I na kraju naseg putovanja ispisanog detaljno kao da je cini mi se trajalo vise dana,krivudavim putem od manastira posle desetak kilometara odvojismo se za stazu koja vodi ka vrhu Kablara.Tamo na vrhu reci gube svaku smisao jel nemogu da opisu pogled na neprolaznu lepotu Ovcarsko-Kablarske klisure,jednog od najzivopisnijih delova nase zemlje,kao istorijska zila kukavica, cuvar brojnih manastira isposnica i svetinja u zagrljaju stoletnih suma i planinskih masiva,kao i brojnih izvora ciste vode,u nasem narodu nazvana Srpska Sveta Gora. Kinez kada se popeo na vrh Kablara izjavio je da je ovde nastao svet,meandri koje pravi zapadna Morava izgledaju kao jin i jang simboli kineske filozofije...Uglavnom slika govori hiljadu reci.

Negde na pola naseg jednodnevnog izleta od manastira Nikolje vratismo se sa put i krenusmo desno prema sledecoj svetinji koja nas je ostavila bez reci,manastir Uspenje.Put za manastir se odvaja desno i ide uzbrdo sve do donje kapije manastira.Na putu ka donjoj kapiji na svakih nekoliko metara postavljene su table sa duhovnim porukama svetaca i mudraca koje su i vise od poruka,to su putokazi kako ka manastiru tako ka smislu zivota i duhovnom prosvetljenju.Ovaj deo puta bi trebalo preci peske jer se penjete polako ka vrhu manastira,upijate poruke ispisane na tablama,nalazite se na poluostrvu gde je reka Morava prosekla meandre i svakim korakom ka vrhu puca pogled sve lepsi i lepsi,ali opet ponovih sebi to za 3 dana natanane i popesmo se motorom sve do donje kapije manastira Uspenje na Jovanskom brdu. Manastir Uspenje je najmladji od deset manastira u ovcarsko kablarskoj klisuri i poznat je po zvonari,kuli ispred manastira ciji delovi postoje i dan danas,ispod koje se nalazila pisarnica,manastir je obnovljen od strane Nikolaja Velimirovica pred drugi svetski rat i u njemu sluzbu sluze monahinje. Kada smo stigli do donjih kapija manastira pred nama se ukazala tzv.nebeska kapija koja je uz put ka prosvecenju i prociscenju nosila svoje poruke ispisane na tablama usput pored stepenica.Dosavsi na vrata gornje kapije ostali smo zateceni koliko je pogled na manastir i njegovu okolinu,vidikovac,nestvarno lep.Na ulazu u dvoriste manastira docekala nas je monahinja koja je i bila nas vodic na obilasku ovog prelepog kompleksa.Zanimljivo je da se manastir sastoji iz dva dela sa zajednickom pripratom namenjenoj Uspenju presvete Bogorodice i sedmorici efeskih mucenika.Nakon obilaska manastira i priprate gde smo se poklonili delovima mostiju presvete Bogorodice i jos nekoliko svetaca usli smo u jednu brvnaru koja je sa svih strana u staklu odakle je prelep pogled na klisuru i planine.Nakon posluzenja raznih kolaca i peciva napravljenih od strane monahinja i bogojavljenske vodice zahvalili smo se na gostoprimstvu i uz skromni poklon i dozvolu za slikanje kruga napustili smo ovu srpsku svetinju u dubokom razmisljanju o svemu sto smo prosli..

Jedan od najstarijih manastira,Nikolje,nalazi se uz samu obalu zapadne Morave a po predanju izgradjen je od strane monaha koji su prebegli sa Svete Gore pod najezdom Katalona.Manastir je poznat i po jednoj od najstarijih rukopisnih knjiga Nikoljsko jevandjelje. Do manastira smo dosli uskom stazom od stotinak metara koja se pruza do same obale reke a u manastiru sem žubora vode koja protice pored njega je nestvarna tisina,u zagrljaju ovakve svetinje i lepote prirode covek bukvalno pocinje da meditira jer sve izgleda tako nestvarno usled mrtve tisine koja obavija manastir u nedeljnim podnevnim casovima i zvuka prirode koji ne remeti takvu tisinu i osecaja blagostanja koji covek stekne kada se nadje na ovakvom mestu. U krugu manastira se nalazi i konak Milosa Obrenovica u koji je on sklonio se sa porodicom nakon prvog srpskog ustanka...

