Niko
-
Broj tema i poruka
487 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: Niko
-
Poslednji dan našeg boravka u Sarandi nije ništa manje bio zanimljiv. Nakon jutarnje gimnastike od toaleta do terase pa u krug dogovor je bio da se dan provede na plaži ispred smeštaja, i da se jedan dan odmori od sedla jer nas čeka povratak sutradan, ali kad planiraš, često bude drugačije. Ali meni opet kupanje nije jedini gušt, jer sam se spletom okolnosti u toku sezone nakupao više nego kad nije bila ova pošast, pa sam rešio da malo istražim grad, nabasam na neki market, kupim malo tečnosti i sitnica za usput, pa im se pridružim kasnije. Nigde u celoj Sarandi nisam naišao na veći market, sve su prodavnice tipa maxi ali manje pa svratih u jedan, napravih krug oko celog grada i nazad na mesto dogadjaja. zida se i proširuje..još samo Lidl da dodje Usput stanem pored plaže i gledam prema brdima Sarande, čuo sam da ovde ima lep zamak negde na brdu ali nemogu nikako da ga uočim jer sam hteo da predložim da predveče odemo do zamka i uživamo u panoramskom pogledu u smiraj dana. Dok sam ja tako zevao okolo prilazi mi jedan čičica i poče da priča na engleskom i pominje zamak, primetio da sam blenuo kao da gledam ptice. Čiko sa flašicom vode u ruci i u papučama sav zadihan. Zaključih iz njegove priče da je Holandjanin ili Francuz, zaboravih tačno odakle je, i da traži zamak više grada, ali da je mislio da je na levom brdu i dzabe se penjao, nije bio tamo. U trenutku se zasmejah u sebi ali videlo se to, pa se i on malo nasmeja ali umor je bio jači, govorim u sebi, blago li se tebi kakvu volju imaš, ja prvo nadjem pa istražim, dok je on išao na slepo, čuo da je zamak na brdu pa ajd na prvo da se penjem, svaka mu čast na smelosti i snazi volje za takvim postupcima, možda to čeka i mene jednog dana. I tako par trenutaka zevamo obojica po brdima okoline i u jednom trenutku uočim zidine zamka, sitno vidljive, ali zaključih da je to što tražimo. Okolna brda ogolela, pa su zidine zamka se stopile sa okolinom. Sreća radost u očima starca a i u mojim što ga iskopah, pa se pozdravismo i svako na svoju stranu, on uz brdo ja ispod nivoa mora, da se bućnem malo i da pustim buvu ortacima za još jednu avanturu. Dolazim do plaže preko puta smeštaja a oni u transu, pola meditira, pola uživa u okolini, a kako i neće kad je pogled ovakav. Naravno dogovor je postignut, ali uslov je da se umesto peške ide motorima, jer ko će planinari posle ovakvog sadržaja. Tako da jedan po jedan u smeštaj na poliranje i krećemo popodne na još jednu vožnju u obilazak još jednog zamka.
-
Stigosmo u Sarandu veoma brzo, spakovasmo motore i pričamo usput kako je Albanija poznata po sladoledu a nigde ga nema, tek smo jutros u pekari videli prvi sladoled na kugle pa rešismo da probamo. Raspremanje i šetnja do pekare da ugasimo malo sa sladoledom, medjutim razočarenje, ima ga nije da nema ali ipak nije to taj ukus kao kod nas, ipak je kod nas slasniji i ukusniji, al dobro daj šta daš, po par kugli prijalo pa makar i sneg da smo kusali, na točenje je nešto kasnije bio bolji,rashladimo se tu i da se sve to slegne jednom šetnjom pa sutra idemo dalje.
