Ujutru se ipak budim čitav - odmoran i oran za vožnju, pa se brzo spremam i krećem; doručkovaću nešto usput. Vraćam se nazad do pumpe, a onda ponovo prolazim kroz ceo Moroeni - simpatično mesto uz magistralu, ali ništa spektakularno. Jedino primećujem da je jako čisto, uredno i sređeno - sve pod konac. I onda - nailazim na najveći kontrast koji sam video na putovanjima: prelazak u selo Glod. U pitanju je romsko selo koje je izuzetno ružno i prljavo čak i za romske standarde - zaprege i konjski izmet svuda po putu, deponije sa strane, dim, šut, lom i prljavština; utisak verovatno pojačava to što su dva sela skoro pa spojena i verujem da je prelazak iz Moroenija u Glod šok za svakog ko prvi put prolazi ovim putem. Jedna zanimljivost koju sam otkrio upravo sada dok pišem ovo: u Glodu je sniman deo Borata iz 2006te - sećate li se antologijskih scena iz Boratovog rodnog sela? Uspevam nekako da pobegnem psima, da izbegnem konje pored puta, i da uspešno napustim ovo živopisno selo. Sada se uskim, lošim putem penjem uz planinu ka sanatorijumu Moroeni, visokoj i impozantnoj beloj zgradi koja dominira predelom i koju je nemoguće ne primetiti ako se prolazi magistralom 71 ka Sinaji. Zbog položaja i okruženja pretpostavljam da je namenjen prvenstveno za plućne bolesti. Ali, kao što je to često slučaj i kod nas, tek kada se priđe bliže vidi se da je zgrada oronula, i da celo mesto deluje nekako polu-napušteno, skoro kao nema ljudi. Jedino sveže podšišani travnjaci govore drugačije. Sedam na jednu klupicu da prezalogajim nešto. Jutrarnji mir i tišina. Na jednu od terasa izlazi jedini čovek kojeg sam video tu, pacijent. Od kašlja jedva dolazi do daha, ali uspeva da se smiri i da zapali cigaru. Udaljeni smo taman toliko da nije moguće razgovarati, a imam osećaj kao da sedimo za istim stolom i posmatramo jutro. Par minuta kasnije palim motor, on baca opušak, podignuta ruka u znak pozdrava i svako na svoju stranu. Sada vozim putem 714 koji je Julijana nazivala zimskim putem. Iako nije asfaltiran, zbog bolje orjentacije, to je u nekim situacijama jedini put kojim se zimi može stići do nacionalnog parka Bućegi. Jer Transbućegi je izgleda, kao i prva dva prevoja koja sam prošao na ovoj turi, često neprohodan zimi. Zanimljivo mi je da u Rumuniji postoji mnogo ovakvih kategorisanih, ali neasfaltiranih puteva. Ovaj čak ima uredno postavljene znakove a i zaštitne ograde u krivinama. Posle petnaestak kilometara stižem do asfalta, onda brzo do jezera Bolboći, a na kraju i do krajnje tačke ove rute - kafe Padina. Tereni kojima se odatle ide dalje u planinu su mi delovali jako zanimljivo i nosio sam se mišlju i da krenem malo motorom, makar do nekog vidikovca, pa da pogledam nazad na dolinu, ali bilo je vrlo očigledno da bih se loše proveo da sam to pokušao. Jedan rendžer sa kojim sam kasnije ćaskao mi je, uz blago čuđenje što sam to uopšte pomislio i pitao, potvrdio ovo Standard: kad i offroad ima zaštitne ograde Sreća što sam odoleo porivu da dam gas ka vrhu Ovaj deo nacionalnog parka Bućegi je jedna ogromna prelepa dolina, i stvarno ima puno toga da se vidi, ali ja nisam imao previše vremena na raspolaganju, tako da se okrećem, i sada putem Transbućegi idem nazad ka Sinaji i Brašovu. Ovaj put je naravno mnogo manje poznat i dosta kraći