Evo slike iz Laboratorije

Vare po ceo dan al' ih ne fata uopšte? ;D

Zlatne ruke imaju Scuba i kum Rale Drago mi je da sve fercera.

Evo Goca ti maše i zahvaljuje Hvala drugari, toliko nam je lepo bilo da vam ne mogu opisati I da, išli bi opet! ;D

Komisija za dijagnozu koje je pivo najbolje Neko je malo izgoreo, sva sreća kiselo mleko čuda čini Palačinke! Povratak... Kod Loznice, sa kolegom koji ipak nije nastavio na more po kiši i kijametu...

Čemerno pa prema Gacku "Čuvene" krave po putu Gacko Odmor posle Nevesinja Počinje horor Stolac Umorno devojče

Višegrad Sutjeska i Tjentište:

Melindine slike su baš kvalitetne, samo što ih ima preko 2000 ;D Evo samo nekih, izabranih baš po mom ukusu: Pakovanje u Temerinu Tata, prase! Kulijana... Devojke lepe šljokice i Svarovski kristale na kacige [/img] Lepinja hunters ;D Prema Užicu:

Pitaj Dr. Baneta, on je informisan ;D

Dobrodošao druže!

Ćut' bre Pinokio ;D Sad će uskoro još gomilica lepih slički sa Melindinog aparata, upravo obrađujem

Track logovi by Joška Gornji Milanovac-Neum.zip Neum-Temerin.zip Aparrtman-plaza-apartman.zip

Čestitam druže!

Čujem da je jedan veoma poznati BJB član osvojio visoko mesto na ocenjivanju gulaša?

Četa mala ali odabrana

Na granici u Zvorniku kratke formalnosti, pitali nas gde smo bili, malo pročavrljali sa policajcima i čim smo ušli u Srbiju poče kiša koja nas je pratila sve do kuće. Najgori deo puta je do Loznice, uzak put pun (valjda) rupa koje su bile ispunjene vodom a kamioni iz suprotnog pravca nas kupaju I tuširaju za sve pare …smejali smo se što od muke što od veselja. Pljusak…stadosmo na benzinsku pumpu negde pre Šapca da sačekamo malo, možda će kiša bar malo stati. Tu upoznasmo drugara bajkera iz Novog Sada koji se uputio na more, sam, po ovoj kišurini a bez kišnog odela?! Lepo smo mu objasnili da ga čeka mrak, kiša, klizav put, šuma i nedođija i da nikako nije pametno da sam nastavi put već da se lepo okrene I vrati kući pa sutra rano ujutro ponovo na more…hvala Bogu pa nas je poslušao i vratio se za Novi Sad… :Dinače je momak sa BJB foruma I izvinjavam se što mu nisam zapamtio nick. I eto, na rumskoj petlji došlo vreme da se rastajemo….ja na autoput, Temerinci za Rumu, Novi sad pa kući. Mogu vam reći da mi je bilo baš teško što se rastajemo, kao das mo bili mesec dana zajedno…toliko pozitivnosti, dobrote I životne radosti družeći se sa Melindom, Žužom, Peterom I Joškom odavno nisam doživeo . Hvala Vam na predivnih nedelju dana zajedno! Stigosmo srećni i veseli, prešli negde oko 1300 km....najbolja stvar je kada negde lreneš na odmor sa dobrim društvom, a poenta je: Nemoj ništa da planiraš, pusti da te put ponese I odvede…tako je najbolje.

