Nisam .

Napiši prvo koji motor, dvotaktni il četvorotaktni. Skini svećicu pa zakurblaj i vidi dal je ušla voda u cilindar. Ulje možeš da ispustiš i vidiš dal je čisto, ako ima vode u njemu - novo ulje i nov flter. A pre svega toga osuši i presvuci brata da se ne razboli !

Motor može da ti dosadi posle dva meseca samo ako ti nevoliš motor i vožnju motora - već hoćeš da se sa njim nešto dokazuješ pred društvom, devojkama i slično. Evo ti moj primer: Imam MZ ETZ 150, Imam i Suzuki GS 400, a imam i automatika i još jedan skuter. Ni jedan od njih mi nije dosadio ! Suzuki koristim za duža putovanja, mada i sa MZ - om isto putujem i još se dobro natovarim. Automatik mi je ono za lokal, kupovinu i slično. Skuter sam uzeo u nekoj kompenzaciji, pa i njega provozam tu i tamo . U svakom slučaju, ako si početnik, bolje kreni postepeno - prvo manji pa veći motor !

Svaka čast za lep gest .

Nekad sam razmišljao da kupim pa odustao. Rešio sve sa dva eksera i posteljnim čaršavom .

To je važilo ranije. Za ove nove tablice rekoše da važe 7 godina . :neznam: :neznam:

Sa tehnickim pregledom ili...? Sve zajedno. Ako registracija istekne duže od mesec dana onda je obavezna promena tablica a to košta još neke pare preko ovoga. Kod mene nije prošao rok, trudio sam se da registrujem na vreme jer su redovi za izdavanje tablica užasni, jeftinije je platiti odmah. Pa tablica bi trebalo da važi sedam godina, što bi ti sad menjao tablicu ?

Verovatno ti je žica koja ide na štop svetlo negde na masi, a nije preko osigurača .

Javi se Jigoro Cano - članu, mislim da on ima te semeringe .

Sluti na zlo .

Setih se još jedne stvari. Kad dođete u Grčku, ako stanete negde u restoran da napravite pauzu. Ako neko pije običnu kafu pa hoće da naruči, nek zaboravi na " tursku kafu " ( turkiš kafe ), jer tako nešto ne postoji u Grčkoj - i oni su bili 500 godina pod turcima . Ako naručite tursku - konobar će se praviti da vas nečuje il ne razume. Običnu kafu naručujete kao : " elanika kafe " ( grčka kafa ) .

Napisa im ja odgovor, samo još da ga objave !

Meni je glavu motora ( aluminijum ) vario neki čiča u ul Tošin Bunar broj 200 i nešto. Samo što to davno beše - ko zna dal čiča još radi, al valjda je neko nastavio posao .

Pa reko da pomognem. Kad sam bio u Hilandaru, bila je i ta " organizovana grupa " - nažalost iz N. Sada. Da ne zalazim u detalje kako su došli i kako su se ponašali, al kad god bi me neki monah pitao odakle sam, odgovarao sam : " Iz Novog Sada - ali ja nisam sa ovima " . A ovi - sve neki veliki srbi - ćelavi, istetovirani, došli u plastičnim papučama i bermudama. . . Onda računam, idete skuterima, al na dug put, neko će možda da putuje u kožnom kombinezonu, čizmama, pa da vas bar uputim šta vam treba za tamo da bi ste se lepo osećali, da se ne bi neko kuvao u čizmama i možda kožnim pantalonama, jer kad dođeš na Svetu Goru - onda je kasno, tamo nema radnji pa da se kupi ono što fali. I još jedno upozorenje za pušače : Na Svetoj gori stalno dežura nekoliko ekipa vatrogasaca. Opasnost od požara je velika pa zato treba biti posebno oprezan. Ko puši, najbolje da ponese sa sobom neku metalnu kutiju od pomade gde će gasiti pikavce i gde će iste nositi do mesta gde će moći kutiju da isprazni na bezbedno mesto.

