Prvo nasteluj ventile i paljenje. Ocisti i produvaj sve kanale i dizne u karburatoru. Podesi nivo loncica i smesu prema manualu. Sinhronizacija je na kraju. Uzmi dugacko tanku crevo i na duzoj letvi formiraj U. Koristi dvotaktol, ako ga motor usisa nista strasno. Nivoi u oba stuba treba da budu jednaki. Podesavaj i na ler gasu i na 3-4 k obrtaja. Ako ti je motor vazdusno hladjen pazi da se ne pregreje. Za nas smrtnike je ovaj postupak dovoljno dobar. Srecno

Kafana Dva drugara, pogotovo ako je moj školski drug Mile kuvar (Miomir) u smeni. To ti je minut - dva pešice od hotela Vranje ako ćeš tamo da noćiš. Moj ćale najčešće ide u Dvor, Save Kovačevića 46. Prekoputa ovog restorana ti je vranjski moto klub Free wheels. Generalno, vranjske kafane, restorani, hoteli, moteli nisu baš atraktivni u pogledu uređenosti, ali je atmosfera dobra a klopa ukusna i jeftina. PS Ako si ljubitelj neobičnih i novih ukusa stotinak metara dalje od gore pomenutog restorana i moto kluba, preko puta pijace je kafanče (zaboravih ime) u kome spremaju svinjske repove i druge đakonije, ali mora da se naruči ranije.

Odlicno Cokolino! Bas mi se svidja ovo sto si sa puno truda i volje napravio.

Zdravo Neso, Narucio sam pre par meseci delove za Suzuki preko ovog sajta. Bili su poslati iz Japana 10-15 dana po uplati i stigli par dana kasnije. Delovi su naravno original. Nisam narucivao iz Srbije.

curiosity killed the cat, but satisfaction brought her back

Bravo Strasilo, uvek nesto korisno od tebe.

Jeste, ne tone kao u sir. I bolje prolazi krivine. Tvrdocu ovih opruga mozes da biras prilikom narucivanja, a na osnovu svoje tezine i date tabele.

Čuvaj se ljudino, nema mnogo takvih.

Kafa je pristavljena. Sada je pravi trenutak. Leto je, a prošle godine je i jesen bila lepa do pred kraj maja. Da li ćemo kafu popiti ovde ili na Cvetnom trgu je samo do vas.

Jeb'te Rade, kad smo se ladno mimoisli za par sati. Istog dana, poslepodne stigoh u Kalinovik preko Morine Aj' sto tebe ne videh nego sto "Mil'cu" ne upoznah

Na severnoj polulopti gde Deda Mraz dolazi sankama i Bozic ne pada u leto. Novi Zeland moze da izgleda kao tropski raj samo na slikama. Zbog vetra i velikih talasa jeste raj i za surfere. Meni nije. Pravog leta i zime nema. Samo balkansko rano prolece i kasna jesen

Akaroa i Duvauchelle su najveća naselja na poluostrvu. Nalaze se u najvećem i ako ne najlepšem ono bar najpitomijem zalivu. Iz maorskog naziva prvog se to ne vidi, ali iz imena drugog je poprilično jasno da su ovaj kraj prvi naselili Francuzi. Prošle godine sam bio u Akaroi u vreme nekog praznika i glavna ulica je bila okićena francuskim trobojkama. Francuski jezik nisam čuo, osim u jednoj poslastičarnici gde se gazda nadvikivao sa radnicom, pušeći sve u tri, što je ovde poprilično neobično. Kolači su bili suvi, bajati, nikakvi, kao i kafa. Već na ulasku u Akarou me dočekuje ogromna gužva i vrućina. Izgleda da su mnogi rešili da ovde dočekaju Novu godinu. Samo malo okrznem olinjali šmek francuskog kolonijalizma I okrećem nazad na magistralu 75 koja je, iako duži, ustvari brži put do Krajstčerča. Magistrala prvo prati krivudanje zaliva, a onda oštrije vijuga preko nekih brdašaca. Široka je i prilično brza. Ograničenje brzine je 100km/h, kao i svuda. Trudim se da ne prelazim 110, koliko se uglavnom kreću automobili. Srećem mnogo motocikala u oba smera. Neki idu i malo brže, ali ja ne bih da rizikujem debelu kaznu. To je i jedan od razloga, ne najvažniji, zašto sam se odlučio za ovog mališu od 500ccm i <50ks. Većina motociklista ne pozdravlja, ali s obzirom da se vozi levom stranom to i jeste malo komplikovanije. Da bih izbegao dosadni pravac kroz ravnicu, sa magistrale 75 skrećem ka Gebbies Pass-u. Naziv obećava, unapred se radujem. Počinje ravnicom Sledi uzbrdica, Suzuki posustaje, dodajem gas, motor se gasi. Prebacujem slavinu na rezervu. Ništa. Prebacujem na direktni protok – ništa, neće da upali. Otvaram rezervoar, ima još poprilično goriva. Posle toga je upalio. Odušak zeza. Taman što sam se uverio da je sve u redu, ono opet ravnica i za 10 minuta se nađoh u Governors bay-u, odakle sam maltene i krenuo. Pa kakav je to pass? Kakvo lažno predstavljanje. Pihh... Ali ništa zato, tu je Ona da pruži sitna zadovoljstva u vidu makijata. Kafe, restoran i čokolaterija „SHE“. Najbolja kafa u ovom kraju i ručno pravljena čokolada. I još jedno malo zadovoljstvo, Dajers pas ponovo pre povratka u Krajstčerč. I jedno veliko. Osmeh kada smo ove plaže sutradan posetili zajedno Kraj

