Hvala drugari. Mislim da je lepo da se podeli ovakvo iskustvo i dozivljaj s kolegama. Nego smo u nedostatku slobodnog vremena malo zakasnili ali bolje i sad nego nikad. I bitno je da ostane zabelezeno, mozda neko planira nesto slicno pa da izvuce neke korisne stvari. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Nastavljam veceras. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Ustajanje u 5 ipo sto bi rekli crnogorci, oblacenje, i gas do gornjeg manastira ponovo na jutarnje bogosluzenje i molitvu. Jutro san snova, suncem sve okupano, ali i dalje sveze i hladnjikavo. Stigosmo gore lagano sa malim zakasnjenjem, i uletesmo u more ljudi koji subtu spavali i poranili na jutarnju molitvu pa kud koji. Sluzba je trajala sat ipo[emoji16] , i lagano je vreme spustiti se na dorucak u Kolibu i pakovati kofere. Ceka nas ponovo naporan dan ali se nadamo sa boljim vremenskim prilikama, mada ni predhodni nije bio los kako je moglo biti. Prosli najbolje moguce. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Posto nema sanse da dobijemo mesto u konaku za prenociste, a meni se bas nesto i nespava napolju, umorni, vozili ceo dan, i sutra nas isto ceka. Dao sam predlog da se spustimo do " Kolibe" Bogetici, u podnozju brda,jer sam tu dosta puta rucao i svracao kad sam dolazio predhodnih godina. Znam da oni imaju svoje neke bungalove i sobe za prenociste i predlozih fa se spustimo dole na veceru i uz put da vidimo za prenociste ako je moguce. Spustismo sr mi lagano do donjeg manastira no i tu su konaci dubke puni tako da produzismo dalje prema Kolibi. Parkirasmo motore i sedosmo za veliki sto koji nam konobar pokaza da narucimo nesto za klopu jer smo vec mrtvi gladni. Posle kracih pregovora i cenkanja uspesmo mi fa obezbedimo i prenociste. Dobismo 4 dvokrevetne sobe sa Kupatilom po ceni od 13 e sa doruckom po osobi. Ok prihvatljivi i dogovoreno. Poslenapornog dana mozemo se konacno malo i opustiti, vecerati lagano a i bogami popiti po neko pivo, sto da ne. Lepa prijatna vece uz lepu klopu, lagano pice i more smeha i humora i sale na svaciji racun. Umorni, siti i zadovoljni utonusmo u san. Ceka nas jos jedan naporan dan. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Evo jos malo slika Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Uspesmo mi da navatamo tu nekog redara (sta li je), zbog ove guzve uveli redare, ja sam u neverici ali dobro. Kazem ja njemu lepo kako stoje stvari, da smo mi iz Bg dosli motorima na konak i to sve. Kaze covek gde bas subotom kad je najveca guzva, sve exkurzije i grupne posete su sbotom na konak. Kaze sve je veceras otvoreno do 8ipo kako kaze, [emoji23][emoji23][emoji23] a ujutru je jutarnja molitva u 5 ipo. Ok razumeo sam. Kaze ako nemate rwzervisano za konak nema sanse da bilo sta dobijemo da cak i ispred spavamo, a unutra da ne pricamo. No dobro, idemo mi da obavimo ono za sta smo dosli, pa cemo da vidimo sta cemo za spavanje. Idemo da se poklonimo i zamolimo sv. Vasiliju Ostroskome, da zapalimo svece i odemo do njihove manastirske prodavnice, gde pazari svako po nesto zanimljivi i ono sto mu treba. Meni se svaki put izvuce vise para nego sto planiram jer tu nemam kontrolu ali dobro valja se gore potrositi neki dinar. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Posle Savnika i sipanja goriva, pohitasmo dalje put Niksica, da ako je moguce pre mraka stignemo i obavimo u manastiru obicaje, sve sta je ko planirao i kako je zamislio. Ja imam svoj ritual koji dugi niz godina postujem i trudim se da se pridrzavam toga. Uvek sam bio uglavnom radnim danom i uglavnom van sezone ne sluteci sta nas ceka gore u subotu i usezoni koja se zahuktava. Crni oblaci su uvek tu negde, ali kako mi idemo tako se oni razilaze i prave put da jedna grupa motora prodje i stigne do cilja u najboljem redu. Kako se spustamo Niksicu, vidimo da je grad i okolinu zahvatilo nevreme koje se lagano kako se mi priblizavamo krece ka Podgorici. Cesta mokra klizava, ulazimo u grad i odvajamo se na magistralni put za Pg. Na pola sata smo do cilja, lakse se dise. 17:30 na satu i to je to. Posle 10ak km se odvajamo desno sa magistrale na mali uzani putic koji vodi ka manastiru. Ni slutili nismo kako je klizavo dok nisam posao da smotam u prvu krivinu. Ljudi moji, ono nije led ono je jos nesto gore. Svi tuda idu polako i mi smo isli, masno da gore nemoze biti. Gde god mrdnes volan ode zadnji kraj,odeeee nemozes ga obuzdati. U jednom trenutku sam jedva ostao na tockovima, spustih nogu i nekako ga vratim ali i sreca me posluzila inace sam video vec kako sam se izvrnuo. Dam njima signal da je tako, a i sami su videli, i odatle ko po jajima , bukvalno 20na sat, penji se do vrha. Stizemo bezbedno do gornjeg manastira i nemozemo verovati sta vidimo. Mravinjak ispred manastira, dali je moguce. Stajemo, raspremamo se nema sta. Idem sa Stefom da izvidim situaciju i raspitam se sta nam je ciniti. Oblaci otisli, izvedrava se lagano, postade prohladno. Turista bezbroj, nema odakle nema ljudi, svi se vec spremaju za konak, na sve strane guzva da nepoverujes. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Stadosmo, obukosmo se, za svaki slucaj pre kise. Hladnjikavo preko Zabljaka bese i u sred leta, jos pogotovo sto je bilo oblacno. U jednom momentu poce da sipi po malo ali nista strasno, peglamo nestajemo nigde. Oblaci se malo razidjose, kao da nam prave put da prodjemo i sto lakse stignemo svome cilju. Prosto za nepoverovati, ali zaista. Stigosmo do Savnika , mali gradic na obroncima Zabljaka i vreme je pojedinim da malo sipaju. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Posle jednocasovne pauze, gledanja prirodnih lepota nase nam bratske cg, vreme je da se krene dalje. Obuci se malo toplije sledi Zabljak, i ako nas uhvati kisa ima da se smrznemo. Malo serpentina, malo uskog vijugavog puta i lepih crnogorskih predela i popesmo smo se na visoravan gde nas opkolise crni oblaci koje gotovo sigurno nemozemo izbeci. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Pojedosmo mi tu komplet lepinju kod Baba Zore, i osvezismo se po malo i vreme je da se krene dalje. Gde je Niksic, valja stici, nema puno vremena za odmore. Okvirno se dogovorismo da sledeci odmor bude most na Djurdjevica Tari, a do tad stajati na pumpu po potrebi. Sipali na Zlatiboru, honda dubke puna i natovarena sa prosecnom potrosnjom 4.2l, i na visini zadatka. Darko vozi yamahu tundercat 600 cini mi se, a Aca hondu afriku mislim 750. Mare kaze da su ok dobri momci, dobro voze, ja postujem ok. Krenusmo dalje sad nas je 5 u grupi. Kakav put majko mila, prema Novoj Varosi, Kokin brod, sve do Prijepolja. Ovo je bilo top. Bez kise suv asvalt, krivina na krivinu, predeli prelepi, istinsko uzivanje u voznji. Stef je predvodio grupu i ova dvojica novajlija su bila u neverici da je ono njegovo kako on kaze magarence 250ccm. [emoji23][emoji23][emoji23]. Izpeglasmo odlicne krivine i priblizismo se granici lagano. Valja stati pripremiti papire, da sve bude na dohvat ruke. Pre granice, evo ga oblak i krenu pljusak. Stani na sred puta oblaci se. Nastavimo dalje, posle 1km stade kisa. To ti je zivot, bolje da nismo ni stajali ali ko ce ga znati, sta da se radi. Na granici uobicajena procedura. Malo guzve, nije strasno. Prelazimo bez vecih problema. Skidaj opet odela, i kreci dalje. Vreme sareno ali bez kise. Prolazimo Pljevlja i spustamo se dalje takodje fantasticnim predelima, odlicnim krivinama , dobrom putu i istinskom uzivanju