Ajd' opet old school way. Više volim kožu (naročito svoju) i to belu, najgora kombinacija. Posle par stotina km je crna. Mora prvo da se očisti. Vlažan sunđer i domaći sapun od svinjske masti. Nezamenjivo. Suva krpa. Sušenje. Krema za kožu sa voskom. Obično uzmem na Tašmajdanskom Sajmu meda neku domaću kremu za pete jer sadrži najviše voska.

Plan vam je dosta dobar s obzirom da je malo vremena a mnogo kilometara kojima uglavnom idete prvi put. U odlasku: Magistralni put Knjaževac-Zaječar još i nekako, ali Zaječar-Negotin je smaranje. I Negotin - Kladovo je samo ubijanje kilometara. Posle sledi nagrada, Đerdap-Golubac. Povratak je dobar, posebno ovaj deo preko Kučeva sve do Bora i posle Rtanj-Sokobanja. A možda da obrnete, drugi dan Đerdapska (do Đerdapa) pa se vratite do Donjeg Milanovca pa preko Miloševe kule i Rgotine do Zaječara. Ako imate vremena od Knjaževca produžite za Pirot preko Kalne, pa Babušnica-Svođe... i posle već znate. U svakom slučaju srećan put i lep provod.

Pre desetak godina sam restaurirao DB202. Sećanja izbledela, HD sa slikama crk'o, tako da ti nisam od velike pomoći. To je isti motor kao tvoj, samo bez amortizera. Jednostavna dvotaktna mašina. Imam negde radioničku knjigu za servisiranje mašine na nemačkom. Ali kad otvoriš samo će t' se kaz'ti. Nešto delova što je falilo sam našao ili u ondašnjem Kuglašu (bila moto berza) ili kod http://motorrad-stemler.de/index_e.htm. Najveći problem mi je bio brzinomer jer sajla se kači pod nekim uglom, a cena mu je bila oko 150 evra u Nemačkoj. Prepravio sam od nekog mercedesa, mislim minija iz sedamdesetih. Sedišta se s vremena na vreme pojavljuju na kupujem-prodajem, u Nemačkoj su oko 50 evra, samo guma. Malo strpljenja i posvećenosti, ljubav se podrazumeva, i biće kao nov. Srećno

1. Lorenco 2. Markez 3. Dovi

I ti isao kod babe i dede?

Pa Zoki ti je iz onog vremena kad su brodovi bili od drveta, a ljudi od celika.

Da, Novi Zeland je 1500 km jugoistocno od Australije. Vremenska razlika je +2h u odnosu na Sidnej. Windows 10 ovde dolazi sa ovakvim desktopom: Zasto ne GS za Novi Zeland, sto mi je prvo palo na pamet? Ogranicenje brzine je max 100km/h i to 99% vozaca, pa i motociklista postuje. Pri prekoracenju od +40km/h lepo predas policajcu kljuceve i vozacku i ides kuci peske. Posle mesec dana, ako si platio lepu sumu $$$ na ime kazne a policija nije pokrenula postupak i pred sudom, Agencija za saobracaj ti posalje postom dozvolu sa upisanim kaznenim poenima. Policija koristi i neobelezena vozila (presretaci), ima kamera, a postoji i Road Watch Program. To znaci da bilo ko moze da ti zapise reg.br., okrene policiju i kaze: "Vozac ovog vozila je uradio to i to". Onda vlasnik vozila dobije "lepo" pisamce od policije koja moze da pokrene i detaljniju istragu na bazi toga. Ovo sam vec iskusio na svojoj kozi i ne bih da se ponovi. Kruzirati 90km/h velikim motorom mi se cini neracionalno i neprivlacno. Drugo, sve asfaltne puteve ovde mozes da odvozas za par meseci. A kad ti to dosadi ne mozes da predjes u napr. Bosnu, Rumuniju itd. Jednostavno, Novi Zeland nema kopnenih granica. Makadamskih i zemljanih puteva je vise. Oni su cesto i jedina veza do veoma lepih mesta i predela. Ako si "osudjen" na samo jedan motor, on mora da bude sto univerzalniji. Srecom, ovde mnogi mogu sebi da priuste 2 pa i vise. Uzgred, osiguranje (cak i kasko), cesto ne pokriva track day. A stazu ima svaki veci grad. Spidvej stazu cak i gradici od par hiljada ljudi. I jedna ispravka: Arthurs Pass je na 2400 ali fita, ne metara. To mu dodje 700 i nesto metara. Ali je to ujedno i visinska razlika jer se startuje sa prakticno 0mnv, sto i nije tako lose, zar ne?

I izgleda kompletan

Pre nego sto su renovirali Cvetni trg

http://en.wikipedia.org/wiki/Apitoxin http://www.glas-javnosti.rs/clanak/slobodno-vreme/glas-javnosti-18-12-2008/pcelinji-otrov-apitoksin http://zlatna-dolina.moy.su/news/pcelinji_otrov/2010-03-26-42 http://metro-portal.hr/vijesti/zivot/zdravlje/reuma-i-artritis-mogu-se-lijeciti-i-pcelinjim-ubodima http://www.biljeizdravlje.rs/code/navigate.php?Id=145 http://bizjo.se/2010/04/07/reumu-i-artritis-lijece-pcelinjim-ubodom/ http://www.jasminko.co.rs/pcelari/tekstovi/proizvodi_pcele_medarice.htm Nisu bas naucni radovi, medicina nije moja struka, ko zeli sigurno i to moze da pronadje. Mislim da je ovo dovoljno. Izvinjavam se sto odgovaram posle toliko vremena.Nekako mi izasla ova tema iz vidokruga. Da, to su novinski clanci i opste poznate stvari. Bio sam veoma zainteresovan za temu pcelinjeg otrova i reumatizma i veoma motivisan da pronadjem relevantan naucni dokaz o njihovoj vezi. Poslednjih 15-ak godina zivota rodjena sestra mi je provela u patnji reumatskih bolova, iako smo i baba i otac i ja pcelari. Godinama sam pretrazivao ne samo internet nego i strucnu literaturu sirom sveta. Validno naucno istrazivanje nisam nasao. Ne kazem da ne postoji, ja ga posle vrlo temeljite pretrage nisam nasao. No to ne znaci da gulas nije zasluzen i da obecanje necu ispuniti prvom prilikom. Pozdrav i svako dobro