Opet ja. Opet sam se setio nekih stvari. Ovog puta je tema oblačenje. Ponesite sa sobom neke obične pantalone, majicu il košulju i poželjno je cipele ( možda mogu i patike ). Tamo morate biti pristojno obučeni. Ako neko ima neke tetovaže - neka obuče nešto adekvatno da ih pokrije. Ni ovde kod nas se u crkvu ne ide u bermudama i plastičnim papučama, pa nemojte ni tamo. Ostaje još jedna stvar, a to je čistoća. Ja kad sam bio, kad smo stigli u luku Jovanica , dok smo čekali minibus, neki momci su iz prtljaga izvadili i stukli karton limenki piva, a limenke pobacali okolo . Kad je minibus stigao, momak koji ga je vozio je popizdeo, izvadio neku kesu iz busa i krenuo da skuplja limenke, a posle je sve to ubacio u bus jer kontejneri postoje samo kod manastira. Tako da ako budete imali nekog smeća - sve to ubacite u jednu kesu i nosite sa sobom, pa bacite u kontejner kad stignete u manastir. Tolko za sad - ako se setim još nečeg pisaću .

Morao sam da proverim i utvrdio da sam vam dao pogrešnu informaciju. Premerio sam spomenicu i utvrdio da nije A 4 format - već malo veća . Mere su joj 30 * 40 cm , tako da treba nabaviti il napraviti malo veću fasciklu .

Da nastavim još malo. U Hilandaru čim se uđe na kapiju postoji sa desne strane ( u samoj kapiji ) jedna prostorija u kojoj se nalazi ( valjda još uvek ) fiksni telefon koji možete da koristite. Za njegovo korišćenje vam je potrebna kartica ( kao i u našim govornicama ) koju možete kupiti u trafici u Uranopolisu - u Hilandaru se ne prodaju. U manastirskom podrumu možete kupiti vino i rakiju. Rakija je nešto poput mastike, a vino je crno, flaširano i na etiketi piše " Hilandarsko slavsko vino ", kao i godina berbe i flaširanja. Naravno, količine su ograničene, ja sam kupio jednu flašu rakije i dve flaše vina . Nisam siguran, mislim da je rakija bila 5 evra litar, a vino oko 3 evra . U manastiru raste loza svetog Simeona koja po predanju pomaže bračnim parovima da dobiju decu. Kad sam već bio tamo, setio sam se svog kolege sa posla koji je bio u takvom problemu, pa kad sam već tu - reko aj da mu pomognem ( ovde su predlagali i njemu i ženi neke operacije ). Odem opet do onog monaha u gostoprimnici da ga pitam da li se to može dobiti. On me sasluša i kaže da nije problem, ali da bih ja trebao da pitam mog prijatelja - da li on to hoće, jer šteta je da mu ja to obezbedim, a da on to ne upotrebi ( da propadne ). Bio sam slab sa kreditom na mobilnom ( i tad mi je monah rekao za onu govornicu koju sam pomenuo ), Odem u govornicu, pozovem prijatelja, on potvrdi da hoće i ja se vratim opet do ovog monaha. Kažem mu da je prijatelj potvrdio da hoće i monah kaže " U redu, ali toga trenutno nemamo, daj mi adresu pa ću ti poslati kad bude bilo " ( daje se par zrna suvog grožđa i komadić loze, pa se mora sačekati da se grožđe ubere i osuši. Kad sam se vratio, rekao sam kolegi kako stoji stvar i ostalo je da čekamo. Nakon nekoliko meseci ( ujesen ) mi je stigao koverat iz Hilandara sa grožđem, lozom i uputstvom za upotrebu. Dao sam to kolegi, ali nije stigao da ga upotrebi jer mu je brak u međuvremenu pukao i razvodio se sa ženom ( posle se opet oženio i bez problema dobio dete - nije bilo do njega već do njegove žene ). Sa kolegom je ostao dogovor da ovo sa Hilandara čuva pa da da nekom kome bude potrebno . Ako neko od vas koji idete - ima nekog ko ima sličnih problema - eto prilike da mu ovo obezbedite pa da pokuša sa ovim. Samo moram unapred da vam kažem - ono uputstvo za upotrebu zahteva baš dosta odricanja. Kolko se sećam, treba postiti tri meseca ( hrana, piće, sex ), a sve to van velikog posta, treba otići kod svog sveštenika da osveti nekoliko litara vode u koju se stavi ovo grožđe i loza i još neke stvari kojih se nemogu setiti . Tako da ako imate nekog kome bi to trebalo, prvo mu predočite ove stvari, pa ako mu odgovara - da mu donesete. Ako mu ne odgovara - da se ne trudite džaba. Nisam gledao sajt Hilandara, možda na njemu ima uputstvo . Ako se opet setim nečeg - dodaću .