u voznji. Afrika ide poslednja i po malo zaostaje po krivinama. Ja ga sve sacekujem, jer kako pravila nalazu treba uvek videti kolegu u retrovizoru. Smori me malo i usporih. Coa jel sve u redu, zapitah ga. Sve ok samo vi vozite stici cu ja vas nemoras me cekati. Ok hvala ti. Zavrnem gas, spustim hondu koliko moze i za cas stignem ovu troicu napred. Stizemo na Djurdjevica taru, srce veliko, svi odusevljeni svime vidjenim. Pravimo pauzu, da se popije kafa i prezalogaji nesto. Turista puno, motora sa svake strane, svi gledaju ta prirodna bogadstva i cari koje bivsa Juga ima. A tamo razvili biznis pravo, cene napucali, ima svega samo daj pare.[emoji28][emoji28][emoji28] Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Posle kratkog predaha, nekog red bula i kafe da nas vrate u zivot, Stefovog vecitog smisla za humor, raspolozenje se popravlja i spremni smo za dalje. Druga pauza je planirana negde oko Zlatibora nije precizirano tacno ali ima Stef tu neku Baba Zoru, kaze idemo na Komplet lepinju, gde proci Zlatibor a ne pojesti komlet lepinju, to nikako. I dalje vreme ok malo oblaka ali nista strasno. Ulacimo u Ovcarsko Kablarsku klisuru i evo kisice. Nista vozi dok po malo sipi ne staj nista, nije strasno. Radovi oko pozege, moramo stati da semafor propusti kolonu, nema druge. Obilazimo lagano kolonu i dolazimo do semafora da bi po ukljucenju prvi izasli iz kolone. Jer ako mi se Stef zabode negde iza autobusa, jos guzva, jos klizavo, uuuu nece biti dobro, bolje ovako i sigurnije. Kisica ne prestaje, ona dosadna rosulja. Moramo stati da obucemo kisna nema druge. Na nekoj mol pumpi stajemo i oblacimo se. Ako bas pocne da pljusti stajemo na kratko dok malo oslabi, takav je plan. No istim intenzitetom pada i nema stajanja. Pred Uzice kisa gotovo prestaje i krecemo da se penjemo ka Zlatiboru. Suv asvalt, lepe krivine, Stef povuci mu dizgine i uzmi korbac da se malo izduvamo do Baba Zore.[emoji1][emoji1][emoji1]. Sprzismo ga za tili cas evo ga stigosmo. Skidaj odela i disi punim plucim onaj cist zlatiborski vazduh. Vreme je da se prezalogaji nesto, to je vec 10:30, sto jes jes. Tu bi trebalo da se nadjemo sa ekipom iz Zvornika, Maretovi drugari, Darko i Aca sa suprugama, koji bi tu trebali da stignu i pridruze nam se na daljem putu. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

I zajahasmo tako lagano u 6:15 i put Avale i Mladenovca, ne forsirajuci previse sam bio na kormilu sve do Rudnika gde je planirana prva pauza da se popije neka kafa i protegnu noge. Razmisljam u sebi uz put, majku mu, dali smo pogresili sto smo krenuli, samo da nas ne bije kisa ceo put. Ali sad nema nazad, kako je tako je. Stizemo na suncem okupan Rudnik i raspolozenje se popravlja. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Dodje i taj dan. Sastanak bese zakazan u 6:00 na NIS pumpi Autokomanda. Skoro bez ili sa minimalnim spavanjem pohitasmo ka mestu sastanka. Od silnog uzbudjenja nije hteo san na oci pa to ti je. Vreme oblacno toplo i sparno. Kad sam se pojavio spreman sa svim stvarima bili su u fazonu, evo Nole se seli od kuce. [emoji23][emoji23][emoji23]. Ali nevolim nista da prepustam slucaju. Pored kofera, gepeka ispod sedista koji je odroman, bi puna i tunel torba i repna torba koja ide na suvozacevo sediste. Bolje da imam sve pa makar i ne koristio nego da nemam a da mi zatreba. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Vreme sareno i menja se bukvalno iz sata u sat. Jedno je sigurno, kise ce sigurno biti samo ostaje da se nadamo u sto manjoj meri. Bili smo cak u fazonu da pomerimo za 7 dana, no medjutim gotovo iste vremenske prilike ili neprilike skoro ceo jun. Mare je hteo na 2 dana pre polaska da odustane zbog vremena, ali na moje insistiranje je ipak prihvatio da ide. Nema predaje, nema povlacenja, sta moze kisa nama delijama. Salim se ja malo, nije nikakvo uzivanje voziti po kisi, no nadati se da ce je sto manje biti. Kisna odela kao najvazniji deo opreme pa sta bog da. Javlja se jos jedno pitanje, kako uskladiti i uklopiti 3 jako razlicita motora, yamaha mayesti 250 ccm, honda silver wing 400 ccm i azdaja FJR 1300 ccm. Mayesti i FJR kao da poredis kornjacu i zeca. [emoji23][emoji23][emoji23]. No zaboravismo da je u sedlu kornjace nas brat, ljudina, Stef, momak izuzetnih vozackih sposobnosti koji ce svoga ata upregnuti do max, a s druge strane Mare ce malo popustiti gas i bice to jedan sasvim sasvim solidan tempo gde ce Stef vecinu puta biti na celu kolone i predvoditi ovu ekspediciju ka svom cilju. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Dani su lagano prolazili, mi smo se povremeno vidjali preko zime na nekim druzenjima i pricali o nasem planu za putovanje, dogovarali. Eh kad ce taj 09 jun ko ce ga docekati, nismo bili ni svesni koliko ce brzo doci. I tako zaista i bilo, vreme leti strahovitom brzinom nismo ni svesni. Prvobitno bilo planirano da bude 09 i 10 jun ned i pon zbog mog posla i nemogucnosti ili bar teskog odsustva subotom. Medjutim kad se primace Mare saopsti da nikako nemoze uzeti pon slobodan zbog poslovnih obaveza. Sta cu nemam kud. Trazi zamenu na poslu da neko radi subotu umesto mene da se pomeri za dan ranije i da put bude u subotu i nedelju. I uspeo sam. Kako neznam ali sam uspeo. Znaci jos jedan problem manje.[emoji4][emoji4][emoji4]. Sve je bilo pod znakom pitanja i visilo o koncu kako je pocelo da se primice. Jaka volja i zelja su bile presudne ovoga puta i sve smo nekako uspeli da resimo u nasu korist. Masine spremne, poslednje pripreme i kontrole uradjene. Dve yamahe i honda ko zapete puske, samo cekaju da se zabacimo u sedlo. Dare( satelis) dao zeleno svetlo sto se tice silvera, odradjeno sve potrebno. No vremenska prognoza nimalo neobecava jaooooo ima li jos nesto da se ispreci. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Ostadoh duzan jos letos kad zagolicah mastu u temi o silver wingu, jer sam tu dao kratak izvestaj, da ce biti jedan kraci putopis od kolege Stefa, ali zbog obaveza sto poslovnih sto privatnih nestigosmo nista napisati do sad. Ja resih da pocnem pa se nadam da ce me moja dva drugara i saputnika ( Stef i Mrxfon ) dopuniti ako nesto preskocim ili sam nesto zaboravio u medjuvremenu. Trudicu se da koliko mi obaveze dozvole sto cesce napisem po nesto jer mislim da je lepo podeliti sa kolegama svako lepo iskustvo i lep dozivljaj sto ovo svakako i jeste bio. Jos od oktobra prosle godine se rodila ideja i predlog s moje strane ( a od ideje sve pocinje ) da napravim jednu dvodnevnu turu do manastira Ostrog, nocenja u istom i sutrasnjim povratkom u nas Bg. U zadnjih 10ak godina obavezno jednom godisnje posecujem navedeni manastir, ali uvek bilo putovanje autom i uglavnom uz put kad se ide ili vraca sa mora. Javila se velika zelja da taj put bude motorom i na 2 dana sa nocenjem u manastiru. Moji drugari i kolege bise odusevljeni mojim predlogom i prihvatise da mi budu saputnici na ovom putesestviju i krenusmo lagano da pravimo planove sta i kako. No otom potom sve je to jos na bazi ideje ima i previse vremena za sve. Okvirno predlozih da put bude pocetkom juna iz razloga sto nije ni previse toplo ni hladno i da bi bilo idealno tada ici na ovakav put. Plan puta ukratko je izgledao ovako. Od Bg srpskom stranom se spustiti do granice sa Cg na Jabuku. Pa preko Zabljaka i Niksica na Ostrog. Sutra ujutru posle jutarnje molitve u sedlo i put Bilece za R. Srpsku i bosanskom stranom do Zvornika i ponovo za Srbiju i Bg. Bese oko 1000km za dva dana. Nimalo lagano, krupan zalogaj no sta je tu je slozismo se da je to plan i drzimo se toga. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Nikad kod tebe nece biti kraj, izmislices ti uvek jos po nesto, nebrinem ja za tebe. [emoji1][emoji1][emoji1] Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Isto koliko bih pohvalio Kurtu toliki bi minus dao restoranu " Vrelo" Perucac. Bili negde u julu, isti slucaj kao "suncana reka". Ambijent odlican ali sve ostalo nula. Velika guzva, mnogo se ceka, i to sto smo dobili bilo jako lose..... Ugostitelj sam po profesiji i mogu jako dobro da prepoznam stvari. Veliki i izvikani restorani ili kafane treba zaobilaziti jer oni imaju posla i guzvu i ne obracaju paznju i ne trude se da zadrze goste i musterije i da to sve bude kako treba..... Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

U nedelju bio rucak na Tari, kafana " kurta". Da pohvalimo i predlozimo. Prijatan ambijent, ljubazno osoblje, teletina ispod saca prste da polizes. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Tema kratke voznje, ali nama bila prilicno dugacka i zahtevna za jedan da ali momacki izgurasmo. U 8:00 krenusmo sa Autokomande put Mladenovca, Topole i prva pauza na Rudniku za kafu i kratak predah. Dalje preko Cacka, Uzica, put Mokre gore. Ne odosmo na Mecavnik gde bi prvobitno planirano vec na Taru restoran Kurta, na teletinu ispod saca koja je specijalno narucena za nas (hvala Vlado). Posle rucka i odmora punih stomaka, preko Mitrovca spust na Perucac i ka B. Basti. Preko Debelog brda stizemo u 17:00 u Valjevo i pravimo kratak predah uz jos jednu kaficu. Dalje preko Obrenovca u 19:30 stizemo u Bg. Vozilo se momacki, 3 yamahe dve honde na visini zadatka. Na mom satu 460 km, baterije napunjene za sledecu nedelju. Hvala svim akterima danasnje voznje bilo sve na nivou. Evo i neka slicica. Stef sa svojih 250 ccm ponovo diktirao odlican tempo. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Ni ja nisam za " suncanu reku" bio ove sezone sto solo sto sa grupom motora i preporuka zaobici u sirokom luku pogotovo vikendom. Velika guzva, ceka se dosta, cene naduvane a hrana nista spec cak ispod proseka za moj ukus. Kad smo se vracali sa Soko grada kolega Gagi 74 na kraju nije ni dobio klopu pa smo svi podelili sa njin da covek ne ide gladan. Dobio sam preporuku za Drinski Raj negde izmedju M. Zvornika i Ljubovije, na obali Drine, ali nisam imao priliku jos da svratim. Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Slicnu rutu smo odvezli proletos u maju negde. Generalno i ovo je ok mada moj je predlog da se spustis do tamo preko Krupnja - Mackovog kamena prelepo je i put je sasvim solidan a povratak niz Drinu na M zvornik, Loznica i onda za Valjevo. Ta deonica je jedna od najboljih koje sam vozio i prodjem bar 5-6 puta godisnje tuda. Krivina na krivinu, nov put kvalitetan, predeli predivni. Ako me poslusas neces pogresiti. Poz Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Careeeee [emoji123][emoji123][emoji123] Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Auuu Srbenda pretera ga malo. Sve si ti u pravu ali mora i da se vozi malo. Daj da ga stavimo u izlog i da ga gledamo svaki dan i bice uvek u tip top stanju. Tu je da se vozi, ja sam njega kupio a ne on mene. Moje je da redovno pratim servisne intervale i odvezem kod Satelisa predam kljuc, a on je taj koji ce da ga leci od bilo cega sta mu fali. Ja ponovo dodjem kljuc u bravu i vozim bezbrizno. Do sad 9k km nadam se jos jedno 2-3k do kraja sezone.[emoji4][emoji4][emoji4][emoji4] Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока

Sto se majstora tice bolest ne bira.[emoji1][emoji1][emoji1] Послато са HTC One A9s уз помоћ Тапатока