Помињао сам раније марку UM, која продаје кинеске моториће у Јужној Америци. За 2013. годину, међу осталима имају и два новитета. Дизајн првог је баш попричино инспирисан дизајном "Харли Дејвидсоновог" малешног "Спортсера" и код UM-a се зове Renegade Sport. Нуди се са два мотора, оба једноцилиндрична - први је клон ЦГ мотора са балансним вратилом, а други оригинална кинеска конструкција OHC мотора из "Tyan"-а, из које је фамилије и онај мотор који је уграђен у "Спринт Трек" 125 који се продаје код нас.Има на мотору којекаквих џиџабиџа, типа седишта са гелом, ретровизора са додатним малим сферичним огледалцима да се неутралишу мртве тачке, УСБ пуњача, некаквих диода да се повећа видљивост мотоцикла у саобраћају... Мени се највише допао други детаљ - мат "olive drab" фарба и мат црни детаљи, нешто као "милитари фазон". Мислим да се ова варијанта зове "Duty". Основни технички подаци "Ренегејд Спорта": Нуде још један модел. Ако следимо линију мат "olive drab" фарбе и општи изглед мотоцикла, овај други, са ознаком "Renegade Commando", личи (издалека) на стари војни "Харли Дејвидсон" WLA. Мало браон коже на старинском а-ла бицикл седишту, од исте текве коже или зелене платнене бисаге и ето тај "филинг". Основни технички подаци "Ренегејд Командо":

Moја претпоставка, када ће се појавити та 250 код нас: 1. када попусти ова криза и тржиште мало живне. 2. када "Шандонг Пионир" (сестра-компанија "Ћингћија"; онога који је носилац производње тих машина и мотоцикала), чије моделе купујемо под ознаком "Спринт Пулсер" 125 и 200, буде почео производњу/склапање модела са 250 кубика (ако већ није започео до сада). и евентуално - 3. ако досадашњи заступник "Ћингћија" нешто преломи и заинтересује се/нађе рачуна за посао. можда и 4. ако се појави неки нови увозник мотоцикала из Кине. Иначе, у Русији има ових 250-ки спакованих не само у супермотард, већ и ендуро и класичан мотоцикл. Тамо се продају као "Балтимоторс" и све 250-ке коштају око 2500 евра. Летос сам натерао сам једног Руса на другом форуму да направи мали приказ моторина са 250 кубика кога је тада купио:

Кориговао сам га.

Набасао на њега и близу нас - у Турској. Продаје се под марком "Кануни" и носи име "Фантом" - http://www.kanuni.com.tr/motosiklet/77/phantom Мотор је клон ЦГ-а, са спољним балансним вратилом, али за промену, ни 150, ни 200, већ са 175 кубика и 13 коња. Тамо траже мало више од 2000 евра за њега.

Изгледа да су "Ђиађу" и "Ејжавинг" направили неки дил, па се ова "Ђиађуова" 250-ка продаје и као "Ејжавинг", а за узврат, "Ејжавинг" испоручује своје 450 цм3 мотора "Ђиађуу". Какогод, ја поздрављам сваки корак који води ка укрупљњавању кинеских произвођача. Успут, постоји један "Ђиађуе" хибрид између мотоцикла и скутера, налик на оне какве је имао "Чунг Фенг" (CF Moto) у моделима V3 и V5. Овај хибрид, са ознаком ЈЈ 250-7, још увек се не производи, а ова сличица је само компјутерски рендеринг, али изгледа да планови за производњу постоје.

Поменут је раније - http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/81523-%d0%bc%d0%be%d1%82%d0%be-%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%82%d0%b5%d1%82%d0%b8-%d0%b8%d0%b7-%d0%ba%d0%b8%d0%bd%d0%b5/page__view__findpost__p__1310731

Ако се некоме допада "нејкед" - "Jiajue Motrac" 250.

Можда и претерујем, али свеједно, неће да шкоди - правилна и брижна разрада првих 1500-2000 км "по старински", по ПС-у "is a must", што б' рекли Амери. Значи да нема форсирања, високих обртаја и дуготрајних вожњи. За то време да провериш да ли је добра смеша горива и ваздуха по боји гарежи на свећицама, на првом сервису да се провери и евентуално подесе препоручени зазори вентила и то је то. Остало мо моторићу ћемо чути од тебе.

Изгуглај "Oil catch can", па измудри и сам нешто слично.

