Pošto ćeš se vraćati umoran sa vožnje važno je gde ćeš lepo večerati, pogotovo ako si, kao ja, sklon da preskočiš ručak. U tom smislu, preporuka za klopu: Gostilna Brunarica Štern (Kranj) +386 4 236 11 11 https://maps.app.goo.gl/VdFCpAyHBKukFXmT7 Zavidim ti, u pozitivnom smislu...

Ako ne nađeš "original" mislim da bi se lako mogao snaći sa nekom gumenom podloškom: Mogao bi možda i da odsečeš parče od nekog gumenog gajtana ili okruglog kedera, verovatno ti ne bi ni naplatili: Gumeni gajtani | Pagum PAGUM.RS | Proizvodnja predmeta od gume https://www.termoplast.rs/gumeno-tehnicka-roba/gumeni-profili-i-gajtan/ Samo budi oprezan u smislu da ne bude podloška previsoka pa da donja brava kofera ne uhvati dobro. Ja sam tako ostao bez kofera jer sam stavio previše filcanih podloški pod kofer (utripovao sam da tandrče na neravninama).

A moguće, i ja sam načuo da ima jedan dobar tapetar čim se popneš na Stelvio, pa prva desno.

Bravo majstore: popravka sedišta pa u Putopise.

Misliš na Teleoptik?

Pozdrav i dobrodošao! Jedno od najiskrenijih predstavljanja koje sam ovde pročitao, onako iz srca. Neka te dobro služi i uvek nasmejanog vrati kući, što se kaže.

Kupio ga moj buraz par dana pre polaska na višednevnu vožnju koju sam opisao u Putopisima - da nam se nađe. Super stvarčica, baš nam je poslužila. Znam da postoji novi model sa oznakom 1S i da je 50% jačeg kapaciteta pa treba obratiti pažnju prilikom kupovine.

Brat prodaje kacigu od devojke, vrlo malo korišćena (da ne kažem k'o nova) pa da oglasim ovde jer mislim da je povoljno (5000 dinara): KupujemProdajem WWW.KUPUJEMPRODAJEM.COM Praktično sve... Kupi i prodaj u najvećoj online zajednici u Srbiji. Probaj na kp! +381 65 5040555, Darko Bjelanović

Po Wemotu je ovaj prvi: https://www.wemoto.com/bikes/suzuki/gsx_650_fk8/08/picture/brake_light_switch_-_front

Čekajte, tek je počeo...

Slažem se sa Stefanom, obilaznica je često zajeb, mada mislim da je bezbednija jer nema, ni blizu, toliko uključenja/isključenja na auto-put.

Kako ti to, onako 'ladno, odradiš kao kada ja deci napravim kajganu za doručak... Svaka čast na inventivnosti i praktičnom umeću!

Znači, nema mi spasa nego samo:

Nažalost, ništa od probe - 3XL mrežica kratka za Versisovo sedište i to ne malo nego 15-20 cm (ima sedište k'o maksi skuter). Nema veće kod prodavca od kog sam ga poručio ali ima jastuče ovakvo: @dragan_alumiroi da li si mislio na ovakvo jastuče?

Ne znam, možda bi to moglo da pomogne - treba eksperimentisati. Znaš kad sam gledao i one biciklističke sa jastučićima ali sam procenio da bi mi se skuvala konehos.

Nedavno sam se vratio sa višednevne vožnje tokom koje sam, dnevno, provodio 6-8 časova u sedlu. Prvih nekoliko dana nije bilo većih problema a onda sam počeo da osećam bol u gluteusu, tamo gde sedalne kosti pritiskaju mišić, do granice neizdrža. Nije da se to prvi put dešava, ali ono izvezeš 500 km i vratiš se kući pa prođe, ali ovo mi je bilo prva višednevna vožnja na Versysu, i guzica nije imala vremena da se "odmori" kada se vozi iz dana u dan. Poslednji, 6. dan, problemi su kulminirali pa sam morao da ustajem na fuzastere već nakon pola sata vožnje, sve češće i da stajem na svakih stotinak kilometara. Nedelju dana me je bolelo nakon povratka. Nešto moram uraditi... Verovatno ću, na kraju sezone, dati sedište da se ubaci memorijska pena. Ne bih da mu menjam oblik, volim "fabriku", samo da ga učinim malo udobnijm. Danas mi je stigla sa KP mreža za sedište pa ćemo videti da li pomaže leti:

Uživao, od prvog do poslednjeg slova! Lepo i iskreno pišeš, lepe fotografije a pogotovo one iz Boke, ladno mogu na poster.

