Jok, napumpao sam pre polaska iz BG-a na 2.9 i sa tim izašao na stazu. Siguran sam ja da će ona da drži pod većim uglom, nego mi je palo na pamet da li se nešto poremetilo ako se pregrejala, pa sam zato i pitao.

Pokušao sam, ali nije baš da otpada tek tako. Hvala na pomoći društvo

Inače mislim da mi bolje idu leve, ali tamo dugih levih nema

Prvi put sam juče bio na stazi (i poslednji) i sve što sam uspeo da uradim je da upropastim gume. Prednja je svakako bila za zamenu, pa me za nju baš briga, ali zadnja mi je bila kao nova. Pokušavam da nađem na netu neke info na ovu, temu, ali bez previše uspeha. Sve što sam shvatio je da nije bio pravi pritisak u gumama, iako sam pre polaska dopumpao. Očigledno nije isto da li voziš na stazi ili putu, a ja to nisam znao . Koga interesuje, na stazi sam bio najsporiji lik u najsporijoj (intro) grupi Slika gume posle vožnje je u nastavku. Ne znam šta se dešava u samoj gumi i smeši kad se otopi kao što sam je ja otopio, pa mi treba pomoć nekoga iskusnijeg - da li biste nastavili da vozite sa ovom gumom po putu ili biste se sa njom pozdravili?

Msm da sam video kad se ovo desilo, ali ne uzrok, već sam izlaz na travu. Ako si nastavio po travi dalje ka padocima, onda je to to što sam video.

Napravismo posao tom kampu

Početkom avgusta u Dhermiju na apartmanima na samoj obali skoro da nije bilo mesta. Pitao sam na nekoliko mesta cene i išlo je od 65e do 90e. Kažem, avgust, na samoj plaži.

U nekom od putopisa sam pročitao da je kolega imao problem sa ponašanjem motora kad je sipao neko jeftinije gorivo u Albaniji, tako da sam ja samo premijum goriva trošio, gde ih je bilo. Nisam imao problema. Kastrati prima kartice, ali pazite koliko vam naplaćuju. Meni niko nije tražio bakšiš

Što se tiče kampova, ja sam nekoliko kontaktirao, ali je solidan broj bio zatvoren zbog korone. Na kraju sam se smestio u ovaj i nisam pogrešio https://g.page/campingvlora?share Inače, kampovanje je dozvoljeno svuda u Albaniji osim ako ne piše drugačije.

Drugar i ja se upravo prijavili za Intro. Jel moraju podaci na prijavi da se 100% gađaju sa podacima u saobraćajnoj? Nemam je kod sebe, a ne znam tačno šta piše na njoj za kw i cc, prepisao sam sa oglasa

Srećan put i od mene! Pošto vidim da ima raznih ekipa koje će dole ovih dana, evo fotke mesta gde se skreće za Gjipe plažu, pa ko hoće da ide, da ne luta.

Vidiš, i ja sam imao utisak da je asfalt klizaviji nego kod nas.

Pocetak i kraj su losi, srednji deo koji pocinje negde na pola puta i ide skoro do vrha je top top za voznju. Neka srede ceo taj put i bice bas lepo voziti do gore.

@ZoraNS nije to taj Nenad, tog Nenada poznajem od ranije A i mislim da on vozi 1100? Zaboravio sam da imam fotku, možda neko prepozna momka po opremi.