od 67C i 7C (ima 20ak km), ali je takođe vrlo lep, na neki drugačiji način. Ne želim da gubim vreme da bih ručao, i u Sinaji pravim samo pauzu za kafu i krofnu na nekom živopisnom malom trgu pored glavnog puta, i nastavljam dalje ka Brašovu. Taj put je ok, ali bilo je dosta gužve, a koliko znam često zna da bude i velikih zastoja. U Brašovu - šok. Grad je očigledno puno narastao, ne pamtim da je bio takav pre 13 godina kada sam prvi i jedini put bio ovde. Široki bulevari, velika gužva i brza vožnja. Hvata me blaga panika, ali brzo se smirujem i prilagođavam: opreznost i fokusiranost na maks, i gas! Brzo stižem do svog smeštaja - ali tu me dočekuje neprijatno iznenađenje. Prethodnih dana sam uvek imao bezbedan parking za motor i usladilo mi se da ne moram da skidam sve sa njega, pogotovo improvizovanu torbu sa alatom jer i nije bilo baš lako da se skine i ponovo vrati. Zato sam i u Brašovu pokušavao da nađem smeštaj sa dvorištem ili nečim sličnim, ali to baš nije bilo lako sa budžetom koji sam namenio i lokacijom koju sam želeo. Takođe - većina smeštaja ne naglašava ništa što se tiče parkinga ili dvorišta, pa sam gledao slike na google maps i street view da pokušam da pretpostavim koji smeštaj bi mi odgovarao. I tako sam i našao Casa Samurai. Ali - kao što rekoh - iznenađenje: iako su slike sa street viewa bile samo godinu dana stare - više ne oslikavaju pravo stanje. Pasaž sa kapijom, zbog koga sam i odlučio da rezervišem ovaj smeštaj - više ne postoji Ozidan je i tu se sada nalazi recepcija. Naravno ja sam im poslao poruku pre nego što sam potvrdio rezervaciju, ali nisam dobio odgovor na vreme, tako da sam rezervisao i nadao se najboljem. Sada šetam oko kuće i tražim neko zgodno mesto da parkiram i vežem motor, ali ne nalazim ništa što mi se dopada. Već malo razočaran stojim naslonjen na motor i razmišljam šta da radim kada iza leđa čujem anđeoski glas: “Aaaa, motoćikleta!” Prelepa mlada nasmejana rumunka me gleda pravo u oči, stavlja mi ruku na rame i nastavlja: “Come, i will show you where you can park your bike.” Može li bajker na putovanju da čuje nešto lepše? Sat vremena kasnije šetam starim gradom Brašova sa takvim osećajm sreće i zadovoljstva da ga se i sada jasno sećam. Brašov je prelep grad i nadam se, zapravo potrudiću se, da bude još prilika da ga lepo upoznam. A sada - ono zbog čega sam najviše i došao ovde: idem da se vidim sa svojim bratom Danijem. A otkud meni brat u Rumuniji, koji ima srpsko poreklo, a nikada nije bio u Srbiji i ne zna ni reč srpskog je jedna vrlo zanimljiva porodična priča, ali za neku drugu priliku. Iako se uživo vidimo tek drugi put u životu, kapiramo se vrlo dobro. Dok nam Dani u svojoj omiljenoj pivnici za početak naručuje po dva piva “da ne bi čekali po vrućini” shvatam da ima istine u onoj staroj “krv nije voda” Nekoliko sati, susreta, kafića i kafana kasnije druženje privodimo kraju na isti način. A priči nikad kraja. Dani je vrlo zanimljiv, načitan i inteligentan čovek i uvek uživam u razgovoru sa njim. Ipak, već je dva sata posle ponoći, a mene rano ujutru očekuje dug put. Ovaj “neplanirani” susret bio je lep beg od svakodnevnice za obojicu, i zaključujemo da bi bilo lepo da ne čekamo opet 13 godina za naredni. A onda cik - cak, levo, desno - svako na svoju stranu

