I dalje radi sve kako treba, kao da su juče premotani a koju sreću sam imao još se prepričava kod mene. @Satelis(Dare) svaka čast za operaciju, ne se zaboravi.

Hvala @daywalker,samo da negde naletim na takve siroke oplate kao kod tebe i da ne razmišljam o zameni,ove uske nekad budu više smetnja nego korist.

Nego sad bi premestio navigaciju u onaj levi ulaz gde je rupa za dodatni retrovizor ali čudnog li navoja, na početku 10 pa se sužava, ima zanimacije vazda za ovako dosadan motor, kad nema posla sa mehanikom pu pu da se bar budže gedžeti.

Meni dosada nisu pravili problem kod tehničkog, evo već treća rega ističe, kod Sebe sam uradio nosače, male jedva uočljive i tu montirane maglenke. Mada probaj kada krenu dalje ture, em je korisno em si uočljiviji, a usb vučem preko muzike koju sam ugradio u tablu zvučnike a na korman uredjaj, mada fali mi još jedan ulaz, moraću da budžim nešto.

Odlično i detaljno. Gde si postavio usb utičnicu i zašto si odustao od pomoćnih svetala, one imaju manu sa farom tj. snop se širi kao bumerang pa dodatna svetla su must have.

Ima logike, u mladosti dok sam sezonski radio kod njih turizam je cvetao, sada već ne znam za priobalje, za planinski deo traži se krevet viška dok nije covid sve zeznuo.

Lepa je i CG, na moru dok sam odlazio nisam imao problema nikada, ali vidike sam proširio iz stanja duha, ne iz drugih razloga, dok planine su im vrh i zaista je doživljaj obilaziti peške vrhove komšiluka.

@JankoR koliko sam shvatio iz priče sa lokalcima, ili vole da se poistovećuju sa njima ili su poreklom od njih, slab sam sa njihovim dijalektom, ipak je što kažeš mnogo naroda i kultura prodefilovalo ovim prostorima pa se nacije u tranzitu poistovećuju medjusobno.

Ja prvi put cujem za taj dodatak za stopala, koliko sam upućen to ima 650 model, ova ima ralicu, postoji veća i ova kao kod nas bikini verzija zaštite za motor i stopala, i može da se uzme dodatak, tj. produžetak blatobrana koji je univerzalni i zavisi samo od širine blatobrana.

Vako taguješ @daywalker. Nek je sa srecom makina da te služi kako zamisliš i kad kroz Va naidješ zovi da zalijemo makinu. Ova cura kako stari sve bolje služi i postaje sekta polako i kod nas, javi utiske o njoj ovde ili na temi o njoj u forumu.

Slažem se @Zivko u potpunosti, ako mogne Grčka mogne, ako ne uvek ima lepote u okolišu. Albanija je tu baš poput Grčke 3u1, more-planine-istorijski lokaliteti, gde god skreneš ima nešto se vidi.

Tolko se nesto otvorio petit od adrenalina po auto putu da su nestali pre nego škljocnu il ti zaboravih da evidentiram. Zamalo zaboravih i u povratku da evidentiram klopu u klisuri, zaželeli se pravog mesa, setih se tek kad smo se zaneli u porcije.

Otprilike posle svake 3 sezone, k100,v strom,k1100lt,burgman x 3 i sad bih promenio, kreće četvrta, ali posle ovoga ne znam šta,sve radi kako treba,nosi kuda zamislim, jedino novi stromčić brka misli ali, uvek ima to f...g šuške fali_ali.

Hvala komšo,naravno da će biti prilike .

Jest da nije Bg nego Ruma ali preporuka za Shima kišna odela u ddmoto https://ddmoto.rs/?product_cat=kisna-oprema

Hvala Vista Mare se zove hotel u Sarandi.