Sarajevo...mnogo se izgradilo od pre desetak godina kad sam poslednji put bio u tom gradu. Parkirasmo se na samom kraju Baščaršije i morali smo malo da sačekamo slobodno mesto ali su ćevapi, po običaju, vrh! Opet omladina otišla da procunja I da se malo slika, Joška i ja za to vreme domaćinski odmorismo. Tu je palo I presvlačenje u jakne I moto-pantalone zbog namrštenog neba I sitne kišice koja je počela da rominja. Nešto su radili most na samoj raskrsnici Pale – Mokro pa je bilo kojih 100 m drndanja po makadamu. Ravna Romanija, Sokolac…predivno za vožnju, put odličan I na mahove mokar od sitne kiše…moje Mitas gume se odlično drže I ne otklizavaju I pri večim nagibima…izgleda zbog velikog opterećenja – težine motora I kofera. Joška je morao da razmišlja o večeri u Temerinu pa je svratio u kafanče da se snabde sa jedno kilo - dva janjetine sa Romanije ;D Iznad Vlasenice smo naravno stali pored one česme sa hladnom vodom od koje zubi trnu, prošli Vlasenicu I došli negde pred Zvornik već po mraku I povremenoj sitnoj kiši. Stadosmo uz neki lep restoran gde smo opet popili kafu I sok i svi obukosmo kišna odela. Preko Drine sevaju munje, odjek grmljavine nam svaki put natera osmeh na lice…'beš bajkere i ovoliki put a nigde do sad nismo pokisli! ;D ;D

Vesela družina opet zajaha konjiće, Temerinci po običaju uvek gladni a do Sarajeva I ćevapa na Baščaršiji 120 km . Neretva sa leve strane takve smaragdno zelene boje da nam je bilo vrhunsko uživanje voziti odličnim asfaltom. Naravno, kao što je red, način I običaj, prikočismo pored jednog restorana, sedosmo u bašču da popijemo kahvu iz fildžana I da blenemo u predivnu Neretvu. Ivan sedlo, tuneli…nešto pre ulaska u Sarajevo pitam ja preko radio stanice akcijaše da li su ikad bili na vrelu Bosne? Naravno da nisu a to je nešto “must see” kad se dolazi od strane Mostara. Bila je nedelja I gužva, ja sam ostao da čuvam natovarene konjiće a vesela ekipa se slatko islikala diveći se ovom čudu prirode gde iz otvora ispod Igmana kulja reka Bosna u skoro svoj svojoj veličini.

1.-dr.Bane 2.-zoltan 3.- Arakis

Eh...čovek se uči dok je živ...

Tri dana proletoše…nedelja ujutro, spakovasmo se I naravno tužni krenusmo kući, kad bi ostali još bar tri – četiri dana… Malo smo promenili rutu za povratak: Neum - Čapljina - Mostar - Sarajevo - Sokolac - Zvornik - Loznica - Šabac i kući. Nekih 550 km. Opet preko brda onim uskim putem…jezero kod Čapljine I izlazak na magistralu Mostar – Metković. Gužva na putu, kvalitet asfalta odličan tako das mo sa uživanjem na + 40 brzo došli do Mostara. Tu smo se malo pogubili u uskim uličicama, hteli smo što bliže da se parkiramo Starom mostu. Srećom, naiđosmo na semaforu bajkera sa lepšom polovinom na Vulcan-u koji nas je sproveo skoro do mosta. Parkirasmo se uz neku gomilicu MZ-a sa mađarskim tablama, momci peglaju po Balkanu I razgledaju…malo proćaskali sa njima pa ‘ajd’ na most. Slikanje, hladna voda iz frižidera za okrepljenje…ne znaš da li više prži sunce odozgo ili kamen odozdo. Most predivan, ponosan, predivan pogled. Jedva rasterasmo buljuk Japanaca da nam ne upadaju stalno u kadar.

Ujutro kafa I uživanje u pogledu sa terase…naravno da je omladina pripalila na plažu još u 8 sati pa smo posmatrali kako se brčkaju I uživaju. Interesantno je da po Neumu ima skutera k’o šaše ali nikoga nismo videli da nosi kacigu? Možete da zamislite kako smo izgledali sa tri, za njihove pojmove, ogromna motora a mi u “punoj ratnoj opremi”…svi su nas primetili i bili smo glavna atrakcija za dečicu (i mame ;D). Naravno da smo se svaki dan parkirali direktno na betonski deo plaže, iskusno okrenuvši motore unazad, uz zid da nam se baš ne vide tablice …očigledno da ovde vrlo retko dolaze turisti iz Srbije. Moram da kažem da baš nikakvih problema nismo imali, čak je bilo nekoliko komentara u stilu: E svaka vam čast što ste i ovde došli!? (auuu, kakva seka prođeeeeee... ;D) Živeli! ...ovo biH moglo u "onu" temu ;D Kupanjac, uživanjac, zezanje, lud'lo....odmor i razonoda Naša "dečurlija skuplja školjke Cene u restoranu na obali Deco, ovo je fatamorgana, ovako nikako ne sme da se vozi