Od centra Ovcar banje krenuli smo uzanim krivudavim putem koji vodi kroz nekoliko tunela kojima je ispresecan Kablar, a uz samu reku Moravu do drugog manastira na nasem putu zvanog Nikolje.U putu ka manastiru morali smo zastati na nekoliko mesta da se divimo onim stvarima koje cine jednu od svrhe putovanja motorom a to je hrana za dusu,lepote ovih predela su carobne u svako godisnje doba i tu sam doneo odluku da cu naredni put prilikom posete ovom prirodnom i svetovnom lečilištu krenuti u obilazak od minimum 3 dana jer to je neki minimum minimuma za posetu svakoj svetinji,spomeniku kulture i osvajanju dva velicanstvena vrha Ovcar i Kablar koja pricaju price svako za sebe a što se rado moze cuti od veoma gostoprimljivih mestana sa ovih prostora..idemo dalje

Od centra banje sa desne strane puta se nalazi prelep kamp amss kroz koji protice potok i koji u hladovini drveca,sa jedne strane bungalovima a sa druge strane potoka auto prikolicama daje potpuni mir i uzivanje u prirodnim lepotama ove klisure.

Nakon kratkoh predaha krenusmo ka mestu Razana pa na Pozegu i Cacak,sa tog dela puta nismo pravili fotografije jer smo zeleli da sto veci deo dana provedemo u obilasku manastira i da kao slag na kraju dodjemo na vrh Kablara. Nakon nepunih sat vremena vec smo bili na ulasku u Ovcar banju koja vec polako hvata zalet za docek turista i hodocasnika kojih je iz godine u godinu sve vise.U banju smo stigli oko 11 casova planirajuci usput da nezurimo jer je bila nedelja i liturgije su odrzavane u pre podnevnim casovima,tako da neometamo i da nakon zavrsetka u molitvi i miru obidjemo onoliko manastira koliko nam vreme dozvoljava. Prvi manastir u planu naseg obilaska je Blagoveštanje,nalazi se u centru Ovcar banje,na uzvisenju koje gleda sa jedne strane na banju a sa druge na planinu Ovcar.Ovaj manastir je podignut u 13tom veku a poznat je po tome sto se u njemu zamonasio Patrijarh Pavle 1948 godine,iz svetovnog imena Gojko. Nakon obilaska ove svetnje nastavljamo dalje..

I tako dodje i 2015ta godina,za mene pocela 1 marta zvanicno jer zelja da se provoza motor i prelep dan je kombinacija koja obecava lepu avanturu koja ostaje zauvek u secanju. Januar i Februar,proletese veoma brzo sto u privatnim obavezama sto u planiranju putovanja i planu realizacije istih,tako da motor dobi novu tablicu i red bi bio da se napravi jedna kratka voznja kroz lepote nase zemlje i u razgovoru sa pasenogom Dulom,covekom koji je ogromnog avanturistickog duha i veliki ljubitelj motora,dogovor pade da se obidje nekoliko srpskih svetinja u jednoj od najlepsih predela Srbije,Ovcarsko-Kablarska klisura,poznatija kod nas kao i Srpska Sveta Gora,prirodne lepote ispunjene sa desetak manastira sagradjenih na planinama Ovcar i Kablar i sve to zacinjeno sa meandrima reke zapadne Morave. 1 mart, leta Gospodnjeg (bas je bio vreo) ,je osvanuo suncan,opremismo se i krenusmo polako put Divcibara.Put je bio u delovima vlazan ali cist,snega je bilo pomalo u trgovima pored puta,voznja prevojima je bila pun pogodak pre nego sto baba marta pokaze svoju ćud.Pored skretanja ka Divcibarama,mesto Kaona,poznato raskršće putnika koji naprave kratak predah u prelepoj cetinarskoj sumi na vrhovima Divčibara,na putu ka drugim delovima zemlje i inostranstva,stadosmo i mi da obradujemo nasa pluca svezim planinskim vazduhom.

Pozdrav svima,zovem se Ljuba i iz Valjeva sam,u posedu dvotočkaš,k 100,bio sam ranije član foruma ali elektronika nije izdržala pa sam morao se ponovo registrovati. Od prethodnih motora u posedu su bili mahom maxi skuteri i jedan strom,staza oko 5 vodina,sa Bertom sam trenutno prezadovoljan mane joj nemogu naći,pa da počnemo se voziti...

Bravo zemljaci,lepo iskorišćen dan,slike su ekstra,i ja malo zagrejah gume u tom kratkom ali lepom vremenu sa Ovčara i Kablara,uskoro putopis,i da popijemo uskoro zajedno taj čuveni espreso,pozdrav