Помешано уље и прашина су редовна ствар на дну кутије сунђерастог филтера за ваздух. Ако поред одушка негде на задњем горњем делу кућишта мотора имаш одушак и на поклопцу главе, ја бих његово цревце, баш као и оно са кућишта мотора, прво проверио да ли је чисто и усмерио навише и његов крај сакрио испод резервоара или седишта. Тако уљане паре које се кондензују, могу да се из црева слију назад у мотор, а не по мотору или у кутију филтера ваздуха. Још ако се у неком ћошку у гаражи стоји неки мало пластични филтер за гориво или слична ствар која може да се натакне на крај тих одушака, то је онда још боље.

У овој теми сам помињао мотоцикле Jiajue Motrac са запреминама од 50, 125 и 250 кубика. Ево из исте фабрике један новитет са последњег CIMA сајма, али са једноцилиндричним мотором са 450 кубика. То је онај мотор кога производи "Asiawing" за своје ендуро и супермотард моделе, а који је настао "реверсним инжењерингом" од мотора "Хонде" CRF 450. И дизајн је малчице "реверсни", јер ово личи на "Хонду" CBR 250.

Онај нови RKV са 200 кубика или како се већ зове, у Русији фабрички иде са хладњаком за уље, а има тај OHV мотор као и "Спид". Ја мислим на накнадну прераду, да се на поклопцу главе направе изводи за уље, који се даље спајају са филтером и/или хладњаком за уље. Није тешко одрадити,само ако желите да чачкате постојећи поклопац или нађете једна резервни (што опет није тежак задатак).

О скутерима пиши у одговарајућем подфоруму - "Скутер кафеу". Овај подфорум је о кинеским МОТОЦИКЛИМА, па једино ко залута, покрене тему о скутерима. Просто, људе који овде свраћају скутери баш и не интересују. Мени лично су мало педерасти и конформистички начин превоза на два точка, па се и не занимам њима. Варијатори, пластична шминка, точкићи... нису нешто што ме привлачи. Можеш да ми кажеш о неком скутеру и његовој конструкцији и да је свемирска технологија - ја ћи ти рећи само "ОК". Ова тема је започета са питањем човека о мотоциклу. Ја сам написао пар своје мишљење у пар речи, а ти си кренуо да губиш фокус и кренуо са скутерима, BMW-у и Кимку, што све нема везе са предметним мотоциклом. Када "Хонда" жели да направи погон за производњу својих мотоцикала у некој земљи, онда му да своје име, па дода име земље у којој је. "Кимко" у свом називу нема ни помена "Хонде". Код Кинеза је мало другачија пракса, па домаће фабрике задржавају "девојачко име" на њега додају назив те улази у заједнички посао. Ал' то је случај са континенталном Кином... Да је "Хонда" толико у "Кимку" колико кажеш, не би се Тајванци зезали са апгрејдом 35 година старог мотора (то што је на "Пулсару"), већ би од "Хонде" добили да производе нешто барем две деценије свежије конструкције. Што се квалитета било које робе тиче, упореди било ког "Кимка" са било којим од туцета кинеских произвођача који има сличне (више) цене својих производа (CF Moto нпр.) и видећеш да је "иста мета - исто одстојање". "Лонцин" 650 још увек није у продаји ни у Кини и тек од пре пар недеља примају прве авансе од купаца, а продаваће се по свету где год било интереса купаца, под оригиналном марком, или неком другом локалном.

Тај кинески "Бенели" 600 је тазе модел и колико могу да видим шта људи пишу, у фази је истребљивања дечијих болести. Верујем да вреди сваки динар, али ипак је то пуно динара за мотор коме је само бренд нешто најпрепознатљивије, а остало само просек класе. Овде ће пре људи да се отворе још мало и пазаре познату марку и модел, или да изаберу нешто половно, а опет познату марку. У Кини видим да су популарни јер је тамо понуда средњих и већих запремина веома мала.

Кинески произвођач који већ годинама уназад прави редне једноцилиндричне и двоцилиндричне моторе за BMW мотоцикле Ф серије зове се "Loncin" из Чунцина, из континенталне Кине. Тајвански KYMCO је тек други по реду од Кинеза/Тајванаца са којима je BMW остварује сарадњу и то ево тек јесенас су се ти скутери појавили на тржишту. Овај мотор, какав је на "Пулсару", за кога је човек питао, има везе са BMW-ом колико и "Томос" са "Харли Дејвидсоном". То је некада био OHV мотор "Хонде", кога су Тајванци накнадно прерадили у OHC мотор. То је и разлог због кога сам написао да је мотор мало модернији од гро сличних сличних кинеских моторића. Није на техничком нивоу кинеских клонова "Хонде" ЦБ, али је опет савременији од поменутих старих клонова "Хонде" ЦГ. Ал' ти "зналче" то не можеш да знаш, јер ћеш закључити да читава "Кимкова" производна гама има везе са BMW-oм и са курчевитим ставом ћеш да то напишеш овде.