Imam rođaka koji je služio vojni rok na Straževici pre nekih 10 godina. Kaže da je unutra sve ostalo netaknuto, baš kao što je @yogibear i naveo u postu. * Moja kratka vožnja se pretvorila u jednonoćno kampovanje na Kopaniku ovog vikenda. Spakovao sam se u subotu i krenuo sa šatorom za slučaj da odlučim da ostanem gore. Išao sam Ibarskom, pa onda Dolinom jorgovana do Jošaničke banje, a u povratku na Rudnicu, pa opet Jorgovani. Čitao sam ovde da je ljudima Ibarska dosadnja za vožnju, a meni baš naprotiv. Od kad se otvorio autoput, meni je ona od Ljiga do Čačka super, tako da sam uživao ceo dan vožnje. Čim sam se popeo na Kop i parkirao oko 1h kod Konaka da se orjentišem, staje pored mene GS sa bračnim parom na njemu. Ispostavi se da je u pitanju @Milance 067 od kog sam kupio Diverziju, koja je i ovde bila oglašena na prodaju, sa suprugom. Kako se nismo od kupoprodaje videli, uz malo mog premišljanja da li da prvo dižem šator i da se onda šetam ili to da ostavim za kasnije, popesmo se žičarom odmah do Pančićevog vrha zajedno i posle te šetnje se rastasmo uz mogućnost da se kasnije opet vidimo. Ipak, pošto sam još u ful opremi, reših da nađem mesto za šator, skinem se, pa tek onda da idem u dalje obilaske. Uz pomoć lokalnog infocentra i jednog radnika NP-a, saznah gde mogu da se smestim na tu jednu noć. Mesto je u blizini Rtnja, ali je u šumarku, tako da sam izolovan u šumici čemu sam se i nadao. Dizanje šatora traje mnogo kraće od pakovanja, tako da sam oko 4h spreman za šetnju. Krećem od Rtnja i idem do Skituljka na pitu sa borovnicama, a onda dalje uz stazu uzbrdo. Dušu sam ispustio i na ovom i na svakom sledećem usponu. Skoro da me je sramota. Na Kopu prave gondolu koja bi trebalo da ide od Brzeća do Gvozca kao i (bar) još jednu novu stazu. Ja se spuštam niz Karaman do centra, odlazim da kupim vodu i u tih 10 minuta kasnim na poslednju vožnju žičare. Hteo sam do Sunčane na zalazak sunca, ali preko Pančića. Ipak ću morati peške do gore. Na Sunčanoj se ne vidi previše u daljinu, ali je jako lepo, tako da ovde malo čitam, sušim se od znoja, a na kraju čak i dremam na travi sve dok temperatura kasnije ne padne dovoljno nisko da je vreme obući duks. Oko pola 7 rešavam da se popnem na Pančić peške odavde i za to mi je trebalo oko 20 minuta. Sad je na Pančiću prazno, jer žičara ne radi, a sunce zalazi i senke se razlivaju po brdima i šumi u okolini. Posle nekog vremena kad je sunce već dosta nisko, krećem u spust niz jednu od staza koje vode sa vrha. U podnožju jela rastu maline i borovnice koje moj spust usporavaju, ali mi stomak ispunjuju. Nadao sam se da ću naleteti na šumske jagode, ali ipak ne ovog puta. Dolazim do centra koji je sad već pun. Neki sede na ležaljkama na stazi i slušaju muziku, dok ostali popunjavaju bašte restorana. Isprva se pridružujem prvima, a onda kad je već poprilično zahladnelo odlazim i ja na, precenjenu, večeru, pa u kamp. Ovo fizičke aktivnosti me je izmorilo, pa očekujem da zaspim k'o klada. U mrklom mraku pronalazim šator i ležem. Čitam sve dok mi nije postalo hladnjikavo da držim ruke van vreće, a to je negde oko 22.30h. Od tada, pa do pola 5 ujutru maltene neću spavati. Nije mi hladno, ništa me ne sprečava da zaspim, osim toga što mi se ne spava. Oko pola 7 sam se probudio, ovog puta jer mi jeste hladno. Dakle, 2 sata sna, a čeka me povratak za BG. Pogled za dobro jutro Bezuspešno sam pokušao da još malo odremam i oko 9 ustajem. Doručak i dosta dugo pakovanje stvari, šatora i montiranje na motor znače da kasnim sa planom. Umesto u 12, za BG sa parkinga Rtnja krećem u 13h sa Nenadom kog sam upoznao nekoliko minuta pre toga. Vozi novu Afriku Tvin i predlaže da se pustimo preko Rudnice, pa onda da idemo za Kraljevo zajedno. On će ovde da preseče preko Mataruške banje i dalje kući ka Aleksandrovcu, a ja za BG. Oko polovine puta vozim iza njega, ali kako on malo sporije vozi od mene, pretičem ga i kolonu isperd nas (nisam došao ovde da bih vozio 70 na sat iza 5 automobila), uživam u vožnji, a kasnije ga čekam na dva mesta. Ipak, kako žurim prvo za vikendicu, pa za BG, pozdravljam se sa Nenadom i nastavljam dalje svojim putem i u potpunosti svojim tempom. Oko 3h kod Lađevaca me je u trenutku presekao umor, pa stajem na pumpu, pijem guaranu i ležem na travu da se malo regenerišem. Odavde imam još 2 sata do vikendice gde me čeka ručak i nastavak puta kasnije za BG.