Sad videh temu, pa da napišem nešto . Bio sam u Hilandaru pre desetak godina ( pre požara ). Tad se za vizu išlo u Solun u kancelariju svete gore da se prijavite, a sama viza se podizala u Uranopolisu na dan putovanja - tad kad sam išao nije se plaćala . Ako neko nije kršten, a ima želju da se krsti u manastiru Hilandar to se može tamo uraditi, al ne uvek. Kad sam ja bio, neki ljudi su hteli, ali tad je to mogao da uradi samo jedan monah koji je pre nego što se zamonašio bio pop. Tako da ako imate kontakt sa Hilandarom, a neko želi da se tamo krsti - pokušajte da se dogovorite oko toga. Za svaki slučaj ponesite kupaće gaće , jer monah Vasilije koji je tad krštavao ljude - je to radio u luci Jovanica potapanjem u more . Preporučujem da obiđete i manastir Kakovo kod Jerisosa - manastir koji takođe pripada manastiru Hilandar, tu takođe možete da se krstite i dobijete Hilandarsku krštenicu. Kad budete stigli u Hilandar, primiće vas u Gostoprimnici ( iza kapije odmah desno ) gde će vas ponuditi vodom i ratlukom da se osvežite. Tu će vas primiti i jedan monah koji će sa vama popričati o vašim razlozima dolaska, njemu možete dati prilog ili poklon - ako ste poneli ( donose ljudi svašta - novac, ikone posne kolače . . . ) , a to nije obavezno, primiće vas otvorenog srca i ako ništa ne donesete. Kod tog monaha možete da potražite da vam da " Gramatu " ( spomenicu ) sa hilandara. Lepo stoji pored ikone : Spomenica je A4 formata, pa pošto idete motorima - nek neko ponese neku fasciklu da ih ne izgužvate . Što se tiče pušenja, kad sam ja bio - nije bilo dozvoljeno u Hilandaru - već samo van zidina - ispred kapije. Ako neko reši da prošeta do još nekog manastira, nek se prvo raspita , jer mislim da su se kapije Hilandara zatvarale u 20.00 il 21.00 , pa ko okasni može da spava na klupi ispred . Ako se još nečeg setim - dopisaću kasnije .

Preteče me !

