Počivaj u miru, iskreno saučešće porodici i prijateljima. Negde pročitah da je ostavio ženu i dvoje dece, tuga...

Kolega @draki je bio u nekom takvom BF smeštaju u Ohridu, mislim da je vlasnik predsednik lokalnog moto-kluba... Vidi njegov putopis po Balkanu, vlasnik restorana i smeštaja se zove Neim.

Pozdrav i dobrodošla!

Pozdrav imenjače i dobrodošao!

Ako ćemo da teramo mak na konac - a Trandžament?

Nisam vozio Novi Pazar - Sjenica - Nova Varoš pa neka neko drugi kaže kakav je put, potom Zlatibor pa se spustiš preko Tare do Bajine Bašte pa niz Drinu do M. Zvornika. I ovo bi mogla biti opcija za razmišljanje, ima prelepih deonica...

Moja pretpostavka je da voziš preko Prištine, K. Mitrovice, Leposavića, N.Pazar, Raška, Kraljevo? Od Kraljeva do Čačka gužva, isto i do Požege (ali barem zanimljivije zbog klisure) a potom preko Divčibara do VA lepo za vožnju. Put 21 je bio OK, barem posle Požege. Možda bi mogao, razmišljam, da posle Ušća voziš put 30 do Ivanjice pa odatle putem 21 preko Arilja do Požege, da izbegneš gužvu kroz KV i ČA Ne znam kakav je taj put, morao bi neko ko je vozio da prokomentariše.

Petre, ja sam ti gore preporučio put Rogatica - Zvornik (BiH) a ti si, zapravo, pitao za deonicu Rogačica - Mali Zvornik, moja greška. I ja bih bio u dilemi jer su obe rute lepe i nećeš pogrešiti koju god da odabereš. A kojim putem bi došao do VA odnosno Rogačice, nećeš se spustiti padobranom..

Ah, nije mi prvi put da pomešam Rogaticu i Rogačicu ...

Prva ruta bi meni bila prioritet jer je živopisnija, veća nadmorska visina pa je prijatnije/svežije leti za vožnju, brže krivine, manje opterećena saobraćajem, dobre kafane usput... Valjevo - Loznica je, takođe, lepa deonica, s' tim da je deo od VA do Osečine "ono pravo".

Pozdrav i dobrodošao!

Pozdrav i dobrodošao!

Pozdrav i dobrodošao!

Pozdrav i dobrodošao!

Evo, izguglah neki blog sa opisom ferija na jezeru Koman... Piše da košta 6 jurosa: Lake Koman Ferry ride Guide - In Between Travels INBETWEENTRAVELS.COM In the north of Albania, you'll find the stunning Lake Koman on your way to Valbona. Read everything about it in...

Bravo, veoma lepo i zanimljivo pišeš, a slike su prelepe. Poseban šmek putopisu daje mala zapremina vaših mopeda. Samo napred!

Milanče, ja sam posle toga tugu izlečio dobrom porcijom perkelta sa galuškom, zalio pivom i zasladio sladoledom iz Malog Viraga tako da to na kraju i nije neka tužna priča. Šalu na stranu, za vikend je bio haos na HU grani ali smo i u povratku dobro prošli jer je u nedelju na Đali (oko 17 časova) bilo samo pet automobila i moj motor. Da li se tako potrefilo ne znam, znam samo da "kako smo se nadali više nego dobro smo se udali".

U petak sam ranije izašao sa posla ne bih li se pridružio mojima koji su u Segedinu od sredine nedelje, pa da se zajedno vratimo kući u nedelju. Ovih dana velike gužve na prelazima, ne znaš gde je gore, biram Đalu sa nadom da je najmanja gužva (tako kaže i police.hu). Za one koji ne znaju, u pitanju je malogranični prelaz. Stižem pred granicu i vidim dvadesetak automobila ispred sebe. Stajem poslednji u red, sa namerom da sačekam nadajući se da to neće biti duže od pola sata. Stavljam kacigu na retrovizor a jaknu u kofer, dole obične farmerke, njih nisam skinuo... A onda na scenu stupaju pešaci, biciklisti, roleri, trotineti i ina "prometala" na vlastiti pogon, tako da je prvih pola sata proletelo a da sam se jedva pomerio. Jednog momenta tip izlazi iz auta ispred i kreće ka meni. Očekivao sam da će biti nešto u stilu šta mi se lepiš uz branik, pa taman da se malo posvađamo i da izbacim nervozu . Ne, lik mi prilazi i kaže da je i on motorista i da sam lud što čekam u redu. Ajd sad, da se ne bavimo psihoanalizom - mislim se u sebi, ali bez pravih argumenata da mu oponiram jer je temperatura skočila na nekih 34 stepena Celzijusovih. Maltene me gura ispred sebe, ja palim motor i polako klizim desetak mesta, i ubacujem se između dva auta. OK, barem sam prepolovio vreme čekanja, isped mene ima još 5-6 automobila do policijskog punkta. Nije se još ni stišao aplauz u glavi koji sam virtuelno uputio samom sebi, tek izlazi gospoja iz automobila iza mene i počinje da bogara i pi.kara. Muž za volanom, gledam ga u retrovizoru, uvukao glavu u ramena i gleda u mene u fazonu sad znaš kako je meni sa njom ceo život. Došlo mi žao čoveka, skoro da sam izašao iz reda, al zamalo. Da se svađam sa ženom - nisu me tako vaspitali... Hajde da joj kulturno objasnim: gospođo draga, zar u vama nema ni zrnce empatije prema nama motoristima koji jašimo ove furune, u punoj ratnoj opremi, sa šlemom na glavi, a vi se baškarite pod klimom i ništa vam ne znači par minuta duže što ćete čekati... blablabla... Već na polovini moje rečenice shvatio sam da me ne sluša i da joj je više stalo do svog isceđenog mitesera nego do mojih reči, ali sam, ipak, dostojanstveno dovršio rečenicu. Da budem iskren, gospođi je uspelo da mi se usere u raspoloženje...

Kao nisam kicoš, Srbija ovo ono... Hajde lepo priznaj spremaš se za GS-a:

Kažu ovde ima neki znak, rampa šta li je... Ja je ne vidim!

I sad kada bismo naveli koje marke automobila, najčešće, parkiraju na mestima za invalide rekli bi da ne volimo Nemce...

Nenade, hvala ti što si podelio vašu avanturu na forumu, pogotovo sa nama koji još nismo osvojili Gross. Slovenija prelepa, što kaže Darko sutra bih mogao opet. Slike i klipovi odlični, svaka čast!

Ne bih se ja kladio, možda dok su siti... A kažu da (one vaše) jabuke oribaju želudac pa su posle još gladniji!

Ima on još mnogo da izveze, na takvim turama se mora jednom pokisnuti do gaća. Osušiće se, nastaviti i posle pamtiti samo lepo...