Put od oko 1800 km rasporedjen na 5 dana je bilo opuštajuće i nigde napeto toliko da se stigne što pre, iako nismo se držali ograničenja toliko. Auto put kroz Albanske planine je zaista savršen i vijuga kao da je pravljen za motocikliste, iz krivine imaš osećaj da polećeś a ne izlećeš. Policijskih patrola ima dosta na putevima, otprilike kao kod nas, i svi su nam uglavnom mahali i pozdravljali nas usput. Po gradovima policija je primetna i u večernjim satima vidno patroliraju sa uključenim treptačima, mislio sam da je policijski čas zbog virusa, ali nije to. Što se tiče gostoprimstva domaćina, zamerke nismo imali nikakve, svi se trude izaći u susret i maksimalno se posvetiti gostu. Cene smeštaja su u proseku 10e za koje dobiješ dosta više nego drugde, a čuo sam i od lokalaca da goste imaju i sa Islanda ali u zadnje dve godine Srpski gosti su ih oduševili kakvi su. Cene u restoranima su u proseku od 7 do 15e komplet ručkovi po čoveku, sve zavisi od narudžbe, ja sam uglavnom na prst naručivao, mada može i dosta jeftinije da se prodje, primera giros vrh, 250 din.,Hrana je raznovrsna i ukusna, ipak su oni poreklom od Italijana, pića su cene kao kod nas, kafe oko 100 din. Hrana u pekarama i marketima takodje cenovno nema razlike od nas. Njihova valuta je ravna našoj pa tako i cene se kreću. Uglavnom za prvi put poseta je ostavila pozitivan utisak i nigde nije bilo nikakvih neprijatnosti, dal smo potrefili period kada je svet na kolenima zbog ove pošasti ili ne, bilo je tako. Južnim delom kuda smo vozili uglavnom su pravoslavne i katoličke crkve i mislim da sam video samo jednu ili dve džamije na celom putu. Narod je mešavina uglavnom Albanskog i Grčkog stanovništva a dosta i naših ljudi dole boravi i ima svoje kuće i restorane. Svugde ima čudnih pogleda prolaznih, kako kod nas tako i ovde, jer smo sličnog mentaliteta, ali kad znaš gde si došao i razlog dolaska nemaš i nećeš imati nigde nikakvih problema. Na ovaj put nisam pošao nepripremljen već poučen iskustvima drugih, što samostalno, što porodično, tako da je sve ispalo na kraju kako sam zamislio i da stavimo sve predrasude i mišljenja na stranu ova zemlja ima dosta toga na meniju što će nama na dva točka uvek biti zanimljivo kako proći dobrim putevima u tranzitu tako i uživati u njoj jer je raznovrsno i puno istorije od doba pre Rimljana pa na ovamo. Ala sam se raspisao, moram na još jedan put zarad putopisa. I za kraj, mislim da sve to pre ili posle će doći na svoje mesto i da smo turbulentna vremena zauvek ostavili za nama, ostaje da naše generacije poprave odnose razbijajući predrasude i pokolenjima ostave nešto bolji svet, vredan putovanja i istraživanja.

Dal nas je uhvatio neizdrž ili šta već smo pre sunca bili na motorima i krenuli iz Sarande put Djirokastra. Djirokastra, grad hiljadu prozora je pod zaštitom UNESCA i primer je otomanske gradnje sagradjen u 12 veku. Od Sarande put vodi preko "Šarenih planina" i nakon prelaska istih magistrala levo vodi pravo u grad, gde se na kružnom toku put odvaja opet levo i uz brdo prema starom gradu Djirokastri. Veoma brzo se stiže i zaista je fino mesto za pauzu od nekoliko sati i obilazak starog grada sa tvrdjavom na vrhu oko koje je i ovaj grad a danas muzej sagradjen. Pošto mi nismo imali tih nekoliko sati, prošetali smo ulicama starog grada, obradovali belu tehniku magnetima iz istog i doručkovali u njemu odlične pite zeljanice, kod starijih supružnika u maloj pekarici, uživajući u pogledu na jednu od ulica, koja je tek počela da se budi i na radnje sa antikom i narodnom nošnjom ovog podneblja. Nakon odličnog doručka put pod noge i prema Draču gde smo se odvojili desno za Tiranu i istim auto putem preko Kosova u Rašku. Već negde u podnevnim časovima smo bili u Raškoj i naravno Leskovački merak. Koliko su nam se za ovih 5 dana smanjili želuci niko nije uspeo pojesti zaista odličan roštilj do kraja. Lep put, puni utisaka pa apetit verovatno trpi. ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Nakon odlične okrepe i fine pauze udjosmo u mrak pored Maglič tvrdjave koja je jedina blještala na brdu od celog puta dok se nismo uhvatili Ibarske magistrale i auto puta do dolaska kući. Stigosmo oko 22 časa i prezupčismo na kolosek zvani realnost, puni utisaka o zemlji koja je tek pre neku godinu počela da se otkriva kao još jedan biser jadranske i malim delom jonske obale koja sa dva mora itekako ima šta da ponudi. Pokušaću rezimirati sve oko putovanja u narednom postu.