-
Uzrok i posledica, ne tako jednostavni pojmovi potrebni za razumevanje samog života. Ukuvasmo se na času istorije pa da se vraćamo u stvarnost i odemo Posejdonu odnosno ovde Radeonu u goste. Vratismo se nazad nekih 5km u mesto Ksamil i levo put vodi u centar i jednosmernu kružnu ulicu koja ima nekoliko izlaza na plažu. Ovde u centru plaže se nalaze u krugu i podeljene su restoranima, svaki restoran ima svoju plažu i u vodi su podeljene dokovima, iz vazduha izgleda kao palma. Lepo zamišljeno i super uredjeno, sve je veštački nasuto i sem betonskih dokova, koji malo kvare sliku, sve je ostalo vrh. Sitan beli pesak, boja vode je zaista prelepa da ljudi koji su boravili ovde porede ovo sa Maldivima i slično. Plaže su super sredjene i sa cenama pristupačne, ukoliko obedujete u restoranu plažni mobilijar je besplatan a ako ne plaća se, za nas petoro ležaljke i 2 suncobrana je bilo 1200 din, zaista jeftino za razliku od drugih zemalja u okruženju. Raspremanje i šetnja, ladno udješ u vodu i maltene zaplivaš u dubini ono opet plićak, i tako prošetaš do sledećeg ostrva. Bilo je super obilaziti, skoro pa peške, okolna ostrva i istraživati. Sa prvog ostrvceta sam bacio pogled na drugo iza, nešto dalje, Isole de Ksamil, i plaža mi delovala vrh, ali niti smo imali volje da veslamo sa pedalinom niti smo imali puno vremena da jurimo brodić koji će nas odvesti do tamo, tako da smo samo fotkali pa za sledeći put da ostavimo nešto. Okolne plaže okom vidljive nismo stigli obići ali od oka bih rekao da nema mesta za svoj mobilijar, svaki cm je pokriven sa plažnim nameštajem. op i na drugom ostrvu smo već uf ovo malo dalje za doplivati Krivo je more drž se oće se prospe da se podsetimo i uzroka, s'početka teme, otkud mi uopšte ovde. Aperitiv je bio bolesno ukusan, umočio konobar u so celu flašu i sa onim limunom ukiselili smo se kao kupus pred zimu pa da se malo istraži meni u restoranima okolo. Posle par menija sedosmo u jedan koji je obećavao i nismo se zeznuli a niti najeli, opet je to zdrava ishrana sa mesom u tragovima, da ne bi pomfrita i salate kao predjelo pojeli bi konobara, koji je na iznenadjenje naše dobro baratao engleskim i zezao se sa nama celo vreme, elem hrana je bila vrh, a to što je nas iscrpela istorija ceo dan, sami smo krivi. Preterao sam sa hranom, osećam da se ponavljam tokom celog putopisa, da vidim samo onaj leskovački merak u Raškoj pa nek ide sve kud je naumilo, a istina je da sam od Albanije počeo drugačije da gledam na hranu, nije više mi bitna količina nego raznovrsnost, širu sliku dobiješ kad obidješ više zemalja i osetiš drugačije kulture, pa na kraju ono najbolje uzmeš od svega i primeniš na sebe. To je još jedan razlog zašto je putovanje i stvaranje uspomena, tj.,obogaćivanja sebe i sveta oko sebe jedino što ostaje i ostavlja trag kada nas ne bude. Nego da se vratimo na hranu. Završismo mi tu šta smo imali i natrag da se troši to malo, pa ostasmo tu do fajronta, a fajront malko brže dodje jer sunce zadje za ta ostrvca i hladovina prekri plažu, pa smo medju zadnjim gostima u sedla i nazad u Sarandu.
-
Da, u pravu si, mada sam i pomenuo kroz putopis neke cene ali evo rezimiraću. Smeštaj je bio u proseku po 10e/noćenje, manje-više, ali tu negde. Bunker u Konjicu je cena ulaznice 10e. Ručak u restoranima je oko 1000 din/komplet. Ulaz na Kravica vodopade je bio 5e po osobi i kod Brajlovića mezetluk je bio 20e po osobi ali ono je malo drugačije od standardnih postavki i pola dana se boravilo. Gorivo je 120din./l. Ostale posete se ne naplaćuju. 850km oko 4-5000 gorivo. Znači ova tura može komotno da se prodje sa nekih 100-150e. Ne treba nikada ići sa ovom cifrom, ni na koji put, bolje uvek pedesetak evra makar kući vratiti, to su one pare koje se sklone za nedaj Bože slučaj.
-
A vuku za rukav kad god prodjem pored.
-
Striptiz klub je i dalje tu i to jedan od kvalitetnijih, reko mi neko, vlasnik je isti i u Draču i ovde, ali da pijem portokali celo veče i za to da dam 20e bezveze, tako da sam ga samo zaobilazio. Ksamil mi je sad na redu pa ću pokušati da dočaram fotkama u toku večeri, ali na prvu loptu bih rekao da je pravo mesto za porodičan odmor, sve u svemu za prvi put je super, i za višednevni boravak i za tranzit a konačni stav ću probati na kraju da dam, da odmotam još malo utiske kroz putopis.