Izvini druze tek sad videh da tvoj post sadrzi i pitanje. Ovde, u ovom kraju ima petnaestak porodica iz Srbije. Na severnom ostrvu ih je verovatno vise. Tako sam cuo, samo par sam i video u ruskoj crkvici. Ali ja tamo odem samo ponekad. Ne druzimo se, ali to nije neka srpska specificnost. Rusa je ovde mnogo vise a i oni se uopste ne druze medju sobom. To je valjda i razumljivo, ljudi hoce da se uklope u novu sredinu, sa drugacijim navikama i obicajima, sto kontakt sa zemljacima samo otezava. Osim kada je neko u nevolji, tada se vecina nadje da pomogne (valjda,i to sam samo cuo). Druzenje... nemam pojma, ja i nisam neki druzeljubiv tip. Odem ponekad kod bivseg komsije, kivijanca, na kafu, a sa jednim bivsim kolegom na demolition race. To je ono cukanje preradjenim krsinama. Na pocetku bilo malo interesantno, sad samo da se popije pivce i malo poprica. Imam dvojicu na poslu koji voze motore. Gledao sam ih prosle godine, vise puta su se dogovarali da odu negde dalje zajedno, ali se to nikada nije desilo. A opet na putu sretnem i grupe od par do nekoliko desetina motora. Kao i u Srbiji, stvar afiniteta. Ja sam uvek preferirao solo. Na poslu imamo social club, pa s vremena na vreme odemo na neku zajednicku aktivnost, kao adrenalin forest, rafting, rostiljanje na plazi i sl. U takvim prilikama se polovina obeznani od piva, neko popije samo pice-dva, neko nijedno. Opet stvar licnog izbora. Ljudi su ti svuda manje - vise isti.

AUH! Zavoleću asfalt uz tebe! Eto ti sad! A ja se baš spremio da ti se pridružim van asfalta!

I njime nastavljam Do Opet spust Sa par stotina na 0mnv Izgleda da je ovo ona prava A mozda i nije Hm A šta će Ferguson na plaži? Da izvuče čamac Tu su i dodatni konji A onda opet uzbrdo Do grebena I novog zaliva do koga se ovog puta ne može Ostaje mi samo da se sa suprotne, zapadne strane grebena spustim do Akaroe Moglo bi i ovako Ali drugi put. Sada mi više odgovara ovako