Imao sam NSU 250 OSL. Kupio ga od vlasnika koji ga nije vozio 18 godina. Saobraćajna izgubljena, al ima tablicu. Napravim sa dedom ugovor i overim u sudu , sredim motor, uradim tehnički i odem u SUP da registrujem. Tamo mi prvo uzmu staru tablicu , na registracionom listu napišu da je vraćena tablica i udare pečat, te mi kažu da za registraciju dođem sutra - valjda mora da prođe jedan dan . Dođem sutradan, predam papire, službenik počne da radi i sa onim papirima ode negde nazad - verovatno da nađe dosije od mog motora. Vrati se posle pola sata i kaže da motor nije moguće registrovati jer nema dosijea ( motor je ranije bio registrovan baš u ovom SUP - u). Ja se tu pobunim i on me pošalje kod šefice saobraćajnog odelenja. Odem kod šefice, izložim joj problem, ona počne da zove telefonom nekog ( verovatno ovog službenika ) i na kraju mi kaže : " Žao mi je, al ništa od registracije, motor dugo vremena nije bio registrovan, njegov dosije je bio prebačen u arhivu u podrum, bile se podigle neke podzemne vode pa se podrum poplavio i arhiva propala . Razmišljao ja šta da radim, kupio motor, sređivao ga nekih 5 - 6 meseci, uložio i novca i rada, truda . . . Rešim da se vozim, računam - nek me policija zaustavi i napiše prijavu, pa ću kod sudije da se pojavim sa svim papirima, ja sam uradio sve što je bilo do mene ( tehnički ispravno vozilo, sve uplaćeno, stara tablica od motora ), pa nek Sup objašnjava sudiji zašto neće da registruju. Vozio sam se više od mesec dana po celom gradu i niko me nije zaustavljao, valjda i ovi saobraćajci navikli na mene, znaju da imam dozvolu i registrovan motor . Jednog dana odem motorom kod prijatelja koji je držao kafić, parkiram motor ispred bašte i odem do prijatelja koji je sedeo sa jednim starijim čovekom pa sednem sa njima. Pričali malo i onda me ovaj čovek pita za motor koji je, šta kako i da li je registrovan jer nema tablicu. Ja jedva dočekao da se nekom izjadam, kažem kako me ebu ovi iz supa i neće da mi registruju motor, pa se sad vozim i čekam da dobijem prijavu pa da uz pomoć suda rešim problem. Naravno, pokažem čoveku svu papirologiju jer sam je nosio uz sebe kad se vozim. Čovek sve to pregleda pa mi kaže : Dođi ti u ponedeljak u sup kod te šefice u 10.00, ja ću biti tamo pa da rešimo taj problem . Potom se čovek pozdravi sa nama i ode. Pitam prijatelja - ko je ovaj, kako će on meni da reši problem ?, Prijatelj mi kaže - To je pokrainski načelnik za saobraćaj - šef onoj šefici iz Sup-a . Sačekam ja ponedeljak, odem do Sup-a, tačno u deset zakucam šefici na vrata, uđem - unutra ona i njen šef sa kojim sam pričao, kažem zašto sam došao, šefica krene odmah : " Pa rekla sam ti da to nije moguće registrovati " - Načelnik, njen šef : " A u čemu je problem, daj da pogledam te papire " ( pravi se da me ne poznaje ) . Gleda on te papire, šefica mu priča o poplavi i uništenoj arhivi. . . Onda joj on kaže : " Znam za arhivu, a da li ste gledali u registru izdatih tablica ( To je ona zelena knjiga u koju upisuju kome su izdate registarske tablice ) - taj registar postoji, on nikad nije bio u arhivi" ? Šefica brže bolje pozove telefonom nekog, doneše joj registar, nađoše da je tablica koju sam vratio bila izdata dedi od kog sam kupio motor - sve se povezalo. Načelnik reče " Eto, sve se našlo za par minuta, registrujte čoveku motor " . Šefica uzme onaj moj registracioni list, napisa na njemu " registrovati " i potpisa se pored tog, pozva službenika telefonom, dade mu onu knjigu i papire od mog motora i reče mu Registrujte ovaj motor. Ja se zahvalim, krenem sa onim službenikom i posle pet minuta izađšem iz Supa sa tablicom i saobraćajnom. Eto, raspisao sam se malo, al možda ovo moje iskustvo pomogne nekom. Ako neko ima neki motor bez papira, a ima tablicu od motora - vrlo lako može da nađe ko je bio prethodni vlasnik .

Nalepnica, bravica il kompletna dekla ?

Pre nekih 6 - 7 godina, naiđem u Mataruškoj Banji na ETZ 150 - potpuno nov sa pređenih 1,5 km ( fabrička robna vožnja ). Čovek kupio, doterao kući na prikolici i stavio u garažu. Taj MZ se prodavao za 500 evra i prodat je za taj novac. Za taj 251 bi i ja dao 500 evra - iako postoje dobre šanse da se motor mora otvarati radi zamene semeringa ( kad je motor vožen, pa ostavljen hoće da otvrdnu semerinzi i kad se krene sa vožnjom da se raspadnu ) .

Najbolje bi bilo da ako postoji mogućnost ( bez sečenja, varenja ) da staviš na motor pa probaš. Provozaš, vidiš kako motor vuče, dal se greje . . .

Juče otvorili fabriku a prave sve ovo : http://www.greatwall.bg/

Biće tu igranke. Kolko vidim, neko je tu iščupao sa cilindra navoj za auspuh, pa navario drugi aluminijumski deo sa navojem, al - reko bi da je navoj krupan - ne kao originalni na MZ-u. Vidi šta ćeš sa tim, nemoj da bacaš stari auspuh, možda ćeš morati da uzmeš njegov šraf jer fabrički verovatno neće pasovati . Što se korpe tiče, možda samo ona ima lufta na osovini, a ne i cela osovina. Možda su zaboravili da stave podlošku kad su sklapali. Ta navrtka koja drži korpu je sa kontra navojem .