-
Video kroz Sarandu prema Ksamilu i Butrintu
-
Muzej u okviru zamka nas je oduševio postavkom skulptura, grnčarije pronadjene u gradu i spisima o istoriji ovoga mesta.
-
U jednom momentu prilikom obilaska neda meni djavo mira da se držim staze iz brošure, mnogo sam gledao igre prestola i slično, pa skrenem levo kroz nekakvo rastinje i nabasam na ostatke rekao bih nečega što je imalo veze sa higijenom, e sad nije to toliko strašno što se zagubih već što moram da skakućem po tim ostacima do kraja dok je oko mene močvarno zemljište i živo blato, ovako zgodan potonuo bih ne bih zevno. Posle me nadjoše živog i zdravog pred ulazom u baziliku.
-
Ostaci nas nakon iscrpnog obilaska, u društvu Julija Cezara, naravno uvek jedan preživi na kraju da prepriča ovakvu avanturu.
-
Veče prvog dana u Sarandi proteklo je u uživanju na terasi smeštaja uz pogled od milion dolara i uz odličan giros koji smo uzeli na glavnom trgu u gradu. Odemo ja i drugar da uzmemo girose za sve nas i dok ih čekamo uz ispijanje korče šetka se matorac pored nas sa maltezerom na povodcu. Šeta trgom gore-dole i svadja se sa nekim u vezi izdavanja apartmana na savršenom srpskom, al kada krete da psuje tačno sam prepoznao zemljaka, onako stranac ne ume slasno da se svadja. No dobro, da se završi dan kako valja, girosi obilni i ukusni i priča duboko u noć ide, svaki sat jedan po jedan se odvaja i ode na spavanje pa do 4 ujutru. Svanu podne narednog dana i dok zagrejasmo stare kosti krenusmo istim tragom samo malo dalje. Da ovo putovanje ne bude jednolično, samo plaža i plaža, odlučio sam da danas posetimo NP Butrint, poluostrvo poluostrva, ceo grad iz Antičkog perioda, za koji treba dobar dan da se obidje a popodne završimo u Ksamilu, malom mestu poznatom po najlepšim plažama juga zemlje. Kako to navika nalaže svratismo usput u prvu pekaru da se spremimo za dužu šetnju. Tu zapazim i da imamo ortaka na bajsu, srb na albanskim tablama. Put prema Nacionalnom Parku nas vodi kao i juče uz jezero Butrint gde se nakon desetak kilometara odvaja desno i silazi kroz mesto Ksamil. Na izlazu iz Ksamila još nekih 5km put vodi uz kanal Vivari koji spaja more i jezero gde je i kraj puta. Nakon toga može skelom da se predje kanal i poseti Venecijanski zamak, ali mi nismo prešli na drugu stranu, već smo odmah na kraju puta i velikom parkingu ostavili motore i ušli levo u park. Na ulazu u park uniformisani penzioner nas dočeka na prijavnici i dade nam brošure. Potrefi se da je nedelja, ja vičem "hau mač", on ništa, pa mi objasni rukama da je fri. Prvo se pitam dal je moguće da na svakom ćošku ovako čašćavaju, pa još i ulaz u ovakvo nešto al posle saznajem da je nedeljom besplatan ulaz, dok ostalim danima je mislim 5e. Nacionalni Park Butrint potiče iz bronzanog doba, na njemu smo pronašli i zapise da su prvi tragovi čak iz 13 v.p.n.e. Nalazi se na istočnoj obali krfskog moreuza i opasan je lagunama i jezerima a u samom parku su brojni spomenici, ostaci gradskih zidina, bazilike, rimski amfiteatar i ostaci krstionica i raznih vrsta antičkih spa kupatila, kao i dva zamka u samom parku. Za ovo sve bi verovatno jedan dan bio malo da se obidje pa smo brošure u ruke i hvataj zanimljivije putanje a za kraj zamak na vrhu brda i odličan muzej uz naravno odličnu kafu u krugu zamka. Ja da se pitam ja bi proterao ovuda Rimski amfiteatar, naravno savršeno akustičan, probali smo. Ostaci bazilike oltar unutar bazilike Lions gate-maca api bika iznad niskog prolaza. Kakvo furunče iz onog perioda Ne stigoh da napravim neki slajd šou uz "game of thrones"muzičku podlogu pa ću vas malo zatrpati fotkama jer je svaki ćošak izuzetno zanimljiv i opisan na tablama usput.