Svašta ima između GS-a i nečega od 250 kubika Ovo je samo moje mišljenje, uzmi naravno šta ti dogovara, ali ima baš jedna tema momka koji je kupio prvi motor tako slabašan, i vozio ga mesec dana i onda prodavao da bi uzeo nešto jače.

Druže imaš 31 godinu i pominješ motor od 250 kubika, dal si realan

Što se tiče slika, mislim da sam većini slika koji imaju neku vrednost pronašao mesto. Imam nekoliko snimaka koje nisam još detaljno pogledao, pa možda od toga uspem da izmontiram neki video. Voleo bih da sklepam neki o vožnji do Sarande pored mora, ali videćemo. Možda za vikend nađem vremena da se igram sa njima. Za kraj, imam utisak da fali neki kratki zaključak. Osim što vam se dopalo, ne znam kako je moje raspoloženje zvučalo kroz tekst, ali ne bih želeo da mislite da je moje iskustvo sa Albanijom bilo loše. Naprotiv, bila je ovo avantura sa dobrim i lošim stranama kao što ih ima svaka i u kojoj sam uživao i na koju sam ponosan. Ako izuzmemo ovaj forum, poznajem jako mali broj ljudi koji su bili u Albaniji. Zbog toga smatram svoje iskustvo vrednijim od npr. odlaska u CG, Grčku, Bugarsku... Činjenica je da su neki negativni aspekti kod mene ostavili snažan utisak, kao što su saobraćaj i ta neka opšta nekultura, ili moj doživljaj opšte nekulture. Ipak, to ne znači da mi se zemlja nije dopala. Iako je saobraćaj takav kakav je, glavni magistralni putevi su jako dobri, tako da kad nije gužva stvarno jeste lepo za voziti motor. Priroda je lepa, more je fenomenalno i mislim da Albanski turizam ima jako veliki potencijal. Samo je bitno da ga oni na pravi način iskoriste. Kako su krenuli sa gradnjom, nisam siguran da su na pravom putu, ali ko sam ja da sudim… Postavlja se pitanje da li bih otišao opet u Albaniju? I sam razmišljam o ovome već neko vreme. Mislim da je konačan odgovor da bih, ali sa nekoliko uslova: Da idem sa nekim ili bar da odsednem u hostelu. Manjak ljudi koji pričaju engleski je evidentan, pa bi bilo lepo imati s nekim popričati svaki dan na miru, popiti piće, otići na plažu. Aktuelna situacija sa virusom svakako utiče na ove mogućnosti. Išao bih u mesecu koji nije avgust. Kraj juna i početak jula, kao i, verujem, septembar su bolje opcije ako uzmemo u obzir da su tad temperature verovatno nešto niže, a možda i vlažnost. Sigurno je manja i gužva u priobalnom delu. Posle razgovora sa Drinijem, stekao sam utisak da većina Albanaca baš u avgustu ide na odmor. Ako bih išao prevashodno na more, išao bih kao najgori penzioner – parking u jednom mestu sa top plažom i da ne palim kola do dana povratka za BG. Ako bih otišao motorom, teško da ga ne bih upalio za to vreme i provozao se okolo Za kraj, drago mi je da vam se putopis dopao. Nisam planirao da bude ovako opširan, ali isto to nisam planirao ni prošle godine, pa ni jedan od njih nije ispao štur. Videćemo kakav će biti sledeći

I kod nas sam pržio, ali sam na pumpi bio jedno pola sata, pa se nadam da neće stići čestitka Ne znam kakav je kvalitet goriva na Kosovu, ali vidim da ima Shell pumpi na sve strane. Svakako je jeftinije gorivo nego kod nas, a mislim jeftinije nego i u Albaniji. Ja se nažalost nisam točio na Kosovu.