Nastavljam grebenom Lepi putevi, lepi predeli. Podseća na Transalpinu, a? Dao sam sebi oduška narednih dvadesetak kilometara krivudanja po grebenu i prevideo skretanje ka zalivu interesantnog maorskog imena Mala Akaloa. Nije mi žao. Mali Suzuki daje i više od očekivanog. Po ravnom. Uzbrdo se dosta muči. Ispod 4-5k polipšu konji. A i preko 8-9k ‘oće se rastavi s’ dušom. Između toga – gura. Sledeći zaliv nisam omašio A i teško bi bilo pored ovoliko tabli Sa „nebeskih visina“ za 10-tak minuta se stiže na nivo mora Do sada najlepša plaža Tu je i uređeni prostor za decu, par stolova sa klupama za gladne, i obeležene staze za šetnju. Sada me više ne čudi natpis sa jedne od prethodnih slika koji kaže da je kamp popunjen. U ovom zalivu je staro maorsko naselje. Muzej u koji ne ulazim. Sit sam priča -Ko je prvi došao, čiji je duži... Svi smo nekad od negde došli. Poput Maora u ovim čamcima. Da li im to što su došli par vekova pre Evropljana daje veća prava na ovu zemlju? Po njima - da. Da li Evropljani čiji su preci došli pre 150-200 godina imaju veća prava od onih koji dolaze danas? Izgleda da da, samo je moj problem što to ne razumem. Isto kao i priče ko je prvi došao na Kosovo, ko nije ili jeste doneo zemlju na opancima u Krajinu, rođeni Beograđani i oni drugi, valjda nerođeni, šta li? Kao da mi biramo kada i gde ćemo da se rodimo, pa to treba da nam bude neka velika zasluga ili hendikep. No dosta mračenja po ovom lepom vremenu. Neće potrajati dugo. Vraćam se na grebenski put

Makadam je dobro utaban. Motorče lepo grabi uzbrdo. Do novog prevoja odakle se nazire sledeći zaliv Ka kome se brzo spuštamo strmim putem Pigeon bay i njegova plaža bez golubova Od Pidžen beja se nastavlja asfaltnim putem kroz retku šumicu Desetak minuta vožnje do prve raskrsnice Odakle se može direktno prema najvećem zalivu koji se sa juga useca gotovo do polovine poluostrva Ili grebenskim putem ka manjim zalivima na istočnoj obali

Opruge su Sonic Springs, 0.80kg/mm http://sonicsprings.com/catalog/product_info.php?cPath=31_65&products_id=130 a amortizer je od Katane (GSX 600), polovan, sa ebay. Pasuje sraf na sraf.

Sad ste me baš zaintrigirali. Šta će to strašno da se desi pomeranjem paljenja (ili ubrizgavanja) par stepeni ranije kasnije? I zašto je to podešavanje moguće na većini SUS motora? @ FOCUS A ti kupi novi motor i miran si. Taj je 100% fabrički.

хахаха...ја већ помислих да си и ти на другом континенту @ Спредраг.напиши мало како се тамо живи,шта се ради и тт,мени је Нови Зеланд прилична непознаница...верујем и другима би било занимљиво да чују из ''прве руке''... Nešto malo sam rekao i napisao ovde http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/112946-epizoda-br-33-motociklizam-na-novom-zelandu/ Domorodačko stanovništvo su Maori, odnosno Polinežani sa Samoe. Oni su manjina, ali daleko bolje tretirana od većine nego napr Aboridzini u Australiji ili Cigani u Evropi. Polovinom XIX veka sa njima je sklopljen sporazum (pismeni) o mirnom zajedničkom životu. 70% stanovnika je evropskog porekla, najviše škota i engleza. To su uglavnom potomci onih zatvorenika sa Tasmanije, kao i australijanci. Znači anglosaksonska kultura. NZ je verovatno najslićniji Australiji, USA, Kanadi, UK, Južnoj Africi, ali nije ništa od toga. Ili je iza nabrojanog (osim JA) par decenija. Na neki način svetska palanka. Kao na primer Niš u Srbiji. Ima neke atribute velikog grada, ali je ipak palanka. Najpopularniji sportovi su ragbi (ali bez zaštitne opreme za razliku od amaričkog) i kriket. I sportovi sa konjima. I surfovanje. Trče i voze bicikle ko blesavi. Društvo je dobro organizovano, korupcije kao da nema. Zakoni i propisi su jasni, jednostavni, logični i važe za sve jednako. Standard je ispod zapadnoevropskog. Prosečna plata ti omogućuje da imaš krov nad glavom (ovako ili onako), da nisi gladan i go. Ostane nešto i za gorivo za polovan auto. I to je sve. Naravno ima i veoma imućnih, ali i beskućhika i skitnica. Ovih drugih zaista vrlo malo.Sa jedne strane se živi prilično bezbrižno i opušteno, a sa druge dosta otuđeno. Ima puno usamljenih. Bilo bi mi lakše da odgovorim na konkretna pitanja, nego ovako generalno. Ako ih ima samo izvoli.