Stolac, lepo uređen gradić pun nacionalnih simbola. Tu smo prvi put videli putokaz za Neum…jeeeej, veselo smo komentarisali preko radio stanica da nema još mnogo, sad će more iza onog brda iako je GPS pokazivao da ima još da peglamo pedesetak km. Uzak asfaltni put sa zakrpama, rizla I “mine” od pomenutih rogatih domaćih životinja baš u svakoj krivini. Joška napred, Peter u sredini ja na začelju, Joška stalno obaveštava o stanju na putu: “rizla u krivini, rizla I go**o u krivini, ono na “g” bez rizle u lakat krivini…” već smo bili dosta umorni ali njegova obaveštenja su nas sve nasmejala. Iza onog brda, pa iza onog brda….setio sam se kad sam kao klinac putovao na more I stalno zapitkivao roditelje: kad će više to more? I bilo je kao I te večeri: Evo Melinda iza onog brda…ne, sad sigurno iza one čuke….tih poslednjih tridesetak kilometara su nam se otegli kao gladna godina. Mrak je već odavno pao tako da slika puta više nema... Najzad, uđosmo u Neum I tek na kraju nizbrdice ugledasmo nešto crno načičkano svetiljkama (već je bilo oko 22h)…MORE! Nije valjda da je došao kraj našim mukama, celodnevnom prženju na +38 + 39 stepeni po termometrima na gedžetu? Obala, proširenje, prodavnica sa ‘ladnim Sarajevskim pivom! Uraaaaa! Ma nisam ni sišao sa motorina a dobri I prepošteni Joška već izlazi iz prodavnice sa “zmiče” hladnim pivom koje smo svi naiskap popili. Utom stade neki debeljko na skuteru, pita: Bajkeri, imate li smještaj? Reče da se zove Zrinko I da ima novu kuću na uzvišenju, odosmo Joška I ja da pogledamo I iscenjkah se da za 40 E dobijemo dvosobni apartman sa ogromnom terasom, dva francuska I dva pomoćna ležaja (naravno da smo Jošku “instalirali” na terasi…khm, ko ga zna, znaće I zbog čega ;D Brzo rastovarismo naše dobre motorine I u centar na obalu na večeru…a mi gladni k’o vukovi. Mešano meso za nas 6 duša 40 E..jedva smo pojeli, ostale samo dve kriške limuna

Siđosmo nekako, Bog nas je pogledao I nije bilo padanja onako natovarenih .. Berkovići, benzinska pumpa I pumpadžija koji je blenuo u nas gledajući kojim smo putem došli I koje registracije nosimo. Vrlo interesantno, motori su celim putem trošili isto, razlika možda u 100 – 200 grama benzina, u Berkovićima sipasmo sva trojica za 21 – 22 KM, što je nekih desetak litara BMB.

Ih...ima još do mora.... , idemo dalje. Nevesinje, raskrsnica: desno za Mostar, levo Berkovići I Stolac…po ruti ajd’ levo…peglamo mi po magistralnom asfaltnom putu (tako kaže IGo)…kad buc! ;D Makadam. Đa levo, đa desno, dobar makadam, sve se nadamo iza krivine će opet asfalt, prođosmo nekoj teti kroz dvorište I Joška joj rastera kokoške ;D na čuci desno vijori šahovnica, lokatori ispred prodavnice nam mašu da svratimo na pivo…ma nemamo vremena, jurimo asfalt?!? Kotrljamo se tako 5 – 6 kilometara, nigde “magistralnog asfaltnog puta”…popesmo se na vrh nekog brda I stadosmo, ne verujemo šta nam se dešava!? Na dole strmina, serpentine I lakat krivine, levo stena desno provalija od (velike nam oči) 1000 metara a mi natovareni k’o brodovi, svaki Transalp nije ispod 450 kila žive vage…Onaj dobar makadam se promeni u neko kamenje, kolotrage levo I desno pa kad se zadnji točak oklizne bude ono ”drž se” …uz obavezno Gocino podvriskivanje od užasa…