Dan 8. Valona – Beograd Ustajem bez problema ujutru, pakujem vreću i dušek, ali pakovanje šatora traje malo duže. Smestio sam ga pod dva drveta masline, pa je malo umusavljen. Plus, podigao sam ga na vlažnoj zemlji, pa ga treba oprati koliko se može pre pakovanja. Moja "kuća" pre polazak. U pozadini je ta letnja kuhinja u koju sam se sklonio pred oluju i odakle mi svetlo nije dalo da spavam Cela operacija traje malo duže nego što sam planirao, tako da sam tek oko 8.45h na motoru. Imam jedno stajanje u planu u Valoni da kupim magnete i onda dalje pravac za Beograd preko Drača. U Valoni sam odmah malo nervozan zbog gužve u saobraćaju i rešen da mi se više jebe da ih čekam da prođu i poštujem propise, tako da kao najgori lokalac parkiram motor na iscrtanom „ostrvu“ između dve trake i prelazim ulicu znajući gde me čekaju magneti. Ipak, ljudi moji, ja nisam sišao sa motora, ni nogu nisam prebacio, neko dete je dotrčalo da prosi ponavljajući „manđare, manđere“. To je ista ona ekipa od prvog dana, tako da ih u sebi teram u tri lepe, ignorišem malu i kupujem po šta sam došao bez dodatnog zadržavanja. Možda se neko od vas neće složiti sa konstatacijom da ih „teram u tri lepe“, ali mislim stvarno je preterivanje. Nit te fino pitaju, nit sam parkirao motor, odmah se pojavila da prosi. Razumećete da sam već i na kraj živaca sa saobraćajem i kad se sve nakupi, bukvalno sam bio u fazonu da mi se samo skinu s živaca i da krenem nazad. Naravno, mojoj globalnoj nervozi doprinosi to što nemam kišno odelo sa sobom, a zadnjih nekoliko dana je bilo kiše, čak i juče malo na plaži. Krećem nazad u subotu, jer je tad najveća šansa da imam suvo vreme, tako da zbog ove svoje nepromišljenosti u neku ruku „gubim“ dan puta. U svakom slučaju, ispostaviće se da je povratak u subotu dobra odluka, jer ću imati nedelju da sredim stan i dođem sebi pre nego što me talasi emailova preplave u ponedeljak. U Valoni kupujem šta mi treba i krećem dalje. Obilazim sve što se može obići, uključujući i ležeće policajce kojih ima koliko hoćete u ovom delu ulice, stajem samo da presvučem majicu i krećem za Drač. Za sada nema šta osim gasa i pravo. Kroz Drač sam samo prošao. Arhitektonski izgleda isto kao i ostatak Albanije. Šarene zgrade na kojima se ispira boja fasada, a vlaga tu i tamo izbija kroz njih su na svakom koraku pored auto-puta. Ja nastavljam pratim putokaze i, nakon izlaska iz grada, zaglavljujem se u gužvi. Mnogo kamiona, automobila, jedna traka i dosta saobraćaja iz suprotnog smera znače da mi nije jednostavno da pretičem kolonu, ali se ipak snalazim. Pratim putokaze koji su u globalu dosta dobro postavljeni širom Albanije, ali pratim i tablice kola koja dolaze ka meni. Srećan sam dokle god vidim RKS tablice, jer to znači da sam na pravom putu. Ipak, najsrećniji sam kad sam izašao na auto-put. Dve trake znače da nema niko više da davi ispred mene. Dajem gas i pravim prvu pauzu na oko 50km od granice. Pumpa je velika, prostora u rezervoaru imam sad već toliko da mogu da potrošim ovo para što mi je ostalo i uz to da jedem. Mislim da sam za pola sata sve završio i nastavljam da furam dalje. Sad kreće deo autoputa gde nema pumpi, ali ima jako lepih, dugih i brzih krivina, tako da je dalja vožnja pravi užitak. Malo pred granicu plaća se parking. Plaćam tih 200 ili 250 leka i guram motor kroz rampu koliko da se pomerim da ne pravim red, a da imam vremena da stavim rukavice i spakujem novčanik. Iza mene kroz rampu prolazi Golf 3 koji staje i vozač komentariše na Srpskom kako imam lep motor i kako on vozi Suzuki „gore u Švedsku“ i uz lepe želje odlazi dalje. Ja se zahvaljujem, ali mi ništa nije jasno. Albanac sa švedskim tablicama na dobrom Srpskom jeziku komentariše moj motor na severu Albanije… Ok… Nadalje on vozi ispred mene i dosta dobro pegla onog Golfića, dovoljno da dosta dugo