Браво, супер тура, и лепа вожња.
Подсети ме на моју прву озбиљнију, самосталну возњу 2018., на тек купљеном бандиту (првом "мануелном" мотору, пре тога возио бургмана неких два месеца), са пола године возачког стажа на мотору. Релација је била Ужице - Будва. Узбуђење, трема, преиспитивање, "фрка"...
Након непроспаване ноћи, раном зором, тихо истерам мотор из гараже, палим и правац Будва.
Никад дуже и лепше путовање...
Нисам писао, више волим да снимам.
Што се тиче аутопута, 2018. на путу ка Будимпешти, на трку Формуле 1 на Хунгарорингу, убио ме је у појам.
Од Новог Сад до Будимпеште смо нон-стоп форсирали, кад спустиш испод 150 као да стојиш. Никакво задовољство.
Од тих 300нак километара, једино ми су ми у сећању знакови поред пута, Budapest 230, Budapest 150, Budapest 100 ...
Што је мања бројка километара поред назива, мени се чини да је Будимпешта све даља и даља. Никад стићи.
Још једном браво за путопис. Очекујемо на лето нови.