Konacno stiglo...

Taman da napisem. Moj Tiger 800 iz 2019. ima fabricka teflonaka crijeva.

Uspio sam neku kinesku navigaciju ubiti...univashom. Dakle moram izabrati neki od ovih uredjaja.

Prodjoh i ja ovo napokon. Planirao sam ima 4-5 godina. Cca 50km makadama. Nije katastrofa. Prosao sam sa tigerom na cestovnim gumama Vozio sam iz pravca Gacka. Makadam pocinje nekih kilometar kada se na prevoju Cemerno skrene prema Kalinoviku i zavrsava se koji km prije Kalinovika. Zurio sam i nisam imao previse vremena za zaustavljanje. Moracu ovo sledece godine opet odvesti.

Imao sma Tracer 700 2017. Obavezno u vile gusce ulje. Fabricki ide w10 a ja sam isao sa 15 i dosta je bolje.

Nemam pojma ko je. A u BL sve vise i vise Triumpha, sto 800 sto 1200.

PU PU Pu...daleko bilo da je crkao Vozim Triumph ali nisma taj

Moze li kakav update? Kako si zadovoljan?

Ili motorima kao mi..... Put je stvarno katastrofa. Najgore je sto na pojedinim mjestima ima jako sitnog pijeska.

Hvala. Upravo sa Mackovog Kamena krecemo na Cer.

Mackov kamen - Cer....koja ruta je najbolja? Hvala

Kod road 5 i 6 najvise zamjerke za saru je to sto lako podize eksere i srafove. Navodno ti utori lako zaglave glave eksera i okrenu siljak prema gumi.

Da li je neko isao na Komove, etno selo Martinovic? Moze li se motorom, kakav je makadam?

Preko Blidinja ili preko Rame...oba puta su fina.

Kada amo isli iz Banjaluke za Istanbul 2019. godine, spavali smo u Aleksandropolisu. Istso smo zakljucili, grad je prepun restorana i kafica i sve je puno. Mjesto u njima je jako tesko pronaci.

Tracer 700 je fabricki dosao na PR4. Presao sam sa njima 18.000 i nakon toga je kolega montirao na neki motor. Odlicno su me sluzile.

Odavno se u hercegovini nektar pije najmanje.

Nedelja je dan za povratak ali mi se ne ide standardnom rutom. Odlucujem da malo odgod povratak i vratim se preko Pluzina a i da malo zahvatim Durmitora Preko Niksica idem ka Pluzinama ali nekoliko km prije Manastira Piva, skrecem u etno selo Izlazak. Tu pravim pauzu za rucak a onda odluzujem da ne idem direktno na Pluzine vec da predjem i obodom Durmitora se spustim ka mostu na Pivskom jezeru. Ova ruta nije dio Durmitorskog prstena ali je jako lijepa sa odlicnim pejzazima. Silazim sa Durmitora i kanjonom Pive idem prema granici. Dalje je sve standard...Foca, Sarajevo, Travnik pa preko Vlasica kuci. Tri dana za uzivanje

DAN 2. Za taj dan su najavljene visoke temperature a kad tome dodam da ce vecina iz Trebinja za HN...odlucujem okrenuti na drugu stranu i u visine. Nakon dorucka i kafe krecem na Kapetanovo jezero. Odavno planiram da posjetim taj dio CG. Na granici cekam cca 20 minuta. Ubrzo nakon Niksica pocinje penjanje i uzivanje. Priroda je fenomenalna. Tepmeratura sa 35 pada na 22 stepena. Taman kad pomislis da ne moze biti ljepse, pojavi se Kapetanovo jezero. Odmor, rucak, odmor i jos odmora Na zalost vrijeme je da se krene nazad. Vracam se u smjestaj i ponavljam standardnu proceduru: presvlacenje, vecera, setnja po Trebinju i spavanje. Kapetanovo jezero je nesto sto dedinitivno vrijedi posjetiti i ostavilo je jako dobar utisak na mene. Aafalt je skroz do jezera i moze se doci bilo kakvim motorom. Nadam se da ce mi se pruziti prilika da kampujem gore. Imajte na umu da gore nema signala za mob.

Nije bas kratka voznja ali nije ni za posebne teme Trebinje je mjesto kome se rado i cesto vracam. Nekada iz zadovoljstva a nekada poslovno. Kako se priblizavao vikend u kome se odrzava motorijada, tako sam sa par kolega poceo planirati odlazak. Na zalost, jedan po jedan su odustajali iz opravdanih razloga. Malo je falilo da i ja odustanem ali sam, na srecu, ipak odlucio u zadnjem trenutku da odem. Smjestaj rezervisem dan pred polazak, pakujem stvari i mozak prebacujem u mod za uzivanje. DAN 1. Petak je poceo jutarnjom kafom. Tiger je cekao nestrpljivo da se krene na put Ruta je sledeca: M. Grad, Sipovo, Kupres, Suica, Prozor-Rama, Mostar, Stolac te preko Ljubinja do konacne destinacije. Dionica od Sipova pa Preko Kupresa je odlicna. Priroda fenomenalna, asfalt jako dobar a saobracaja je veoma malo. Nakon Suice odlucujem da skrenem prema Rami, dionicom kojom nisam nikada prosao. Nisam pogrijesio Ubrzo stizem do Ramskog jezera, pravim kratku pauzu i nastavljam dalje. Temperatura je vec "ugodnih" 35... Kracu pauzu pravim i kod spomen kompleksa na Neretvi. Odolio sam iskusenju zvanom jagnjetina na Jablanici Pauzu za rucak pravim u Stocu. Tokom citavog put srecem veliki broj motora. Dionica Stolac - Trebinje je pravo uzivanje. Na vecem dijelu je nov asfalt a krivine su perfektne. Pauzu pravim standardno u Mrkonjicima da obidjem rodnu kucu Sv. Vasilija Ostroskog. Do Trebinja je jos par kilometara. Stizem u smjestaj, raspremanje tusiranje i do grada na klopu. Imam osjecaj da je daleko vise motora nego prethodnih godina. Poslije setnje i pica pod platanima, pravac soba i spavanje. Ujutro cu odluciti gdje provesti subotu.

Ja sam ovaj put otisao kontra mora u planine. Obisao sam Kapetanovo jezerom. Ono je nevjerovatno.

Kafa, pakovanje i to je to za ovu godinu