ne mogu da ga prestignem. Ne pokušavam, ali primećujem da je solidno ispred mene i prolazim ga tek kad je dobrano usporio. Stižem na prelaz Morina i stajem u red. Ima dosta RKS tablica oko mene, pa odlučujem da ne idem preko reda. Ionako sam 11. u redu, a prolaz ide brzo. Pogled na planinu i auto koji nije bio baš najsrećniji mojim fotkanjem Gledam tako oko sebe, primećujem da i dalje bije onaj vetar i razmišljam koliko li je vojnicima hladno moralo biti na Paštriku i Košarama ’99. Gledam planine oko sebe i pada mi na pamet da možda baš i gledam u Paštrik u tom trenutku. To je gola planina, a karaula Morine je tu u blizinu. Vadim telefon i slikam predeo i tu planinu za koju mislim da je ova. Međutim, vidim i da se momcima u zajebanom audiju pored mene baš i ne dopada što fotkam. Možda misle da fotkam njih, jer su tako pozicionirani, pa stvarno tako može da izgleda. Ipak, možda im se ne sviđa objekat mog fotografisanja. Znamo da lokalno stanovništvo nije baš rado da Srbima pokaže put do karaule Košare, pa zašto bi bilo išta drugačije kad je Paštrik u pitanju? Mada liči, Paštrik nije - on je tamo malo dalje i ne vidi se odavde Malo se momci pomere u redu, ali i dalje me gledaju iako sam iza njih. Ne plašim se, jer još nemam razloga da se plašim, ali nije mi baš potpuno svejedno. Vidim da prolaze graničnu kontrolu pre mene i parkiraju sa strane. Ja se mislim, ima da nagazim odavde kroz Kosovo samo da se što pre maknem od prelaza. Iza mene u redu je opet onaj Golf 3 i nakon moje kontrole dokumenata i ponovnog parkiranja, opet prolazi pored mene, spušta prozor i pozdravljamo se. Ja onako koliko sam mogao glasno kroz kacigu zezam se pitavši hoćemo li zajedno (da vozimo dalje) dok Golf odlazi. Siguran sam da momci iz onog auta parkiranog pored nisu to mogli da čuju, ali ja bar imam utisak da sam im stavio do znanja da nisam (u potpunosti) sam Spuštam sunčani vizir, krećem i držim glavu napred, ali krajičkom oka gledam gde ona dvojica, sad van kola gledaju. Činjenica je da gledaju u mom pravcu, tako da odmah dižem brzinu na 170 km/h i manje od toga neću voziti kroz Kosovo, a kasnije će se ispostaviti, ni kroz Srbiju. Posle sat i 15 minuta sam na prelazu Merdare. Ulazim u Srbiju i susrećem se sa realnošću naših puteva. Vidi se da našoj državi putna veza sa Kosovom nije na listi prioriteta. Uz brzu posetu apoteci u Prokuplju (ispao mi čep za uši sad kad sam izlazio sa Kosova), nastavljam do autoputa i Nisove pumpe kod Niša. Ovde sam rešio da napravim pauzu, natankujem se, pojedem nešto i onda nastavim put kući. Vetar je jak i obara mi tek otvorenu konzervu Guarane. Ovo je maltene proročka scena za sledeća dva i po sata vožnje. Nadalje, sve do Beograda, vetar me šiba, bije, šamara, trese mi glavu u kacigi i vozim maltene naslonjene glave na tank-torbu kako bih se maksimalno zaštitio od udara njega. Dok držim brzinu kao i na Kosovu, vetar mi je kacigu toliko nabacio na lice da sam u jednom trenutku uspeo da je bukvalno poljubim u vožnji, čisto da vidim da li mogu ali dobro, vrlo fino ona pazi na mene, tako da poljubac nije nezaslužen Na parkingu ispred kuće sam oko 18.40. S obzirom da sam krenuo, efektivno posle svih stajanja, oko 9.30h, jako sam zadovoljan prolaznim vremenom i činjenicom da sam stigao pre mraka. Parkiram motor i krećem sa raspakivanjem. Gledam one silne stvari koje sam poneo, a nisam ih obukao. Sve što sam od njih uspeo da uradim je da ih izgužvam. Za sledeći put, moram pametnije da se pakujem i da stvorim mesto za kišno odelo kako znam i umem. Posle 2453km ukupno i 733km poslednjeg dana, odlazim na zasluženi jednodnevni odmor pre nego što krenem u nove radne pobede Šator je u beloj kesi koja se raspada još od prvog dana, ali nisam uspeo da nađem drugu. Jedan "gomisteri" je pitao zašto bi mi dao kesu i na moje objašnjenje samo rekao "ne"