-
Svanu prvi dan u Sarandi, odnosno skoro podne već, sastavismo se nekako i krenusmo južno na prvu plažu posle grada. Odmah kako se izadje iz grada ulazi se na poluostrvo Butrint. Sa leve strane more a sliči kao da je jezero, jer je na dvadesetak kilometara južnije more proseklo put i napravilo moreuz, uz sam nacionalni park Butrint, koji ćemo nešto kasnije posetiti. Put vodi pored vode i posle par kilometara skrećemo desno uz brdo pa niz brdo, otp. 2km do plaže Mirror ili ti Pasqyrave kako je ovde nazivaju. Prilaz plaži malo je otežan zbog zadnjih 500m peskovitog makadama ali spustismo se nekako na parking uz plažu koji je besplatan za motocikle. Mesto je posećeno i uglavnom domaće su tablice, videli smo i nekoliko naših vozila na parkingu. Plaža je od sitnog šljunka sa restoranom na istoj, koji ćemo nešto kasnije gustirati. Prvo da probamo vodu. Opazih stene levo i desno pa kretoh u istraživanje, izležavanje mi nije gušt, pa malo oko stena, malo ronjenje kroz njih. Možda sam trebao ovde sa kacigom ući. Pored ove plaže vodom se dolazi do sledeće divlje plaže Pellumbave, pa preplivasmo i do nje. Izmoriše talasi fino, nadamo se da restoran radi pa da se hidriramo kakvim hidratima. Cene su slične kao kod nas a porcije više zelene nego mesnate. Tačno da sam duže ovde ladno bih doterao liniju. Kad malo bolje razmislim hrana i nije loša uopšte, raznovrsna je i zdrava sa porcijama punih povrća. Salatu iznesu kao predjelo i dok se ne obrsti ona konobar sa ono malo mesa se ne nazire. Nešto mi ona koza pade na pamet od prethodne noći, al dobro sažvakasmo mi to i da se vraćamo polako nazad da nadjemo negde kebap ili giros kakav za užinu.
-
Da se vratim par sati unazad, na letnje računanje vremena i da objasnim malo put kozetine i teletine. Noć je pala nad Albanskom rivijerom, put vodi u brda pa spušta uz more i tako meša neosvetljen celim putem do Sarande. Danju je lep za vožnju al noću uf, druga treća koza,abs. Pravac, mrkli mrak, mesečine nigde, tri svetla napred kao dan prave ali neka pomračina kao slep sam, zbog dosta krivina, daklem jedan od kratkih i retkih pravaca, izlećem iz krivine odjednom koza na putu. Jedva izbegnuh taj prepad, ona preživa na sred puta i ne konstantuje me. Deseta krivina, krava uz samu desnu ivicu, preseče lepo kad se nenadaš, a juriš belu liniju i pratiš krivinu da bi je izvukao. Šta li je treće na redu od živuljki na ovom sablasnom putu, dok sam nabrajao šta sam sve video u zološkom vrtu, a šta bi od toga ovde moglo živeti, ukazaše se svetla Sarande u daljini...popušta adrenalin. Toliko mesa šeta po brdskim putevima Albanije, ogladnesmo nešto brzo. Nastavljam sa putopisom vrlo brzo, smena tehnike u toku pa kablovi pomrsili se.
-
I na kraju takodje je mostar sevdah samo jedna strofa, u Sarajevu.
-
Da da i to dve numere,mada svaka je u vezi sa temom,a išlo se u režiju dotle da su i neke scene poklopile se sa stihovima.
-
Zato sam film ceo od nesto preko 2 sata podelio u serije i delio iz svog albuma, yutub mi ovo nikad dozvolio ne bi sa ovom tematskom muzikom.
-
Shared album - Ljuba N. - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL
-
I da finiširam ovaj putopis. Bosna je zaista lepa zemlja i tri dana u njoj je dovoljno da se napune baterije, oči lepotom i otkrije uvek nešto novo, kako u sebi tako i oko sebe. I svaki put kada put ponese na zapad ova zemlja će uvek biti usputno mesto gde ću svraćati, makar i na jedno noćenje ako ne i više, i otkrivati nešto novo, ali kako za kratki tako i za duži djir ovde nema Bosne širom sveta.