Знате да релативно лако може да се постави филтер/хладњак за уље на ову машину?

Није "Steels", већ "Stels". А за оне који не знају руски, реч "Стэлс" (чита се "Стелс"), је онако како Руси изговарају реч "Stealth". Значи, ово су "стелт" мотоцикли - невидљиви. Ја сам их помињао у једној теми. Колико видим, у гами мотоцикла преовлађују модели из групације "Qianjiang"/"Ћијенћијан", у којој су марке "Кивеј", "Џенерик" и "Бенели", а видим да има пар модела других марки, нпр мени се допао "Делта" 200, која је, судећи по ознаци, из "YinXian"/"Јиншиан", a оне 400-тке су из "Xingyue"/"Шинђу". Али сличну ствар раде још неколико, назови фабрика, из Русије, какве су нпр. "Балтимоторс" или "Патрон". Овај мањи, "Флејм", се код нас продаје под марком "Кивеј" и мислим да је цена слична као у Русији. Колико сам скапирао, уграђују се два типа мотора. Један је новији OHC, a овај кога продају у Русији је стари OHV, клон мотора са "Хонде" ЦГ. Мотор није нешто живахан, али је мрга која доста тога издржи. И остало на мотоциклу је солидно.

Да, мотор је са Тајвана, а Тајванци имају мање косе очи од Кинеза. Симпатично моторче са мало модернијом машином од гро сличних кинеских моторића.

Али 32 коња су 32 коња. Ко зна какав је пренос имала ПС.

Била је брза брзина. И сам капираш да се ради о палети боја у којима је понуђена ПС.