Tim putem sam prošao motorom 2018, pa onda ponovo ove godine pre oko dva meseca. Sigurno jedan od najlošijih puteva kojima sam vozio kod nas (ako uzmemo u obzir da jeste asfaltiran put, a ne makadam).

Dan 7. Dhermi plaža Već znam koje je mesto na koje idem, tako da nema mnogo potrebe za planiranjem ovoga jutra. Skok na motor, pauza za doručak u Orikumu gde klopam burek i pravac plaža i iste one ležaljke koju sam već nekoliko puta do sada trošio. Lepa slika za oprostiti se s morem Voda je fenomenalna kao i prvog dana, sa onim toplim filmom na vrhu. Nema šta, ovde sam do oko pola 7 uveče kad se pozdravljam s morem i odlazim nazad u kamp na prvu turu pakovanja. Večeras pakujem sve od odeće i obuće tako da mi za ujutru ostane „samo“ pakovanje dušeka, vreće za spavanje i šatora. Navijam sat za 6h i ležem.

Stvarno nije realno da treba svi da prođemo preko onih kratera i kamenjara da bismo došli da vidimo prirodne lepote. Što se mene tiče, ok je i da se napravi parking odakle bi krenula pešačka staza, ali da ima gde da se ostavi auto. Ovo sad je stvarno užas.

Drago mi je da vam se dopada društvo još malo pa smo stigli do kraja @doktor Bio sam u kampu koji je na oko 10km južno od Valone. Tu sam išao, jer sam dobio preporuku za kamp pre nego što sam krenuo odavde. Hteo sam da budem na moru, ali i da mogu da idem da se vozim okolo. Razmišljao sam i da se spakujem, pa da se pomerim još južnije kako bih bio bliže plažama koje su mi se dopadale, ali to me je ipak mrzelo da radim. Čak sam hteo da pređem na samu plažu i da ne budem u kampu (kampovanje je legalno svuda u Albaniji osim ako nije drugačije naznačeno), ali u tom trenutku imao sam još oko 3 dana na raspolaganju, a pakovanje i sklapanje šatora, pa onda ponovno njegovo podizanje bi mi oduzelo previše vremena. Vidim da nisam kačio mape kuda sam vozio, na to sam malo zaboravio. Ali evo sad možete da vidite gde je kamp u kom sam bio i kakva je putna infrastruktura u ovom delu zemlje: Plus, sad kad razmislim, pomeranje južnije ne bi bila dobra odluka u smislu vožnje okolo. Od ovog kampa, jedino veće zagušenje ako hoću da se vozim je Valona. Da sam negde južnije bio na moru, morao bih ili da se vraćam nazad na Valonu, pa da vozim istim putem kao i do sad ili da se spuštam do Sarande pa onda istim putem kao za Đirokastru. Vremenski gledano samo bih izgubio, jer do Valone je auto-put, a dalje niže ka Sarandi je magistrala. I treća stvar, gledao sam situacije sa kampovima na plažama, ali neki od njih su sad i zatvoreni zbog virusa...

Uživao sam Ne znam da li su još negde tramvajske šine uske kao u Beogradu. Nego, koliko se ukupno izvrteo sat na jugiću?