Pozdrav i dobrodošao!

Pozdrav i dobrodošao!

Jelo, počivaj u miru! Sećam se kada je 90 i neke kupio onog plavog zzr-a 1100, kako smo balavili oko njega... Čuo sam da je imao nesreću ali sam mislio da se polako izvlači, pokoj mu duši.

Tuga, neizreciva! Saučešće porodici i prijateljima.

Meni je, npr, fabrički volan bio prenizak (ili imam kratke ruke ) pa sam nakon dužih vožnji osećao ramena. Stanje se popravilo kada sam ubacio SW-Motech podizač volana od 25 mm. Veći ne može jer bi morao da menjam sajle. Pogledaj volan od "starijeg brata" 1250, on je fabrički malo višlji, sedi na neki čisto da osetiš položaj...

Šta reći na ovakvu avanturu, sem da sam fasciniran u svakom smislu: destinacijom, predelima, fotografijama... Kao da gledam sekvence iz nekog dokumentarnog filma. Bravo Nikola i Peđa!

6. dan Iako je hotel Kvele, koga na bukingu možete pronaći pod imenom "Pause Deni - restoran i prenoćište", na glavnoj i prilično prometnoj ulici kojom se ulazi u Novi Pazar iz pravca Ribarića, u toku noći nismo se budili i jutro smo dočekali orni za polazak kući. Silazimo na doručak, biramo klasiku - omlet sa šunkom i povrćem, pijemo kafu i ćaskamo sa ljubaznim menadžerom restorana Eldinom, koji je na nas ostavio utisak da danas-sutra ako ponovo budemo u Pazaru, nevezano da li ćemo biti gosti ili ne, uvek možemo da ga pozovemo, da mu se obratimo za pomoć, savet ili samo za čampras-divan. Priči nikada kraja, ali moramo da krenemo jer se na meteo - radaru očitavaju oblaci koji nose potencijalne nepogode. Pakujemo se i, nevoljno, rastajemo uz dogovor da se obavezno opet vidimo, i da mu javimo kad stignemo kući da je sve proteklo u redu. Siguran sam da ćemo se opet videti, Bože zdravlja. Izlazimo iz grada prema Raškoj i ubrzo vozimo kroz poznatu Dolinu jorgovana. Prolazimo Rašku, Ušće i kratko stajemo kod srednjevekovnog grada Magliča, podignutog za vreme srpskog vladara Uroša I Nemanjića, sina Stefana Prvovenčanog sa ciljem da brani manastir Studenicu i druge zadužbine toga kraja. Negde posle Mrčajevaca, kod Mojsinja, primorani smo da stanemo na MOL benzinsku pumpu usled pretećeg fronta olujnih oblaka koji su dolazili iz pravca Čačka. Nismo se iznenadili, videli smo ih na radaru u Pazaru ali smo se nadali da ćemo ih izbeći. Nažalost, sada su nam dolazili u susret ali je strujanje vetra bilo takvo da su oblaci brzo preleteli u pravcu Kragujevca (jel' moguće kiša u Kragujevcu?) tako da je pljusak trajao samo petnaestak minuta. Kako je asfalt bio vreo, dok smo popili kafu put se osušio i mi smo nastavili dalje. Ubrzo smo se uključili na auto-put i za nekih 2,5 sata stigli kući, umorni i više nego zadovoljni izvezenom rutom. Zahvalio bih se, na kraju putopisa, svojoj porodici koja me je podržala u ovoj ideji, kao i svima onima koji su mi pomogli svojim iskustvom u planiranju rute, zatim svima vama koji ste pratili putopis ili ćete ga tek pročitati - možda će nekome dati inspiraciju za putovanje, a ako imate neka pitanja ili sam za neku temu ostao nedorečen, slobodno pitajte sve što vas interesuje. U zdravlje svima, pa se vidimo na drumu!