ИЖ Планета Спорт Он је буквално био дах свежег ваздуха слободе – модеран, елегантан, брз... И спортски – то је била особеност „ИЗ Планете Спорт“ која је била одређена чак и у називу. Он се драстично разликовао од осталих совјетских мотоцикала и био је до последњег шрафа најбржи совјетски мотоцикл '70-'80-их година. Уосталом, и дана, макар и малобројне, али читаве „Планете Спорт“ живе у срцима и гаражама њених поклоника. Почетком '70-их совјетска мото-индустрија нудила је неразмаженом купцу обичне друмске мотоцикле – употребљиве и скромне. Ижевски мото завод је у то време производио „ИЖ Планету“ 3 и „ИЖ Јупитер“ 3 (укључујући и „приколичарску верзију“ 3К). Техника је била довољно поуздана и незахтевна, али у исто време, било је бесмислено да се пореди са западним вршњацима – јер су у суштини ИЖ-еви били мало модернизоване верзија предратног DKW-a. Али су ИЖ-евци 1974. године буквално шокирали совјетске љубитеље мотоцикала својим новитетом – првим серијским спортским мотоциклом „ИЖ Планета Спорт“. Мотоцикл је заиста био јединствен и ни налик на совјетски сабраћу, како споља, тако у и суштини. Спољни облик ПС-а очито је био направљен по узору на „јапанце“ из средине '60-их година: одатле је облик предњег блатобрана са елегантним носачем, елегантан предњи добош, динамичан задњи блатобран... Како у целини, тако се и у детаљима осећао утицај „ветра са истока“ – конкретно, ИЖ ПС изненађујуће сличи „Сузукију“ Т 250 Супер Сикс из 1966. године, а добош и дизајн задњег дела на „Јамаху“ 350 Р5 из 1970-те и „Кавасаки А1 Самурај“ из 1966. године. Једном речју, мотоцикл је испао сасвим савремен. И без претеривања, лепа, динамична, лака силуета ПС-а моментално је давала до знања да та машина није намењена за превоз кромпира, већ за спортско „дивљање“. Чак и сада, после ти деценије од почетка производње, ПС не узгледа убого – пре сласично-спортски. Спортски изглед допуљавала је и цветна гама – сви рани „Спортови“ били су јарко жуте боје (касније – наранџасти), што у комбинацији са црном бојом рама и строгим сјајем никлованих детаља (блатобрани, обруч око фара, траверзе, декле мотор, итд.) изгледало је заиста „кул“. Уосталом, ИЖ ПС није само споља био савремен. Не рачунајући ситнице, какви су ланци и неки детаљи мењача, ПС-ова механика је била потпуно оригинална и знатно се разликовала од осталих ИЖ-ева. То је први пут да је совјетски мотоцикл опремљен раздвојеним системом за подмазивање мотора. У то време, то техничко решење чинило се фантастиком. А тек мотор са 350 кубика (пречник клипа 76 мм) могао је да се похвали са јапанским „Микуни“ карбуратором, што му је омогућило да развија, у то време, импресивну снагу од 32 КС про 6700 о/мин. За једноцилиндраша са сувом масом од 135 кг то није мало: у то време у СССР ужасно популарна „Јава“ 350/634 била је тежа 20 колограма и слабија за читавих десет коња. Мотор ПС је за рам фиксиран преко гумених јастука – то техничко решење је у то време било новитет у конструкцији. Прве серије ПС-а биле су опремљене такође јапанским електро-инсталацијом „Денсо“ (као на „Јамахи“), захваљујући чему је ижевски мотоцикл по први пут испуњавао европске стандарде за светлосно-сигналну опрему. Предњи точак је димензија некакрактеристичних за домаће једноцилиндраше 3,0х19“. Захваљујући високом техничком нивоу и квалитету израде „Спортови“ су се извозили у многе социјалистичке државе, где су се високо котирали чак и у конкуренцији „Јава“ и МЗ мотоцикала. У совјетла времена причало се да је ИЖ „Планета Спорт“ намењена за извоз у САД... Динамичке карактеристике ПС-ке биле су „на нивоу“ не само по совјетским мерилима – максимална брзина од 140 км/ч и 10 секунди до стотке омогућавали су да се на путу не осећате као сиромашни рођак. Касније серије ИЖ ПС опремане су домаћим карбуратором са ужим дифузором, што је за последицу имало смањивање снаге до 28 кс. Од ранијих серија „Спортова“ разликовали су се по дужем задњем блатобрану и незнатно извијеном издувном лонцу, који је у почетку био раван. Управо на том мотоциклу многи су се бавили правим моторним „тјунингом“ – разбушивали цилиндар за клип од „Москвича“ 412 или за клип од кросера ЧЗ од 500 кубика. Снага се повећавала за око 50%, али се ресурс мотора снижавао до једне сезоне. У исто време, стандардна ПС издржавала је по 50-60 хиљада километара без приметног хабања основних склопова. Иако је серијска производња мотоцикал почела 1974. године, првих 500 ПС отишло је у продају на домаћем тржишту у периоду од јуна до септембра 1975. године. Сви они опремани су одвојеним подмазивањем и јапанском електро-инсталацијом. На жалост, већ до 1979. године „Спорт“ је постепено изгубио увозне компоненте, а успут се помало снизио квалитет основних делова. Међу совјетским мотоциклистима највише су се цениле ПС из првих година производње, који су били скупи и у узрасту од десет година. Успут речено, у тренутку почетка производње, „Спорт“ је коштао 1200 рубаља, а после измене конструкције, цена је мало снижена. Мотоцикл се на производној траци задржао до 1985. године, посче чега је прекинута његова производња. На основи ИЖ ПС је још у априлу 1975. почела производња спортских мотоцикала ИЖ М-15 (хард ендуро) и „кросера“ К-15. И опет, мотор ИЖ ПС употребљаван је и на познијем ижевском ендуру ИЖ М-16, који се производио до средине '90-их. Данас је добро очувани „Спорт“ велика реткост, коју зналци умеју да цене. У Русији за „жив“ мотоцикл првих година производње некада траже и више од хиљаду долара! Уосталом, то је заиста посебан мотоцикл, који је у наше време права ексклузива из совјетске прошлости. Извор: Мото Драјв

Које бре платине?

Нисам ја неко ко се занимао тим олдтајмерима. Просто изгуглај термин DKW NZ 250 и 350, па ће излетети гомила резултата. Лале, дај тај линк, на коме је текст кога је Гугл транслејтор овако искасапио, па да га преведем како треба.

Планета Спорт има мало савременији мотор, али све остало им је развијано из DKW NZ-a, који су се појавили са Немцима током 2СР, а после је било и неких репарација, као што су од DKW RT 125 у СССР-у настали модели ММВЗ ("Минск" мотоцили) и ЗиД ("Ковровец" и "Восход").

А да ипак Планета није "инспирисана" мотором од прастарог DKW NZ 350, а Јупитер то исто, са додатим воденим хлађењем?