana. Marijani sam rekao da se „udrveni“ pozadi da se ne mrda ma šta da se dešava, da me ne izbaci iz ravnoteže. Stvarno ne mogu da vam objasnim koliko je zajebano. Na jednom semaforu gde je maltene zanemarljiv nagib, kada sam spustao noge, samo kretoše i leva i desna u špagu…Ma preživesmo nekako i dovukosmo se posle nekih 40-ak minuta do stana, a oko 8km je relacija. Čak je Mara sišla i zadnjih par stotina metara prepešačila, lakše joj bilo tako… No svejedno, kako tako smo stigli i odosmo na počinak. Beše ovo jedan od najživopisnijih dana u našim životima…I to je jedino bitnooo…Život je leppp… Nastaviće se…