Odličan primerak i retko kompletan kod nas sa svim dodacima, sa srećom da služi kako si zamislio. Ovi modeli u prvu zakivaju, klankću, ostale ko u sir, ler gas je i produkt ulja na max, ne vole to. Ima već opisano u temi.

Hvala. Obično koje putopise čitam, daj slike, više slika, pa da ne dobijem istu kritiku.

Koliko vidim ovaj putopis će na kraju postati uglavnom vezan za hranu, eh da sam znao makar šta sam jeo. Puno puta je to radio google prevodilac, ne sjajno, al dobro pa su tu na meniju bili razni plodovi mora, kakve kozice, modrice i slično, kao i meso, preliveno sa ovim-onim, napunjeno ovako-onako, ukusno ali neznam čije je ni kad gledam u njega, ne liči mi na nešto poznato, a dotle ni google prevodilac nije dogurao, mislim da sliku ne može prepozna. Jonsko more na njihovoj obali je izuzetno čisto, a nigde nisam zapazio ni jednog jedinog ježa, pa se pitam da nije neki završio kod mene u tanjiru. Krenusmo mi prema zamku Lakuresi i ni ne zagrejasmo mašine već smo stigli. Do njega ima celih 2,5km, dupke, 500m vazdušnom linijom iznad našeg smeštaja. Asfalt vijuga do samog zamka i isti je poznat po tome što je sa njega neverovatan pogled na Butrint, Krf, Sarandu i Ceraunianske planine. Ovde se dolazi sa lepšom polovinom, al dobro daj šta daš, ipak smo mi samo u izvidnici, jer su ovde zaista prelepi zalasci sa panoramskim pogledom na okolinu. U sklopu samog zamka nalazi se terasa kafe u krug sa podijumom na njegovom kraju a na spratu iznad terasa restoranski deo. Nije prošlo ni pola sata od našeg dolaska, izgleda da smo poranili, stiže autobus i kombi pun stranih turista i razmileše se po dvorištu Lakuresija fotkajući sve i sja. Pa hajde da se i mi profotkamo. U jednom trenutku baš kad je sunce bilo u zalasku krete neki albanski melos sa zvučnika, konobari se rastrčaše kao na svadbi i poče postavljanje, čaršafi, tanjiri, escajzi, samo fali mlada i mladoženja odnekle da izadju. Sve je to organizovano i zaista umeju turistima da se uvuku pod kožu dok ambijent se pobrine za sve ostalo. Mi šta ćemo, ajmo večeramo, ne znam šta, google kaže nešto jagnjeće, znam da je bilo prepečeno, pa savet zlata vredan, ovde restoran ne preporučujem, vidim posle da i ostali gosti na recenzijama su onako zadovoljni, ocena prosek. Ali naravno ambijent i atmosferu ne može da pokvari malo zagorele hrane. Al je fotogeničan ovaj gvozdeni presto Dočekasmo ponoć tu, još čekam vatromet al vidim da ga nema, pa aje polako niz brdo da probamo leći ranije, sutra nas čeka povratak drugim putem i poseta Djirokastri i Leskovačkom Merakujelte.

Hvala,utulio sam rezoluciju da bi sve stalo,nadam se da se dobro vidi.