Photobucket baš nešto gnjavi, a ionako za par sati je Nova godina (po ovdašnjem vremenu) pa odoh da se promuvam po gradu. Nastaviću sutra. Ili prekosutra. Do tada Srećna Nova godina svima!

Budim se pre 7, uobičajeno. Shvatim da je subota, poslednji dan ove godine. Ne idem na posao. Lep osećaj. Bacam pogled kroz prozor, sunčano letnje jutro. Još lepše. Sinoć sam se dogovorio sa dragom da me pusti s lanca. Pa zaslužio sam, pre par dana sam joj kupio motor. He, he... Red je da se malo provozam. Posle skoro šest meseci ponovo u sedlu. Najlepše. Brzo ispijam kafu, doručkujem sladoled i navlačim opremu. U dvorištu čeka mališa. Dobio je nove gume, tvrđe opruge u vilama i bolji zadnji amortizer. Suzuki gs500. Trenutno mi odgovara baš takav motor. Krećem praznim ulicama Krajstčerča pravo na jug. Ovaj grad veličine Niša mi često izgleda kao napušten. Još se nije oporavio od razornih zemljotresa pre par godina. Posle kruznog toka počinje uspon uz naselje Kašmir ka Dajers pasu. Ovo mi je već rutinska večernja vožnjica posle posla, 20-tak minuta od kuće. Sa Dajers pasa sa jedne strane puca pogled na prelepi Governors bej. Sa suprotne strane, iza mene ostaje smogljivi veliki grad u ravnici. Governors bay je prvi od zaliva kojima obiluje celo poluostrvo Banks. Tu sam dolazio često, i pre nego što sam se preselio u Krajstčerč, pa ga ovom prilikom ne računam. A gde sam ja to krenuo, šta to tražim. Plan je da napravim krug oko Banks peninsjula (po engleski, ili peninsula po američki) i obiđem što više zaliva iliti bejeva u potrazi za lepim plažama za moju voljenu koja vene bez mediteranskog sunca.Mister gugl kaže oko 200km i 4 sata vožnje. Po strit vjuu bi trebalo da je sve asphalt. Sledeći u nizu je Čarteris bej. Možda nisam optimista pa mi ovo deluje blatnjavo, muljavo. Pa Church bay. Prekoputa se vide beli tankovi u Litltonu. Nekada ribarsko naselje sada je glavna luka Krajstčerča.. Nastavljam do Dajmond harbora. Ne računa se, nije bej. A i bio sam već par puta. Ovde se nalazi misija Antiohijske crkve, jedne od najstarijih pravoslavnih crkava. Sada nisam svraćao, nemam slika, ali to je ustvari jedna obična kuća sa velikom terasom i lepim pogledom. Ovo je već Purau bej. Mnogi toponimi ovde su na maorskom, koji je zvaničan jezik ravnopravan engleskom. U Purauu put skreće desno, ka Port Leviju, udaljavajući se od obale. Penjem se uz planinu I dolazim do prevoja. Odatle se dobar asfaltni put spušta do sledećeg zaliva. Od Port Levi-ja opet desno i uzbrdo. Bej ostaje iza mene. Hm…Ali ovo nije asphalt. Ma nema veze. Ipak je ovo GS, Ustvari gs, al’ ajd. Nigde nikoga na putu ka Pidžn beju. Tek poneka ovca. Milion ljudi i sto miliona ovaca. Novi Zeland. A i krava ne manjka

Tu igru brz granica "hoces jacu masinu - kupi jaci motor" sam igrao davno. Vise puta. Iz raznoraznih razloga trenutno mi odgovara bas ovakav motor. Ali ako moze da se unapredi, a svaki moze, sto da ne. Opruge u prednjim vilama i zadnji amortizer promenjeni. Sada lezi mnogo bolje. Masina je mrtva ispod 4-5k obrtaja, a i preko 8-9k oce da lipse. Pa reko mozda moze da se pripomogne malo.

Kad vec gusimo temu, ajd i ja da dodam. Kad se lomi pogaca na Badnje vece prvo parce ide Bogu, a drugo - putniku namerniku. Tako bar u mojoj familiji. Putnik odmah do boga, takoreci mali bog. Zoki svako dobro i da svuda budes docekan kao bog.