Čoveče kakav je to staž na dva točka @yogibear @doktor . Respect!

Dobrodošao!

Kako lepu zadnju viljušku i ram ima. Kad vidim one zadnje viljuške napravljene od gole 5x3 metalne kutije, sloši mi se

Ja sam rajsferšlus zamenio kod tašnera, ali je bila u pitanju mekša kineska repna torba. Koliko će trajati - videćemo.

Čestitam! I pratim, biće zanimljiva tema. Baš lep motor.

A hoće li neko već da napiše ko je taj zvanični Kove uvoznik, ili će i dalje to da bude najveća tajna na forumu "Uvoznik čije se ime ne pominje!"

I nemoj da se ljutiš ako nemaju ovu pa ti pošalju neku drugu kacigu. Ipak je Gabor vozio Dakar, i on najbolje zna koja je kaciga najbolja za tebe

Ima tema o moment ključevima, pisalo se tamo dosta, prelistajte.

Malo ste pomešali. 1 kg je od prilike 10 Nm. Kod mene na motoru zadnji točak 7 kila ili 70 Nm . A mnogo više koristim ključ od 4 do 24 Nm. Zadnji točak ne možeš mnogo da zezneš.

@boza_kg nije da uzimam neku stranu, sve jedno mi je kako neko zagreva motor ili kola (osim kad je u zatvorenoj podzemnoj garaži ), ali istini za volju ovde nigde ne piše da motor treba da stoji u mestu, tj ništa nije precizirano. Ja bih ovo protumačio da se motor ne gasi dok se skroz ne zagreje, ako je prethodno bilo teško da se upali. Sve jedno je da li ga voziš ili stoji u mestu.

Dobrodošao!

Imenjak, jel ti znaš koliko je opasno to što si uradio? Ne za motor, za tebe.

Afrika sa Alija edit: Ma kad bih ga probao uzeo bih ga verovatno na prvu, bez mnogo razmišljanja - ali gotovo sam siguran da je puno manji od T7 i Tuarega, a to je za mene deal breaker. Na svakoj slici mi nekako sitno deluje, pa i na ovoj.

@Satelis jedan fin post za uz jutarnju kaficu, hvala! A kako vidiš da je viljuška kriva, jel se vidi na oko ili postoji neki način da se proveri? Jel to sam vrat viljuške bio kriv? I zašto su opet menjani štapovi, ako su bili zamenjeni posle tog pada ? Pozdrav!

@doktor to je poznata stvar, jer SAE sistem koji se koristi za merenje motornih ulja ne radi dobro za ulja za amortizere. A ako se dobro sećam, to je zato što se za motorna ulja viskozitet meri na većim temperaturama, a ulja u amortizerima nikad ne priđu ni blizu tim temperaturama. Zato je bolje da se za ulja za amortizere gleda viskozitet na 40 stepeni celzijusa koji se meri u cSt. Pogledah na brzinu da nađem za ova tvoja ulja, za Motul i ima podataka ali za Hyperpro nikako. Npr: https://motoiservices.com/en/suspension-oil-equivalence-chart/

Možda @Jovan Ristic ili @Yamaha Plattner ?

Takođe druže, sve najbolje!

A kakvi su ovo podizači kormana naslagani ? Ne izgledaju ni lepo ni sigurno

Ok, ja nisam detaljno čitao pa mi je promaklo da pričate o radapcigeru. Ja sam mislio da se za ovo koriste oni izvlakači ležajeva sa unutrašnjim prihvatom gde set zaista košta oko 10ak hiljada.

Ok ja sam mislio da pričaš o alatu za izvlačenje ležajeva, za radapcigere znam da ima.

Ništa loše Slave nije rekao, daleko od toga da dira čoveka, samo kaže šta misli, i ja se slažem sa njim, a i sa tvojim postom @Gile .

@Milos_DMM baš sad gledam ali nisam našao. Može link ?

Obrni okreni - samo neka cepaju kinezi. Što veća konkurencija - bolje je za nas. A svako će naravno da razmisli za sebe i kupi ono što smatra da je najbolje za njega u datim okolnostima. Ja sam recimo blagi skeptik, ali i tek kako zainteresovan za model iz naslova teme, ili čak za 450 Rally. Pratiću kako se situacija odvija kod nas, ali tek kada budem video motor uživo (i kada ga budem probao, nadam se) moći ću da dam neki sud. Takođe veliku ulogu igra to ko će biti distributer kod nas i kakva će biti dostupnost delova.

@DjoleLO Nema toga uvek u Lidlu (kao i mnogih drugih proizvoda). Ima ih često, ali ne uvek.