-
Shared album - Ljuba N. - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL
-
Sutradan prebrojavanje je bilo tek oko 11 pa se spremismo i Timur nas odvede kod drugara pored baščaršije gde nam je rezervisao parking dok smo u obilasku. Prošetasmo nekoliko puta čaršijom pokupovasmo suvenire i naravno obradovasmo želuce sa sarajevskim burekom i potom ćevapima. Pošto sam ja morao nešto ranije da krenem prema Beogradu zbog posla, pozdravio sam se sa ostalima, okrenuo krug oko Sarajeva i preko Romanije na posao. Ostatak ekipe je posle par sati krenuo put Valjeva. Kažu ako nisi probao burek kao da u Sarajevu nisi bio, pa hajd za predjelo po parče ispod sača, ukusnije od ćevapa. Mala mi ova igračka uf. Al zato ovo tamanica, jbg.
-
Smeštaj u Sarajevu smo bukirali u naselju Vratnik, blizu Baščaršije. Tu se pogodilo i da je vlasnik apartmana, Timur, i predsednik moto kluba Vratnik. Super smo dočekani i smešteni u 3 apartmana kod njega. Motori u garaži gde su i lepi primerci njegovi i od njegovog oca, takodje velikog ljubitelja dvotočkaša.
-
Stižemo nešto kasnije u Sarandu i na kružnom toku idemo levo u ulicu Ruga Butrinti, nekih 200m sa leve strane smo bukirali smeštaj na obali. Podzemna garaža sa čuvarem, lift preko ključ senzora i pravac 4 sprat. Smeštaj je naravno vrhunski sredjen i prilično jeftin, 10e/noć, a pogled puca na Krf i panoramu grada. Tu smo bukirali 4 noći i odatle idemo u obilaske okoline. Raspremanje i idemo u izvidnicu da nadjemo mesto za večeru. Znam da nekoliko naših ljudi ovde drži restorane ali nisam imao volje i kasno je bilo da tražim pa sam ostavio to za drugi dan, prošetasmo plažom i svratismo na italijansku kuhinju. Poluprazna Saranda deluje lepo, plaža je ok a vidim i da se i dalje gradi i plaža se proširuje od luke prema gradu. Hoteli gde smo prošli su uglavnom sa 4 i 5 zvezdica i negde pročitah da ih samo u Sarandi ima oko sto pedeset i nešto. Baza odlična za večernji provod a za plaže smo išli južno jer je sve to na 5 do 10 km od Sarande i jedan dan smo proveli na plaži pored smeštaja, penzionerski.
- 87 odgovora
-
- 11
-
-
Stigosmo i do sledećeg mesta, Jali plaže, ali vidim da je pusto, sunce zalazi, pa smo iznad plaže stali, napravili par fotki i nazad kroz polje maslina na magistralu i prema Sarandi. Usput prodjosmo kroz mesto Himaru do Spile plaže i tu nas uhvati noć pa se nismo nigde više zaustavljali do Sarande. Mrak je a krivine su česte pa vozimo nešto sporije i obazrivije jer ima saobraćaja a put je uglavnom neosvetljen. Jali plaža Spile plaža
-
Shared album - Ljuba N. - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL
-
Restoran Brajlović, šta reći o ovom mestu, slika će najbolje da kaže. Stigli smo u popodnevnim satima i jedva smo našli slobodno mesto u bašti pored reke, ali za ručak morala je sala i spajanje stolova. Sve ukusno i sve izvrsno za smešnu cenu naspram usluge, naručili smo nekakav vozić i toliko je hrane bilo da su nam spremili i ujutru je bio komplet doručak, daklem celo popodne i veče proveli tu, jelo se i pilo za ceh od 200e za 11 duša. Kasnije tokom večeri nam se pridružio i sam vlasnik sa njegovom čuvenom rakijom pa je to sve potrajalo, ai nismo nigde žurili, bukiran smeštaj je bio blizu pa smo rešili tu završiti dan. Medjutim nekima je bilo malo avanture pa su istu noć obišli i centar sa baščaršijom dok je pola nas ostalo u apartmanu da sumira utiske na prošli dan koji potraja do 4 ujutru.