Ogradjujem se, nisam lekar, ali se dugo bavim pcelama i pcelarstvom U nekim zemljama Epipen se reklamira i prodaje kao svaki uobicajeni medikament. Cena je oko 300 evra, a rok trajanja 6 meseci. Prosao sam kroz dva treninga za primenu Epipena i aplikacija je zaista vrlo, vrlo jednostavna. Upozorenje u vezi kontraindikacija stoji, i navedeno je u uputstvu za primenu. Zbog prirode posla bio sam u prilici da vidim vise slucajeva anafilaktickog soka kao posledicu uboda pcele ili strsljena. U poslednjem slucaju bio je upotrebljen na licu mesta upravo ovaj autoaplikator i to je pohvaljeno od lekara pri prijemu pacijenta u hitnu pomoc. U ovakvim slucajevima adrenalin (sto ustvari jeste Epipen) je prva stvar kojom cete biti tretirani i u medicinskoj ustanovi i to u visestruko vecoj dozi od one sadrzane u Epipenu. Reakcija na ubod pcele koju je naveo Milanezi, otok 2 dana, svrab, je normalna, uobicajena. I tu velike pomoci nema.Hladne obloge, ispiranje hladnom vodom ce malo olaksati stvar. Iskustvo icatenej-a je daleko ozbiljnije od toga.

Hvala

Jel ima neko obrazlozenje zasto bi sa Epipen-om bio jako oprezan?

I koliko skida PP? Ja slao prijatelju za kupljeni deo i PP je uzeo od njega. Hocu da mu to nadoknadim, ali on nece da mi kaze koliko.

Svaka ti čast ljudino!

Kao i uvek odlično Milane!

Ulje: Ako motor neće biti korišćen par meseci pametno je ispustiti staro ulje na kraju sezone, ne samo zbog taloga. Može se usuti bilo koje najjeftinije motorno ulje, tipa "traktorsko", monogradno SAE30, i iskurblati da se ispune uljne magistrale. Ko nema kurblu može da zavergla par puta sa skinutim svećicama okačenim na masu. S vremena na vreme, tipa jednom mesečno ponoviti ovo kurblanje - verglanje bez paljenja motora. Na početku sezone, pre prve vožnje ili paljenja motora zameniti ovo "konzervno" ulje onim koje uobičajeno koristimo. Akumulator: Ako se ne varam proces samopražnjenja je sporiji na nižim temperaturama, pa ne vidim svrhu čuvanja u toploj prostoriji. Naprotiv. Auspuh: Umesto masne krpe u otvor auspuha ja praktikujem skidanje lonaca i odlaganje u uspravnom položaju, ali je monaža- demontaža istih na mom motoru brza i laka. Gume: Kada je na centralnom štenderu motor se oslanja samo još na prednju gumu. Pod krajeve osovine prednjeg točka podbacim nešto da se prednja guma odigne od zemlje i rastereti. Još i bočne strane guma premažem glicerinom. Koliko je korisno ne znam, ali lepo izgleda. I naravno, stalno održavati propisani pritisak u pneumaticima, bez obzira što se motor ne vozi.

Waikuku Beach, oktobar 2015, Canon sx230

Znoj sam po sebi ne smrdi, problem su bakterije koje se razviju na njemu. Postoji staro, efikasno i jeftino rešenje. S vremena na vreme usuti u obuću malo sode bikarbone. Što se čarapa, i uopšte aktivnog veša tiče, priča sa sintetskim materijalima, odvođenjem vlage, brzim sušenjem i sl. zvuči logično i lepo. Zbog toga isprobah sve i svašta. Na kraju ipak najradije koristim stari pamučni Čeriš komplet i tzv medicinske pamučne čarape. Kad se oznojiš mokra je i sintetika isto kao pamuk. Jeste, malo se brže suši ali i tanki pamuk ne zaostaje puno. Prednost pamuka je mnogo prijatniji osećaj na koži, a meni to puno znači, i malo manje smrdi. Više pažnje obraćam na dobru ventilaciju, polupropusne membrane na čizmama i odeći, i luftere. Kao i u svemu drugom, svako na kraju mora da nađe svoju ličnu dobitnu kombinaciju u pogledu moto opreme. Na žalost to košta i vremena i para.

Ma tri ovak'e Aprilije da sa'ranis Deda.

Mali podstanari danas poleteli prvi put

"Triple Crown Special" Pozlaćeni motocikl Ajvona Mejdžera (Ivan Mauger) šestostrukog svetskog šampiona u spidveju, kod nas nezastupljenog i malo poznatog vida motociklizma. Mejdžr je jedan od najtrofejnijih (po nekima i najbolji) motociklista ikada sa 6 svetskih titula u Speedway i 3 u Long Track prvenstvu, plus nekoliko timskih. Nakon dve titule, ’68 I ’69. dvojica amerikanaca obećaše da će pozlatiti njegov motocikl ako po treći put zaredom postane svetski šampion. Tako i bi. Evo ga danas u muzeju. PS Mislim da je masina JAWA

Gde si napravio ram?

Mala porodica iz komšiluka

Neka vam je sa srecom Arso!