5. dan Budimo se oko 8 ujutro, nakon okrepljujućeg sna, i silazimo na kafu i doručak. U trpezariji je već dosta gostiju, većinom motoristi na proputovanju i srdačno se pozdravljamo, malo ćaskamo o rutama koje vozimo itd.. Momak sa recepcije (drugi) nas poslužuje i nakon dobrog doručka, ispraća na pakovanje srdačnim osmehom punim zahvalnosti, nakon bakšiša. Pakujemo motore i krećemo... Danas je u planu da izvezemo, dobro poznati, put SH20 koji se proteže uz albansko-crnogorsku granicu, u pravcu juga ka severu. Svraćamo na benzinsku pumpu i tankujemo do čepa, da ne razmišljamo o gorivu do Srbije. Prvi pitstop planiramo na poznatom vidikovcu nakon uspona. Čim smo se odvojili od Skadarskog jezera počinju serpentine (slika je sa Interneta): Iako je put sređen celom svojom dužinom do granice sa Crnom Gorom, treba biti oprezan jer se često na cesti može naići na veće ili manje kamenje. Nakon nekog vremena i uživanja stižemo na vidikovac i tu pravimo pauzu dvadesetak minuta, ćaskajući sa četiri Čeha na starim GS-ovima, uz kratki fotosession, podrazumevano: Neću trošiti reči jer slike dovoljno govore... Jednostavno, čovek poželi da je ptica! Nakon uživanja u pogledu i rehidratacije, nastavljamo dalje ka severu, ka graničnom prelazu Vermoš - Grnčar, vozeći ništa manje atraktivnom deonicom sa čije se desne strane, kao vekovni stražar, naziru Prokletije. Granicu prolazimo bez problema, par reči na albanskom koje su mi ostale u sećanju još iz JNA bivaju uzvraćene osmehom i pozdravom na srpskom, od strane albanskih policajaca. Ubrzo ulazimo u Plav, i zaustavljamo se na Plavskom jezeru da ručamo. Uživamo u pogledu bašte restorana Aqua resort Plav, dok ispijamo kafu a potom i u "Plavskoj tavi" tj. grilovanoj piletini i povrću u nekom sosu od pavlake i karija, pa sve zapečeno u malom "đuveču". Nastavljamo put prema Beranama i Rožaju, ali imamo, usput, jedno posebno mesto na koje moramo da stanemo. Mala, lična digresija: Darko i ja smo rođeni i odrasli, oženili se, drugim rečima ceo vek proveli u Novom Sadu ali nam je pok. otac iz jednog sela u opštini Nova Varoš, kraj Zlatarskog jezera i reke Uvac. Odatle su nam i skorašnji preci koje je moj otac pamtio, makar po imenu i predanju. Ali, porodična "legenda" kaže da su nam davni preci iz sela Velika, u opštini Plav. Pošto danas prolazimo tim krajevima u kojima nikada ranije nismo bili, rešili smo da potražimo selo Velika. Skrećemo sa magistralnog puta za Berane i vozimo lokalnim putem širine jedva jedne kolovozne trake (a često ni toliko) između šumaraka, polja i zelenih brda. Posle par kilometara navigacija kaže da smo stigli. Srećemo neke male čobane i raspitujemo se da li u selu ima Bjelanovića (to nam je prezime) i pokazuju nam na jednu kuću na po' brda do koje bismo morali pešice, jedno dvadesetak minuta sigurno. Takođe, dečaci nas informišu da se još malo ispred nas nalazi centar sela sa crkvicom, starom i novom školom. Odlazimo tamo i palimo sveće, pokušavajući da se "konektujemo" u mislima sa precima. Zahvaljujemo im se što su postojali jer da njih nije bilo ne bi bilo ni nas, ni naše dece, ni.... Neobičan osećaj, teško ga je verbalizovati. Evo par slika da dočaraju lepotu predela sela Velika, opština Plav: Duboko zaronjeni u svoje misli, stavljamo kacige, zakopčavamo se i nastavljamo put... Oko Rožaja pa do granice ima mnogo radova na putu, sanacija klizišta, tako da smo se smorili dok nismo stigli do Ribarića i, potom do Novog Pazara. U Pazaru navigacija pravi probleme i vodi nas na suprotni kraj grada, kroz najveću gužvu i vrućinu, ali se nekako snalazimo uz pomoć naših domaćina iz hotela-restorana Kvele, koji nam preko telefona daju jasna uputstva. Lako pronalazimo hotel, ljubazni domaćini nam pomažu i nose kofere do sobe na 2. spratu, ulazimo onako smoreni i odmah skidamo opremu sa sebe. Smeštaj je super, dobili smo lepo uređenu, veliku, četvorokrevetnu sobu, sa čistim i lepim enterijerom i kupatilom: Sređujemo se i opet sedamo na motor - pravac Roštiljnica kod Jonuza na, zna se, porciju ćevapa! Uživamo u ukusnim ćevapima koji, prosto, mole da budu zaliveni hladnim pivom, zovemo konobara i naručujemo, kad ono - stativa! U celom Pazaru, barem tamo gde smo pitali, ne služi se alkohol. Šta je - tu je, poštujemo i prilično razočarani odlazimo na spavanje a da nismo popili svoju"flašicu mleka", da se bolje uspavamo. Kako god, preživeli smo!